Порекло Срба — име, етнос

Neophodno je izvideti da li je bio strateg prisutan u danasnjem Beratu. Porfi ga navodi u Beogradu. Možda s vezom danasnjeg Beograda kako bi pojasnio premestanje Srba..
Ne sporim da su kao ratnicka druzina bili dole da usmere kolonizaciju i trgovacku postaju.

Teorija oko odlasku k Beogradu verovatno nije izvedena iz izgubljenog spisa Atanasija Bibliotekata, pa i da jeste godina je posle 875.
Porfi se dovijao uz pomoć dvorskih spisa?
U vreme kada je pisao danasnji Berat je već bio zauzet od Bugara (ili od onog dela naših plemena koja su im prisla i poslovenila delom, dok ih Istocni nisu konacno upucali) koji su ga preimenovali u Beligrad.
Beograd u danasnjoj Albaniji u to vreme dakle, postoji.

z:poz:

Постојао је Београдски стратег у периоду Маврикија , Фоке , Ираклија јер извор бележи да Бугари у околини говоре прљавогрчким што је уједно и доказ да је постојало некакве грчке администрације наравно Сингидунум је припадао Херусцима , па Гепидима па Аварима за које постоји извор да су пустили Гепиде из тврђаве да пребегну у Византију на Словени га касније тешко оштећују али се византијска власт враћа са Јустинијаном онда нестаје па под Маврикијем опет враћа оставио сам о томе на другим темама дефинитивно и под Фоком ову територију бране Анти и Срби од Јустинијана до 602. када ови прпостори бивају прегажени од Авара тада Срби избијају на Север и вероватно из Норика горње Паноније на север а овде код нас беже дубље у унутрашњост.
Београда или Белиграда има колико хоћеш од Далмације до Балтика је двоцифрен број минимум.
 
Ђорђе Јанковић
Словени у Северном Илирику 6. столећа
Ђорђе Јанковић, Филозофски факултет, Београд*

Кључне речи: Рани средњи век, Срби, Словени, Рус, Анти, Византија, Врање.

* Рад је настао као резултата рада на пројекту Министарства за науку, технологије и развој (ев. број.1481)

Овај део приче потврђује Седов с тим да Срби потичу из времена Анта тако да су испрва могли бити носиоци Черњахов културе
али она је препознатљива почетком 6 века на Дунаву а у 7. на Полабљу.
Ово даље што наводи Јанковић о унутрашњости Даклије , Дарданије , Македоније , Илирика видим да је регуларно изашло и верујем да ту има истине осим громила које наводи оне нису признате али нису толико битне за ови причу.

Почетком четрдесетих година Анти пљачкају Тракију, а затим Склавени 545., док су истовремено Анти преговарали са Царством о насељавању наспрам Мале Скитије, да би спречавали Хунима пролаз преко Дунава (Прокопије 1955: 30-31). Да је уговор са Антима закључен, поред неких археолошких налаза, показује околност да су Кутригури 551. упали у Илирик преко Паноније. Велики склавенски поход уследио је 548., када су опустошили Илирик до области Драча, освајајући утврде које нико није бранио јер су сматране за сигурне, пљачкајући, заробљавајући и слободно претражујући терен, док их је илирска војска пратила не смејући да се упусти у отворен сукоб (Прокопије 1955: 38). То је време када су могла страдати утврђења у Сиринићкој жупи. Ови словенски напади су узрок склањању оставе из Добре, јер обале Дунава и пут у Ђердапу у то време нису били подесни за нападе коњице већ пешака. Околина Врања страдала је очигледно у другом хунском нападу, 544, како то показују оставе са локалитета Кале код Клиновца и из Грнчара.

"Ако узмемо да су Прискови Боиски, који са другим племенима пребегавају у византијску војску средином прве половине 5. столећа (Приск 1955: 9), заправо из земље Бојки одакле су дошли и Срби Константина VII Порфирогенита "

http://www.rastko.rs/arheologija/delo/13046

Ево ти овде што се тиче позивао си се на Јанковића а Седов је тог мишљења не капирам најбоље шта си хтео да кажеш какве везе има Белиград у Албанији?
Покажи ми руту молим те Солун-Берат -Србија-Далмација а знамо да у Диоклеји Словена нема у првој сеоби?
 

Ја се не бавим дневно политичком историјом никад нити учествујем на таквим темама али ово о чему причају је ноторна глупост јер су српски устанци у Војводини у 16 веку па касније у 17 и 18 веку прожети националном идејом од Јована Ненада у Војводини који је тврдио да потиче од српских деспота тако да смо ми много раније били свесни свог идентитета далеко пре 19. века. За многе данашње европске нације се слажем да је тако како она прича али ако су Васојевићи писали свој закон а неко ће шесто у племену наћи више цивилизованих норми него у модерној држави. Тако да овај памфлет о коме она говори потиче од истих о којима она говори "Елитама" тако да елитама одгобвара да буде тако јер су се западноевропске уједињавале под ширењем моћи моћних породица које су усисавале у себе тотално несродне етникуме ако овде поставимо св.Римско царство као нослац те идеје које је представљало стожер и било у власти неколико Венецијанских , Немачких , Британских , Норвешких и других породица из те призме ствари стоје тако и појам нације стиже касније у 19 веку као припадност територије и језика као носиоца националне идеје већина тих држава нису имале мит!
источна Европа никада није усвојила тај концепт јер се држала неких етничких принципа зато имамо ово стање као данас. Али нам национална свест није стигла у 19. веку
али нам није избијена ни у 21. што има и добре илоше стране.
 
