RAT U LIBIJI

Da li podržavate Gadafija?


  • Ukupno glasova
    458
  • Anketa je zatvorena .
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Sahranjen Gadafijev sin, Libijci traže osvetu FOTO

Beta | 02. 05. 2011. - 18:18h 18:49h | Foto: Reuters, AFP | Komentara: 9
TRIPOLI - Oko 2.000 ljudi danas je u Tripoliju prisustvovalo sahrani sina libijskog vođe Moamera Gadafija, ožalošćeni su tražili osvetu, dok je nastavljeno bomardovanje Misurate, a Turska je povukla osoblje iz ambasade u Tripoliju.


Sahrana Saifa al Araba Gadafija
Masa ljudi se okupila blizu kovčega Saifa al Araba Gadafija kada je iznet iz pogrebnog vozila i postavljen blizu groblja u Tripoliju. Neki su se molili, neki pokazivali znak pobede, a neki vikali iz sveg grla.

"Osveta, osveta za Libiju. Zahtevamo osvetu za naše mučenike", čuli su se povici okupljenih oko kovčega umotanog u zelenu libijsku zastavu.


Saif al Arab Gadafi
Gadafijev 29-godišnji sin i njegovo troje unučadi ubijeni su u vazdušnom napadu NATO-a u noći između subote i nedelje, dok sam Gadafi nije povređen.

Taj napad je danas osudila vlada Južne Afrike, navodeći u saopštenju da "napadi na lidere i zvaničnike mogu samo da proizvedu eskalaciju napetosti i sukoba na svim stranama i otežaju buduće pomirenje".

Međunarodna vojna intervencija s ciljem zaštite libijskih civila počela je 19. marta pod vođstvom Francuske, Velike Britanije i SAD, a komandu je zatim preuzeo NATO.

Snage lojalne Gadafiju su danas iz tenkova bombardovale opsednuti grad Misurata, u kojem su se pojavile glasine da se libijski vođa sprema da upotrebi hemijsko oružje, navode očevici.

Mohamed i Saif al Islam Gadafi na sahrani brata







Gadafijeve snage su dovezle tenkove na zapadne kapije Misurate, a napadi su počeli rano ujutro i prestajali su samo pod pretnjom vazdušnih udara NATO-a, izjavio je jedan očevidac.

Turska je privremeno zatvorila ambasadu u Tripoliju zbog pogoršanja bezbednosti, a službenici su evakuisani u susedni Tunis, rekao je ministar spoljnih poslova te zemlje Ahmet Davutoglu.

Posle pogibije članova Gadafijeve porodice, u Tripoliju su izbili nemiri na čijoj meti su se našle diplomatske misije Velike Britanije i Italije.

Nemiri su bili razlog da Ujedinjene nacije povuku strane građane zaposlene u misiji Tripoliju, koji su u okviru humanitarne akcije došlo u libijsku prestonicu početkom aprila.
 
Gadafi: Između nas i Italije počeo je rat!

Srna | 02. 05. 2011. - 14:11h | Komentara: 36
Italija je pojačala mere bezbednosti nakon što je libijski lider Moamer Gadafi zapretio napadima uz ocenu da je na delu pokušaj "novog italijanskog kolonijalizma".

"Između nas i Italije počeo je rat. Moj prijatelj Silvio Berluskoni je počinio zločin dozvolivši da Italijani učestvuju u ratu protiv Libije", izjavio je Gadafi za libijsku nacionalnu televiziju.

On je istakao da je bombardovanje NATO na Libiju zločin i da se sada rat premešta na italijansku teritoriju.

"To žele Libijci i ja to ne mogu spriječiti", poručio je Gadafi.

Italijanski ministar unutrašnjih poslova Roberto Maroni izjavio je da Gadafijeve pretnje ratom na italijanskoj teritoriji nisu samo propaganda i da ih ne treba potcenjivati, prenose italijanski mediji.

"Gadafijeve izjave potvrđuju da je situacija veoma ozbiljna i da treba pažljivo pratiti razvoj situacije. Pojačali smo kontrolu", dodao je Maroni.

