Православље: СПЦ

[eremita]

Доста је сваком дану зла свога

Аутор: уредник Миодраг М. Поповић, Број 995, Рубрика Уводна реч
- изводи из текста -

Живимо у добу информација. Кажу, не без основа, да информација данас има већу снагу него што је некад имало оружје за физичку борбу. Сама по себи, та могућност није ни добра, ни лоша.

Лошом је чини некритичка, често и недобронамерна употреба од стране човека. Оно што би било незамисливо и нашим најближим прецима, данас је, захваљујући развоју телекомуникација, постало нешто уобичајено: посредством медијских агенција и интернета, извештај о неком догађају на другој страни Земљине кугле стиже до нас за пар минута. Оно што некада нису радили ни највећи, Богом изабрани и благословени пророци, данас је могуће свакоме ко уме да укључи компјутер.

Звучи познато? Пре два миленијума, док је био међу људима, Господ је рекао: „Чувајте се да вас ко не превари. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити. Чућете ратове и гласове о ратовима“ (Мт 24,4-6). Дакле, Господ није рекао (како то неки погрешно тумаче) да ће у наше време бити више ратова у односу на раније епохе, него је рекао „чућете“. Чућете вести из удаљених крајева, за шта ваши преци нису имали технолошке могућности.

У добу информација, апсурдно, као да информација сама по себи није довољна. Ко, шта, где, како... све то постаје мање битно, а у први план избија нешто сасвим друго: како искористити информацију, како је „спиновати“, преокренути тако да се из ње извуче максимална корист. Кад год се деси нешто што је важно, или бар занимљиво за јавност, сви који се јавно оглашавају и износе своја сазнања или своја виђења тог догађаја, чине то из неке своје визуре, најчешће „зачињене“ личним убеђењима и интересима. У томе предњаче политичари, али ни остали јавни посленици не заостају у настојању да из догађаја извуку што више личне користи и политичког профита. По обичају, истина је ту најмање битна. Много је важније да се јавно мњење усмери у корист тренутних политичких потреба. О последицама својих тешких, отровних, лажљивих и клеветничких речи, они не размишљају; те последице ионако неће сносити они сами, него неко други, најчешће потпуно недужан.

Друга, ништа мање погубна особина овог нашег доба „атомске технике и прешумске етике“ (бл. авва Јустин Поповић) је то да је човек затрпан обиљем информација о догађајима на које ни на који начин не може да утиче, па испада да је једини ефекат те засутости мноштвом вести заправо стварање немира у души и мислима, које попримају онеспокојавајуће, апокалиптичке боје. Уз свест о сопственој немоћи пред природним стихијама и људским злоделима, то представља најбољи начин да се у човеков ум и срце усели неспокој који га, онда, одвраћа од бриге за оно најважније - душу и њено спасење - и, попут јеванђељске Марте, окупира бригама овога света.

Зато нам Господ и каже да се чувамо да нас ко не превари. Зато и додаје: „Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде“ (Мт 24,6Б). У Символу вере исповедамо да верујемо у једног Бога који је Сведржитељ, који није само створио све видљиво и невидљиво, него се стално брине о својој творевини. Препустимо, дакле, Њему бригу о ономе на шта ми ни на који начин не можемо да утичемо. По Његовим речима: „Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за себе. Доста је сваком дану зла свога“ (Мт 6,34). Све што је више од тога - није од Бога. Препустимо Њему, једином Свемогућем, и бригу за оне који, заслепљени сопственим најприземнијим интересима, не чују заповест „Не сведочи лажно на ближњега свога“, не би ли се дозвали разуму и схватили да, ако је новинарство „седма сила“, то ипак не значи да они треба да буду „седме силеџије“.

 

[Avakum]

Тема се тиче и СПЦ и зилота и немогуће је те две теме потпуно одвојити, па ћу ово објавити и овде и на теми о зилотима. Може се само направити нека процена, па о СПЦ писати више овде, а о зилотима више на њиховој теми, али преплитање мора да постоји и само тако се обе теме могу квалитетно проучити и сагледати. Дакле, ово није спамовање теме, већ допринос теми аргументима, а не трачевима, а ово што овде пишем баш се највише и тиче СПЦ. Иначе и не намеравам даље да учествујем на форуму, јер сам заузет, али хоћу ово да објавим што ми је пријатељ препоручио.