Evo ti Jankovic pre nego sto je otiso k fantazijama.
mh_gross_raden1a.jpg
 
Ne govorim o Slavenima, vec o Srbima.
Stigli su u drugom dolasku.
Porfijeva prica odgovara tradiciji koja postoji medju Luzickim Srbima.
Samo Gebhard je pisao o 640. godini. Ne o 629, ko sto je Tibor stimao za svoju teoriju o federatima.
640 Dervan umire i dolazi do deobe sinova.
Srbi kao ratnicka druzina predvode kolonizaciju drugih plemena, saveza plemena.
Ime srpsko se potom namece kao zajednicko svim tim plemenima (Visevic u Porfija).
Takodje, ako je do deobe doslo 640. Srbi nisu ovde, niti su krsteni.
Ovo odgovara pisanju o Sv Martinu koji otkupljuje 641. hriscanske taoce.
To se ne slaze s delom pisanja Dukljanina o Selimiru, koji je navodno ziveo s hriscanima u miru. Premda, ta stelovana tvrdnja ide u prilog federatima, a sa kojom se ne slazem.
Kao sto se vidi u slucaju Prvuda od Soluna, svakom nastupanje prema Slavenima je znacilo potpuno unistavanja hriscana..
Nastojanje Dukljanina da prikaze u dobrom svetlu ovog vodju, naspram drugih kraljeva cije ime nije zbog unistavanja hriscana hteo da navede (ili nije znao).
Jedina problematika je oko Srbice. To pisanje nije doslo posredstvom Atanasija Bibliotekara. To pisanje vodi poreklo ili iz tradicije prenesene Porfiju, ili iz dvorske arhive.
Nisam sklon da potirem tu tvrdnju kao verovatnu, ali jesam oko kruzenja k Beogradu. Centar srpske drzave, ili ako hoce drzavica nije bio k danasnjem Beogradu vec u Dalmaciji..
Pratim putokaz Milojevica. Zaista, postoji jedna rupa od Metohije i Duklje k plemenima na jugu Grcke. Ta rupa je na podrucju danasnje Albanije.

- O krstenju, za vreme sina Iraklija, to takodje deluje malo verovatno.
Po Dukljaninu, mozda njegov sin, dakle deo vladajuce strukture, da bi to potom ponovo propalo....
- O Beloj Srbiji. Atanasije je opisivao prostor plemena na severu koji oko 875 nije bio krsten (!)

O razumevanju uloge Srba i drugoj kolonizaciji, ne mogu vise. Pisem na tu temu.
Kurta je smatram, imao dobru poentu o ratnickim strukturama, ali ju je pogresno razradio....

:zimag:
 
Poslednja izmena:
Не слажем се јер археологија говори супротно од тога српска керамика се ширила уз Дунав век касније се шири полабљем синхроно са српским именом које прелази на остала племена у Полабљу шири се потискује њихову материјалну културу исти процес се десио овде век раније.
Што се тиче федерата једини осведочени су Анти за време Јустинијан и прављења антиаварске коалиције са Словенима и неким хришћанима археологија доказује да су већ били хришћани
Исти процес антиаварске коалиције се десио под Самом и Дерваном.

Послато са Nokia 3.1 уз помоћ Тапатока
 
Ostajem na strani tzv Zapadnih Slavena.
Mi ne znamo na kakav su se način razvile vojničke organizacije kod starih Slavena, ali sigurno je da su postojale.
Najverovatnije su počele da se razvijaju na raznim tačkama i na razne načine.
Mozda jos onda kada su Kelti prodrli Dunavom sve do izvorista Visle, proširili su se za Karpatima daleko u unutrašnjost.
Ostvarili su tesan dodir sa delom Pra Slavena, ili su čak ovi Pra Slaveni potpali pod veoma jak keltski uticaj da su Germani jedan deo Slavena poistovetili s Keltima – Vendima.

:tambalamba:
 
Проблем је што не постоји велика аутохтониста Словена на западу можда од 4 века сад како објаснити да дељењем српског племена на западу северни Срби мењају материјалну културу и шире се на остала племена подељени?

Друго прочитај Прокопија Далмацију континенталну држе Сеуби и Сишчани не они подложни Францима већ други!
Овим народима на почетку овога рата су владали Готи са друге стране Јадрана.

ЗА мене је ово сасвим довољно да Срби у 6.веку држе већи део копнене Далмације са Сишчанима.



Послато са Nokia 3.1 уз помоћ Тапатока
 
Ја се не бавим дневно политичком историјом никад нити учествујем на таквим темама али ово о чему причају је ноторна глупост јер су српски устанци у Војводини у 16 веку па касније у 17 и 18 веку прожети националном идејом од Јована Ненада у Војводини који је тврдио да потиче од српских деспота тако да смо ми много раније били свесни свог идентитета далеко пре 19. века. За многе данашње европске нације се слажем да је тако како она прича али ако су Васојевићи писали свој закон а неко ће шесто у племену наћи више цивилизованих норми него у модерној држави. Тако да овај памфлет о коме она говори потиче од истих о којима она говори "Елитама" тако да елитама одгобвара да буде тако јер су се западноевропске уједињавале под ширењем моћи моћних породица које су усисавале у себе тотално несродне етникуме ако овде поставимо св.Римско царство као нослац те идеје које је представљало стожер и било у власти неколико Венецијанских , Немачких , Британских , Норвешких и других породица из те призме ствари стоје тако и појам нације стиже касније у 19 веку као припадност територије и језика као носиоца националне идеје већина тих држава нису имале мит!
источна Европа никада није усвојила тај концепт јер се држала неких етничких принципа зато имамо ово стање као данас. Али нам национална свест није стигла у 19. веку
али нам није избијена ни у 21. што има и добре илоше стране.

