Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Бл:
Мислиш на оно RESISTANCE IS FUTILE ???
-
- Popularno:
- Kog forumaša za koje ministarstvo biste...
- Sta mislite o ovim predlozima?
- Zbog cega se sin kog imate ne zove...
- А шта још можемо осим да се молимо Богу?
- Dodik najavio da će sutra Federaciji...
- Kako je Naser Orić u Srebrenici mučio i...
- Vandali masovno uništavaju Tesline...
- Sexy scene
- Dobri Potezi?
- Evolucija, kreacija i anunakiji
Православље и СВЕТ
- Začetnik teme Marty Misterija
- Datum pokretanja
- stanje
Мислиш на оно RESISTANCE IS FUTILE ???
изгледа да се искристалисала поента ове теме.
полемика између православних и не православних.
православље се зна ста је. а неправославни?
почевши од пагана: најпримитивнији ниво веровања, у елементе природе без логичког питања, ко је створио природу.
зороастерци: скоро изумрла религија, а сазнање о њој у европи унео ниче.
дилеа која је инспирисала хитлера, који је био сладострасник и курвар и као такав филозофирао о заратустри који је био један од највећих митских аскета.
кармисти свих фела: неограничени број измишљотина. таман мислиш да си нешто схватио, онда се појаве још десетак аватара, који измисле још по нешто.
велика занимација. чак је и св. Николај рекао: да незнам за правог Бога, бавио бих се хиндуизмом.
и материјалисти: куну се у долар или било коју лову и верују само у оно што виде.
/трагедија/.
шта им је заједничко. једу јапаја воће, које је врло халусцинантно и непоштују постулате тих својих назови религија.
пагани су веровали како племе заговара.
кармички закон. веруј у веру у којој си рођен.
е једино долароиди, они верују у оно : ко да више.
па да поентирам. срби и не срби. шта ће те, истина је увек најсуровија.
полемика између православних и не православних.
православље се зна ста је. а неправославни?
почевши од пагана: најпримитивнији ниво веровања, у елементе природе без логичког питања, ко је створио природу.
зороастерци: скоро изумрла религија, а сазнање о њој у европи унео ниче.
дилеа која је инспирисала хитлера, који је био сладострасник и курвар и као такав филозофирао о заратустри који је био један од највећих митских аскета.
кармисти свих фела: неограничени број измишљотина. таман мислиш да си нешто схватио, онда се појаве још десетак аватара, који измисле још по нешто.
велика занимација. чак је и св. Николај рекао: да незнам за правог Бога, бавио бих се хиндуизмом.
и материјалисти: куну се у долар или било коју лову и верују само у оно што виде.
/трагедија/.
шта им је заједничко. једу јапаја воће, које је врло халусцинантно и непоштују постулате тих својих назови религија.
пагани су веровали како племе заговара.
кармички закон. веруј у веру у којој си рођен.
е једино долароиди, они верују у оно : ко да више.
па да поентирам. срби и не срби. шта ће те, истина је увек најсуровија.
Elvin
Poznat
- Poruka
- 9.874
naravno srbin je srbin,ako i samo ako redovno podmazuje popa ...za krštenje,venčanje,slavski kolač,i što je najgore sahrane i pomene...
one koji neće slepo da veruju u naučno-fantastične priče,za koje ne postoji apsolutno nikakav dokaz,treba satrti...bog je svedok da su to hrišćani radili kroz vekove katolicii i pravoslavni...
one koji neće slepo da veruju u naučno-fantastične priče,za koje ne postoji apsolutno nikakav dokaz,treba satrti...bog je svedok da su to hrišćani radili kroz vekove katolicii i pravoslavni...
Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
tamanite:
Шта трућаш несретниче!? Јеси ли читао неку од Веда?!?
Прво - веровање у Природу је једино логично. Једино што се не може негирати.
Друго - ко каже да се нико не пита?!? Па поента је у томе што су се сви значајнији мислећи многобошци (рецимо грчки мислиоци пре Сократа, или аутори Веда) управо ПИТАЛИ ко је створио Природу, како је настала и да ли је уопште настала - јер можда постоји ОДУВЕК); дакле самим тим што су се питали нису претендовали да знају одговоре за питања на којих коначног одговора нема. А хришћани и остале догмате су те одговоре ЗНАЛИ - читај: имали су СЛЕПУ ВЕРУ да те одговоре знају самим тиме што некоме верују на реч.
Основна разлика између паганства и монотеизма, између антике и средњег века, је та што код пагана имаш СПЕКУЛАТИВНУ МИСАО, а код монотеиста СКУП ДОГМИ. У хришћанству су те догме међусобно котрадикторне - што сте и показали кроз ову дискусију. Ја кажем у Библији пише једно, а ви кажете 'јесте, али пише и друго које је супротно са првим. Ово можда постане посебна тема...
