A R T E M I J E
Po milosti Bozjoj Pravoslavni Episkop Eparhije
Rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske
Svestenstvu, monastvu i vernim cedima
Radosni Bozicni pozdrav
MIR BOZJI! HRISTOS SE RODI!
„Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost...
Jer vam se danas rodi Spas Hristos Gospod“
(Lk. 2, 10 – 11)
To su reci nebeskog vesnika vitlejemskim pastirima, a preko njih celom rodu ljudskome, braco i sestre, izrecene one cudesne noci kada se u Pecini Vitlejemskoj rodio Sin Bozji kao sin coveciji. Zasto je to cudesno rodjenje „velika radost“ za ljude? Zato sto je to pocetak spasenja roda ljudskoga od tri glavna neprijatelja: greha, smrti i djavola. Do dolaska Gospoda Hrista u svet, ljudi su sedeli u tami i senci smrti. Nisu znali svoj cilj, ni put do cilja. Nisu se ni kretali ka cilju svome, nego su beznadezno „sedeli“ ne videci nigde zracak svetlosti koji bi im obasjao put i ukazao na cilj. Rodjenjem Gospoda Hrista, njima neocekivano zasija svetlost velika i oni shvatise i poznase da je njihov cilj povratak Ocu svome nebeskome, svojoj nebeskoj otadzbini.
Otuda, Rodjenje Sina Bozjega Gospoda Isusa Hrista na zemlji kao Bogomladenca, za coveka i za covecanstvo, za zemlju i za vaseljenu predstavlja jedino „Novo pod suncem“, -
najvazniji dogadjaj od stvaranja sveta. Ustvari, to je ono sto je Gospod sam za Sebe rekao da je - POCETAK. Pocetak svega dobroga, naprednoga i spasonosnoga u coveku i za coveka, u covecanstvu i za covecanstvo.
Gospod Hristos je svojim rodjenjem na zemlji zapoceo najgrandioznije delo , najsudbonosniju revoluciju koja je ikada izvedena u istoriji roda ljudskoga, revoluciju i bunt coveka protiv samoga sebe, protiv svakoga greha najpre u sebi pa onda i oko sebe, protiv svakoga zla, protiv svakoga djavola. A svesna borba protiv te troglave azdaje i jeste borba za spasenje coveka. Zato je praznik rodjenja Hristovog - Bozic, najradosniji hriscanski praznik koji je najdublje utkan u zivot svake ljudske duse, svake porodice, svakog hriscanskog naroda. To je praznik najvise ukrasen i okicen narodnim obicajima koji se, istina, u detaljima razlikuju od mesta do mesta, no koji u sustini uvek simbolisu i izrazavaju samu sustinu dogadjaja koji se praznuje.
Ta sustina je da Novorodjeni Vitlejemski Bogomladenac predstavlja za svakoga coveka Hleb Zivota, Svetlost Istine, zivotvornu toplotu, vecnu mloadost i nepomutivu radost. Zato se Bozic u srpskom narodu radosno proslavljao i u ropstvu i u slobodi, i u bogastvu i u sirotinji, i u kraljevskim dvorovima, i u sirotinjskim kolibama, i u narodnim zbegovima. Tu radost koju donosi „Bozic Bata“ najvise osecaju i najpunije dozivljavaju nevina deca, jer osecaju da je njima najblizi Onaj koji se te noci uoci Bozica rodio, a koji je kasnije toliko ljubavi pokazao i projavio upravo prema deci, postavivsi ih cak za primer i uzor odraslima: „Ako se ne povratite i ne budete kao deca, necete uci u Carstvo nebesko“.
