Većina ljudi su čuli za sindrom vođe, odnosno za želju ljudi da vode određenu grupu ljudi. Ne zalazeći u psihologiju vođa i njihove želje da imaju sledbenike želim da postavim pitanje zašto ljudi prihvataju vođe? Da li svima nama treba neki vođa, pa čak i kada otvoreno kritikujemo takav vid ponašanja? Da li se pojedini kriju iza svojih kritika q ujedno krišom prihvataju neke svoje lične vođe? Naleteh na dobar tekst na internetu o vođama pa pomislih da tema treba da se sagleda i iz drugog ugla.