Ovo oko Jovana Nenada, nije to baš bilo tako. Istina je da je isticao da vuče poreklo od srpskih despota, ali i štošta drugo je tvrdio...npr. da su mu preci bili i romejski carevi. Pokret Jovana Nenada u prvoj polovini XVI stoleća, rekao bih, nije još uvek adekvatno u potpunosti istražen, ali osnovna (najjača) vodilja kojom su tada bili prožeti bio je duh hrišćanstva, a ne nacionalna ideja za obnovom srpske države. Da je na spomenik koji stoji u Subotici...a što je u izvesnom smislu (istorijski) budalaština jer se radi o mitu Jovana Nenada koji je stvoren, mada je to česta pojava u slučaju svih spomenika na javnim mestima jer je vrlo jasno da se radi o političkim porukama...onaj natpis koji stoji u potpunosti tačan, Nenad bi sedeo verovatno u Carigradu vladajući teritorijama Justinijanovog carstva. Ne znači da ne možemo promatrati na celi taj događaj iz konteksta istorije srpske državnosti, ali tu se radi o nečem podosta drugačijem od onoga što znamo i vidimo u novija vremena.

- - - - - - - - - -

Porfijeva prica odgovara tradiciji koja postoji medju Luzickim Srbima.

Je li može malo više o ovome?
 
Je li može malo više o ovome?
De me nadje. :zstidljivko:

Nedeljama pokusavam da ustanovim najstariji pomen smrti Dervana i podele u nemackim rukopisima.
Samo mi to jos fali....

https://de.wikipedia.org/wiki/Ludwig_Albrecht_Gebhardi Imamo pomen kod njega, ali i vek pre.


Btw, posto znam da si bio sklon Zikinoj o ratnickoj skupini (valjda si jos pri tome?), si razmisljao s kog prostora je dosao-vladao Dervan?
Cini mi se da je i preko toga olako predjeno. Podjednako bitno.
Koristim vreme istrazivanja da razradim i to.
 
De me nadje. :zstidljivko:

Nedeljama pokusavam da ustanovim najstariji pomen smrti Dervana i podele u nemackim rukopisima.
Samo mi to jos fali....

https://de.wikipedia.org/wiki/Ludwig_Albrecht_Gebhardi Imamo pomen kod njega, ali i vek pre.

Ne, ne, ja te pitam za ovu tradiciju. Ili sam te pogrešno razumeo? Da je reč o nekoj domaćoj tradiciji..? Podaci o Dervanu su od Fredegara.

Btw, posto znam da si bio sklon Zikinoj o ratnickoj skupini (valjda si jos pri tome?), si razmisljao s kog prostora je dosao-vladao Dervan?
Cini mi se da je i preko toga olako predjeno. Podjednako bitno.
Koristim vreme istrazivanja da razradim i to.

Pa trebalo bi da je to manje-više definitivno utvrđeno da se radi o Polablju.
 
U Milchana (Srba gore) postoji tradicija o podeli dva brata. Oni su od Milica. Drugi bi bio Selmir, jelte.
Otac je Dervan. Sumnjam da se Dervan delio. A tu je i prepis Orbinija od nekog Karla iz Vagrije, o pogibiji Beloslava, brata Dervana.
Ulazak u potcinjenost. To bi odgovaralo info. o oslobadanju u Fredegara.
Ako su Nemci pisali o tome, posebno ovaj bibliotekar, smestajuci u 640.
Mora da je postojala tradicija, ako ne i neki spis.


Sirok pojam. Odakle je Dervan, pitanje je? :zblesav:

Ako je rec o kolonizaciji, mogla je biti i ekonomske prirode.

Drevani? Milojevicevi Drvenari? z:shock:

- - - - - - - - - -
 
Poslednja izmena:
Uzgred, CR je vec pisao o tome.
"Slaveni" se na područje Albanije nisu naselili u V veku, već u prvoj polovini VII veka. To znamo jer se korespodencija tamošnjih crkvenih prelata sa papom prekida u tom dobu - poslednji spomen episkopa Lješa je iz 599, a episkopa Duklje i Skadru 602. godine što nam svedoči da je do te godine stanje u Duklji i Skadru bilo redovno a posle toga se prekida o čemu imamo potvrdu i u arheološkim istraživanjima Jankovića.
Slaveni su na tom prostoru formirali jednu ili više državica (sklavinija), ali ona ili one nisu bile dugotrajne i zato o njima ništa ne znamo. :veseljaci:

Proverih novo oko arheologije gore. :dontunderstand:

Milceni, Luzici and Glomaci-Daleminci. Controversies concerning
the early History of the Sorbs

In 631 the Sorbian tribes were mentioned for the first time in written form in the chronicle of Fredegar. Their Prince Dervan, according to the chronicler, deserted the Frankish
King Dagobert I and with his followers joined Samo’s Empire, which had come into
being in Bohemia and Moravia. As evidence of this early presence of the Sorbs in the
Elbe-Saale area archaeologists found a number of early Slav settlements, which were
dated to the 6th or 7th Century.
This dating of the Slav migration is, however, disputed by recent research evidence.
Archaeological remains can be dated more exactly than previously by using dendrochronology. Archaeologists have examined a large amount of wooden building material
in the last two decades, which could be assigned to the 8th Century. On the other hand,
evidence from the 6th and 7th Century is completely missing. The researchers conclude
from this that no comprehensive Slav settlement east of the Elbe and Saale occurred
before the year 700. Further controversies concerning the early history of the Sorbs are
considered together with the question of migration.
 
