- Poruka
- 37.726
" Хтјела сам, у ствари, писати. Ријечи ишту слободу. Рој мисли ствара главобољу јер нема куд.
Плућа остају без простора за ваздух јер су препуна неизговореног.
И опет застала на прагу и вратила се корак натраг, у тишину.
Ријечи умију бити напорне у свом настојању да се ослободе, а чему уопште ријечи кад је тишина све - и ријеч и мисао и ћутање.
И тако, првобитна намјера поприма познат облик, одјећу и мирис, и одлази у ноћ.
Ноћ је увијек ту. И добар је слушалац, савршен саговорник, а њена баршунаста тмина дивна подлога за писање свега што се не да изрећи.
И умјесто ријечи бирам музику, без много смисла и оног препуштања у којем музика бира мене.
Бесмисао је ионако најсмисленији концепт друштвене активности. Тада се сви разумијемо. И све је савршено.
И нема страха од етикетирања или пак дијагностиковања. Јер све то очекујеш, а кад очекујеш, свеједно ти је.
...а хтјела сам, у ствари, писати Тишину.
Пуштам ипак да она пише, она то чини најбоље." Н.
( лавиринт мисли ) - неки давни ноћни час ...
