Боб
Poznat
- Poruka
- 8.604
нема старијег имена за словенски народ од Срба, поготову међу данас постојећима
а затим руса (рашана)
а затим руса (рашана)
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Зар нису Руси име добили од Варјага?нема старијег имена за словенски народ од Срба, поготову међу данас постојећима
а затим руса (рашана)
ма каквих варјага, то је тек од 8. векаЗар нису Руси име добили од Варјага?
нема старијег имена за словенски народ од Срба, поготову међу данас постојећима
а затим руса (рашана)
Да ли је истина да је име Србин уистину важило за опште име Словена, и да су били синоними?
Бугарски да. Код хрватског иако имамо тај превод списа који се приписује Алфреду гдје постоје сличности имена једног од народа по мом мишљењу дискутабилно је. Мада и Бугари који данас јесу словенски народ, а сасвим извјесно већ од самог краја раног средњег вијека та словенска црта јесте доминантна, од првих помињања у списима етнонима Бугари највјероватније нису припадали породици словенских народа. И сам етноним Бугари иако и ту постоје различита мишљења, вјероватно има коријен у неком од иранских или туркијских језикаPa i bugarski i hrvatski etnonimi ranije su zabeleženi od ruskog.
Ово за Дерванову Србију ми баш и није јасно.Као да је име Србин име које означава Словене који живе под једним владаром и једним политичким уређењем.
Например, то имамо код Дерванове Србије.....
Znaš kako, vjerovatno bi koristio malo drugačiji izbor riječi, ne bih to baš tako rekao, možda bio malo oprezniji oko nekih tvrdnji, ali kad se podvuče crta i izvuče suština mislim da si principijelno u pravu. To potvrđuje i etimologija riječi Srbin od A.LomeОво сам написао на још једној сличној теми али ћу и овдде то преписати
Чини ми се највероватнијим да име Србин значи рођак, савез, племе, народ, с обзиром да се то име врло лако ширило међу словенским обласним именима када би ступили у слободну словенску дрржаву.
Као да је име Србин име које означава Словене који живе под једним владаром и једним политичким уређењем.
Например, то имамо код Дерванове Србије. Србија као једина словенска земља која је била словенска у читавом етно-државном погледу (од владара, становништва итд итд...) је врло лако ширила име Србин на остала словенска племена која су се прикључивала у српску државу.
Исто важи и за племена лужичких Срба.
Срби су једино словенско име које се ширило и односило на више словенских племена јер су сва остала слквенска племена била великом већином именована по локалном карактеру.
Тако и Цар Душан не налази остале Словене сем Срба при освајању словенских земаља од Византије.
Моје је мишљење да је Србин државотворно име за Словене, значења род, рођак, народ, племе, браћа по млеку, браћа по крви, сродници, саплеменици... И јавља се увек када је више словенских племена под једном словенском ддржавном или вишеплеменском влашћу. Тада се сва локална словенска племена нназивају сабраћом, једним народом, јер живе у једној држави.
али то нису (били) словенски народиPa i bugarski i hrvatski etnonimi ranije su zabeleženi od ruskog.
Читао сам баш данас Лому али мислим да је он један од оних коју опет значење тражи у иранским језицима и санскриту. Мени некако најближе звучи ова теорија:Znaš kako, vjerovatno bi koristio malo drugačiji izbor riječi, ne bih to baš tako rekao, možda bio malo oprezniji oko nekih tvrdnji, ali kad se podvuče crta i izvuče suština mislim da si principijelno u pravu. To potvrđuje i etimologija riječi Srbin od A.Lome
https://petrovgrad.org/istorija-srp/академик-александар-лома-етимологиј/
Две особе су *sębra ако уз међусобну сагласност ступају у привремену или трајну друштвену везу на равноправним основима: у обради земље, узгоју стоке, пчела, купопродаји (укр. ся́бер, блр. дијал. сябëр ‘онај ко нешто од другог купи или му прода’); више особа су *sębri ако користе заједничко пољопривредно земљиште итд. Одатле се спонтано развија значење ‘пријатељ’ (рус. другֱ , блр. ся́бар као семантичка иновација, уп. Boryś 2007: 207), које даље може прећи у термин сродства, најпре бескрвног (укр. ся́бер, блр. дијал. ся́бар ‘женин брат, шурак’, уп. брачни друг, с.‑х. пријатељ ‘својак’). Тек из те секундарне развила се, као терцијарна, слабо посведочена употреба којом се обухвата и крвно сродство (блр. дијал. сябр, себр ‘рођак, брат’). То треба нагласити због етимологија које за примарно значење речи узимају ‘крвни сродник’.