Poslednja izmena:
Ovo oko Jovana Nenada, nije to baš bilo tako. Istina je da je isticao da vuče poreklo od srpskih despota, ali i štošta drugo je tvrdio...npr. da su mu preci bili i romejski carevi. Pokret Jovana Nenada u prvoj polovini XVI stoleća, rekao bih, nije još uvek adekvatno u potpunosti istražen, ali osnovna (najjača) vodilja kojom su tada bili prožeti bio je duh hrišćanstva, a ne nacionalna ideja za obnovom srpske države. Da je na spomenik koji stoji u Subotici...a što je u izvesnom smislu (istorijski) budalaština jer se radi o mitu Jovana Nenada koji je stvoren, mada je to česta pojava u slučaju svih spomenika na javnim mestima jer je vrlo jasno da se radi o političkim porukama...onaj natpis koji stoji u potpunosti tačan, Nenad bi sedeo verovatno u Carigradu vladajući teritorijama Justinijanovog carstva. Ne znači da ne možemo promatrati na celi taj događaj iz konteksta istorije srpske državnosti, ali tu se radi o nečem podosta drugačijem od onoga što znamo i vidimo u novija vremena.

- - - - - - - - - -

Овако сигуран сам да је тако јер сам прочитао верзију Јеричека као и многе друге циљ је био обнављања српског царства!
како објашњаваш најкрвавији устанак у Банату после спаљивања моштију Светог Саве на Врачару?
Нису знали зашто дижу устанак и ко је Свети Сава?
Људи наше племство од Маричке битке бежи у Угарску где добија поседства мислите да ништа од нашег племства није сачувано у Војводини и Угарској?
На крају устанци у Црној Гори и Херцеговини сустарији од 19.века а наша црква знамо да је била најјачи стожер чувања националне свести и мита тако да налазим да је тотално непотребно ово доказивати некоме а нарочито не некоме са таквим капацитетом знања као ти.



Je li može malo više o ovome?

Одговорићу ја јер сам и њему дужан одговпор.
"Дакле Срби долазе из Србије где после смрти ....................други братдолази Ираклију.....Солун Сербика Тема!

Можемо посматрати овако Бојку околина Беча Норик који се граничи са Франачком и Белом Хрватском.
Ако су се поделили много раније што тврдим да јесте тако. Део Срба из Подунавља после уништавања Дунавског Лимеса а већ придоласку Авара одлази на запад где у 5. веку Срби имају прото феудалну државу!
По Порфију прелазе Дунав зато не може бити Берат склоњени су у Солун после уништења те митске Србије у Подунављу , Панонији или Мачва мој утисак је да Бугари освајају њихов племенски савез 7 племена одакле се враћају на Дунав где је Београд део двоструког суверенитета јер извори говоре да Бигари оданде говоре искварени грчаки! сасвим је могуће да овде опет један део настањује Далмацију или успоставља контролу над њом а део ипак одлазина запад где поћињу да граде карактеристичне Подинавске куле.
Не могу да докажем али мислим да су ти Серби који су по Прокопију у Далмацији копненој Сеурби и Сишћани и још један је у Панонији са Вандалима , Лангобадима и Аланима , Антима и Гепидима не можемо знати на ћијој су били страни али можемо предпоставити са лагомбадима због радионице која ће се наћи близу њих може бити да ти Сеуби Маркомани са Лагомбадима се враћају једни у Италију други одлазе овим Другим Сурбо-Сорабима где се формира језгро које ће прво словенско племство добити назив Сорби а ови гермснски или сарматски преко Елбе су Сурби!

Када прелазе Дунав одлазе назад у Бојку један део а други у Далмацију где су према Прокопију де факто Сорби!
То се поклапа да торањ култура Сораба у 7. веку као друга Миличана и Гломачана која је другачија постаје руисинска и шири се синхроно са српским именом које прелази на друга племена. Овде археолози говоре да их није морало бити пуно!
Овај други део успоставља власт у Далмацији , Рашка је по свој прилици српско-антска творевина!

Тако да теорија са запада не мора бити погрешна , погрешно је време у којем долазе јер Боии су у Норику од вајкада Трибоји су такође међу северним Србима а било их је давно на Балкану.
Опет имамо Прискове Бојиске који прилазе Византији у 5. веку мислим да може имати везе и са овим.
Пошто смо видели да су Трибоји очигледно дошли на север поново или из Норика или са овим Србима са Дунава.
Свакако каснији грчки записи Скилице и Кевкамена треба видети њихово порекло зову Србе дуго Трибалима или по нашким Трибоји!

