Sastavi, radovi, zadaci i sl.

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
DarkLady:
Evo necega sto sam sasvim bez razloga napisala. Nije nesto,doslo mi je u trenutku.

Po ko zna koji put od nastanka sveta, rodio se mesec- blistav i prelep, kakav je oduvek bio. Hladnjikavi povetarac je njihao travke, mirisalo je na svezinu... Sedela sam sama, u dvoristu, zagledana u daljinu, zaokupljena lelujavim mislima koje su ,munjevito navirale...
Zasto postojim? Bilo je to tako jednostavno pitanje, a ipak na njega nisam umela dati odgovor... Cudno je to. Radjamo se, umiremo i taj proces traje i traje i ko zna kad ce se zavrsiti... Plasila sam se. Iskreno i svim svojim bicem. Plasim se i sada. Smrt je tako zagonetna stvar... Sta se posle desava? Covek je prkosio mnogim stvarima, a onoj najizazovnijom jos nije uspeo da ,,pomrsi konce". Hoce li ikada? Vreme prolazi. Razmisljala sam o vremenu uopste... Setila se svojih prijateljica. Dodju kod mene, i kazu dokle mogu da ostanu. I super se zabavljamo, a ja svaki put gledam na sat i tesim sebe da ima jos vremena. Ali vremena je sve manje i manje... I onda one odu... A sat nastavi mirno da kuca, kao da se nista nije desilo...
I smrt je poput toga- neki gledaju na sat, neki zaborave. A on kuca i kuca... Ja sam davno pocela da gledam, pre tri godine... Ali ne znam dokle mogu da ostanem...
Kliknite za proširenje...

Ovo je veoma dobro...Pretpostavljam da dosta citas :D
Jesi razmisljala da pises nesto vece,poput pricica oko 20-30 strana?
 
DarkLady:
Evo necega sto sam sasvim bez razloga napisala. Nije nesto,doslo mi je u trenutku.

Po ko zna koji put od nastanka sveta, rodio se mesec- blistav i prelep, kakav je oduvek bio. Hladnjikavi povetarac je njihao travke, mirisalo je na svezinu... Sedela sam sama, u dvoristu, zagledana u daljinu, zaokupljena lelujavim mislima koje su ,munjevito navirale...
Zasto postojim? Bilo je to tako jednostavno pitanje, a ipak na njega nisam umela dati odgovor... Cudno je to. Radjamo se, umiremo i taj proces traje i traje i ko zna kad ce se zavrsiti... Plasila sam se. Iskreno i svim svojim bicem. Plasim se i sada. Smrt je tako zagonetna stvar... Sta se posle desava? Covek je prkosio mnogim stvarima, a onoj najizazovnijom jos nije uspeo da ,,pomrsi konce". Hoce li ikada? Vreme prolazi. Razmisljala sam o vremenu uopste... Setila se svojih prijateljica. Dodju kod mene, i kazu dokle mogu da ostanu. I super se zabavljamo, a ja svaki put gledam na sat i tesim sebe da ima jos vremena. Ali vremena je sve manje i manje... I onda one odu... A sat nastavi mirno da kuca, kao da se nista nije desilo...
I smrt je poput toga- neki gledaju na sat, neki zaborave. A on kuca i kuca... Ja sam davno pocela da gledam, pre tri godine... Ali ne znam dokle mogu da ostanem...
Kliknite za proširenje...

to die would be an awfully big adventure ;)

fali neki zhar...sorry...just a comment...;)
 
jeele:
to die would be an awfully big adventure ;)

fali neki zhar...sorry...just a comment...;)
Kliknite za proširenje...
:lol: Dunno, I have no intention of testing it this instance, neither some further... I am happy as it is, but, as far as I'm concerned, death is not my fear nor my problem...

p.s. U pravu si, fali nekog zhara, i neke... Zlatne niti, da se tako izrazim... Izgleda samo kao da je nabacano, odnosno, kao da su nabacane solidno srichene rechenice, dodushe, kao shto vetj rekoh, sa repeticijama...
 
ma daj bre, kako niko nije prepoznao XD XD :lol: ono je rekao Petar Pan! :lol: :lol:
asocijacija na zivot itd. ... i kako ga nisi iskusio, kad se cvarimo svi svakog dana? :)

a da je zagonetno, pa jeste...ali ne sa one strane sa koje ga je postavila DarkLady...bar meni...ono je pomalo pateticno...
 
Yeah, I am a little girl. =)

Rekoh da sam ovo ,,nabacala". Evo necega malcice drugacijeg. Nisam pisala za sebe.

Pucina… Nepregledno more… Pocinak sunca… Mirno poigravanje talasa smiruje mi uzburkane misli…
I on, kao i sunce, odlazi… Ali nema svitanja za mene… Ja plutam bez cilja i sna… Zagledana u morske dubine, trazim izgubljene godine… Trazim sebe… I tebe u sebi… A znam da te nema… Jedra su se poderala… Plutam ka dnu… Sanjam izgubljene snove… I sve bih dala da te vratim… A ti si, kao i ova slika, otisao negde daleko, gde oblaci miluju sunceve obraze… Kapetan mog broda je nestao… Napustio svoj brod… I sve kao da nestade … Nema kopna na vidiku… Nalazim se negde izmedju vrha i dna… I ne umem da konacno bacim sidro i napustim uspomene … Moj brod je moje sve… Bura je u meni… Prelivaju se talasi u mojim ocima… A sama sam kriva… Lazem godine, lazem more… Lazem sebe dajuci laznu nadu da ces doci… Srce stari od vetra i kise… Nema snage da se bori… Sanjam tebe… Nasmejanog, u magli uspomena… Ostacu sama na brodu… Zauvek…
Ostacu mornar… Posada su mi vetar i kisa… A ti si moja izgubljena obala…
 