 

[Borac za prava zivotinja]

Тема се тиче и СПЦ и зилота и немогуће је те две теме потпуно одвојити, па ћу ово објавити и овде и на теми о зилотима. Може се само направити нека процена, па о СПЦ писати више овде, а о зилотима више на њиховој теми, али преплитање мора да постоји и само тако се обе теме могу квалитетно проучити и сагледати. Дакле, ово није спамовање теме, већ допринос теми аргументима, а не трачевима, а ово што овде пишем баш се највише и тиче СПЦ. Иначе и не намеравам даље да учествујем на форуму, јер сам заузет, али хоћу ово да објавим што ми је пријатељ препоручио.

Budi ljubazan, pa to postuj na temi o zilotima.


----------------
Now playing: Morcheeba + Hubert Laws - Summertime
via FoxyTunes

 

[eremita]

 

[eremita]

 

[High_Hopes]

Citat:
Original postavio zvezdana zvezda Pogledaj poruku
Moze li ova tema da se zakljuca??Ne vidim svrhu da postoji ,jer sluzi pojedincima za samoreklamu ,za reklamu sekte,offtopic,razna podsmevanja..
ne moze jer ce nam se posle popeti na glavu. ionako smo 4 Moderatora bezboznika!

ali sve moze da se sredi


Žalosno je što na srpskom forumu moderator bezbožnik maltretira djevojku samo zato što piše sa vjerskog aspekta. Nažalost bolja situacija je na istoj oblasti na hrvatskom indexovom forumu.

 

[High_Hopes]

MISLI O MOLITVI

"Neki govore: ako nemaš raspoloženja za molitvu, ne moli se. Ovo je laž, jer je to mudrovanje tela. Ako poslušaš ovaj savet potpuno ćeš zanemariti molitvu, pošto telo to i traži. Carstvo Nebesko s naporom se uzima (Mat. 11, 12); ne možeš se spasti bez samoprinuđivanja na dobro. Zato se treba i na molitvu pokretati i samoprinuđavati."

/Sv. Jovan Kronštatski/

 

[eremita]

МОЛИТВА ЗА БЕЗБОЖНИКЕ
Сва бића, Боже, сведоче о Твом бићу, јасније него сат о сајџији, и град о градиоцима, и

песма о певачу, и реч о језику и разуму. Јаснији си од сунца, свесилни Боже наш, ипак

безбожници не знају за Тебе; и још црње: безбожници у злоби срца свог неће да знају за

Тебе. Загњурују главе своје у земљу, као ној у песак, и вичу: невидимо Га, не знамо Га, нема

Га! Ја им зборим речима о Теби, који си саздао реч и устројио говор, они се смеју. Ја им

чиним милост у име Твоје, они се срде. Ја им понављам речи пророка Твојега: во познаје

господара својега (Исаија 1, 3), како ви људи да не познајете Господа свога? А они

одговарају: Нема Господа!

Одсекла се река од извора — пресушиће. Пресушило је срце у безбожника — пресушиће им

сасвим и разум. Полудеће, као што су сви безбожници полудели. Страх ме обузима, да поред

мене живог суседи моји не потону у ад.

О, Изворе живота, кажи ми, кажи слуги Твоме: како толика смрт може савити гнездо у живој

души човековој?

О, вечно Сунце правде и истине, како толики мрак може пасти на разум човечији, да не

може да прочита и разуме почетно и завршно слово свих бића у свету? Није ли, Господе, овако: грех за грехом као конац по конац, док се није изаткала дебела завеса, која од Тебе сакрива и покрива?

Но не допусти, Господе, да цар таме савлада до краја створења Твоја! Тресни силом Твојом

и блесни зракама Твојим, да би се пробудили успавани и адом опијени! Учини оно што само

Ти знаш и можеш, да се покају суседи моји, беднији и од свих створења Твојих.

Јер ће лепи бити суседи моји кад се покају и Тебе познаду, по молитви слуге Твога светог

Mojceja Мурина. Као блудни синови кад се из друштва свиња поврате у друштво анђела.