Што се тиче Београда у списама сигуран знак да је извор каснијег датума већ бугарски зато је Т.Живковић говорио да део извора Аастасија потиче од Ћирила и Методија проблем одвајања ових од оних је проблематично је су вршили мисију међу северним Србима.

Прокопије такође потенцира да су ови Суеви из Далмације нису исти оним подчињеним Францима већ други!
Очигледно у времену ширења утицаја Франака и њиховој експанзији извор је имао потребу да их одвоји чак то те мере да оскрнави причу да Срби не добијају име по Србима из Бојке већ по обући и по томе што су постали робовивизантијског цара.

Сад можемо нагађати до прекосутра без извора да ли заробљени Вандали које је Ираклије заробио у Картагини и од њих направио војни одред па су стварно били у ропском односу према Ромејима они нестају као и Анти и остали.

архиђакон Тома сведочи да су Хрвати настали међањем Кара који су по Прокопију иза Суева у Далмацији и још једног племена морам да погледам поново.

Нико не коментарише Суеве које држе већи део копнене Далмације у Прокопијево време?
Јели ово још једна чудна коинциденција?
А она да легенду о храбром пастиру Тихомилу имају и Блакански и Лужички Срби ни то није чудно?

Ако посматрамо понашање Херула или Херуска који после пораза од Лагомбада одлазе у своју земљу кроз словенске земље на митско острво Тула. Долазе до Варне ово може и не мора имати везе са Суевима иако су и Маркомани и Лагомбади били део суевске коалиције у време Цезара.

Ако тако посматрамо можемо поислити да су Срби око Солуна изгубили рат од Бугара и власт над 7 племена и да се поражени враћају у своју земљу цар их отпушта као и Херуле.
Када долазе до Београда налећу да су Бугари већ ту као и Авари па се деле или део заиста још са Алцеком одлази у помоћ Саму и Карантанцима након чега придружују Дервана саму у оном тренутку када Само напада Франке самим тим ослобађа Србе од Франака ту кампању подржава Дерван и прилази Савезу можда се део опет враћа или не.

Друго СЕОБЕ Словена у ове крајеве престају тек доласком Мађара до тад су били повезаниса западним и источним Словенима о природи односа са Аварима и Бугарима не знамо много али такође можемо претпоставити правно формално да су пали под бугарску власт па се повратком византијске иницијативе и цркве поновоослобађају Бугара у 9. веку Порфи ћути о овоме све до рата са Бугарима.
ГРС говори да су овдашњи Словени ратовали са Бугарима и нису могли да их победеде па су успоставили мир и обавезали се плаћањем данка исто као Бајановим Словенни преко Дунава који му се одмећу византијском подршком.
 
Poslednja izmena:
Још једна ствар јако битна за нашу етногенезу Порфи избегава Бугаре сем да тврди на једном месту док су Бугари били потчињени Ромејима па фуснота незавршено!
Прво знамо да никад нису били! Друго нису добили поглавље код Порфија а урадили су више од Авара јер су приликом своје опсаде Цариграда Симеуна добили своју патријаршију и бугарски (словенски) је ушао у литургијски језик дакле појава ове бугарске цркве је створила бугарску нацију да ли је имала утицаја на словенске цркве на Балкану не знамо али знамо да после његове смрти Византија успоставља власт на овим теренима тачније сам Порфи односно његова мати Зое преко Срба који нападају Симеуна са запада и умањују обим бугарске војске ова иницијатива Срба спашава Цариград док део бугарске војски сравњава Србију са земљом одале беже у суседне земље и Хрватску са избеглицама Томислав у Босни разбија ову бугарску восјку али из страха према Симеуну склапа сепаратни мир са Бугарском.После његове смрти Часлав бежи из Бугарске , Бугари на превару са Чаславом дозивају Србе да га признају дакле не могу да их нађу по ко зна који пут! Излазе где их у суседном селу и расељавају са женама , децом , бољарима у Бугарску.Часлав бежи из заточеништва у Србију , Срби се враћају из Хрватске а беже из Бугарске у Цариград где их Грци облаче , ките златом , наору
наоружавају и враћају за Србију.
Сасвим је могуће да опис Порфирогенита одговара ропској обући Срба избеглих из Бугарске у ропској јефтиној обући где су могли бити робови Бугара а не Ромеја.
О Бигарима Порфи јако смрдљиво ћути али ма колико код о ћутао чак кривотворио његов ауторитет је неоспоран.
Можда највећа заслига Тибора Живковића што га је тихо мучки дискредитовао у много ствари јако пажљиво и перфидно да неиспровоцира научну јавност да му остави кредибилитет али ко схвати и пробије спис као он делимично биће кадар да направи једну реалнију националну историју која не може почети у једном веку пуким доласком некога него се морају објаснити предуслови и стање у ком су дошли како и зашто и како је настала држава!
Да ли их је Ираклије крстио сасвим је небитно јер су морали исте вере да се одрекну сви за живота Ираклија.
Порфи на неким местима спомиње дехистинизацију и поновне доласке ових Словена Византији на поновно крштење и успостављање вере!
 