Maroni je upozorio da je smrt najmlađeg Gadafijevog sina, Saifa al-Araba, u NATO bombardovanju svakako razbesnela Gadafija i da će on insistirati na odmazdi i represalijama protiv država članica NATO, a posebno protiv Italije.
 
Према информацијама којима располажемо, Гадафијев најмлађи син Сејф ул-Араб, чије име на арапском значи Сабља Арапа, био је од детињства изузетно миран, ћутљив и повучен, ван Либије о њему готово да нико ништа није ни знао, а у самој Либији био је омиљен у народу. О томе сведочи и његов надимак Руба, пошто је као мали био ситне грађе, а „руба” је назив за четвртину либијског ковног динара.

Посебна занимљивост тиче се његовог школовања у детињству, пошто је Руба у Триполију ишао у ондашњу југословенску основну школу, тако да је одлично научио српски језик. Као школарац га је можда говорио чак и боље него арапски. После школовања и стасавања остао је и до последњег дана био велики, искрени пријатељ Србије.

Бавио се сопственим пословима далеко од очију јавности и остао омиљен у свом народу у коме га није пратио ниједан лош глас. За Либијце је остао дечкић кога сви воле.

У светлости ових чињеница може се бар делимично размеравати и осветнички бес грађана Триполија који су после вести о погибији Сејфа ул-Араба и троје унучади пуковника Гадафија, девастирали амбасаде Велике Британије, Италије и зграду УН у главном граду Либије.
 
Према информацијама којима располажемо, Гадафијев најмлађи син Сејф ул-Араб, чије име на арапском значи Сабља Арапа, био је од детињства изузетно миран, ћутљив и повучен, ван Либије о њему готово да нико ништа није ни знао, а у самој Либији био је омиљен у народу. О томе сведочи и његов надимак Руба, пошто је као мали био ситне грађе, а „руба” је назив за четвртину либијског ковног динара.

Посебна занимљивост тиче се његовог школовања у детињству, пошто је Руба у Триполију ишао у ондашњу југословенску основну школу, тако да је одлично научио српски језик. Као школарац га је можда говорио чак и боље него арапски. После школовања и стасавања остао је и до последњег дана био велики, искрени пријатељ Србије.

Бавио се сопственим пословима далеко од очију јавности и остао омиљен у свом народу у коме га није пратио ниједан лош глас. За Либијце је остао дечкић кога сви воле.

У светлости ових чињеница може се бар делимично размеравати и осветнички бес грађана Триполија који су после вести о погибији Сејфа ул-Араба и троје унучади пуковника Гадафија, девастирали амбасаде Велике Британије, Италије и зграду УН у главном граду Либије.

:sad2::sad2::sad2:
Iskreno se nadam da ce NATO zazaliti zbog ovoga :evil:
 
I Hrvati na Gadafija

M. Z. R. | 29. april 2011. 20:55 |


Oficiri naših suseda, odlukom Vlade u Zagrebu, pomažu snagama NATO u akcijama u Libiji. Libijska vojska jurila pobunjenike u Tunisu





Borci u Libiji



LIBIJSKA vojska u petak je potiskivala pobunjenike u blizini granice s Tunisom, oni su pobegli u susednu zemlju, a Gadafijevi vojnici za njima, kilometar u dubinu tuđe teritorije. Vlasti Tunisa su protestovale, kako su saopštile, “zgrožene su”, zatraživši da se spreči dalje narušavanje integriteta njihove zemlje.

U međuvremenu, i nama susedne države - članice NATO - uključuju se u libijski konflikt, doduše simbolično. Hrvatska vojska priključuje se operacijama na severu Afrike, odlučila je Vlada u Zagrebu. Reč je o dvojici oficira koji će biti raspoređeni u komandni centar NATO u Italiji, potvrdio je vladin portparol Mladen Pavić.


Kako piše riječki “Novi list”, odluka o učešću oficira u akciji “Jedinstvani zaštitnik” doneta je u petak na zatvorenom delu sednice vlade i upućena je predsedniku Ivi Josipoviću na prethodnu saglasnost, posle čega će ići u na izglasavanje u Sabor.


Ovim Hrvatska postaje aktivna u ukupno tri NATO mirovne operacije, jer već ima vojnike u Avganistanu i na Kosovu.