Оно за Ничеа и остало си се излупетао само тако. Ако будем имао времена и живаца можда и на то одговорим.
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
Не баш тако, али ту негде.Duh Sekire:
ПРИЈЕКА КАЗНА
ЗА ХУЉЕЊЕ СВЕТИЊЕ
Записивач Максим Јововић шездесетих година 20. вијека биљежи:
"За вријеме аустро-угарске владавине Босном и Херцеговином окупила се била 1895. године велика маса свијета у Билећи, пред канцеларијом котарског предстојника М. Адамовића да траже пролазнице (пропуснице) за Црну Гору ради одласка у Острог. Око 9 часова изјутра изиђе Адамовић на балкон, уз који су биле камене степенице и оштрим тоном проговори народу:
"Залуд ме чекате! Не дам вам пропуснице за Острог! Зашто тамо идете, глупи народе, кад вам тамо нема ништа осим оне суве трупине што су Црногорци ставили у ковчег и прогласили за свеца!"
Изговоривши ове ријечи окрене се некако неспретно на позив једног свог чиновника, те му се моментано поклизне нога и он се стропошта низа степенице и сломи ногу. Однијели су га одмах у болницу гдје се лијечио читава два мјесеца.
Из болнице је поручио да се народу издају пропуснице и да сваки ко жели може убудуће несметано ићи у Острог.
И сам је касније послао добар прилог манастиру и завјетовао се да ће то и убудуће чинити сваке године.
Сматрајући овај свој тежак полом као казну Божију за псовање Чудотвораца и Угодника Божијих, отада се више никада није ругао и погрђивао православне светиње.
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
Duh Sekire:
Каква логика
ИТИНА ЈЕ ПРАВОСЛАВЉЕ
ИСЦЈЕЉЕЊА ЂАВОИМАНОГА
Љетописац Горњег манастира, јеромонах Серафим Кашић под датумом 4/17. мај 1962. године записује свједочанство Петра Ђерковића из села Безјова (Кучи) и овјерава га својеручним потписом самог Ђерковића, његове жене Новке и манастирског ђака Шпира Калика:
"Године 1926. са својом женом Новком дошао сам пјешке од своје куће у Кучима да приступим Светом Василију. Вратили смо се натраг исто пјешке и ноћили у манастиру Ћелији Пиперској, гдје смо приступили и светом Стефану Пиперском.
Идући даље према Кучима, стигао нас је у путу и свратио у кућу Миња Ђукић из села Завезечника. Дочекао нас је лијепо и угостио, ми смо казали одакле идемо. Било му је веома мило, затражио нам је мало тамјана и водице из св. Острога, што смо му дали.
Затим нам је испричао овај случај за његова оца. Он је био седам година луд и живио је одвојено од куће, по пећинама, као лудак.
"Једнога дана ", вели Миња, 'покупимо се нас 7 до 8 Ђукића братственика и ухватимо га. Свежемо му руке конопом и поведемо за манастир Острог. Тако смо га свезана довели у манастир Острог и преноћио је под Ћивотом Светог Василија Острошкога, гдје су му калуђери читали молитве.
Сјутридан био је - потпуно здрав и свјестан и са нама, својом пратњом, вратио се кући, славећи и хвалећи Бога и Светог Василија Чудотворца.
Послије тога живио је још 25-30 година, као најздравији - да га ништа није заболило ."
Домаћину је било мило што смо свратили у његову кућу са пута искрај Светог Василија. А ми смо му се најсрдачније захвалили на гостопримству."
- Poruka
- 33.113
I ako je istina - slučajnost je...
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
ИСЦЈЕЉЕЊЕ РУКЕ
В. М. у чланку "Манастир Острог, Мисионар, бр. 12, 1938, стр. 335) објављује а протојереј Живан М. Маринковић преузима и штампа у "Најбољем васпитачу" (Београд, 1968, стр. 105) следећи запис:
"Међу многобројним предметима које су исцељени болесници у знак захвалности приложили манастиру Острогу, налази се и једна рука од скупоценог метала. Њу је поклонио један Далматинац, који се налазио у печалби у Северној Америци. Он је тамо радио и стекао богатство, али је једнога дана допао тешке болести. Заболела га десна рука. Обишао је све лекаре, али узалуд. Ништа му није помогло. Најзад, он се врати у свој родни крај.
Кад је дошао у своје село, његови сељаци препоруче му да оде у Острог и поклони се Ћивоту Светог Василија. Он их послуша и оде те приступи и помоли се Свецу и рука му после тога - оздрави.
Човек се после тога поново врати у Америку и тамо од скупоценог метала направи руку, исту као своју, и пошаље манастиру као израз своје захвалности за исцељење."
