Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

  • Začetnik teme Začetnik teme Kurt2
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Prema pravopisu koji je ranije važio, postojala je razlika između te dve stvari, ali danas više nisam sigurna, budući da vrlo retko viđam da neko o tome vodi računa. Zapravo, najčešće piše "nijedan" pa je moguće da je pravilo i ukinuto.
"Ni jedan" se koristilo u kontekstu "od dvojice" (ili kad se zna tačan broj?), što je tekovina latinskog, tj. romanskih jezika, a "nijedan" u svim drugim slučajevima...valjda.

Valjda će se javiti neko sa pouzdanijim informacijama.

tacno.

ni jedan se koristi u izrazima "ni jedan jedini...", "ni jedan ni drugi" i mozda jos ponegde, nisam siguran.
u ostalim slucajevima se koristi nijedan.
 
Ja bih se zakleo da je ne tako davno pravilno bilo reći ''kontraverzno''. Sećam se da bih svaki put prevrnuo očima kada bih začuo nekog da kaže ''kontroverzno'' (što se i nije jako često događalo). Može li neko da mi potvrdi da je tu bilo nekih promena, ili ja ipak sve to tripujem?

Tripujes se MIlka, tripujes.;)

Ili sam mozda i ja poludela, ili nisam u toku, ali je koren reci iz "contra" pa je jedino ispravno kako ti msilis i poznajes tu rec.
Uostalom, tako je u svim jezicima.
 
Pa znači ne tripujem, pravilno je" kontraverzno". Ali ne pamtim kad sam poslednji put video/čuo da neko tako kaže.

PS
Dopuna: nije u svim jezicima tako. It's "controversy" in english.

Sori, al nije pravilno:per: Moja sramota jer ja celog zivota tako govorim , a tako i citam , iako nije tako napisano.

Tek sada videh da se na svim jezicima kaze kontroverzno ( svejedno kako se pise) pa je tako i u srpskom.

Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, 1970):
kontroverza (l. controversia) naučna raspra, spor; sporno pitanje, sporna stvar; nesuglasica.
kontroverzan (l. controversus) sporan, osporljiv; osporen, koji je u pitanju.

S obzirom na osnovicu, jasno je da je ispravno kontroverza i kontroverzan/kontroverzna/kontroverzno.



U svakom slucaju veliko hvala da si uopste pomenuo ovu svoju nedoumicu jer bih umrla u neznanju.
 
Данас на Шареници писало Игре из Западне Србије. Да ли је то исправно, или треба ...из западне Србије?

Mislim da je neispravno (osim ako je Milka Canić zapadnoj Srbiji dala autonomiju ili nezavisnost). A tek ona Slagalica na netu što ima grešaka! Redovno se iznerviram kad vidim njihove gluposti.
 
Sajam je knjiga, a na sajmu prominencija drzi govorancije pa tako i prva dama Srbije ( u prevodu First Lady) izjavi nesto o nekom muzeju:

Da li je samo na cirlici mnozina od imenice leptir ovako:



"Nedavno sam saznala da imaju najveću kolekciju leptirova u Evropi, a nemaju gde da je drže. Pokušaću sve što treba da obezbedimo neki prostor, barem za leptirove", rekla je supruga predsednika Tomislava Nikolića.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2012&mm=10&dd=23&nav_id=654273
 
Један проф. књижевности ми је био рекао да су облици ћирилички, латинички бољи (правилнији) од облика ћирилични, латинични, а на питање зашто, одговорио је да су ови други више у западној варијанти. Међутим, касније сам у једном загребачком правопису видео да се и ту употребљавају искључиво облици ћирилички и латинички. Зна ли неко нешто о томе, и да ли су облици ћирилични и латинични уопште исправни (књижевни) код нас јер у Речнику нису наведени.
 
Један проф. књижевности ми је био рекао да су облици ћирилички, латинички бољи (правилнији) од облика ћирилични, латинични, а на питање зашто, одговорио је да су ови други више у западној варијанти. Међутим, касније сам у једном загребачком правопису видео да се и ту употребљавају искључиво облици ћирилички и латинички. Зна ли неко нешто о томе, и да ли су облици ћирилични и латинични уопште исправни (књижевни) код нас јер у Речнику нису наведени.