DarkLady:
Pucina… Nepregledno more… Pocinak sunca… Mirno poigravanje talasa smiruje mi uzburkane misli…
I on, kao i sunce, odlazi… Ali nema svitanja za mene… Ja plutam bez cilja i sna… Zagledana u morske dubine, trazim izgubljene godine… Trazim sebe… I tebe u sebi… A znam da te nema… Jedra su se poderala… Plutam ka dnu… Sanjam izgubljene snove… I sve bih dala da te vratim… A ti si, kao i ova slika, otisao negde daleko, gde oblaci miluju sunceve obraze… Kapetan mog broda je nestao… Napustio svoj brod… I sve kao da nestade … Nema kopna na vidiku… Nalazim se negde izmedju vrha i dna… I ne umem da konacno bacim sidro i napustim uspomene … Moj brod je moje sve… Bura je u meni… Prelivaju se talasi u mojim ocima… A sama sam kriva… Lazem godine, lazem more… Lazem sebe dajuci laznu nadu da ces doci… Srce stari od vetra i kise… Nema snage da se bori… Sanjam tebe… Nasmejanog, u magli uspomena… Ostacu sama na brodu… Zauvek…
Ostacu mornar… Posada su mi vetar i kisa… A ti si moja izgubljena obala…
Kliknite za proširenje...
Fali ti jedna do dve duzhe rechenice po textu, chisto da razbijesh monotoniju. Sve bi mnogo bolje izgledalo da nisi delila po parcijalama toliko... Nema svrhe, a i negde je i neispravno... ;)
 
Jedan savet svima koji zele da pisu i koji to rade, manje ili vise uspesno:
Opustite se. Pisite redje, samo kada imate jake emocije i kada vam se radi samo to i nista vise-inace, nece biti iskreno, a to se odmah vidi. Neko moze da pise neprekidno, ako je to pisanje uzalud (ili bez naglasene pripovedacke sposobnosti), onda je za dzabe trosio vreme...
I ako vam nekog dana "ne ide", onda je to normalna stvar i dogadja se svima. Ako to traje godinama i vas rad nema nekog odjeka u strucnim krugovima-nadjite sebi novu pasiju, ili nastavite da pisete...

Za sebe, mamu i tatu :lol:
 
Dark Lady, ja mislim da ces biti mnogo bolja kada prodje nekoliko godina; ako si stvarno dosta mlada, onda su ti emocije stvarno izuzetno burne i ne mozes uvek da ih kanalises na pravi nacin. Vremenom, iskustvo ce potisnuti sve nemire koje osecas i na dnu ce ostati samo ta lepa knjizevna sklonost, koja ce ti se visestruko isplatiti, kao sto je meni.
Bitno je, dakle, da sto vise posmatras, uocavas, makar i one najmanje stvari, jer izraz necijeg lica moze da pokrene nesto bitno, novo, fantasticno, sto ce ti pokazati najvaznije smernice kojima ces se, kasnije upravljati.
Ja te podrzavam, jer je i za pisanje, kao i za sve ostalo najbitnija ljubav, a vremenom ces steci i mnoge druge vazne sposobnosti, a i naci pravu inspiraciju, iz koje istiche ona "prava stvar" ;)
Daj sebi vremena... Uz tebe smo.
 
Ljubav.Najlepsi osecaj koji covek moze da pruzi.Ona je osnovni pokretac svega na ovom svetu.Bez ljubavi,zivot bi nam bio prazan,nepotpun.Ona je topla,rumena,ponekad surova i nerazumljiva,ali ipak je i dalje lepa.Unosi nam radost i srecu u zivote.Osecamo se sigurno jer znamo da nam neko pruza jedan od najdivnijih osecaja.To uliva veliku nadu.Strasno je kada neko nemoze da pruzi makar trunku toga.Ili kada neko ne oseca ljubav.Coveku je tad najteze,oseca se slomljen,nevoljen.Kada bi postojalo malo vise ljubavi,zivot bi nam bio lepsi...

Znam da nije nesto i da cete to sad osudjivati,proucavati itd. ali jednostavno mi je doslo....imam ja i bolje radove ali nisam htela da prepisujem to sa parceta papira jer je to glupo i isfolirano..meni barem..bez uvrede....
 
Nije isfolirano, vidi se da si zaljubishka :D
Sad realno-preporuka za usavrsavanje mladih zaljubljenih pisaca: Dragan Dragojlovic-Knjiga ljubavi. Nadji tu knjigu i jos vaznije-radi na tom svom malom delu, jer sada je trenutak, dok je inspiracija sveza ;) Sada mogu da poniknu lepe stvari, kada se tvoj pasus malchice uoblici i stavi na papir (iako je to malo "isfolirano", uvek je bolje kad se prodje kroz delo dva-tri puta).
Pa ni Santa Maria della Salute nije napisana iz prvog puta.:D
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Lagerta
Pevačica i navijač predaju u Vazduhoplovnoj akademiji
2
Odgovora
38
Pregleda
1.050
Casual Observer
Casual Observer
Lagerta
Директор школе насрнуо на запослене, повреде задобила и учитељица
2
Odgovora
49
Pregleda
513
Берекин
Берекин
ss77e
Da li ako nemamo faks nemamo i kritičko razmišljanje?
5 6 7
Odgovora
168
Pregleda
2.832
Metronomy
Metronomy

Back
Top