Oduvek i zauvek - svoj i ničiji
Nisam ja ničiji,
oduvek i zauvek svoj,
onako sam, usput,
od zvezda sazdan
i Nebom prožet,
svratio u vaše živote,
pokucao na vaša vrata
sazdana od " lepote i dobrote",
video i čuo
osetio i predosetio,
sve što sam želeo, hteo, smeo,
a smeo sam...smeo sam od svih više
od mnogih bolje
s puno želje i volje,
s premalo sujete i lukavstva
za ove puteve što do nikud vode.
Smeo sam, i hteo sam
svoj bio, svoj ostao,
onako sam, usput, samo svratio
da vam kažem da se živeti može
i lepše i bolje.
Da vam, onako, uz mnogo sete i
poneki osmeh,
pokažem kako se prašta, poštuje i voli.
I ne, nemojte me danas svojatati
nemojte za mnom plakati
nemojte me...danas voleti,
kasno, kasno je za sve,
sve se to dalo mnogo pre.
Govorio sam, nije da nisam,
očima više, nego rečima,
delima više nego osmesima,
vapio, tražio, nadao se
da ono malo, izgubljeno dete
sa neke druge planete
što vi ljudi Ljubavlju zovete
preživeti može, opstati,
u tom vašem svetu sazdanom
od "lepote i dobrote" ,
da mu neću suze gledati,
da ga neću zalud tešiti,
da ću ga uspeti od svih odbraniti.
I ne, nisam mogao,
nisam uspeo,
taj svet je svet u kojem ne opstaje
ništa što je dušom posejano,
ništa što je Suncem ogrejano,
ništa što je iskrenošću zalivano.
Tu, među vama, bez vida i sluha,
za mene malog, mesta nije bilo.
Samo sam, usput, s namerom nenamerno
neke od vas sobom okrznuo,
neke od vas ogrejao svetlošću
neprolaznih vatri pravednih,
i ne zamerite, od mene beše dosta,
ja sam svoj bio...svoj i osta.
Još ću vam jednom samo reći,
prost je put ka sreći,
uzalud tražite oko sebe,
sve što vam treba, srce u sebi krije,
sve tajne ono će vam reći.
I...ne dirajte to malo dete s druge planete,
ne terajte ga u večni plač,
Ljubav je bila i biće
i melem ...i mač.
Setite se, kad cvet zgazite,
korovu mesta dajete,
ne zaboravite, mene nema,
ali sam tu...smešim se,
i beležim svaku reč, korak svaki,
skupljam suze očiju mojih ukradenih,
i jednog ću dana u poplavu da ih sručim
s osmehom gledajući
kako plaču oni koji tuđe suze
nikada videli nisu,
oni koji ni moje oči gledali nisu,
a kažu...voleli su.
I ne, ničiji ja nisam bio,
odavde sam, sa svezda, do vas dosao,
tu sam se i vratio,
tu mi je dom oduvek i bio.
Zbogom sad, svete, znani i neznani,
i...ne vucite me vise međ' vas.
Onaj ko voleo nije, u Ljubavi neka
ne traži spas.
Zbogom, "dobri i lepi" svete,
meni je ovde sasvim dobro,
svoj sam na svome,
s osmehom večnim, večno dete,
čuvar sam nečijih snova
a za druge samo...usputni prolaznik
što je zalutao na vaša vrata
ni sam ne znajući zašto i kako,
nekog sam sobom ovlaš tak'o,
nekoga naučio svemu što sam znao,
malo sam tražio, a mnogo dao.
I ne zaboravite, tu sam ja,
u nekoj zvezdi,
cvetu, vetru, kišnoj kapi
zamahu leptirovih krila,
poju ptice u rujnu zoru,
ne hval'te se u prazno
da ste me znali, imali, voleli,
svu sam ja Ljubav u oko stavio
u dušu usekao
i sa sobom, na dalek put do beskraja,
u nezaborav poneo.
nn