Defintivno razmišljanje u dobrom smijeru...
Ne treba bježati od različitih tumačenja, ja lično, kad je srpska lingvistika u pitanju najviše vjerujem Lomi, moj kapric, možda i griješim. U suštini, sve je vrlo slično, svodi se na neku vrstu bratstva, udruživanja, zajedništva, saradnje, u pozitivnom smislu tog pojma...Читао сам баш данас Лому али мислим да је он један од оних коју опет значење тражи у иранским језицима и санскриту. Мени некако најближе звучи ова теорија:
Најистакнутија теорија сматра да је прасловенског порекла. Према Хани Поповској-Таборској [ бг ; пл ] , која је такође аргументовала изворно словенско порекло етнонима, [5] теорија износи закључак да етноним имају значење породичног сродства или савеза, а аргументују га Павел Јозеф Шафарик , Јосеф Перволф [ цс ; ру ; се ; ук ] , Александер Бруцкнер , Франц Миклосицх , Јан Отребски , Хеинз Сцхустер-Шевц , Григори Андреиевицх Илиински [ не ; ру ; ук ] , ЈЈ Миккола , Мак Васмер , Францисзек Сłавски [ бг ; пл ; ру ] између осталих. [6] Немачко-лужички научник Сцхустер-Шевц навео је *сръб- / *сьрб- корене у словенским речима које значе „сркнути, жвакати“, које се налазе у пољском с(и)ербаћ , руском сербать , итд., а такође су сродне и несловенским облицима, као што су литвански сурбти , средњенемачки сурфен , који сви потичу од индоевропских ономатопејских корена*сербх- / *сирбх- / *сурбх- што значи "сркнути, дојити, тећи". Према његовим речима, основа етнонима лежи у „ сродству по млеку “ и „братству по млеку“ које је било распрострањено у раним етничким групама (између сродника и несродника) и тако је носило секундарна значења „оних који припадају иста породица, сродник“; „припадник истог рода, племена“; и на крају етноним (име народа, нације). [2] Према Васмеровом етимолошком речнику, корен *сърбъ је највероватније повезан са руским пасерб (пасерб, „посинак“) и украјинским присербитисиа (присербитиса, „придружити се“ ) у значењу „савеза“. [4] Збигњев Гоłаб га је на сличан начин извео из прото-индоевропског у значењу "израстање, члан породице". [5] [6] Станисłав Роспонд је назив Срб извео из србати ( уп. сорбо , абсорбо ), [7] и протоиндоевропске основе *серпłинаћ као могуће референце на влажне области насељене истим народом, које такође је тврдио Станисłав Козиеровски . [5]
Не верујем у то не самп јер ми не звучи лепо за ухо, већ и јер сам баш читао разне теорије. Срби у прапостојбини нису били део ромејског нити римског царства па је мало ту чудно да и тамо има огранака Срба, ђе никад није била римска или ромејска држава.Šta mislite o Porfirogenitovim navodima:
„Срби на језику Ромеја значи робови, па се и ропска обућа обично назива сербула, а реч цербулијани означава оне који носе јефтину и сиромашну обућу. Срби су то име добили јер су постали робови цара Ромеја.”?
Prema ovome, riječ Srbin je romejskog porijekla i znači rob, a Srbi su je dobili jer su bili robovi caru.
Ja lično ne smatram da su Srbi dobili svoje ime ovako, ali nisam naišao na neke dokaze koji bi osporili ovo.
A koji je najjači argument da Porfirogenit nije u pravu?Не верујем у то не самп јер ми не звучи лепо за ухо, већ и јер сам баш читао разне теорије. Срби у прапостојбини нису били део ромејског нити римског царства па је мало ту чудно да и тамо има огранака Срба, ђе никад није била римска или ромејска држава.
По њему су и Словени - Склавени - Склави, опет, робови. Тешко да би један народ самог себе називао тако. Ипак, најлогичнија је та старословенска теорија, да Словени значе "они који слове, причају исти језик", а да Срби значе "браћа, породица, племе, савез"...
