Економија
Порези условљавају станове на лизинг
Стручњаци спомињу бројне предности куповине станова на лизинг, али стижу и упозорења да та врста доласка до стана није погодна за земље на овом степену развоја
Петар ГаврановићКуповина станова на лизинг ускоро ће бити могућа и у Србији, будући да је измењени Закон о финансијском лизингу који то регулише већ ушао у скупштинску процедуру. Али да би овај производ заживео на тржишту, омогућио што ширем слоју становништва да дође до крова над главом и постао конкурент банкарским кредитима, потребно је уредити пореску политику и донети неколико подзаконских прописа.
Петар Гаврановић, генерални секретар Лизинг асоцијације, каже да је велики корак учињен тиме што је у Закон о финансијском лизингу дописано да се и непокретности могу куповати на лизинг, а не само аутомобили и опрема, као што је био случај у протеклих шест година.
Суштина је да лизинг кућа купује стан, а корисник лизинга се води као закупац све до отплате последње рате, када стиче услов да постане власник некретнине.
Да би куповина станова на лизинг повећала тражњу за овом врстом некретнина, али и утицала на банке да смање камате на стамбене кредите, потребно је, каже Гаврановић, најпре укинути ПДВ на камату, који се обрачунава када се покретности купују на лизинг.
– У случају куповине аутомобила од 10.000 евра тај ПДВ је око 200 евра и подношљив је. Али за стан од 100.000 евра је много већи, што би прилично увећало трошкове куповине – наводи Гаврановић.
Други проблем је дупло плаћања пореза на пренос апсолутних права.
– То нема потребе јер лизинг компанија порез плаћа када купује некретнину. Не видим разлог зашто би га корисник лизинга плаћао још једном када она и званично пређе у његово власништво. Није реч о малом издатку. Он износи око 2,5 одсто – истиче наш саговорник.
Трећа недоумица, коју би такође требало разрешити кроз подзаконске акте, јесте ко ће да плаћа порез на имовину, накнаду за коришћење грађевинског земљишта и комуналне услуге. Јер је лизинг компанија власник стана.
Канцеларија за свеобухватну реформу прописа, која је покренула измену закона, образложила је да би куповина станова на лизинг допринела повећању инвестиција у грађевинарству и, краткорочно гледано, цене некретнина пале би за 10 одсто, а дугорочно бар за 20 одсто.
Основне предности финансијског лизинга у односу на кредит јесу мањи ризик и куповина станова без хипотеке. Сигурност онога ко узима непокретност на лизинг је већа, јер ако не може да отплаћује рате он остаје само без те непокретности. Док се код кредита губи и непокретност на коју је стављена хипотека, као обезбеђење позајмице, ако је рецимо вредност купљеног стана у међувремену пала.
Гаврановић каже да би камате биле сличне банкарским, јер су код нас обично банке власнице лизинг кућа, али би критеријуми за доделу били флексибилнији.
– Грађани који нису могли да добију кредит од банка зато што немају стални посао, а имају неку другу врсту прихода, финансијским лизингом могу да дођу до непокретности. Или, грађани који део плате примају на рачун, а део на руке, не испуњавају услов код банке да купе стан, али то их не спречава да некретнину узму на лизинг. Са друге стране, услов за банкарски кредит је да имате одређен број година радног стажа, што у овом другом случају није критеријум – истиче Гаврановић.
Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака, не верује да ће куповина станова на лизинг узети маха, јер се корисници ове услуге третирају само као закупци. Он је на годишњој конференцији пре неколико дана оценио да ће се купци станова пре одлучити да узму кредит, ставе хипотеку и плате порез на имовину, али да буду власници онога што плаћају.
Колико би износила рата за стан купљен за лизинг у овом тренутку није могуће сазнати, јер се не зна колике ће бити камате, односно рок отплате. У окружењу се некретнине дају на рок до највише 15 година, док у осталим земљама отплата траје и до 20 година.
Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције, сматра да куповина на лизинг неће нарочито поспешити тражњу за некретнинама, нити ће оборити цену.
– То није производ за земље у развоју зато што плаћате стан који није ваш. Ако не платите једну рату, власник ће вам одузети стан, а код нас пуно људи касни са отплатом. Камате би сигурно биле веће него на класичне кредите. Питање је и како ће бити решено плаћање пореза. На Западу се зна, то плаћа лизинг компанија – истиче Бушталија.
Осим тога, тамо су, каже, цене између закупнине и продаје стана велике па лизинг компаније своју рату равнају према цени кирије. Зато се на Западу исплати узети стан на лизинг, јер ако се изгура отплата рата, постоји реална могућност да се стекне власништво над некретнином.
М. Авакумовић
----------------------------------
Италијани највише купују на лизинг
Лизинг непокретности у Европској унији највише је заступљен у Италији – 83,2 милијарде евра, у Француској 33,7 милијарди евра, а 48 милијарди у Немачкој. У Словенији је 2,6 милијарди, док у знатно већој Бугарској износи само 237 милиона евра
---------------------------------------
На Интернету – ко је власник стана
Агенција за привредне регистре направила је софтвер за лизинг непокретности још пре неколико година. По усвајању Закона о финансијском лизингу он би брзо могао да буде применљив. Тако ће свако путем Интернета моћи да сазна ко је власник стана и ко је прималац лизинга. Све ће бити јавно доступно, што и није лоше за одређене непокретности јер неке из формалних разлога не могу да буду уписане у катастар непокретности.