О како ће звучнија и стројнија бити песма Твојој слави и величини кад је сви покајани

синови Твоји запевају заједно са вернима и заједно са војскама анђелским на небу, које дан и

ноћ славе и величају Оца и Сина и Светога Духа, Бога једнога, живога. Амин.


(Св.Владика Николај Велимировић)

 

[eremita]

​

20. октобар 2008.

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

​

Промоција књиге​

''Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку''​

Епархија рашко-призренска је и ове године узела учешћа на Београдском сајму књига. Поред досадашњих издања на сајму се по први пут пред читаоцима појављује и књига ''Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку'' .
Ова књига је плод трогодишњег рада и чине је 215 докумената издвојених из архиве епархије рашко-призренске. Сређивање архиве поверено је госпођи Славици Радомировић, службенику Координационог центра за Косово и Метохију и њеним сарадницима. За ову књигу су изабрана само она документа која јасно и недвосмислено сведоче и упућују поруку свима којима је намењена, о грандиозним размерама злочина почињених над Србима Косова и Метохије, њиховој духовној и културној баштини, као и на покретној и непокретној имовини током двадесетог века.
Овај историјски парадокс, да национална мањина у једној држави угрожава већински народ по коме се и сама држава зове, приказан је у овој књизи у пет целина и поткрепљен је великим бројем факсимила. Први део носи наслов шиптарски злочини над Србима до 1941 године, други део говори о уништавању српских цркава од Шиптара у Другом светском рату. Трећи део чине сведочења о зверствима Шиптара и затирању Српства у периоду од 1941 до 1945. Четврти део говори о новим насиљима Шиптара и комунистичког режима у периоду од 1946 до 1982 године док, у петом делу су сведочења из периода од 1983 до 1988 године.
У три додатка читаоцима се представљају статистички подаци о Епархији рашко-призренској из 1948. и 1953., списак епископа Епархије рашко-призренске ХХ века и списак докумената.

​

У тврдом повезу на 472 стране и илустрована великим бројем факсимила, који додатно доприносе њеној аутентичности ова књига представља једно потресно сведочење о шиптарском геноциду који се систематски спроводио у читавом 20. веку а који се наставља до данашњега дана.
Промоција књиге ће се одржати у среду, 22. октобра, са почетком у 18 часова у великој конференцијској сали на галерији хале 14.
О књизи ће говорити Епископ рашко-призренски Артемије, проф. др. Драгољуб Живојиновић и уредник издања - госпођа Славица Радомировић.
Епархија рашко-призренска Вас позива на промоцију ове књиге и на свој штанд који се налази у хали 14.

Прес одељење​

Епархије рашко-призренске​

 

[gost 4554]

Podela crkvenih praznika u priznatim pravoslavnim Crkvama:

Празници су дани посвећени животу и раду Господа Исуса Христа, Пресветој Богородици или светитељима. Празнике делимо на: Господње, Богородичине и светитељске.
Господњи празници су: Рођење Господа Исуса Христа (Божић), Богојављење, Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим (Цвети), Вазнесење Господње (Спасовдан), Духови (Педесетница), Преображење Господње и Крстовдан. Неки литургичари у Господње празнике убрајају и Обрезање Господње. Васкрс је празник над празницима. Поред већ набројаних Господњих празника поменућемо и Велики четвртак, Велики петак и Велику субота као празнике који су везани за живот Господа Исуса Христа.

Богородичини празници су: Рођење Пресвете Богородице (Мала Госпојина), Ваведење, Сретење, Благовести и Успење Пресвете Богородице (Велика Госпојина). Има још празника посвећених Пресветој Богородици, који нису у броју Великих празника, али их свакако треба поменути као Богородичине празнике. То су празници који обележавају успомену на догађаје из живота Пресвете Богородице као што су празници: Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.

Светитељски празници су сви остали празници који су посвећени одређеним светитељима а налазе се у Православном календару.

 

[gost 4554]

Васкрс Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свим људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи рођеног даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, али никада пре равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.
За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима.
Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Фарбање васкршњих јаја Један од најлепших и најрадоснијих обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, је фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су наше мисли упућене на догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.
Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове "чуваркућа".
Пре фарбања јаја се могу "шарати" са растопљеним воском и пером за писање. Најпре се перо загреје на пламену свеће, па се онако вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта. Пошто восак не прима боју приликом фарбања, на јајету остају беле нацртане фигурице и слова. На јајету се обично пише X. В. и В. В. (Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе), цртају крстићи, цветићи и друге лепе фигурице.
Симболика фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалина Мироносица (то је она девојка, која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања) путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га речима: "Христос Васкрсе". Црвена боја символише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти.