В. М. у чланку "Манастир Острог, Мисионар, бр. 12, 1938, стр. 335) објављује а протојереј Живан М. Маринковић преузима и штампа у "Најбољем васпитачу" (Београд, 1968, стр. 105) следећи запис:
"Међу многобројним предметима које су исцељени болесници у знак захвалности приложили манастиру Острогу, налази се и једна рука од скупоценог метала. Њу је поклонио један Далматинац, који се налазио у печалби у Северној Америци. Он је тамо радио и стекао богатство, али је једнога дана допао тешке болести. Заболела га десна рука. Обишао је све лекаре, али узалуд. Ништа му није помогло. Најзад, он се врати у свој родни крај.
Кад је дошао у своје село, његови сељаци препоруче му да оде у Острог и поклони се Ћивоту Светог Василија. Он их послуша и оде те приступи и помоли се Свецу и рука му после тога - оздрави.
Човек се после тога поново врати у Америку и тамо од скупоценог метала направи руку, исту као своју, и пошаље манастиру као израз своје захвалности за исцељење."
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
ОПОМЕНА НЕБЛАГОДАРНОЈ
У љетопис Горњег манастира, под датумом 17/30. април 1962. године, а уствари вјероватно неки дан касније, пошто је писмо тако датирано стигло поштом из Београда, јеромонах Серафим Кашић преписује писмено свједочанство о двократном исцјељењу од обољења очију дјевојке из Сарајева - крајем четрдесетих и почетком педесетих година двадесетог стољећа - које је написао господин Александар Xодић из Београда и прилаже га у оригиналу:
"То беше 1961. године месеца августа, приликом посете манастиру Острогу ради поклоњења Богу и Светом Василију. Послије свете Литургије поклоници су сакупљени у групице причали своје доживљаје. Неко је дошао од муке, да тражи олакшање; други, опет, да одају хвалу и благодарност Богу и Светом Василију за помоћ и утеху коју су добили - било за себе или за своје миле и драге.
Пришао сам двема женама, које су пиле кафу. Ступих са њима у разговор. Рекоше да су из Сарајева. И једна од њих исприча ми повод свога поклоничког доласка:
"Имала сам сестричину, која је (уочи Другог свјетског рата - прим. прир.) јако боловала од очију. Ишла је многим љекарима, али помоћи није било. Једног дана ја јој рекох да одемо под Острог и она пристаде. Под Острогом смо приступиле Свецу, помолиле се и остале читав један дан и она - потпуно оздрави! Вријеме је пролазило.
За вријеме окупације моја сестричина вјерила се за једног Италијана. Док је чекала пасош да оде за Италију, ја јој једног дана предложила да оде до Острога и да се поклони Богу и Светом Василију из захвалности за своје исцјељење. И рекох јој: "Теби поможе Бог и Свети Василије " А она одговори: "Ко зна, тетка, ко ми поможе - љекари или светац!? Но ћу да идем." Ја заћутах.
У току те ноћи њу су очи од исте болести, али још јаче забољеле, да је цијелу ноћ прејаукала.
Сутра ујутру замоли ме: "Тетка, (х)ајдемо под Острог. Истога дана смо кренуле. Преноћиле смо под Острогом, приступиле Свецу и помолиле се и - опет је оздравила!
Касније је отишла за Италију, гдје и данас живи са својим мужем. И сваке године, пошто не може да дође, пошаље неки дар манастиру у знак своје благодарности Богу и Светом Василију. Она пошаље мени а ја донесем. Ево, сада сам донијела тамјан који је послала..."
У љетопис Горњег манастира, под датумом 17/30. април 1962. године, а уствари вјероватно неки дан касније, пошто је писмо тако датирано стигло поштом из Београда, јеромонах Серафим Кашић преписује писмено свједочанство о двократном исцјељењу од обољења очију дјевојке из Сарајева - крајем четрдесетих и почетком педесетих година двадесетог стољећа - које је написао господин Александар Xодић из Београда и прилаже га у оригиналу:
"То беше 1961. године месеца августа, приликом посете манастиру Острогу ради поклоњења Богу и Светом Василију. Послије свете Литургије поклоници су сакупљени у групице причали своје доживљаје. Неко је дошао од муке, да тражи олакшање; други, опет, да одају хвалу и благодарност Богу и Светом Василију за помоћ и утеху коју су добили - било за себе или за своје миле и драге.
Пришао сам двема женама, које су пиле кафу. Ступих са њима у разговор. Рекоше да су из Сарајева. И једна од њих исприча ми повод свога поклоничког доласка:
"Имала сам сестричину, која је (уочи Другог свјетског рата - прим. прир.) јако боловала од очију. Ишла је многим љекарима, али помоћи није било. Једног дана ја јој рекох да одемо под Острог и она пристаде. Под Острогом смо приступиле Свецу, помолиле се и остале читав један дан и она - потпуно оздрави! Вријеме је пролазило.
