Словенски аутоним је реконструисан у
прасловенском језику као
*Slověninъ (мн.
*Slověne). Најстарији писани документ на
старословенском из 9. вијека користи термин „Словѣне“ за Словене. Остали ранословенски језици то потврђују, укључујући и
староруску ријеч
„Словѣнѣ“ за „једну источнословенску групу близу Новгорода”. Међутим, најранији писани трагови Словена под овим именом налазе се у другим језицима. У
6. вијеку Прокопије, пишући на
средњовјековном грчком, за Словене користи сљедеће називе „Σκλάβοι“, „Σκλαβηνοί“, „Σκλαυηνοί“, „Σθλαβηνοί“ и „Σκλαβῖνοι“,
[7] док његов савременик
Јорданес на
латинском користи назив „
Sclaveni“.
[8]
Обично се сматра да је словенски аутоним изведен из ријечи „
*slovo“, првобитно означавајући „људи које говоре (исти језик)”, тј. људе који разумију једни друге, за разлику од словенске ријечи за „стране људе” —
*němci.
Ријеч „
*slovo“ и сродне ријечи „
*slava“ и „
*slukh“ поријекло воде од
праиндоевропске ријечи „
*ḱlew-“, когнат
старогрчке ријечи „κλῆς“, од које је настало име Перикле, и латинске „
clueo“
Seri, seri. 