Када сване дан Христовог Васкрсења, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: "Христос Васкрсе!" и "Ваистину Васкрсе!" све до Спасовдана.

Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и кади све који стоје на молитви и предаје кадионицу неком млађем да окади целу кућу.

На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јaјe, a за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, - "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе". На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.
Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.



ВАСКРС'О ЈЕ ГОСПОД

Васкрс'о је Христос моћни,
Красан Господ и јунак:
Разори Он ад поноћни
И растера гробни мрак.
Васкрсавај и Ти мила
Душо моја уснила.

Стешњена си у два гроба
У гроб тела и света:
Христос ова позна оба
Ал' ниједан не смета.
Диж' се и ти из два гроба
Спас те дреши окова.

Христос лечи сваку душу
Јуче, сутра и данас,
Зато к Њему пружи руку
Он ти је једини Спас;
Не жури се где су буре
Жури откуд Свети глас!

Свеци журе васкрсењу
И победи гроба два,
Преко гроба усхићењу
Где су небу блага сва.
Жури и ти васкресењу,
Слободи од сваког зла.

 

[gost 4554]

Божић7. јануар

Када се испунило 9 месеци од благовести у Назарету, у Витлејемској пећини, у ноћи између суботе и недеље, родила је Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши га без бола, као што га је и зачела без греха, од Духа Светога, сама га пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи га у јасле. Потом Му се поклони и праведни Јосиф, па пастири из поља који чуше мноштво ангела који поју: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк. 2, 14), па три мудраца са Истока. Тако се, након многих Својих праобраза и наговештења, испуњавајући старозаветна пророштва, јави Он, Цар над царевима, ради спасења људског рода, шта нису могле да ураде Његове слуге.

 

[gost 4554]

Богојављење19. Јануар

Када Господ Исус Христос напуни 30 година земног живота, почетак свог учитељског и спасилачког делања ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски каже: „Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан“. Овим чином свету се објавила у Старом Завету наговештена тајна Свете Тројице, тајна једнога Бога у Тројици. Отац се јавио чулу слуха (посведочио је о Сину), Дух Свети чулу вида (у виду голуба), а син, уз то, и чулу додира. Погружењем и крштем Господа у Јордану, нама се показа мисија Христова у свету и пут нашег спасења: Господ узе на себе грехе рода људскога и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде). Тако и ми морамо умрети као огреховљени човек и оживети као препорођени.

 

[gost 4554]

Цвети


Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим назива се и царским: „Ево Цар твој иде теби кротак“ (Зах. 9, 9; Мт. 21, 5). А Његов улазак уистину беше кротак: „и јаше на магарици, и магарету, младунчету товарне животиње“ (Мт 21,5). „Осана сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини“ (Мт. 21, 9), поздрављао је јеврејски народ Христа у недељу, а већ у петак је захтевао Његову смрт. Они који су очекивали земаљског владара, видјевши да онај коме су одавали почаст као цару не улази у Јерусалим да би се зацарио на земаљском престолу, већ нуди Царство које није од овога света, окренуше се против Њега, и радосни усклици на Цвети претворише се у узвике мржње на Велики Петак.

 

[gost 4554]

Спасовдан

Пошто је распет на Крст и сахрањен у гробници, након три дана Господ наш, Исус Христос васкрсну из мртвих и јави се својим ученицима, једанаесторици светих апостола. Са њима је провео 40 дана овде на земљи поучавајући их како да шире Његову веру и хришћанско учење. Када прође тих 40 дана, повео их је све са собом на Маслинску Гору и рекао им је: "Тако је писано, тако је требало бити, да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима, а ви сте сведоци свему томе. Јер је Јован крстио водом, а ви ћете крштавати Духом Светим, не дуго после ових дана. И гле, ја ћу послати обећање Оца Својега на Вас, а Ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у Силу са висине"" Овим речима Он заврши разговор са њима, благосиља их и поче да се уздиже на небо, а њих остави да сачекају силазак Духа Светога. Апостоли су стајали и немо гледали за Њим, док није сасвим ишчезао. Утом им се обратише Анђели Божји са речима: "Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо, тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја". У знак сећања на овај догађај наша Црква слави СПАСОВДАН, тј. Дан Спаса нашег, Господа Исуса Христа.