Drugi naš sused, Bugarska, ka libijskoj obali šalje ratni brod, a Slavčo Atanasov, gradonačelnik Plovdiva, najvećeg grada posle Sofije, izrazio je bojazan da bi njegova zemlja mogla da bude meta libijskih napada. Formiran je i krizni štab.


Italijanski šef diplomatije Franko Fratini izjavio je da bi Međunarodni krivični sud trebalo da ispita da li je libijski vođa Muamer Gadafi “odgovoran za izlaganje smrtnoj opasnosti” hiljada izbeglica koje su u čamcima putovale ka italijanskim obalama.
On je italijanskim medijima u petak kazao da Gadafi mora da ode sa vlasti, da ga “niko ne želi mrtvog” i da bi trebalo da mu bude suđeno, prenela je agencija AP.


***********************************************************************************************


Ето, полако се ОКУПЉАЈУ СВИ ОНИ КОЈИ СУ НЕКАДА БИЛИ УЗ ФИРЕРА ХИТЛЕРА...:rtfm:
 
I Hrvati na Gadafija

M. Z. R. | 29. april 2011. 20:55 |


Oficiri naših suseda, odlukom Vlade u Zagrebu, pomažu snagama NATO u akcijama u Libiji. Libijska vojska jurila pobunjenike u Tunisu





Borci u Libiji



LIBIJSKA vojska u petak je potiskivala pobunjenike u blizini granice s Tunisom, oni su pobegli u susednu zemlju, a Gadafijevi vojnici za njima, kilometar u dubinu tuđe teritorije. Vlasti Tunisa su protestovale, kako su saopštile, “zgrožene su”, zatraživši da se spreči dalje narušavanje integriteta njihove zemlje.

U međuvremenu, i nama susedne države - članice NATO - uključuju se u libijski konflikt, doduše simbolično. Hrvatska vojska priključuje se operacijama na severu Afrike, odlučila je Vlada u Zagrebu. Reč je o dvojici oficira koji će biti raspoređeni u komandni centar NATO u Italiji, potvrdio je vladin portparol Mladen Pavić.


Kako piše riječki “Novi list”, odluka o učešću oficira u akciji “Jedinstvani zaštitnik” doneta je u petak na zatvorenom delu sednice vlade i upućena je predsedniku Ivi Josipoviću na prethodnu saglasnost, posle čega će ići u na izglasavanje u Sabor.


Ovim Hrvatska postaje aktivna u ukupno tri NATO mirovne operacije, jer već ima vojnike u Avganistanu i na Kosovu.

Drugi naš sused, Bugarska, ka libijskoj obali šalje ratni brod, a Slavčo Atanasov, gradonačelnik Plovdiva, najvećeg grada posle Sofije, izrazio je bojazan da bi njegova zemlja mogla da bude meta libijskih napada. Formiran je i krizni štab.


Italijanski šef diplomatije Franko Fratini izjavio je da bi Međunarodni krivični sud trebalo da ispita da li je libijski vođa Muamer Gadafi “odgovoran za izlaganje smrtnoj opasnosti” hiljada izbeglica koje su u čamcima putovale ka italijanskim obalama.
On je italijanskim medijima u petak kazao da Gadafi mora da ode sa vlasti, da ga “niko ne želi mrtvog” i da bi trebalo da mu bude suđeno, prenela je agencija AP.


***********************************************************************************************


Ето, полако се ОКУПЉАЈУ СВИ ОНИ КОЈИ СУ НЕКАДА БИЛИ УЗ ФИРЕРА ХИТЛЕРА...:rtfm:

Kako misliš "Nekad bili uz Hitlera"?!?!
 
Ja bih da spаvam sa muslimanima u istom krevetu kao sa mojiim rodjenim bratom da se zagrlim i da se grijem o njegovom tijelu.Ja volim muslimane i volim da se trljam o njihovom tijelu.Inace Libija mora biti slobodna i mora biti demokratska i Isolamska drzava koja ce biti primjer svim drzavama Islama.