Ајде да нагађам мало. :)

У природи језика Срба (а и Хрвата) је да придеви имају наглашени и ненаглашени облик. Нпр. писмен/ писмени (човек), упитан/упитни (покрет), радостан/радосни (осмех) итд. Придев ћирилични може имати наглашени облик ћириличан, док придев ћирилички то не може.

Хоћу да кажем да иако разлика у наглашености придева није нарочито битна, ипак језик можда спонтано чува потребу да се та разлика задржи, па отуд придеви ћирилични и латинични, иако ћирилички и латинички изгледају сасвим у складу са правилима језика. И не знам зашто би неки од тих облика био више у духу неке од варијанти, на пример западне.

Разликовање наглашених и ненаглашених облика придева је у данашњем језику је готово безначајно. Ипак, понекад изражава неку стилску нијансу. Нпр. у чувеном графиту "Колумбо, је6ем те радознала" у питању је ненаглашени облик придева радознао, који је ту да би се објекат у реченици, Колумбо, додатно омаловажио, а тога не би било да је написано, као што би се очекивало, "је6ем те радозналог". Занимљиво је да придев радознао при томе, у номинативу нема разлике између наглашеног и ненаглашеног облика, него се он појављује тек у падежима.
 
Poslednja izmena:
Ајде да нагађам мало. :)
Занимљиво је да придев радознао при томе, у номинативу нема разлике између наглашеног и ненаглашеног облика, него се он појављује тек у падежима.

Грѣшиш Бастияни.
Прѣдпостављам да под рѣчйу "номинатив" сматраш именитељни падеж, па те морам подсѣтити да нѣси у праву: "радознали човѣк" прѣдставља одређенога човѣка, док "радознао човѣк", говори какав йе човѣк.
На примѣр, први облик одговара на питање "Койи йе ово човѣк?": "То йе радознали човѣк о койем ти говорах", док йе на питање "Какав йе он човѣк?" одговор "Он йе радознао човѣк". У ствари, овдѣ се ради о одређености/неодређености наслѣђеной йош из прасловѣнскога.
 
Грѣшиш Бастияни.
Прѣдпостављам да под рѣчйу "номинатив" сматраш именитељни падеж, па те морам подсѣтити да нѣси у праву: "радознали човѣк" прѣдставља одређенога човѣка, док "радознао човѣк", говори какав йе човѣк.
На примѣр, први облик одговара на питање "Койи йе ово човѣк?": "То йе радознали човѣк о койем ти говорах", док йе на питање "Какав йе он човѣк?" одговор "Он йе радознао човѣк". У ствари, овдѣ се ради о одређености/неодређености наслѣђеной йош из прасловѣнскога.

У праву си. Промакло ми је да је радознали такође номинатив.

Али не утиче главно питање о томе откуд дуалитет ћирилички/ћирилични.

Узгред, имам још једну теорију, али о томе када будем имао више времена. :)
 
Између придева на -ски/чки и оних на -ни може постојати разлика у у значењу. На примеру ћирилички-ћирилични ми је то ташко да објасним, али узећу пример јесенски-јесењи.

"Данас је прави јесенски дан." Значи да је данас јесен и да је дан типичан за то годишње доба, шта год то значило.

"Данас је прави јесењи дан." Може да буде и лето, а време је "јесење", што значи да је влажно и прохладно.

Закључак је да придеви на -ски указују на неку спољњу особину (у овом случају календарску јесен), а на -ни на неку унутрашњу особину (кишан дан).
 
Zasto je na srpskom,ruskom ( pretpostavljam i na bugarskom= svi cirilicari) Vavilon, Varvara,Vizantija, a kod latinicara ( svejedno koji jezik) uvek "B"

B je stariji izgovor kakav su imali Stari Grci. Taj izgovor su su od njih primili Rimljani, uneli ga u pisani latinski jezik, odnosno tradiciju Rimokatoličke Crkve. Budući da je beogradska varijanta srpskog jezika tradicionalno-crkveno naslonjena na grčki jezik, razvoj grčkog jezika dao je paralelnog odjeka u srpskom (SVSJ) dok su katolici zadržali stari knjiški oblik. Međutim, postoje i neke anomalije:


2º npr. varvarin/barbarin i sl. koje objašnjavam latinizmima u grčkom jeziku (lat. barba - brada; varvarin - bradonja, čupavac);

3º npr. Bu(l)gari, abra kadabra i sl. koje objašnjavam latinskim preuzimanjem latinizama iz grčkog jezika.