 

[gost 4554]

Тројице

„И кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; и показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима као што им Дух даваше да казују. А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком. И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме: Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили“

Oвaj прaзник yстaнoвили сy joш aпoстoли, и oн пoчињe y нeдeљy. Пoштo je Бoг Син oбeћao дa ћe пoслaти Свeтoг дyхa, a Oтaц дoзвoлиo, свa три лицa бoжja yчeствyjy y тoм дoгaђajy.

Oвoг дaнa црквe сe китe зeлeним грaничицaмa и пoсипajy трaвoм, кao нa jeврejскy Пeдeсeтницy.

Дoгaђaj oвoг дaнa прeдстaвљa сe нa икoни: скyп aпoстoлa, a мeђy њимa и Свeтa Дjeвa Maриja Бoгoрoдицa, и нaд глaвaмa свaкoг пo jeдaн плaмичaк кao вaтрeни jeзик. Нo, мoжe сe прeдстaвити и y oбликy три пyтникa, oних, кaд сe Бoг сa двa aнђeлa, кoд Maмврискoгa хрaстa, jaвиo прaoцy Aврaмy.

 

[gost 4554]

Преображење19. август

Треће године проповедања на земљи, Господ Исус Христос је Својим ученицима све чешће говорио о Свом блиском страдању, али и Својој слави након страдања на крсту. Да се због најаве Његовог страдања ученици не би сасвим раслабили и да не би отпали од Њега, Господ им је делимично показао Своју Божанску славу. И зато, узе са собом Петра, Јакова и Јована и са њима ноћу изађе на Тавор где се пред њима преобрази: „и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост“ (Мт. 17, 2). И појавише се поред њега Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци. Господ је ученицима много пута показао Своју Божанску моћ, а на Тавору им је показао и Своју Божанску природу.

 

[gost 4554]

Крстовдан27. септембар

Царица Јелена у Јерусалиму, сазнавши где је закопан Часни Крст,поруши Венерин храм и испод њега нађе 3 крста. Тада јој патријарх Макарије рече да стави један по један на мртваца којег су проносили. Када су ставили трећи крст, мртвац оживе. Царица направи сребрни ковчег и у њега положи Часни Крст. Када је цар Хозрој освојио Јерусалим, однео је са собом и Часни Крст. Након 14 година, цар Ираклије га је вратио у Јерусалим. Носио га је на леђима. Али, наједном стаде, не могавши ни корак даље. Патријарх Захарија виде ангела који спречава цара да у раскошном оделу иде под Крстом, и то путем којим га је Господ носио бос и понижен. И цар у бедном оделу и бос унесе Часни Крст у храм Васкрсења.

 

[gost 4554]

Обрезање Господње14. јануар

Осмог дана по рођењу, божански Младенац је донет у храм и обрезан, према закону који у Израиљу важи још од Аврама. Притом су му дали име Исус, како је то архангел Гаврило благовестио Пресветој Деви у Назарету. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господње показује да је Он примио на себе истинско људско тело, а не привидно, како су касније тврдили неки јеретици. Господ је обрезан и зато што је хтео да испуни сав закон, којег је сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис, Он га је заменио крштењем у Својој Цркви, „јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар“ (Гал. 6, 15), како је то објавио апостол Павле.