А ти не само што си обрезан и што 5х дневно дижеш дупе и удараш главом о патос - него си и педер???:roll::roll::roll:
 
Mislim da se Libija mora osloboditi Gadhafijevog rezima jer Gadhafi je sada nepotrijeban Libijskoj naciji tako da Libijci zele da na celu postave drugoga covjeka koji ce biti bolji od Gadhafija i koji ce voditi politiku mira i Islama.Mislim da su Ustanici nekoliko puta pokusavali da povrate znacajne pozicije ali im to nije polazilo za rukom jer uvijek bi Gadhafi nadjacao Ustanike koji bi zeljeli povratiti gradove koje su u prvi mah zauzeli.Mislim da je bolje za Libijski narod da Amerika i koalicione snjage odluce da pomognu Ustanicima i da zapocnu kopnenu invaziju koja bi bila efikasnija od napada za zraka i koja bi znacila kraj Gadhafijevog rezima jer niko nece zaliti Gadhafija jer muslimani su odlucili da Libijom moraju vladati pripadnici Ustanika koji su podigli glas protiv diktature.Amerika moze pomoci muslimanima u svakom momentu ali Amerika ne moze nametnuti sistem drzave za Libiju nego ce to samo LOibijci odluciti koju ce drzavu imati i na kojim ce se principima zasnivati.Ono sto je vazno da ustanici stalno govore da ce to biti demokracija i to je ono sto Amerika odobrava a za sve ostalo se pitaju Libijci jer Libija ce biti Islamska drzava koja ce biti ljepsa od prethodne i koja ce biti puna ljubavi prema Islamu.
 
А ти не само што си обрезан и што 5х дневно дижеш дупе и удараш главом о патос - него си и педер???:roll::roll::roll:

Nisam ***** nego volim da spavam sa muslimanima kako bih osjetio muslimansko bratstvo.Uvijek se sjecam kad sam spavao kao mali sa bratom u istom krevetu i zasto to ne bih mogao i sada da spavam sa mojim bratom i sa muslimanima koje ja volim?
 
Ето, полако се ОКУПЉАЈУ СВИ ОНИ КОЈИ СУ НЕКАДА БИЛИ УЗ ФИРЕРА ХИТЛЕРА...:rtfm:


Баш тако. То им је урођени комплекс да увек буду уз неког јачег. Или увек одаберу погрешну страну (није ваљда!).
То би се некако и разумело када би се ти мали бранили од неког па им треба помоћ. Али је несхватљиво када учествују на страни јаког који се понаша као окупатор. То им је нека сатисфакција ваљда зато што су мали и слаби. И у ратним условима, понашање малих је врло сурово. Највероватније лече нагомилане комплексе ситне душе.
Још се памте имена држава које су помагале Хитлера у Другом светком рату. Крај рата су дочекале на другој страни.
 
ИСТИНА О РАТУ, ЗА ОНЕ КОЈИ НЕ ЗНАЈУ, МОЖЕ СЕ САЗНАТИ ИЗ СЛЕДЕЋЕГ ТЕКСТА, КОЈЕГ ЈЕ ОБЈАВИО НОВИСТАНДАРД НА ВЕБ СТРАНИЦИ
http://standard.rs/vesti/41-svet/7229-leonid-ivaov-moamer-gadafi-preklinje-rusiju-.html

ТАЈ ТЕКСТ ЈЕ:

Pre nekoliko dana se iz Libije vratila delegacija naše Akademije za geopolitičke probleme, na čijem čelu je bio zamenik predsednika Akademije. Rezultati izveštaja su za mene bili prilično neočekivani. Prvo, ratna dejstva među samim Libijcima se vode samo preko ekrana zapadnih i ruskih TV kanala. Dakle, između dva NATO bombardovanja u Libiji je, sve u svemu, mirno. Gadafi je zabranio da se napadaju gradovi i uopšte naseobine kako ne bi stradalo stanovništvo i kako ne bi bilo rušenja. Zato, kada diletanti iz medija javljaju o korišćenju kasetne bojeve municije, dođe mi da se smejem jer čitava avijacija libijske vladine vojske stoji vezana, a artiljerija uopšte nema kasetne municije. Drugo, Gadafi ne dozvoljava da se obaraju avioni NATO snaga kako ne bi došlo do eskalacije vojnih dejstava i jačanja političke psihoze na Zapadu. Gadafi je kao odgovor pronašao neočekivane i efikasne mere: posle svakog bombardovanja NATO snaga on šalje sve veće grupe afričkih begunaca koji hoće da idu kod Berluskonija i Sarkozija. Treće, kako su predstavnici libijskog rukovodstva govorili članovima naše delegacije, Gadafi je spreman da odmah krene u opšte izbore uz najozbiljniju međunarodnu kontrolu i siguran je da će pobediti. Zato što „opoziciju" sačinjava ološ sastavljen od članova radikalnih ekstremističkih organizacija, ljudi koje su narodni komiteti uklonili zbog korupcije i krađa. Jednostavno strani najamnici, NATO instruktori i saradnici njihovih specijalnih službi.