За вријеме окупације моја сестричина вјерила се за једног Италијана. Док је чекала пасош да оде за Италију, ја јој једног дана предложила да оде до Острога и да се поклони Богу и Светом Василију из захвалности за своје исцјељење. И рекох јој: "Теби поможе Бог и Свети Василије " А она одговори: "Ко зна, тетка, ко ми поможе - љекари или светац!? Но ћу да идем." Ја заћутах.
У току те ноћи њу су очи од исте болести, али још јаче забољеле, да је цијелу ноћ прејаукала.
Сутра ујутру замоли ме: "Тетка, (х)ајдемо под Острог. Истога дана смо кренуле. Преноћиле смо под Острогом, приступиле Свецу и помолиле се и - опет је оздравила!
Касније је отишла за Италију, гдје и данас живи са својим мужем. И сваке године, пошто не може да дође, пошаље неки дар манастиру у знак своје благодарности Богу и Светом Василију. Она пошаље мени а ја донесем. Ево, сада сам донијела тамјан који је послала..."
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
ИСЦЈЕЉЕЊЕ
ГЛУХО-НИЈЕМЕ ДЈЕВОЈКЕ
Серафим Кашић, јеромонах Горњег манастира Острошког, шездесетих година двадесетог вијека свједочи записивачу Максиму Јововићу:
"Са многобројним поклоницима који су у масама долазили на сабор у Острог из свих крајева наше државе, стигла је на Тројичин-дан 1951. једна жена из Фоче, са својом тринаестогодишњом дјевојчицом. Дјевојче је било глухо-нијемо од рођења и никада у своме животу није изговорило ни једне ријечи.
Два пута је мајка своје дијете привела к Светом Ћивоту, гдје му је духовник читао молитве за оздрављење. Послије другог читања молитве, дјевојка је проговорила чистим течним разговором, на велико запрепашћење и изненађење присутних. Цио народ се нагледао овог ријетког чуда великог и дивио му се, хвалећи Бога и чудотворну моћ Светитеља.
Примјећивало се да дјевојка није добро чула, а да ли јој се касније, по повратку кући, развило чуло слуха, није ми познато."
ГЛУХО-НИЈЕМЕ ДЈЕВОЈКЕ
Серафим Кашић, јеромонах Горњег манастира Острошког, шездесетих година двадесетог вијека свједочи записивачу Максиму Јововићу:
"Са многобројним поклоницима који су у масама долазили на сабор у Острог из свих крајева наше државе, стигла је на Тројичин-дан 1951. једна жена из Фоче, са својом тринаестогодишњом дјевојчицом. Дјевојче је било глухо-нијемо од рођења и никада у своме животу није изговорило ни једне ријечи.
Два пута је мајка своје дијете привела к Светом Ћивоту, гдје му је духовник читао молитве за оздрављење. Послије другог читања молитве, дјевојка је проговорила чистим течним разговором, на велико запрепашћење и изненађење присутних. Цио народ се нагледао овог ријетког чуда великог и дивио му се, хвалећи Бога и чудотворну моћ Светитеља.
Примјећивало се да дјевојка није добро чула, а да ли јој се касније, по повратку кући, развило чуло слуха, није ми познато."
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
ИСЦИЈЕЉЕН
ОД ТЕШКЕ БОЛЕСТИ
Војислав Р. Јокановић из Крушевца, који је 15. јула 1956. године посвједочио у перо острошког јеромонаха Серафима Кашића исцјелење свога оца 1924. године од умне раслабљености (в. књ. 1., стр. 60), прича и о каснијем сопственом исцјелењу, не наводећи јасно од чега је боловао:
"Ценећи моћ Свеца, тешко болестан 1952. године, по повратку са клинике, иако удаљен од Острога на стотине километара, упутим се Свецу, некако с Божијом помоћи стигнем и помолим се пред његовим Ћивотом.
После повратка од њега, био сам надаље здрав и буквално препорођен. Ценећи његову славу и моћ решио сам да овај годишњи одмор искористим да опет превалим велики пут, да се Свецу захвалим и замолим га за здравље мене и моје породице."
ОД ТЕШКЕ БОЛЕСТИ
Војислав Р. Јокановић из Крушевца, који је 15. јула 1956. године посвједочио у перо острошког јеромонаха Серафима Кашића исцјелење свога оца 1924. године од умне раслабљености (в. књ. 1., стр. 60), прича и о каснијем сопственом исцјелењу, не наводећи јасно од чега је боловао:
"Ценећи моћ Свеца, тешко болестан 1952. године, по повратку са клинике, иако удаљен од Острога на стотине километара, упутим се Свецу, некако с Божијом помоћи стигнем и помолим се пред његовим Ћивотом.