 

[gost 4554]

Велики Четвртак


На први дан бесквасних хлебова, за време вечере у кући Светог Јована Богослова, настаде међу ученицима расправа ко је од њих већи. Тада Исус устаде, опаса се убрусом, узе умиваоник и поче да пере ноге својим ученицима. Када им опра ноге рече: “Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге.” (Јн. 13, 14). Потом Исус рече да ће Га један од апостола издати. “И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завјета која се пролијива за многе ради отпуштења гријехова”

 

[gost 4554]

Велики петак

Након што га је Јуда издао и што су га током ноћи ухватили, јеврејски првосвештеници и народне старешине предадоше Исуса Понтију Пилату, која опра руке и, док је светина викала: „Распрни га, распни“ (Јн. 19, 6), даде да га ишибају и разапну. Онда му обукоше пурпурни огртач, ставише на главу трнов венац и попљуваше. Изнео је свој крст на Голготу, где су га на њега разапели, заједно са два разбојника. „А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра и матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина“ (Јн. 19, 25), а од ученика само Јован Богослов. У 3 сата поподне Исус испусти дух свој, а Сунце се помрачи, земља затресе и храмовна завеса исцепа. Тело му узе Јосиф из Ариматеје и положи у гроб.

 

[gost 4554]

Велика субота

У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.

 

[gost 4554]

Bogorodičini praznici u priznatim i oficijelnim pravoslavnim Crkvama:

Мала Госпојина21. септембар

Пресвета Дева Марија рођена је од старих родитеља Јоакима и Ане. Отац јој је био из племена Давидовог, а мајка од рода Ароновог. По оцу је била царског, а по мајци архијерејског рода, и тиме предображавање Онога који ће се из ње родити, Цара и Првосвештеника. Већ стари, Јоаким и Ана усрдно су се молили Богу да им подари дете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару даровавши им сина Исака. И Бог их обрадова, дарова им више него су могли и уснити, не само кћерку него и Богомајку. Рођена у Назарету, након три године Пресвета Дева је одведена у јерусалимски храм, да би се вратила у Назарет где је ускоро чула благовест Светог архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.

Ваведење Пресвете Богородице4. децембар

Када је Пресвета Дева Марија навршила три године, њени родитељи, свети Јоаким и Ана, довели су је из Назарета у Јерусалим, да је предају Богу у храм како су раније и обећали. Била је то свечана поворка Јоакимових и Аниних сродника: напред су ишле девице са упаљеним свећама, па онда Пресвета Дева свечано одевена и украшена, између своје мајке и оца, а иза њих остали сродници и пријатељи. На улазу у храм Деву је сачекао првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, и увео је не само у храм него и у Светињу над Светињама, у најсветије место храма иза друге завесе где улазе само архијереји и то једном годишње. Родитељи су тада принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући, а Пресвета Дева остала је у храму. Ту је боравила девет година и родитељи су је често посећивали. Када су они умрли Деву Марију су са дванаест година дали Јосифу, њеном сроднику у Назарету да, под видом обручнице, живи у девствености иако то није био обичај у Израиљу. Пресвета Дева Марија је била прва доживотно завештана девојка, а касније су је следиле многе хиљаде девојака и младића.


Сретење Господње15.фебруар

Код Хришћана, Сретење Господње се слави на 40 дан од Божића. Свето писмо каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој..." Још рече Симеон за Христа Младенца: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.

Српска православна црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару.


Сабор Пресвете Богородице8. јануар

Данас другог дана празника Рождеста Господа и Спаса нашег Исуса Христа, 8. јануара по новом а 26. децембра по старом календару, Православна Црква порославља и Сабор Пресвете Богородице.

Данас, сва Црква Христова одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која је родила Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Њеним Сабором се назива овај празник зато што се данас сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у Њену част.
Цела природа и сва твар поклонила се Христовом рођењу, а први од људи, који су му пришли, били су пастири. Чувајући стражу код стада својих, изненадили су се појавом анђела и славом Господњом, која их је обасјала. И гле, небески благовесник им рече: „Не бојте се, јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас, у граду Давидову, роди Спаситељ, који је Христос Господ".