АМЕРИКА МОЖЕ ЛАГАТИ САМО СВОЈЕ РОБОВЕ. НАЈВЕЋИ ДЕО ПЛАНЕТЕ ЗНА ДА ЈЕ АМЕРИКА НАЈВЕЋИ ЗЛОЧИНАЦ И НАЈВЕЋИ ЛАЖОВ НА ПЛАНЕТИ.

ПОДРШКА МОАМЕРУ ГАДАФИЈУ, МАРШАЛУ ЛИБИЈЕ И ВОЂИ ЛИБИЈСКОГ НАРОДА У БОРБИ ПРОТИВ АМЕРИЧКИХ УБИЦА.
 
ЛЕОНИД ИВАШОВ: МОАМЕР ГАДАФИ ПРЕКЛИЊЕ РУСИЈУ

понедељак 2.мај 2011.

ivasov02051article.jpg

Ратна дејства међу самим Либијцима воде се само преко екрана западних и руских ТВ канала. Јер, између два НАТО бомбардовања, у Либији је, све у свему, мирно

„Ми, народи уједињених нација, пуни решености да нове генерације избавимо од мука које доноси рат (...), да би се поново осигурала вера у основна људска права, у достојанство и вредност људске личности (...), у једнакост права великих и малих нација, и да би се створили услови помоћу којих ће моћи да се сачувају правичност и поштовање обавеза које проистичу из уговора и других извора међународног права..."

Речима овог цитата закључени су узвишени циљеви и послератне намере које су 26. јуна 1945. године у Сан Франциску положили у Статут њени оснивачи. Да подсетим, поборник оснивања УН био је један истакнути Американац - председник Френкин Делано Рузвелт. Он је лично диктирао основне ставове Статута УН. Рузвелт није доживео да види рођење дела руку својих - умро је два месеца пре тога. Али успео је да учини оно што је било најважније: да све од којих је зависило доношење одлуке убеди у неопходност оснивања универзалне међународне организације, предвиђене да спречава ратове и чува мир, да помаже развој човечанства. У томе је као Рузвелтов истомишљеник и савезник наступио Јосиф Всарионович Стаљин, који је совјетској делегацији у Сан Франциску поставио задатак да најодлучније помогне напоре председника САД у вези са оснивањем УН.

Са сигурношћу може да се тврди да су посао оснивања УН гурала два најистакнутија геополитичара 20. века. Стаљин није имао ништа против незваничних размишљања Рузвелта о потреби да се разоружају све земље на свету, осим САД, СССР, Велике Британије и Кине. Само те четири државе би могле да имају оружане снаге, које би се потчињавале Организацији УН и које би спречавале било чији покушај да започне рат или оружани конфликт. То јест: никакав НАТО и никакви други разбојнички савези и коалиције.

Али, гле, десило се сасвим другачије. После Стаљина и Рузвелта, дошао је некакав ситнеж. Штавише, што су временом долазили све ситнији, то су били безочнији. Да мало фантазирамо, па да претпоставимо шта би један другом рекла два великана поводом актуелних послова Уједињених нација. Вероватно би се зачуло, на пример, "како ли смо догурали до Обаме", или, „све раде супротно ономе како смо се ми договарали крајем рата". Или: „Ми смо тражили мир, а они не могу без конфликата и ратова".