После повратка од њега, био сам надаље здрав и буквално препорођен. Ценећи његову славу и моћ решио сам да овај годишњи одмор искористим да опет превалим велики пут, да се Свецу захвалим и замолим га за здравље мене и моје породице."
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
ИСЦЈЕЉЕЊЕ ТЕШКЕ НЕСАНИЦЕ
Максим Јововић шездесетих година 20. вијека биљежи
"Крстиња Ј., из села Г., срез барски, весела, здрава и млада невјеста, враћала се сама кући једнога дана пред вече, априла мјесеца 1953. године са пуним ведром воде које је носила на глави, са сеоске чесме. У путу је чула да около њених ногу пада камење и гласно је викнула, псујући онога ко се баца, мада није могла никога видјети нити чути икаква гласа. Моментано јој се због тога диже коса на глави и замало да не просу воду. Када је стигла кући, била је сва узрујана и за читава три мјесеца није ока могла склопити ни ноћу ни дању.
Да би јој се сан вратио, пробала је више љекова из савремене медицине, па и оне бапске, али ништа јој од свега тога није помагало. Јако је ослабјела и омрзла на живот, носећи се мишљу да изврши самоубиство.
У јулу исте године, поведе је у Острог њена тетка, да тамо потражи лијека. Пошла је без воље, нервно растројена, да приступе Ћивоту светог Василија Чудотворца.
Тек што је ступила на прву степеницу на улазу у манастир, нагло јој се затворише очи и она паде онесвијешћена, на плочник манастирски. Два човјека понесоше је до манастирске воде агиазме, гдје је умише и дадоше јој да се напије. Затим је спустише доље изнемоглу, гдје је тврдо заспала и остала спавајући око четири часа. Устала је весела и пошла са тетком у ћелију светога Василија и легла под Ћивот, док јој је калуђер читао молитву за оздрављење. Кући се вратила здрава и доживјела дубоку старост у вјери у Бога и Његове Угоднике.
Максим Јововић шездесетих година 20. вијека биљежи
"Крстиња Ј., из села Г., срез барски, весела, здрава и млада невјеста, враћала се сама кући једнога дана пред вече, априла мјесеца 1953. године са пуним ведром воде које је носила на глави, са сеоске чесме. У путу је чула да около њених ногу пада камење и гласно је викнула, псујући онога ко се баца, мада није могла никога видјети нити чути икаква гласа. Моментано јој се због тога диже коса на глави и замало да не просу воду. Када је стигла кући, била је сва узрујана и за читава три мјесеца није ока могла склопити ни ноћу ни дању.
Да би јој се сан вратио, пробала је више љекова из савремене медицине, па и оне бапске, али ништа јој од свега тога није помагало. Јако је ослабјела и омрзла на живот, носећи се мишљу да изврши самоубиство.
У јулу исте године, поведе је у Острог њена тетка, да тамо потражи лијека. Пошла је без воље, нервно растројена, да приступе Ћивоту светог Василија Чудотворца.
Тек што је ступила на прву степеницу на улазу у манастир, нагло јој се затворише очи и она паде онесвијешћена, на плочник манастирски. Два човјека понесоше је до манастирске воде агиазме, гдје је умише и дадоше јој да се напије. Затим је спустише доље изнемоглу, гдје је тврдо заспала и остала спавајући око четири часа. Устала је весела и пошла са тетком у ћелију светога Василија и легла под Ћивот, док јој је калуђер читао молитву за оздрављење. Кући се вратила здрава и доживјела дубоку старост у вјери у Бога и Његове Угоднике.
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
НАКОН ДВАДЕСЕТ И СЕДАМ ГОДИНА ПРОГЛЕДАО
М. М. из села Ш., срез барски, свједочи истоме:
"Мој сусјед који је и данас у животу, ослијепе 1926. године, када је као ђак другог разреда основне школе одлазио у школу. У његовим очима није се могло примијетити да му је вид потпуно нестао. Водили су га код љекара свугдје гдје су чули да има специјалиста за очне болести, али ништа помагало није. Остао је слијеп, на терет својих укућана све до 1953., када су га његова два брата повела са собом у Острог.
Тамо су за њега учинили молепствије и у манастиру гдје су преноћили, на велико изненађење свих присутних, слијепи је изјутра прогледао и задовољан се вратио кући са својом браћом, гдје обавља као здрав човјек све домаће послове около куће и зван ње.
Браћа често иду под Острог као ходочасници гдје одају своју благодарност Богу и великом Чудотворцу, који је вратио изгубљени вид вјерном поклонику наших светиња."
