Patak,batak ( u genitivu jednine).
Pojela sam pola patka, ali da li sam pojela i pola batka?
Добро питање, само лоше поређење.
Патак и
батак су речи са потпуну различитим акцентом.
Патак има дугоузлазни акценат и нема дужину, док
батак има краткосилазни акценат и може имати дужину на последњем слогу. Мада сам имао прилике да чујем да људи изговарају
батак са дугоузлазним акцентом, као реч
патак, али то је погрешно.
Гледао сам у Речник. У номинативу једнине исправно је, по Речнику, и
батак са дужином на последњем слогу и
батак без дужине. Од тога онда је у генитиву исправно и
батака и
батка, а у множини батаци али и (пази сад)
баци и
баткови. Гледао и код Шкаљића у речнику турцизама. Тамо не постоји опција са дужином, што значи да се
батак не изговара као нпр.
мерак, где је јасно означена дужина на последњем слогу.
Да је Речник ненормалан, уверио сам се када сам погледао под реч
шамар (да бих упоредио са
батак) и видео да те речи уопште нема, али зато има реч
шамарчина. Аферим ауторима.
Било како било, мислим како смем рећи да се у Србији
батак изговара најчешће са краткосилазним без дужине (као на пр. реч
метак,
јарац,
шанац), али да се не примењује правило непостојаног а, па се каже
од батака,
ка батаку,
са батаком итд. Питање је зашто је то тако.
Такав је случај нпр. и са именицом
конак.
У светлу најновијих научних сазнања, која нам је презентирао Мркаљ

, у древних Енглеза имамо очигледно ту исту реч, што ће рећи да реч базично није турска и да је очито у вези са нашом данашњом нашом речи
бут. Да ли то има неке везе са овим изостанком промене непостојаног а, не знам.