 

[gost 4554]

Благовести
7.април

Благосвести је празник који Српска православна црква прославља 25. марта (7. априла). Спада у Богородичине празнике.
Пола године пошто је првосвештенику Захарији пројавио да ће у дубокој старости добити сина који ће бити Господњи Претеча (св. Јован Крститељ), исти Господњи арханђео, Гаврило, јавио се Пречистој Дјеви Марији у Назарету, поздравивши је речима: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама! Зачуђеној и уплашеној Дјеви арханђео објашњава необичан поздрав: не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш, и родићеш сина и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца Његовог. И цареваће над домом Јаковљевим вавек, и царству Његовом неће бити краја.
На Маријино питање Како ће то бити кад ја не знам за мужа?, арханђео Гаврило одговара: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји. Пречиста Дјева покорно одговара: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој .
Свети Оци из старих времена оставили су нам неколико предања везаних за овај разговор којим је отпочела историја спасења људског рода и обновљења твари. Између осталог, они веле да се Божји арханђео Гаврило појавио пред Пречистом Дјевом баш у тренутку када је читала познато место из Књиге пророка Исаије: Гле, девојка ће зачети и родиће сина . По истим тумачењима. Господ Исус Христос је васкрсао тридесет и нешто година касније, у исти датум у који се водио описани разговор Божјег изасланика и будуће Богородице. Зато се 25. март/7. април сматра за аутентични датум Васкрса, а ретки случајеви када се Васкрс поклопи са овим непокретним празником. зову се "Кириопасха".

Велика Госпојина28. август


По Распећу Господа, Пресвета Богородица је наставила да живи код Светог Јована Богослова. Углавном све време до смрти провела је у Јерусалиму. У старости, често се на месту Вазнесења молила Господу да је што пре узме себи. Јавио јој се архангел Гаврило и рекао јој је да ће се упокојити за 3 дана. Пожелела је да види све апостоле и сви се они чудесно сабраше, осим апостола Томе. Онда се упокојила мирно, без икакве муке. Апостоли су је сахранили у гроб Светих Јоакима и Ане, у Гетсиманском врту. Трећег дана стиже и апостол Тома. Када су отворили гроб да целива тело Свете Пречисте, унутра га не беше, беху само плаштанице. Kaдa je Прeсвeтa yмрлa, билo joj je 63 гoдинe, a нeки смaтрajy дa je живeлa 72 гoдинe.
Oпштe прaзнoвaњe oвoг прaзникa yрeђeнo je пo жeљи цaрa Maврииja 528. гoдинe. Прaзник сe зoвe Успeниje Прeсвeтe Бoгoрoдицe, a кoд нaс сe oбичнo нaзивa Вeликa Гoспojинa и прaзнyje сe 28. aвгyстa (15. aвгyстa).

Обичаји у Српском Народу на Велику Госпојину
Прeд oвaj прaзник yстaнoвљeн je пoст, кojи oдгoвaрa jeсeњeм гoдишњeм врeмeнy и кojи трaje oд 14-27. aвгyстa yвeчe.

Нa икoни дoгaђaj yспeниja прeдстaвљa сe: Свeтa Дjeвa лeжи нa сaмртнoм oдрy oкрyжeнa aпoстoлимa, a нeдaлeкo oд њe стojи Син њeн Исyс Христoс, кoмe je oнa дyх свoj прeдaлa, држeћи y нaрyчjy y миниjaтyри oблик тeлa Прeчистe Maриje, кao дyх њeн.

Врeмe измeђy Вeликe и Maлe Гoспojинe зoвe сe Meђyднeвицe. Taдa жeнe бeрy мeђyднeвичкe трaвe: кичицy, крљy (рицинyс), хajдyчкy трaвy (мeсeчинy), пaпричицy или бoбицy, yгaслицy, кoњски бoсиљaк, цвeт oд липe, зрeo рoд oд кoрoвa, дрeнa, шипкa, oскoрyшe, шљивe и трнa, дрyги рoд oд jaбyкe (кoje yjeсeн цвeтajy) и мaлy зeлeнy лyбeницy. Oвим трaвaмa лeшe сe рaзнe бoлeсти. Taкoђe сe oстaвљajy и мeђyднeвичкa jaja oд живинe кao нajбoљa зa yпoтрeбy и рaсaд.


Покров Пресвете Богородице14. октобар

Црква је одувек прослављала Пресвету Богородицу као покровитељицу и заштитницу хришћана, која својим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута помагала је појединцима и народима у рату и миру, и свуда у невољама. Догађај који црква празнује десио се 14. октобра 911. године, у време цара Лава Мудрога (Философа). Било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа, а негде у позадини стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четири сата после поноћи, угледао је свети Андреј Пресвету Богородицу са распростртим омофором изнад народа, као да том одећом покрива народ. Била је одевена у златокрасну порфиру, и блистала окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј показа руком Епифанију и упита га да ли и он види ''Царицу и госпођу, како се моли за сав свет'', што Епифаније зачуђен потврди. Због тога догађаја уведено је празновање, да нас подсећа на тај тренутак и на стално покровитељство Пресвете Богородице кад год то, у невољама, од ње молитвено тражимо.