ЗАХТЕВ РУСИЈИ Срж Статута УН представља глава 5 под именом „Савет безбедности". Члан 24 говори о томе да чланови УН на Савет безбедности полажу главну одговорност за одржавање међународног мира и безбедности. А шта ми запажамо последњих година после вештачког рушења СССР? Постепену ерозију свих главних циљева и принципа у раду најважније међународне организације на свету, ерозије која је стигла све до промене функција Савета безбедности у дијаметрално супротне у односу на оне који су задати. Савет безбедности прво је дозволио оружану агресију НАТО против Југославије, потом је санкционисао њену окупацију и поделу. После тога је санкционисао оружане упаде у Авганистан, војну операцију уништења Ирака. Сада помаже колонизацију Либијске Джамахирије и убиство њеног лидера.

Игнорисање сопствених резолуција постала је рутинска пракса у раду Савета безбедности УН. Најкарактеристичнији је либијски пример. Владимир Путин је већ дао изјаву да је погођен дејствима „партнера" из НАТО: „Западна коалиција нема право на убиство лидера Либије Муамера Гадафија". Мени се чини да би било праведно да је председника владе Русије пре погодило пасивно понашање руског Министарства иностраних послова при разматрању либијског питања у Савету безбедности због уздржаности при гласању јер је оно такорећи створило легалну основу за варварско бомбардовање Либије.

Очигледно, одазивајући се на то што је руски премијер рекао како је погођен дејствима САД и НАТО против Либије, Гадафи се званично обратио Русији са молбом да иницира ванредно сазивање Савета безбедности. Русија као стални члан Савета требало би да је обавезна да то учини и без молбе државе жртве агресије, поготово у ситуацији када шеф владе Русије изјављује да је „погођен" дејствима агресора. Макар и са закашњењем, али за руску спољну политику наступио је тренутак истине.

Схватам тешку ситуацију мог вољеног (из времена Јевгенија Примакова) Министарства спољних послова. Са једне стране, према Уставу Руске Федерације, спољну политику земље дефинише председник. Са друге, Дума и Савет Федерације такође имају овлашћења, која се простиру све до законодавних, да утичу на решавање спољнополитичких проблема. И ту се парламентарци рекламирају из све снаге, поготово пред изборе. Треће, за све неуспехе и једни и други, заједно са медијима и јавним мњењем, криве само дипломатско одељење Министарства. Не завидим руским дипломатама који раде на либијским пословима. Међутим, овако или онако мораће да дође до реакције на званично обраћање либијске стране, макар да се не би потпуно изгубио образ и у очима светске заједнице и сопственог народа.

Не сумњам да решавање овог ни мало једноставног питања посебно пажљиво прате милиони руских муслимана. И да од решења умногоме зависи развој унутрашмње политичке ситуације у Русији, посебно на Северном Кавказу.

ГАДАФИЈЕВА ТАКТИКА Речју, Гадафи је „оптеретио" руски естаблишмент озбиљним проблемима. Он је у пат-ситуацију утерао и Запад, поготово Саркозија и Берлусконија. Пре неколико дана се из Либије вратила делегација наше Академије за геополитичке проблеме, на чијем челу је био заменик председника Академије. Резултати извештаја су за мене били прилично неочекивани. Прво, ратна дејства међу самим Либијцима се воде само преко екрана западних и руских ТВ канала. Дакле, између два НАТО бомбардовања у Либији је, све у свему, мирно. Гадафи је забранио да се нападају градови и уопште насеобине како не би страдало становништво и како не би било рушења. Зато, када дилетанти из медија јављају о коришћењу касетне бојеве муниције, дође ми да се смејем јер читава авијација либијске владине војске стоји везана, а артиљерија уопште нема касетне муниције. Друго, Гадафи не дозвољава да се обарају авиони НАТО снага како не би дошло до ескалације војних дејстава и јачања политичке психозе на Западу. Гадафи је као одговор пронашао неочекиване и ефикасне мере: после сваког бомбардовања НАТО снага он шаље све веће групе афричких бегунаца који хоће да иду код Берлусконија и Саркозија. Треће, како су представници либијског руководства говорили члановима наше делегације, Гадафи је спреман да одмах крене у опште изборе уз најозбиљнију међународну контролу и сигуран је да ће победити. Зато што „опозицију" сачињава олош састављен од чланова радикалних екстремистичких организација, људи које су народни комитети уклонили због корупције и крађа. Једноставно страни најамници, НАТО инструктори и сарадници њихових специјалних служби.