 
Ma za dva i tri ( bataka) je jasno, ali da li sam pojela samo pola batka ili bataka?
To je bilo moje pitanje.Ako sam pojela pola patka, onda bi bilo logicno i pola batka, ali ja uvek govorim
pola bataka ( jednu polovinu jednog bat(a)ka9 Pretpostavljam da je i jedno i drugo ispravno.

Isto; genitiv jednine koristi se i za deo celine i za 2-4. Ispravno je samo bataka (tur. bacak: noga). Druga je stvar kad je u pitanju jadac (pola bataka i pola jȁca).
 
The buttocks (singular: buttock) are two rounded portions of the anatomy, located on the posterior of the pelvic region of apes and humans, and many other bipeds or quadrupeds, and comprise a layer of fat superimposed on the gluteus maximus and gluteus medius muscles.

buttocks (n.) late 13c., probably related to O.E. buttuc "end, short piece of land" (see butt (n.1)).

butt (n.1) "thick end," O.E. buttuc "end, small piece of land," akin to O.N. butr "short." In sense of "human posterior" it is recorded from mid-15c. Meaning "remainder of a smoked cigarette" first recorded 1847.



:per:
 
Patak,batak ( u genitivu jednine).

Pojela sam pola patka, ali da li sam pojela i pola batka?;)

Добро питање, само лоше поређење. Патак и батак су речи са потпуну различитим акцентом. Патак има дугоузлазни акценат и нема дужину, док батак има краткосилазни акценат и може имати дужину на последњем слогу. Мада сам имао прилике да чујем да људи изговарају батак са дугоузлазним акцентом, као реч патак, али то је погрешно.

Гледао сам у Речник. У номинативу једнине исправно је, по Речнику, и батак са дужином на последњем слогу и батак без дужине. Од тога онда је у генитиву исправно и батака и батка, а у множини батаци али и (пази сад) баци и баткови. Гледао и код Шкаљића у речнику турцизама. Тамо не постоји опција са дужином, што значи да се батак не изговара као нпр. мерак, где је јасно означена дужина на последњем слогу.

Да је Речник ненормалан, уверио сам се када сам погледао под реч шамар (да бих упоредио са батак) и видео да те речи уопште нема, али зато има реч шамарчина. Аферим ауторима.

Било како било, мислим како смем рећи да се у Србији батак изговара најчешће са краткосилазним без дужине (као на пр. реч метак, јарац, шанац), али да се не примењује правило непостојаног а, па се каже од батака, ка батаку, са батаком итд. Питање је зашто је то тако.
Такав је случај нпр. и са именицом конак.

У светлу најновијих научних сазнања, која нам је презентирао Мркаљ ;), у древних Енглеза имамо очигледно ту исту реч, што ће рећи да реч базично није турска и да је очито у вези са нашом данашњом нашом речи бут. Да ли то има неке везе са овим изостанком промене непостојаног а, не знам.
 
Zasto je na srpskom,ruskom ( pretpostavljam i na bugarskom= svi cirilicari) Vavilon, Varvara,Vizantija, a kod latinicara ( svejedno koji jezik) uvek "B"

Ово йе одлично примѣчанийе, Райело.

Мркаљ йе сасвим у праву.
Йеднакост у писању а разлика у гласу (односно изговору) йе одраз гласовне промѣне у грчком йезику. У врѣме када су Латини свойе писмо засновали на грчком, грчко слово "В" йе се изговарало као глас "Б". Тако су га и Латини користили за свой глас "Б", што остаде и до дан данас код латиничних писама. Али у грчком йезику йе у врѣме ране Византийе (или каснога Рима) дошло до гласовне промѣне, койом глас Б прѣђе у глас "В". С тим да йе се и даље писао истим словом. Ћирилично писмо и Православна Црква су наравно засновани на византийских грчких основах, док йе Римокатоличка на латинских (односно старийих грчких), и од туда ова разлика у гласу за слово "В".

И име "Василийе" код нас а "Basil" у католичких народа одражава исту особину. Узгред буди речено, ово име йе кључ грба са четирма оцилима, грба нашега народа. Корѣн "Васил" на грчком значи "краљ", те четири оцила (коя изворно нѣсу у ствари слова "С" него "В") значи "Краљ краљевъ краљуйе краљевомъ" ("Βασιλεύς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων") !!!
 
Poslednja izmena:

Back
Top