Dugo sam razmisljao da je Dervan = Davrentije. Da su se pomerili pod udarom Avara. No, ispalo bi da je bio bas dugovecan ...
2. Loma: http://www.kroraina.com/slav/loma_etnogenez.htm
- Приговор да се етноним Срби не среће на словенском истоку отпада: он се тамо среће, и то доста рано, код Порфирогенита, који међу источнословенским племенима бележи и Séribioi „Србји”. Широко je прихваћена поправка тог записа у Sebérioi ,Северјани', јер се наводно племе тога имена иначе не помиње на староруском простору. Ta поправка не би могла бити другачије просуђена него као произвољна чак и да je наведено образложење тачно, a оно то није. Наиме, источнословенске Србе бележи још један аутор, Порфирогенитов савременик. Реч je о арапском писцу Масудију (Al Mas'ūdi) који међу словенским племенима наводи народ по имену Surbīn, противстављајући га осталим Словенима који га се, по његовим речима, боје; то не могу бити ни полапски ни балкански Срби, јер поменути народ Масуди изричито лоцира на исток и приписује му сасвим егзотичне паганске обичаје, које пореди са индијским. Најпре се са тим источним Србима може довести у везу писање нешто старијег Баварског географа (IX в.) о краљевству Zeruiani, негде иза Карпата, од кога су постала и изводе своје порекло сва словенска племена. Још од Шафарика се ово име чита „Србјани”, што није извесно, мада друге убедљивије интерпретације нема, a ова добија извесну вероватноћу у светлу поменутих података: код Порфирогенита и Масудија. У свом збиру ове индиције чине доста убедљивом претпоставку да je још у IX—X веку негде на словенском истоку постојало снажно племе или, пре, племенски савез Срба, чији се један део раније одселио у Полабље.

Kontra. Moguca tradicija o Zvezdodragu.
Mavro:

Godine 590. saski vojvoda uznastoja svim se snagama oduprijeti Slavenima, te okupi vojsku od pedeset tri tisue boraca.
Uhvativši se u koštac s neprijateljem, kod grada Luchte u Saskoj, pretpje poraz (prema izvješima Karla iz Wagriena u 3. knjizi).
Ta slavenska pobjeda uli takav strah svim Šasima da njihov vojvoda bje prisiljen obratiti se kralju Danske zaklinjui ga za pomo u tim zlokobnim vremenima, te da udruži svoje snage sa Šasima.
Uspje mu s lakoom to postii, budui da danški kralj bijaše u strahu da bi Slaveni nakon pobjede nad Šasima mogli okrenuti vojsku i na njega. Poredaše stoga svoje ljude,
kojih (prema Karlu iz Wagriena) bijaše oko osamdeset sedam tisua boraca. Uhvatiše se u koštac s neprijateljem u okolici Laupena, te zametnuše smion i krvav boj
koji potraja od jutra pa sve do dvadeset i drugog sata u danu. Pobjeda se na koncu prikloni Slavenima, kojima tada zapovijedaše vojskovoa Zvjezdodrag.
Danski kralj izgubi u toj bici život, a vojvoda od Saske, našavši se u nevolji, baci s konjem u rijeku i tako spasi.
Slaveni se potom okrenuše protiv Franaka, te harajui njihovim kraljevstvom pokazaše svu svoju okrutnost.

Loma: Веома занимљиве топографске податке садржи Вукова песма (II № 94) о женидби Тодора Јакшића, забележена од Тешана Подруговића. Њен садржај je врло архаичан и доста верно транспонује један древни балтословенски мит заоденут у псеудоисторијско рухо, те се може узеги да су Срби одговарајући епски сиже знали још у прапостојбини, разуме се приписан другим личностима. У до нас доспелој верзији реч je о Тодору Јакшићу који je испросио кћер будимског краља, али му je препроси неки Иван Звијездић од „града Звијезде" који чека Тодорове сватове „на води Трутини". Није ми позната друга река тог имена осим десне притоке горње Лабе у југоисточној Чешкој, коју помиње Козма Прашки већ 1110, a данас joj име гласи Trotina. Код Подруговића Трутина je постала притока

Дунава низводно од Будима, јер пуг Тодора Јакшића води у Стони Београд; првобитни јунак песме враћао се ca Дунава — који je за Словене још у прапостојбини као далека велика река на југу био омиљена позорница легендарних збивања — не на југ, него на северозапад, у племенску област полапских Срба, преко Моравске на горњу Лабу и Трутину. Близу горњег тока Лабе извире река Queis чије лужичко име Gvězda одговара српском Звијезда. Да се овај прадавни сиже ca својом преко хиљаду година старом топографијом веже у XVI веку баш за браћу Јакшиће није морао бити пресудан географски моменат — чињеница да се њихова историјска делатност одвијала на неком за Србе с ову страну Дунава и Саве далеком северу. Мотив двојице браће која деле очевину и притом се споре, као један од централних у циклусу Јакшића, можда je само нека врста „обнове" или „реконкретизације" српске епске легенде која je дошла до изражаја и у Порфирогенитову казивању, a чији су првобитни јунаци могли бити управо она два сина владара Беле Србије у првој половини VII века која су се по очевој смрти сукобила, што je резултирало одсељењем једног од њих ca половином народа на југ. Аналогија je била утолико већа, што су и Јакшићи водили једну сеобу народа из Србије у Угарску, која се због своје масовности дуго памтила.
 
Poslednja izmena:
"У оквиру поглавља Срспко-лужичка група Седов разматра археолошке културе на подручју данашње Њемачке. За почетак пренијећу онај дио који говори о рјусенској археолошкој култури коју Седов сматра аутентично српском, за разлику од источније торновске (лужичке), из које су мање више проистекли данашњи Лужички Срби.

