Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[Rayela]

Ово йе одлично примѣчанийе, Райело.

Мркаљ йе сасвим у праву.
Йеднакост у писању а разлика у гласу (односно изговору) йе одраз гласовне промѣне у грчком йезику. У врѣме када су Латини свойе писмо засновали на грчком, грчко слово "В" йе се изговарало као глас "Б". Тако су га и Латини користили за свой глас "Б", што остаде и до дан данас код латиничних писама. Али у грчком йезику йе у врѣме ране Византийе (или каснога Рима) дошло до гласовне промѣне, койом глас Б прѣђе у глас "В". С тим да йе се и даље писао истим словом. Ћирилично писмо и Православна Црква су наравно засновани на византийских грчких основах, док йе Римокатоличка на латинских (односно старийих грчких), и од туда ова разлика у гласу за слово "В".

И име "Василийе" код нас а "Basil" у католичких народа одражава исту особину. Узгред буди речено, ово име йе кључ грба са четирма оцилима, грба нашега народа. Корѣн "Васил" на грчком значи "краљ", те четири оцила (коя изворно нѣсу у ствари слова "С" него "В") значи "Краљ краљевъ краљуйе краљевомъ" ("Βασιλεύς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων") !!!

Ja zaista nekako " besnim" kada cujem Bizantija, Bizantinac jer je to kod ovih ( kako ih ti zoves "latinicara") za mene i uvredljivo, ali sam svesna da
to ima samo samo veze sa Hrvatima, u Nemackoj ( ili bilo gde drugde) jednostavno je tako, svejedno da li je arhitektura, crkva ili istorija u pitanju.
Crkva Sv.Petra u Rimu je "bazilika", a to je vec arhitektura. Za zensko ime Barbara sam tek mnogo kasnije i shvatila da je to je Varvara, ali i za narod
Varvari ( Barbari).

A ovo za kralja nisam znala i zato

 

[Наутилус]

У књизи Сонди: Учење о фамилијарном несвесном преводилац употребљава израз šikzal, šikzal-analitički (на немачком je Schickanalise, schicksal).
Да ли је исправно овакво преношење термина прилагођеног српском, или је боље преводити значење, друго, зашто је изостало једначење сугласника?
Погледао сам како је то код Ивана Настовића (свако ко је посећивао душевну болницу, зна да он ради по Сондијевом учењу) и видео да он пише тај термин у оригиналу, али и schickal-analiza (Настовић: Психологија снова и њихово значење).

 

[Rayela]

У књизи Сонди: Учење о фамилијарном несвесном преводилац употребљава израз šikzal, šikzal-analitički (на немачком je Schickanalise, schicksal).
Да ли је исправно овакво преношење термина прилагођеног српском, или је боље преводити значење, друго, зашто је изостало једначење сугласника?
Погледао сам како је то код Ивана Настовића (свако ко је посећивао душевну болницу, зна да он ради по Сондијевом учењу) и видео да он пише тај термин у оригиналу, али и schickal-analiza (Настовић: Психологија снова и њихово значење).

Meni je ovo nemoguce. Zasto bi se koristio nemacki izraz za "sudbina, sudbinsko, sudbonosno" Taj nemacki izraz ima savrseno isto znacenje kao i izrazi sudbina na srpskom

A Schickanalyse ne moze da postoji jer bi to znailo analizu necega sto je shik, in.

 

[Rayela]

Tek sada videh da to u psihijatriji ima neko deseto znacenje pa je i na engleskom ostavljen nemacki izraz,.

 

[Наутилус]

У праву си, штампарска грешка (стр. 117), на другом месту је исправно написано.
Није сасвим друго значење, у основи је реч судбина, анализа фамилијарног наслеђа, генског наслеђа наших предака које носимо, а што има судбински значај по наш живот: избор сексуалног партнера, занимања, идеала, болести.

 

[Rayela]

У праву си, штампарска грешка (стр. 117), на другом месту је исправно написано.
Није сасвим друго значење, у основи је реч судбина, анализа фамилијарног наслеђа, генског наслеђа наших предака које носимо, а што има судбински значај по наш живот: избор сексуалног партнера, занимања, идеала, болести.

Ja sam samo udarila u Google nemacki izraz i dobila stotinu pogodaka na engleskom , a svuda je ostavljen nemacki izraz ( u zagradi stoji faih, destiny) Ili Kainov kompleks,
pri cemu ja mislim da nasi prevode sa engleskog , a onda to tako ostavljaju. Moje je misljenje da je nasa rec " sudbina, sudbonosno" jos preciznija od ove nemacke
i da je moglo da se lepo prevede na srpski.

 

[Наутилус]

Хвала на одговору, али у мом посту било је више питања, нико ми није одговорио.
Ако се не преводи, како онда?
Могућности:
- schickѕаlanalyse
- schicksal-анализа
- шикзал-анализа
- шигзал-анализа
Наравно, односи се на текст писан ћирилицом.

 

[Rayela]

Хвала на одговору, али у мом посту било је више питања, нико ми није одговорио.
Ако се не преводи, како онда?
Могућности:
- schickѕаlanalyse
- schicksal-анализа
- шикзал-анализа
- шигзал-анализа
Наравно, односи се на текст писан ћирилицом.

Ovo boldovano bi bio neki "cirilicni" prevod. K je u pitanju nikako G

Ja bih to mrtva ladna prevela kao fataljisticka analiza

 

[pufna65]

od kad ili otkad?

 

[gost 246399]

od kad ili otkad?

"Од када" наравно. Рѣчи не трѣба слѣпљивати.

 

[Фјодор]

od kad ili otkad?

ispravan je i jedan i drugi oblik.
recimo, od kuda > otkud(a), od kako > otkako i sl.