Полагање ризе Пресвете Богородице

У време цара Лава Великог, царице Верине и патријарха Генадија у Свету Земљу су, на поклоњење светињама, отпутовали цариградски племићи Галвије и Кандид. У Назарету су одсели у кући неке Јеврејке, девице, која је у тајној одаји држала ризу Пресвете Богородице. Додиром ове ризе, многи болесници се исцељиваху. Галвије и Кандид су узели ову светињу и донели је у Цариград. Када су то објавили патријарху Генадију, у царском граду је настала огромна радост. Риза је потом свечано пренета и положена у цркву Влахерне, коју је саградио цар Маркијан на обали Влахернског залива, који је добио име по неком скитском војводи Влахерну који је ту погинуо. У спомен на тај догађај, установљен је овај празник.

 

[gost 4554]

Način posta u Oficijelnim i Priznatim Pravoslavnim Crkvama:

НАЧИН ПОСТА
Под постом се подразумева уздржавање од извесне хране, претежно мрсне, и пића на извесно време. Постоје неколико степена поста:

1. када један пут у току дана узимамо храну без уља и вина, и то претежно не кувану, суву - тзв. сухоједење,

2. када узимамо храну, такође без уља и вина, више пута на дан али кувану у водом - тзв. пост на води,

3. када узимамо храну која је спремана са уљем, више пута у току дана. Код оваквог начина поста можемо користити вино и алкохолна пића, у одређеним количинама, ракове, лигње, шкољке и остале рептилије - ово је тзв. пост на уљу и вину, и

4. када узимамо храну која је спремана са рибом, такође више пута у току дана - тзв. пост на риби;

Значи за време поста се уздржавамо од употребе меса и месних прерађевина, млека и производа од млека и јаја, на за то одређено време.

У Православној Цркви постоје неколико постова које смо дужни сви да постимо, и то:

1. Божићни пост У току овог поста, од 15. новембра до 17. децембра: понедељком, средом и петком постимо на води, уторком и четвртком на уљу, а суботом и недељом на риби; а од 18. до 24. децембра: понедељак, среда, петак на води, а уторак, четвртак, субота и недеља на уљу.

2. Велики (Часни) пост У току овог поста понедељком, уторком, средом, четвртком и петком постимо на води; суботом и недељом постимо на уљу, а на Благовести и на Цвети дозвољено је јести рибу.

3. Петровски пост У току овог поста понедељак, среда и петак се посте на води; уторак и четвртак на уљу; а субота и недеља на риби.

4. Госпоински пост У току овог поста понедељком, уторком, средом, четвртком и петком се пости на води, суботом и недељом на уљу, а риба се користи само на Свето Преображење Господње.

5. Среда и петак Преко целе године овим данима се у исхрани користи храна спремана на води.

Како је Црква одредила дане у које треба да се пости, тако је исто одредила дане када је пост разрешен. И то, средом и петком, у следећим случајевима:

1. од 25. децембра до 4. јануара разрешено је на све (једу се: риба, сир, јаја, месо), значи не пости се.
2. у седмици иза недеље митара и фарисеја такође је разрешено на све.
3. у току сиропусне седмице разрешено је на: рибу, сир и јаја (месо у току ове седмице се не једе).
4. Светла седмица, седмица по Васкрсу, такође је разрешена на све.
5. Духовске седмице, седмица по Духовима, такође је разрешена на све.
6. од Томине недеље до Духова, средом и петком, пости се на уљу.
7. у среду Преполовљења и среду Оданија Васкрса дозвољава се риба.

Напомена:
- Ако се догоди да Божић празнујемо у среду или петак тада се разрешава на све, не пости се.
- Ако се пак догоди да Петровдан или Велика Госпоина буду у среду или петак тада се разрешава на рибу (пости се на риби), а у било који други дан да се догоди празновање неког од ова два празника не пости се.