"Область между средним течением Эльбы и Заале, примыкающая к торновскому ареалу с
юго-запада, заселялась первоначально славянами пражско-корчакской группы. Здесь известно
большое число селищ с характерными полуземляночными жилищами и грунтовые могильники с
захоронениями по обряду кремации. Керамический материал представлен типичной посудой
пражско-корчакского облика. По всей вероятности, в самом начале VII в. в Эльбо-Заальском регионе
среди этого славянского населения расселяется новая группа славян, по своему культурному облику
заметно отличающаяся от пражско-корчакской. Археологически новые поселенцы выделяются,
прежде всего, по керамике, получившей название рюсенской (рис. 46 и 48). Это - одна из групп
серой керамики дунайского типа, изготавливаемой при помощи гончарного круга. Выше при
характеристике древностей аварского времени Среднего Подунавья дунайская посуда неоднократно
называлась как весьма распространенная среди славянского населения этих земель."

Као што се може прочитати, подручје међурјечја Лабе и Сале у Њемачкој (околина Лајпцига) првобитно је било насељено словенским племенима прашко-корчаковске културе, да би почетком 7. вијека у тај регион доселио нови словенаки народ другачије културе. Тај нови народ је био препознатљив по керамици (названа рјусенска), која је имала везе са дунавским Словенима аварског каганата, значи долазили су са југоистока.

"Рюсенская керамика представлена в основном невысокими горшкообразными сосудами, хорошо профилированными, обычно богато украшенными линейными или волнистыми узорами. Ее обстоятельная характеристика приведена в монографии Г.Брахманна [8]. С этой посудой в Эльбо-Заальском регионе связано появление поселений нового типа с оборонительными
конструкциями, которые имеют полные аналогии в Чехии, Моравии и Приальпийской зоне. Это -
городища с оборонительными стенами, сложенными насухо из камня и имеющими сверху деревянные
сооружения в виде палисадов, решетчатых или ящичных конструкций. В Эльбо-Заальском
междуречье зафиксированы и защитные стены, сложенные из кирпича, что, по-видимому,
обусловлено отсутствием в ряде местностей природного камня. Исследователи поселений рюсенской группы полагают, что возведение на поселениях оборонительных стен сухой каменной кладки с деревянным верхом восходит к античной традиции,
воспринятой в раннем средневековье славянским населением, освоившим западные земли Среднего
Подунавья [9]. Можно заметить кстати, что и дунайская керамика сформировалась в Среднедунайском регионе в условиях несомненного воздействия местного позднеримского гончарства.Специфичной особенностью городищ рюсенских славян является наличие форбургов, что также сближает Эльбо-Заальский регион с Чехией. К числу наиболее известных памятников этого региона принадлежат поселения Фихтенберг, Кезитц, Кезигесбурх, Гана, Альтенплатхов и другие"

Поред карактеристичне керамике израђене на грнчарскоом колу, нови досељеници граде и утврђења-форбурге, сличног типа као они који могу да се нађу у приалпској зони, Чешкој и Моравској. И сама керамика показује да су ти насељеници били у контакту са касно римском традицијом у граничним областима Паноније."
 
Loma: Веома занимљиве топографске податке садржи Вукова песма (II № 94) о женидби Тодора Јакшића, забележена од Тешана Подруговића. Њен садржај je врло архаичан и доста верно транспонује један древни балтословенски мит заоденут у псеудоисторијско рухо, те се може узеги да су Срби одговарајући епски сиже знали још у прапостојбини, разуме се приписан другим личностима. У до нас доспелој верзији реч je о Тодору Јакшићу који je испросио кћер будимског краља, али му je препроси неки Иван Звијездић од „града Звијезде" који чека Тодорове сватове „на води Трутини". Није ми позната друга река тог имена осим десне притоке горње Лабе у југоисточној Чешкој, коју помиње Козма Прашки већ 1110, a данас joj име гласи Trotina. Код Подруговића Трутина je постала притока
Meni je neuverljivo da se toponimi čuvaju u pesmi preko 1000 godina. MIslim konkretno na reku Trutinu. Lomina analiza ispušta iz vida da postoji prezime u Hercegovini i Dalmaciji -Trutina. Prezime Trutina je zabeleženo u 18. veku i danas postoji. Biće da je reka Trutina u pesmi kao i prezime Trutina, ipak odraz arhaične semantike stare slovenske reči trutina u značenju otrova, a ne kopija češke reke Trutine u epskoj poeziji. Uostalom, Loma kaže da se tumačenje reke Trutina u značenju vode otrovne uklapa u kontekst pesme. On se ipak opredeljuje za realističnije tumačenje reči Trutina jer poklapa sa istoimenom rekom Trutinom, iako logički može da se radi o slučajnom poklapanju. Nagađanje. Ne bih uzeo Lomine književne hipotetičke sudove kao istorijske argumente

- - - - - - - - - -

"У оквиру поглавља Срспко-лужичка група Седов разматра археолошке културе на подручју данашње Њемачке. За почетак пренијећу онај дио који говори о рјусенској археолошкој култури коју Седов сматра аутентично српском
Što se zove rjusenska, umesto srpska arheološka kultura? Kako je utvrdio da je to baš srpska?
 
Дакле Порфирогенитов допринос не умањујем и сматрам јако важним али не и непогрешивим нарочито кад говориостварима 300 година иза њега.
Да је сам Хераклије имао кулз заслужан код Грка јер је највљжнији владар после Јустинијана. Да насељава неке робове у околину Солуна најјачег трговинског центра после престонице па им још дарује вреднију и већу земљу.