 

[Vitez Koja]

Ako se životinje zovu gmizavci kako je onda pravilno reci da se one krecu?

Gmižu ili gamižu?

Ja mislim da je pravilan prvi nacin mada uglavnom svugde cujem ili procitam drugi koji je, po mom misljenju, potpuno pogresan.
Sta je pravilno?

 

[Antigon@]

"Од када" наравно. Рѣчи не трѣба слѣпљивати.

Malo li je "slepljenih" reči. Ti bi da reformišeš jezik ?
Kreni od sledećih reči : zbogom (s bogom), napolje (na polje), uostalom (u ostalom), iščešljati (iz češljati), zaraditi (za raditi) ...
Uzmi malo gramatiku u ruke pa vidi koliko ima izvedenica i složenica.
Inače, ukoliko se piše odvojeno od kada, glas D se ne menja, ukoliko je predlog srastao sa prilogom, otkada, D prelazi u T po zakonu jednačenja po zvučnosti.
Oba oblika su pravilna, a kako ćeš ih napisati, zavisi od toga kako i u kom kontekstu si ih izgovorio.

 

[gost 246399]

Malo li je "slepljenih" reči. Ti bi da reformišeš jezik ?
Kreni od sledećih reči : zbogom (s bogom), napolje (na polje), uostalom (u ostalom), iščešljati (iz češljati), zaraditi (za raditi) ...
Uzmi malo gramatiku u ruke pa vidi koliko ima izvedenica i složenica.
Inače, ukoliko se piše odvojeno od kada, glas D se ne menja, ukoliko je predlog srastao sa prilogom, otkada, D prelazi u T po zakonu jednačenja po zvučnosti.
Oba oblika su pravilna, a kako ćeš ih napisati, zavisi od toga kako i u kom kontekstu si ih izgovorio.

Дай мани се правила бабе Йегде, латиничару.

 

[Antigon@]

Дай мани се правила бабе Йегде, латиничару.

Čuo si i ti da postoji ruskoslovenski, pa si rešio da ga patentiraš.
Možda ispadne neki pravopis deda Nevskog.

 

[pufna65]

pod hitno ili pothitno

 

[Фјодор]

pod hitno ili pothitno

pod hitno.

 

[Rayela]

Da i je moguce da sam ja zivela u zabludi decenijama i mislila ( govorila pisala) da se gubi talent, da Univerzitet gubi svoj najveci talent.
kad ono vidi:

Partizan gubi još jednog talenta?
Vecerasnji naslov na vestima b92.

 

[pufna65]

pod hitno.

hvala

 

[gost 246399]

Da i je moguce da sam ja zivela u zabludi decenijama i mislila ( govorila pisala) da se gubi talent, da Univerzitet gubi svoj najveci talent.
kad ono vidi:

Partizan gubi još jednog talenta?
Vecerasnji naslov na vestima b92.

Райело, у рѣченици "Я имам талент (дар) за <нешто>" йе дар нешто неживо, па се тамо где трѣба бити винитељни падеж користи именитељни.
Али, у рѣченици "Партизан губи йош йеднога талента (надаренога)", страном рѣчйу "талент" йе означен жив човѣк, па йе очекивано да се у намѣни винитељнога падежа користи родитељни падеж. Значи, граматички йе све правилно. Неправилно йе само користити страну рѣч какда имамо свойе, "дар, надарени, даровит"...

Исто тако йе у примѣрах:

"Я волим партизан", мисли се на ногометну дружину.
и
"Я волим партизана", тако би рекла лудача, мѣсто да воли четника.

 

[-Night -]

Da li ide zapeta ispred ali ili ne ...
Do nedavno je bilo pravilo da stoji zapeta ispred ali .... a sada ?

 

[Фјодор]

Da li ide zapeta ispred ali ili ne ...
Do nedavno je bilo pravilo da stoji zapeta ispred ali .... a sada ?

prvo zapeta pa onda veznik, uvek bilo.

 

[-Night -]

prvo zapeta pa onda veznik, uvek bilo.

tako je bilo ali po novom pravilu ... ne treba

 

[Rayela]

Райело, у рѣченици "Я имам талент (дар) за <нешто>" йе дар нешто неживо, па се тамо где трѣба бити винитељни падеж користи именитељни.
Али, у рѣченици "Партизан губи йош йеднога талента (надаренога)", страном рѣчйу "талент" йе означен жив човѣк, па йе очекивано да се у намѣни винитељнога падежа користи родитељни падеж. Значи, граматички йе све правилно. Неправилно йе само користити страну рѣч какда имамо свойе, "дар, надарени, даровит"...

Исто тако йе у примѣрах:

"Я волим партизан", мисли се на ногометну дружину.
и
"Я волим партизана", тако би рекла лудача, мѣсто да воли четника.

Mislim da nisi u pravu, ali provericu jos na drugom mestu.
Meni to zvuci kao kad bi ti rekao da je neko izgubio jos jednog cveta

 

[Фјодор]

Mislim da nisi u pravu, ali provericu jos na drugom mestu.
Meni to zvuci kao kad bi ti rekao da je neko izgubio jos jednog cveta

upravu je aleksandar sto se tice akuzativa za ziva i neziva bica.
mozes da izgubis misa, a mozes da izgubis i mis, zavisi da li se radi o zivotinjici ili o delu kompjutera.
vozis mercedes, a ne mercedesa, nosis rolex, a ne rolexa.

ali zato gube mladog talenta, jer je zivo bice.

sto se tice cveta, nije ti bas neki dobar primer. jeste cvet zivo bice, ali ne vazi ovo pravilo i za njega, valjda zato sto je nepokretan, statican, kao svaki predmet.