М. М. из села Ш., срез барски, свједочи истоме:
"Мој сусјед који је и данас у животу, ослијепе 1926. године, када је као ђак другог разреда основне школе одлазио у школу. У његовим очима није се могло примијетити да му је вид потпуно нестао. Водили су га код љекара свугдје гдје су чули да има специјалиста за очне болести, али ништа помагало није. Остао је слијеп, на терет својих укућана све до 1953., када су га његова два брата повела са собом у Острог.
Тамо су за њега учинили молепствије и у манастиру гдје су преноћили, на велико изненађење свих присутних, слијепи је изјутра прогледао и задовољан се вратио кући са својом браћом, гдје обавља као здрав човјек све домаће послове около куће и зван ње.
Браћа често иду под Острог као ходочасници гдје одају своју благодарност Богу и великом Чудотворцу, који је вратио изгубљени вид вјерном поклонику наших светиња."
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
ИСЦЈЕЉЕЊЕ ОД КОШТАНИХ ОБОЉЕЊА
Владимир Л. из села З, срез барски, као очевидац свједочи у перо Максиму Јововићу:
"За вријеме мога службовања у Острогу, гдје сам био економ болнице, видио сам када су 1953. године, довели аутомобилом из Рисна једног младића од својих тридесет година старости, родом из племена Куча. Младић је дуго времена био на лијечењу у болници у Рисну од коштаних оболења и, на лични његов захтијев, било му је дозвољено да дође у Острог и приступи Ћивоту светог Василија. Повезли су га колима. Пошто се могао кретати тек сасвим лагано на штаке, пратиоци, њих двојица, изнијели су га из аутомобила и понијели га међу собом на носилима у Доњи манастир, а одатле у Горњи.
Тамо је крај Светиње преноћио уз молитве и сјутридан пред подне - вратио се на своје ноге без икаквијех помагала и весео ушао у исти аутомобил, којим су га довезли из његова села у Кучима, да изненадно обрадује родбину чудесним дејством Божије милости коју је примио."
Владимир Л. из села З, срез барски, као очевидац свједочи у перо Максиму Јововићу:
"За вријеме мога службовања у Острогу, гдје сам био економ болнице, видио сам када су 1953. године, довели аутомобилом из Рисна једног младића од својих тридесет година старости, родом из племена Куча. Младић је дуго времена био на лијечењу у болници у Рисну од коштаних оболења и, на лични његов захтијев, било му је дозвољено да дође у Острог и приступи Ћивоту светог Василија. Повезли су га колима. Пошто се могао кретати тек сасвим лагано на штаке, пратиоци, њих двојица, изнијели су га из аутомобила и понијели га међу собом на носилима у Доњи манастир, а одатле у Горњи.
Тамо је крај Светиње преноћио уз молитве и сјутридан пред подне - вратио се на своје ноге без икаквијех помагала и весео ушао у исти аутомобил, којим су га довезли из његова села у Кучима, да изненадно обрадује родбину чудесним дејством Божије милости коју је примио."
- Poruka
- 33.113
BL, stvarno..... Dokle brate???
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
Док некажеш да није случајностjomini:
ИСЦЈЕЉЕЊА ПАРАЛИЗОВАНЕ ДЈЕВОЈКЕ
1959. године Максиму Јововићу свједочи Раде К., посједник из околине Бара, о исцјелењу тешке парализе:
"Одавно сам почео посећивати наше велико светилиште у Острогу, гдје сам често присутан многим исцјелењима.
Између ових, запазио сам једну парализовану жену, родом из Невесиња, која је доведена љета 1954. у Манастир, уз пратњу двојице комшија. Није могла ни корака да учини, док је не би придржавали. Два дана и двије ноћи се задржала у Манастиру, гдје су јој читане молитве у бдјенија. Трећега дана видио сам код воде, агиазме, гдје се сама креће и умива. На питање како се осјећа, весело је одговарала да се, благодарећи Богу и светом Василију, осјећа сасвим добро. Задржала се још један дан, молећи се Богу и светом Василију, па се вратила на сопственим ногама без ичије помоћи својој кући здрава."
- Poruka
- 33.113
Pa to su priče, smišljene da se pecaju ljudi... Kako ne vidiš?
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
ИСТИНА,САМ САМ СЕ УВЕРИО
ПРОХОДАЛО ДИЈЕТЕ
У манастирском љетопису безимена рука записује:
"Ђорђе Вулета је рођен као здраво дијете 12. марта 1953. године у Доњем Вакуфу, данашњи Србобран (Република Српска). Међутим, 1955. се тешко разболио и није могао да хода, јер му се једна нога била одузела. Родитељи су га пола године водили од љекара до љекара, и у Београду су били, али лијека нијесу могли да му нађу.
И његов отац, Симо Вулета и мајка Милојка, завјетовали су се светом оцу Василију пред његовом иконом коју су имали у кући, да ће му донијети дијете на благослов и исцјељење.