То објашњава зашто се то име много лако ширило на друга племена као што кажеш, нпр, на Драговиће, Струмљане...
Ипак, и у лужичкој Србији је више племена чинило Србе, те на крају стварно испада да је име Србин као неки државотворни назив за словеннска племена која су се удружила у једну државу, савез, алијансу...
То је само моја теорија, али је некао најлогичнија, бар мени. До тог закључка сам дошао баш након много цимања и читања о етнониму Срба, ендонимима, егзонимима, топонимима....
Pa zato što se severno u Lužicama javlja narod sa istim imenom. Ako su Grci na osnovu latinske reči servus dali Srbima ime, kako je onda moguće da još jedan narod severno nosi takvo ime? Severni Srbi su dokaz da su Srbi sa tim imenim i došli na Balkan. A po mom mišljenju Porfirogenit koristi sličnost latinske reči servus i Serbi da naglasi da su Srbi podanici romejskog cara.A koji je najjači argument da Porfirogenit nije u pravu?
Био сам баш јуче читао о томе, тај историчар који је то објашњавао је казао како присуство српског етнонима ван граница римског и ромејског царства просто показује да је немогуће да су их латини или ромеји тако назвали. Исто је за словене. Мислим, тешко да би народ сам себе звао, прво, страним именом којим су га звали странци, поготово непријатељске цивилизације тог доба попут ромејске и римске, а друго, тешко да бу народ себе називао страним именом које значи роб, још ако стварно постоји израз Словенин и Срб који, један означава људе који слове и међусобно се разумеју (Словени и нпр Немци, немце не разумемо па их тако и зовемо а са њима смо највише делили границу као Словени) а и за Србе имамо значење у старословенском.A koji je najjači argument da Porfirogenit nije u pravu?
И да им као варварима смањи на важности...Pa zato što se severno u Lužicama javlja narod sa istim imenom. Ako su Grci na osnovu latinske reči servus dali Srbima ime, kako je onda moguće da još jedan narod severno nosi takvo ime? Severni Srbi su dokaz da su Srbi sa tim imenim i došli na Balkan. A po mom mišljenju Porfirogenit koristi sličnost latinske reči servus i Serbi da naglasi da su Srbi podanici romejskog cara.
Vizantinci su sav prostor ispod Save i Dunava, jer su se smatrali naslednicima Rimskog carstva pa su zato sebe i nazivali Romejima, smatrali svojim i na prisustvo drugih entiteta i naroda na tom prostoru nisu gledali blagonaklono. Shodno tome prema tim narodima su se odnosili snishodljivo. Zato i ne čudi što Konstantin Srbe poistovećuje sa robovima.И да им као варварима смањи на важности...
Словенски аутоним је реконструисан у прасловенском језику као*Slověninъ (мн. *Slověne). Најстарији писани документ на старословенском из 9. вијека користи термин „Словѣне“ за Словене. Остали ранословенски језици то потврђују, укључујући и староруску ријеч „Словѣнѣ“ за „једну источнословенску групу близу Новгорода”. Међутим, најранији писани трагови Словена под овим именом налазе се у другим језицима. У 6. вијеку Прокопије, пишући на средњовјековном грчком, за Словене користи сљедеће називе „Σκλάβοι“, „Σκλαβηνοί“, „Σκλαυηνοί“, „Σθλαβηνοί“ и „Σκλαβῖνοι“,[7] док његов савременик Јорданес на латинском користи назив „Sclaveni“.[8]Био сам баш јуче читао о томе, тај историчар који је то објашњавао је казао како присуство српског етнонима ван граница римског и ромејског царства просто показује да је немогуће да су их латини или ромеји тако назвали. Исто је за словене. Мислим, тешко да би народ сам себе звао, прво, страним именом којим су га звали странци, поготово непријатељске цивилизације тог доба попут ромејске и римске, а друго, тешко да бу народ себе називао страним именом које значи роб, још ако стварно постоји израз Словенин и Срб који, један означава људе који слове и међусобно се разумеју (Словени и нпр Немци, немце не разумемо па их тако и зовемо а са њима смо највише делили границу као Словени) а и за Србе имамо значење у старословенском.
Најлогичније је просто да народ сам себе назива именом из свог језика, тако је бар случај код већине народа колико ја знам![]()