Na Bozic „Bog se javi u telu“ i sa njim se javi sve sto je bozansko i savrseno, i dato nama ljudima, dato svakome od nas, dato Crkvi Hristovoj da u njoj i kroz nju svaki od nas stekne Istinu vecnu, LJubav vecnu, Dobro vecno, - Zivot vecni. Otuda mi, pravoslavni hriscani, ne prestajemo radosno klicati i slaviti Gospoda Hrista kroz bezbroj molitava i pesama i uzdaha, da i nas preporodi, da i nas ucini Svojim pravim sledbenicima, da i nama daruje sile da zivimo NJegovim Bozanskim zapovestima, NJegovim Bozanskim svetim vrlinama, da hodimo kao sto je On hodio (I Jn. 2, 6), da idemo tragom NJegovim i da zivimo u NJegovom svetom Bogocovecanskom telu – Crkvi, koju je On osnovao na zemlji.
Sav smisao Bozica, deco nasa duhovna, izrazen je u programskoj pesmi Andjela koju slusahu pastiri u vitlejemskoj noci: „Slava Bogu na visini, i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja“ (Lk. 2, 14). Uvek i svuda na prvo mesto dolazi proslavljanje Boga na visini, ne nekog i bilo kakvog zemaljskog boga i idola, kojih je danas prepun svet, nego onog Boga, koji tako zavoleo svet da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao za spasenje sveta. Proslavljanje Boga bio je i ostao jedini uzrok i uslov mira na zemlji, toliko potrebnog svima ljudima i svima narodima. A to dvoje – dovodi do dobre volje medju ljudima, koja opet omogucava i mir na zemlji, i proslavljanje Boga. Sve je bogomudro medjusobno povezano i protkano. Zato je Bozic najstariji izvor neiscrpne vecne radosti za ljudsko bice, za svakog coveka. Zato se mi hriscani razdragano pozdravljamo o Bozicu, i posle Bozica do Bogojavljenja, cudesnim i sveradosnim pozdravom: „Hristos se rodi“!
Ta vecno prisutna radost ispunjava i nas, braco i sestre, koji na Kosovu i Metohiji po sesti put docekujemo rodjenje Hristovo liseni pravde, slobode i svih osnovnih ljudskih prava. Uslovi u kojima danas docekujemo i slavimo Bozic na Kosovu i Metohiji, u mnogome se razlikuju od onih uslova u kojima se taj praznik docekivao i docekuje u ostalim mestima zemlje Srbije izvan Kosova i Metohije. To je poznata bezbedonosna situacija i getoizirani nacin naseg zivota u kojima smo liseni mnogih mogucnosti i slobode kretanja, pa i slobodnog odlaska po Badnjak u sumu. No i u takvim (ne)prilikama nista ne moze da pomuti nasu unutrasnju radost koju donosi sam praznik Bozica, te se i danas na Kosovu i Metohiji Rodjenje Hristovo slavi i docekuje po tradicionalnom srpskom obicaju. I ovde se, kao i drugde, Bozicu najvise raduju deca.
Bozic je programski praznik. On pred svakoga od nas postavlja zadatak da pripremimo sebe postom, molitvom, milostinjom, svetom tajnom pokajanja i ispovesti, kako bi Bogomladenca Hrista primili u svoje duse i svoja srca, kako bi mu boravak u nama bio prijatniji i ugodniji od hladne vitlejemske pecine. Stoga i molitvena zelja danas na Bozic: Neka bi se blagi Gospod Hristos rodio i u nasim dusama, kroz nasu smirenu veru, kroz nasu smirenu evandjelsku ljubav, kroz nase molitve, kroz nas post, kroz nase milostinje, kroz evandjelske vrline. Neka bi se u nama rodilo i zazivelo sve sto je Hristovo, sto je vecno. Jer je za to Gospod sisao u ovaj svet, a sa njime sislo je medju ljude sve sto je Bozansko i Vecno. Vecih darova nije nam niko mogao dati. Zato nema vece ljubavi od ljubavi Gospoda Hrista prema rodu ljudskome, prema coveku. Zato nema vece radosti za coveka nego verovati u Gospoda Hrista, koji se na danasnji dan na zemlji rodi da nas ljude sobom preporodi i sa Bogom orodi. Zato NJemu, i samo NJemu jedinom istinskom Covekoljupcu prilici i pripada svaka slava cast i poklonjenje u sve vekove i svu vecnost!
HRISTOS SE RODI! VAISTINU SE RODI!
oce li to?