Пошто због посла није могао да иде, отац Сима пошаље своју супругу Милојку и њену мајку возом на дан Велике Госпојине 1955. године под Острог. Малог Ђорђа су носили, пошто није могао да иде. И кад су дошли у манастир, донијели су дијете пред Ћивот Светога. Ђорђева мајка остала је напољу, јер није било мјеста у цркви. Служашчи јеромонах упитао је Милојку колико је дјетету година и да ли жели да му се очита молитва, пошто је видио да дијете не може да хода. Она је сва радосна пристала, рекавши да је дјетету двије и по године. Јеромонах прочита молитву, а мали Ђорђе је стајао пред њим. Послије молитве, мали Ђорђе закорачи и приђе Ћивоту, а онда мајци и узвикну: "Мајко, ја идем!" Мајка је клекла на кољена и са сузама заблагодарила Богу и светом оцу Василију на чуду које се догодило. Кад су изашли напоље из цркве, Ђорђе потрча према баки и узвикну: "Баба, ја идем!" И бака је клекла и заблагодарила Богу и Светом Василију. И сви који су ту били, јако су се задивили чуду које се догодило. Послије тога родитељи исцјељеног су још два пута долазили са њим да захвале светом оцу Василију на помоћи коју им је указао. Данас је Ђорђе милиционер и живи у Сремској Митровици. Побожан је а његов отац Симо је примјер побожности и смјерности, што могу да потврде сви који долазе у шидску цркву."
ПРОХОДАЛО ДИЈЕТЕ
У манастирском љетопису безимена рука записује:
"Ђорђе Вулета је рођен као здраво дијете 12. марта 1953. године у Доњем Вакуфу, данашњи Србобран (Република Српска). Међутим, 1955. се тешко разболио и није могао да хода, јер му се једна нога била одузела. Родитељи су га пола године водили од љекара до љекара, и у Београду су били, али лијека нијесу могли да му нађу.
И његов отац, Симо Вулета и мајка Милојка, завјетовали су се светом оцу Василију пред његовом иконом коју су имали у кући, да ће му донијети дијете на благослов и исцјељење.
Пошто због посла није могао да иде, отац Сима пошаље своју супругу Милојку и њену мајку возом на дан Велике Госпојине 1955. године под Острог. Малог Ђорђа су носили, пошто није могао да иде. И кад су дошли у манастир, донијели су дијете пред Ћивот Светога. Ђорђева мајка остала је напољу, јер није било мјеста у цркви. Служашчи јеромонах упитао је Милојку колико је дјетету година и да ли жели да му се очита молитва, пошто је видио да дијете не може да хода. Она је сва радосна пристала, рекавши да је дјетету двије и по године. Јеромонах прочита молитву, а мали Ђорђе је стајао пред њим. Послије молитве, мали Ђорђе закорачи и приђе Ћивоту, а онда мајци и узвикну: "Мајко, ја идем!" Мајка је клекла на кољена и са сузама заблагодарила Богу и светом оцу Василију на чуду које се догодило. Кад су изашли напоље из цркве, Ђорђе потрча према баки и узвикну: "Баба, ја идем!" И бака је клекла и заблагодарила Богу и Светом Василију. И сви који су ту били, јако су се задивили чуду које се догодило. Послије тога родитељи исцјељеног су још два пута долазили са њим да захвале светом оцу Василију на помоћи коју им је указао. Данас је Ђорђе милиционер и живи у Сремској Митровици. Побожан је а његов отац Симо је примјер побожности и смјерности, што могу да потврде сви који долазе у шидску цркву."
Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Бл:
Овим је све речено. Ти и не жечиш да размишљаш логички. Верујеш у нешто што ти је неко рекао да је истина и то је све.
Све више мислим како на свету постоји једна фундаментална подела - на оне који мисле својом главом и оне који само понављају догме.
мућни главом, знаћеш све и шта је истина и шта је неистина. а шта ако је глава
шупља, а срце празно ? онда ће мо бити схоластици.
кад се кунете у карму. веде казују да је време подељено на 4 епохе /југе/. ова задња се зове -кали југа- . стоји; то је најнижа епоха, материјалистичка, где духовност нестаје. /кали-богиња зла/
питам се нешто. у кога су веровали наши чукун дедови, док су били под османлијских ропоством п е т векова, а у шта они што се потурчише?
шупља, а срце празно ? онда ће мо бити схоластици.
кад се кунете у карму. веде казују да је време подељено на 4 епохе /југе/. ова задња се зове -кали југа- . стоји; то је најнижа епоха, материјалистичка, где духовност нестаје. /кали-богиња зла/
питам се нешто. у кога су веровали наши чукун дедови, док су били под османлијских ропоством п е т векова, а у шта они што се потурчише?
Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
tamanite:
У томе и јесте поента. Ја знам да не могу знати све, односно све и да сазнам тиме губим свој смисао у овој егзистенцији. То је оно што се код зен-будиста назива сатори (kick in the eye). Наравно, и у будизму ми је нелогично како онда такве буде (бодисатве) могу да се враћају да би "поучили људе". То нема смисла. Свако се спашава сам.
Слично важи и за пророке као што су Исус, Мухамед, Буда или Лао Це. Они су могли доћи до скоро свих увида, али опет је питање колико су то могли верно пренети и најближим ученицима. А да не говоримо о даљем кварењу учења како се настављало.
Разлика измежу Мухамеда и Исуса и друге двојице је што се њихово учење дефинише као скуп "једино релевантних истина" којих се мораш придржавати или си отпадник.
OUR WAY OR HIGHWAY.
Жао ми је, али на тако нешто никада нећу пристати.
tamanite:
"ћемо" се пише заједно, а схоластици нису били само негативна појава.
Њима дугујемо савремено специјализовано школство и напредак науке у извесној мери...
tamanite:
Наравно, духовно је ово најниже доба.
Владика Николај каже да данас више духовности има у Индији или Китају, него на Западу који је некада био православан. Сад ћеш ти наравно рећи како смо ми остали верни изворном учењу, али чињеница је да је СПЦ део овог света. То нас води до теме како је насловљена -> ПРАВОСЛАВЉЕ и СВЕТ.
Да се вратимо кали-југи. Ни једна епоха није вечна, а управо смо сведоци све јачег утицаја Азије, прво у економији, а касније ћеш видети и у свему осталом. А источни народи нису декадентни као западњаци. Мислите о том...
tamanite:
А ја тебе питам да ли си баш 100% сигуран у своју супериорност над онима који су се потурчили?
Тома Николић каже да је СПЦ избрисала Србе муслимане и католике из списка Срба. Није ли то њен део одговорности за много шта што се касније догодило?!?
У турским школама се учило о великом српском везиру Мехмед Паши Соколовићу. Сада можда уче да је он био "Бошњак", тако је "политички коректно", али нико не негира његово словенско порекло.
Френк Херберт је своје фремене замислио по узору на муслиманске бедуине. У Истанбулу је проучавао архиве Османлија писане на српском, ћирилицом. Написао је и једну песму на српском. Тих "п е т" векова сматрам делом своје културе.
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
МА човече ЛОГИКА ИС ФОР ДАМИСDuh Sekire:
ИСТИНА ЈЕ ПРАВОСЛАВНА И ИСТИНА ЈЕ ЗА МЕНЕ
дс
јесили или нисили зен-будиста. он је управо створен да би избегли схоластику.
друго, хвала млого за савремено школство. у америји једна мајка тужила власт што њен син после средње школе незна да се потпише.
треће, јел те бију бамбусовим штаповима, да се чешће просветљујеш
и четврто: која је најпопуларнија мантра међу зеновцима задњих 10 година?
јесили или нисили зен-будиста. он је управо створен да би избегли схоластику.
друго, хвала млого за савремено школство. у америји једна мајка тужила власт што њен син после средње школе незна да се потпише.
треће, јел те бију бамбусовим штаповима, да се чешће просветљујеш
и четврто: која је најпопуларнија мантра међу зеновцима задњих 10 година?
Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Прво: нисам зен-будиста, Тао ми је много ближи. Једина религија достојна бесмртника. Али не искључујем паметне ствари из других религија. Ја нисам догмата-једнобожац.
Друго: није савремено школство само у Америји. Савремено школство је и у Србији. Савремено школство је дало Михајла Пупина и Николу Теслу - најзнаменитије Србе.
Треће: а да ли се ти самобичујеш кад год "згрешиш" као свети Макарије Чудотворац (филм "Лепота порока" или можда "Чудо невиђено").
Четврто: просветли ме смртниче.
Пето: нисам ти ја ДС, немој ме ни у најлуђим сновима именовати по жутим демонократама.
Шесто: управо си показао да немаш аргумената за озбиљну дискусију.
Друго: није савремено школство само у Америји. Савремено школство је и у Србији. Савремено школство је дало Михајла Пупина и Николу Теслу - најзнаменитије Србе.
Треће: а да ли се ти самобичујеш кад год "згрешиш" као свети Макарије Чудотворац (филм "Лепота порока" или можда "Чудо невиђено").
Четврто: просветли ме смртниче.
Пето: нисам ти ја ДС, немој ме ни у најлуђим сновима именовати по жутим демонократама.
Шесто: управо си показао да немаш аргумената за озбиљну дискусију.
ma svi lepo pishete cirilicu i dosta
- stanje