То доказује да су ромејски робови у то време живели боље од нас.
Претпостављам да ти Северијани или Срби који су владали са 7 племена пре него што су их потисли Авари и Бугари.
Иначе руисенска култура имасличности са Балтском , литванском илетонском као и са позно античко римском.

Значај Прокопија који је са Велезаром био присутан на свим ратиштима од Дунава до Рима који је руководио словенскими антским четама па је могао да чује ствари из прве руке од њих самих ко су и шта су.
Његову изјаву да су Словени и Анти истих обичаја да говоре истим језиком и да имају да потичу од истог народа и да истоизгледају оспоравају јер су Анти носиоци Черњахов културе као и Сармати и Остроготи па су онда били Сармати који су готизовани па славизирани нећу ни да коментаришем.Осим њега други извори говоре да границе између њих нема да се насеља надовезују једна на друга и да нису раздвојена да су пуна домаћих животиња , крупне и ситне стоке.

http://www.svevlad.org.rs/povesnica/prokopije.html

Много сам тога написао и пропало ми је јер самизлогован ,жао мије ако сам остао недоречен али заиста не могу да поновим све што сам написао.
Хтео сам рећи оХераклијевом култи и његовим реформама дељење царства на теме које су испраћене народним веовањима и легендама.
Као што Марко Краљевић укида свадбарину на Косову и умањује турски данак.

Порфирогенит нам је пренео једну Илијаду и Одисеју Срба каквих смоимали више у нашој епици као и у оној код северних о Тихомилу и многим средњовековним.
Дакле уопште не мора бити Дерван нити време мора бити стриктно јер севернисрби суимали савез са жупанима и племством 500. год. н.е.
 
Meni je neuverljivo da se toponimi čuvaju u pesmi preko 1000 godina. MIslim konkretno na reku Trutinu. Lomina analiza ispušta iz vida da postoji prezime u Hercegovini i Dalmaciji -Trutina. Prezime Trutina je zabeleženo u 18. veku i danas postoji. Biće da je reka Trutina u pesmi kao i prezime Trutina, ipak odraz arhaične semantike stare slovenske reči trutina u značenju otrova, a ne kopija češke reke Trutine u epskoj poeziji. Uostalom, Loma kaže da se tumačenje reke Trutina u značenju vode otrovne uklapa u kontekst pesme. On se ipak opredeljuje za realističnije tumačenje reči Trutina jer poklapa sa istoimenom rekom Trutinom, iako logički može da se radi o slučajnom poklapanju. Nagađanje. Ne bih uzeo Lomine književne hipotetičke sudove kao istorijske argumente

- - - - - - - - - -

Па чувају се није спорно имамо гомиле античких назива сачуваних код нас каои дуплу истоветну легенду зидања Скадра на Бојани илирску предхишћанску верзију и српску Мрњавчевића али код Словена је проблем штоимао истоветне топониме у Чешкој ,Пољској , Балкану и свуда тако да их не можемо користити у те сврхе као директан доказ нечега.

Što se zove rjusenska, umesto srpska arheološka kultura? Kako je utvrdio da je to baš srpska?

Руски археолог Валентин Седов и још неки ретки археолози који се баве руисенском и суковско-џеџичком културом код нас Ђорђе Јанковић докје имао подршку филозофског факултета док је био у легалним водама.
Ево нешто кратко од Седова.
https://www.scribd.com/doc/312110459/Valentin-V-Sedov-Sloveni-u-ranom-srednjem-veku-odeljak-o-Srbima

Зашто руисенска а не српска зато што није била једино српска али од 8 и 9-12 века постаје изразито српска.
Не постоји још увек научни консензус по овом питању а ни неко интересовање у свету а још мање код нас.
 
Да додам још старије античке изворе о Србима па видећемо....
http://www.svevlad.org.rs/bajoslovlje/konferencija/ozimic_mape.html

"Наша национална историја има потребу за најхитнијим могућим резовима јер су Срби, по ко зна који пут, у једној пародичној ситуацији: док се скоро сви народи Европе и света труде да на сваки начин себи обезбеде што дубље историјске корене па макар их и немали, Срби се, са друге стране , одричу добрих 1500 – 2000 година сопствене историје.(Са овим податком се неће сложити многи, мишљења да је српска прошлост још дубља) На тај начин, српски народ је себи обезбедио улогу младог народа који куца на врата великих народа очекујући да буде, као такав, од таквих, примљен у Европску заједницу што је само по себи парадокс.
Српској историји и, посебно, српским историчарима, предстоји једно велико прочишћење како би напокон испливала права историја Срба на видело и била стављена под окриље институција. Као што смо у овом раду видели, за тако нешто дефинитивно има материјала и потребе"
 
Овако у вези Норика и Шафариковог виђења да су се Словени звали раније Норичанима а Норвежани своје порекло траже ту као и порекло готских руна па и мађарских аварских и других ја сам мишљења да су Римљани осим узорпације Балкана већ изласком у Галију покренули метеж пабих ја ту тражио заједничко порекло Германа , Словена ,Балта , Скандинаваца. разлике су настале у кретањима и међањима са различитим културама и масама народа.
https://www.facebook.com/RODNA.VERA...ла-словенска-племена-у-ранос/712535672103551/
 

Back
Top