Ако ћемо озбиљно, шта би Русија могла да предузме?

Прво, да у договору са Кином, Немачком, Индијом и Бразилом захтева хитан састанак Савета безбедности и да предложи да се у дневни ред унесе питање кршења међународног мира од стране низа држава чланица УН, као и питање оружане агресије НАТО. Баш агресије, обзиром да Алијанси нико није дао мандат за ваздушну блокаду, а тим пре ни за убиство либијског лидера и уништење његових резиденција.

Друго, одавно се назире питање преформатирања низа структура УН, пре свих његовог Савета Безбедности. Како? Да се на Генералној скупштини УН изнесе предлог о комплетирању састава Савета безбедности на новим принципима - на цивилизационој основи. Стални чланови Савета безбедности треба да буду и представници светских цивилизација - Кине, Индије, исламског света, Афричког савеза, Латинске Америке, Северне Америке, Европе, Русије - Заједнице Независних Држава. Може да се издвоји група земаља пограничне цивилизационе идентичности и локалних цивилизација. Такав Савет безбедности би био много ефикаснији и у раду би се вратио својим функционалним обавезама. Данас, кад су три од пет сталних чланица истовремено и чланице НАТО - то је нонсенс. Наравно, могу да ме демантују: а шта ако земље које су у Заједници Независних Држава не кандидују Русију за Савет безбедности? Потпуно је могућа и варијанта сталног представништва ЗНД на ротационој бази. Мислим да би Казахстан или Белорусија, када би постали стални чланови Савета безбедности, функције одржавања међународног мира и сигурности обављали свакако не лошијеод Руске Федерације.


Фонд стратешке културе
 
Panic in Misurata as rebels impose curfew
02.05.2011 16:07

Panic in Misurata as rebels impose curfew

Panic spread in Libya's western city of Misurata on Monday amid reports that up to 5,000 of leader Moamer Gaddafi's troops had amassed in a nearby town.

In a statement, a group of Misurata activists said the rebels had imposed a dawn-to-dusk curfew in response, DPA reported.

The activists said Gaddafi's fourth eldest son, al-Mutasim, was recruiting youth in the western town of Zlitan, which is part of the district of Misurata.

The opposition said many of the recruits were dressed in civilian clothes and driving civilian cars. Some were given gas masks, leading to speculation about their intentions and prompting rebel forces to boost check points against possible incursions.

Misurata, which is seen as a gateway to the capital Tripoli, has suffered from a shortage of medical and food supplies after over two months of shelling and fighting between rebels and Gaddafi's forces, with the opposition reporting that over 1,000 people have been killed there since fighting began mid-February.

Gaddafi's troops shelled parts of the city on Sunday, using Grad rockets and cluster bombs, the opposition says.

Meanwhile, Libyan deputy Foreign Minister Khaled Kaim expressed regret on behalf of the government over weekend attacks by regime supporters on foreign embassies in Tripoli.

The official said crowds angry at Saturday's NATO attacks on Tripoli had overwhelmed the police.

The NATO attack reportedly killed one of Gaddafi's son and three of his grandchildren.

There were reports that the British embassy, evacuated due to the conflict in Libya, had been destroyed and the US embassy set on fire.
 
Libijska državna televizija saopštila je danas da zbog vojnih operacija Gadafijevih snaga luka u Misrati više nije u funkciji, i upozorila brodove da ne pokušavaju da uplove u nju.
"Svaki brod koji pokuša da uplovi u luku biće napadnut bez obzira na razloge uplovljavanja", preneo je Rojters.
 
Гадафијев син Саиф ел-Ислам изјавио је на државној телевизији да се Либија неће предати чак и да НАТО бомбардовање траје 40 година!
 
Зна ли неко шта се дешава у Либији? Ова наша режимска седма јада, пардон, сила се много ућутала по том питању а то може да значи само једно: Пуковник је према гњидама предузео озбиљније акције па банда побуњеничка демократски хвата маглу и цвили за помоћ. Даће Бог да је тако.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top