Bojana:
Koje je vase versko opredeljenje?
Укратко,
Не верујем у догме, били оне хришћанске, муслиманске, будистичке....
Али у анкети сам заокружио под православац. Зашто ? (реторичко питање)
Због манифестација религије, сматрам да српско православље има најлепше религијске обреде на свету.
А друго, многи ти обичаји су део мог националног идентитета, култ породице, култ мртвих, култ природе... Срби су једини народ на свету који слави славу, то јест култ породичног заштитника.
Рецимо, шта је оно што имам против мухамеданске или јеврејске религије ? Првенствено ми смета начин на који се манифестује њихова вера, не мислим да је Нови Завет супериорнија књига од Старог Завета или Курана (све су ми исте) али сам УЖАСНУТ када видим да се у име религије малој деци касапе полни органи. Страшно. Или ти одређују колико пута дневно треба да се молиш Богу....
Српско православље је симбиоза старе (предхришћанске) српске религије и хришћанства, и зато пружа највећу могућу верску слободу, обавезе су минималне и нико те неће осудити ако их не испуниш.
У вези естетике, додао бих да наш патријарх личи на Гандалфа.
Bojana:
Verujete li u Boga?
Ako verujete, na cemu se zasniva vasa vera?
Да, верујем.
Могао бих да напишем стране и стране о томе..... Са филозофске тачке, основна идеја: човек тежи да буде Бог.
Свако од нас ће живети у просеку око 70 година, и за то врло кратко време трудиће се да буде најпаметнији, најлепши, најморалнији... трудиће се да прочита што више књига, стекне што више пријатеља и искустава, путује, научи о свему помало колико је то могуће..... Чему то непрестано усавршавање, шта је коначни циљ ? Циљ је макар мало се примаћи Богу. (скроман покушај рационалног објашњења идеје Бога)
Е сад, како лично доживљавам Бога. Више као пријатеља, него као господара своје судбине, немам страхопоштовање према њему, често га опсујем. Зато ми многи кажу да сам неопаган, у чему има и мало истине. Најближе ми је словенско, паганско виђење Бога који се бори против зла на овом, овоземаљском свету. Дакле нема награде и казне на оном свету, све се дешава овде, а касније и добри и зли и иду у рај, јер Словени су сматрали да не постоји пакао, чак нису ни познавали ту реч. Рецимо ове Христове речи:
"A ja vam kazem da se ne branite od zla nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, obrni mu i drugi: I ko hoce da se sudi s tobom i kosulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu, i ako te potera ko jedan sat, idi s njime dva.”
тотално су ми неприхватљиве. Против зла се треба борити увек и свугде.