Порекло Срба — име, етнос

Да ли је истина да је име Србин уистину важило за опште име Словена, и да су били синоними?

Istoriografsko istrazivanje naziva Srbi pocinje sa DAI, spisom O Upravljanju Carstvom romejskog Cara Konstantina VII Porfirogenita. NajPrva recenica u poglavlju o Srbima kaze:

1. Srbi su anticki Boii.
Oni su iz zemlje Boiike, i oni tako zemlju zovu, i zovu je Bojka, a to je zemlja Boja, po definiciji. Srbi su Boii.
Tu sve pocinje. Definicijski, tautoloski kao 1+1=2. Ili koja rijeka tece ispod Savskog Mosta?
Srbi su u istoriografiji definisani kao Boii. Isto kao sto su Njemci definisani kao Franci.

1679966983982.png
Boi Festus.jpg




2. Anticki Boii (Srbi) kod nas su Panonski Boii, u Panoniji. (Imaju takodje sjeverni luzicki Boii, i postoje u istoriji Boii kod Bolonje i Ravene u Italiji.) I mozes dalje istrazivati Boje.

https://en.wikipedia.org/wiki/Boii

https://romaikor.hu/romai_birodalom...zadban)/civitas_boiorum/cikk/civitas_boiorum_

1679967245375.png

1679967485592.png



3. Srbi najvjerovatnije znaci Beli Boii. Ne znamo sta znaci dodatak Sr nazivu Boi, ali imamo neke naznake.
a. Prilog "Sar" nazivu naroda se koristio iskljucivo kod nas u rimsko doba i nigdje vise. Pa tako imamo Sarmaciju, SerRetes, SerAppiuli, SiroPaiones, itd.
b. Moguce da dolazi iz semitskog ili hazarskog naziva za "Beli" Boi jer Porfirogenit na primjer kaze da su ovi Srbi "Beli," a takodje navodi da Sar znaci beli na hazarskom. Moguce da je "Sar" u znacenju beli dosao uz sirenje religije.
Moguce da znaci iznad ili veliki preko rijeci od rijeci super, hyper. Ne znamo. Ali znamo da se pojavljuje kod nas taj dodatak imenima naroda u rimskom periodu.

1679968587319.png
1679969992867.png



4. Prva moderna drzava Srbija sa nazivom Srbija u smislu evropskog carstva pocinje u gotskom periodu.

A. Prokopije u gotskim ratovima 540. godine opisuje zapadnog Cara Vidigoja kao Cara Srba, jer Vidigoj koji stoluje u Raveni poziva Srbe u Panoniji da idu u opsadu Splita protiv Justinijana. A Car Vidigoj je zet i nasljednik Teodorika Velikog koji je iz Panonije, iz Bojke, otac mu Cudimir, stricevi su mu Valamir i Vidimir. To je srpska carska gotska loza.

B. Porfirogenit prenosi da je pola naroda sa vladarem doslo iz Bojke u Solun, dakle ti Goti, Boji. Dosli su nakon pada Vidigoja. A onda su naseljeni u Dalmaciju. Srbija u Dalmaciju po DAI je u primorju od Omisa do Draca i ukljucuje zaledje Rasku i Bosnu.

C. Knjizica o Gotima nam objasnjava kako je gotska carevine u Dalmaciji podjeljena na banobine i kad je nastala Srbija u Dalmaciji.

Radi se o periodu izmedju 540. i 600. godine, nakon pada Vidigoja u Raveni.

PROKOPIJE, Gotski Rat, Srbi
1679972247517.png


PROKOPIJE, Gotski Rat, Srbi koji nisu Njemci (Njemci ratuju za Justinijana, protiv Vidigoja i Srba)
1679972343070.png



Sar Boii
 
Poslednja izmena:
Ово сам написао на још једној сличној теми али ћу и овдде то преписати

Чини ми се највероватнијим да име Србин значи рођак, савез, племе, народ, с обзиром да се то име врло лако ширило међу словенским обласним именима када би ступили у слободну словенску дрржаву.

Као да је име Србин име које означава Словене који живе под једним владаром и једним политичким уређењем.

Например, то имамо код Дерванове Србије. Србија као једина словенска земља која је била словенска у читавом етно-државном погледу (од владара, становништва итд итд...) је врло лако ширила име Србин на остала словенска племена која су се прикључивала у српску државу.

Исто важи и за племена лужичких Срба.

Срби су једино словенско име које се ширило и односило на више словенских племена јер су сва остала слквенска племена била великом већином именована по локалном карактеру.

Тако и Цар Душан не налази остале Словене сем Срба при освајању словенских земаља од Византије.

Моје је мишљење да је Србин државотворно име за Словене, значења род, рођак, народ, племе, браћа по млеку, браћа по крви, сродници, саплеменици... И јавља се увек када је више словенских племена под једном словенском ддржавном или вишеплеменском влашћу. Тада се сва локална словенска племена нназивају сабраћом, једним народом, јер живе у једној држави.
 
Произвољне конструкције некад могу помоћи сагледавању теме, и маштовитост може бити некад од користи, истина ријетко али може, но и "затрпавање" тема прекомотним конструкцијама неће помоћи бољем сагледавању теме. Ако додамо неке хрватске паћенике, рецимо двојицу који имају склоност глупавим тумачењима и који су толико глупи и тупи да нису "сконтали" да је друга тема Dalimilоva hronika falsifikat nemačkih jezuita iz XVII veka? сарказам у покушају од стране форумаша Q. in perpetuum hibernum оде маст у пропаст.
Pa i bugarski i hrvatski etnonimi ranije su zabeleženi od ruskog.
Бугарски да. Код хрватског иако имамо тај превод списа који се приписује Алфреду гдје постоје сличности имена једног од народа по мом мишљењу дискутабилно је. Мада и Бугари који данас јесу словенски народ, а сасвим извјесно већ од самог краја раног средњег вијека та словенска црта јесте доминантна, од првих помињања у списима етнонима Бугари највјероватније нису припадали породици словенских народа. И сам етноним Бугари иако и ту постоје различита мишљења, вјероватно има коријен у неком од иранских или туркијских језика
Као да је име Србин име које означава Словене који живе под једним владаром и једним политичким уређењем.

Например, то имамо код Дерванове Србије.....
Ово за Дерванову Србију ми баш и није јасно.
Ако изузмемо Плинијев и Птолемејев рукопис, гдје не можемо "ван сваке разумне сумње" тврдити да помињани Серби имају везе са Србима који се касније помињу, Срби се под тим именом први пута помињу у рукопису знаном под именом Фредегарова хроника непознатог аутора из седмог вијека (овдје стр 154-155)
sim_monumenta-germaniae-historica_1888 0163-4 (1).jpg

И ту аутор пише да се Дерван, кнез (војвода) нације Срба који су поријеклом Словени (Dervanus dux gente Surbiorum, que ex genere Sclavinorum) који бејаху потчињени франачком краљевству подстакнут Самовим успјесима са својим народом придружио Самовом краљевству.
У наведеном рукопису нити пише нити се да закључити да су етноними Срби и Словени (Склавени) синоними, већ да су Срби један од словенских народа. Такође у истом спису пише да је већ успостављено словенско (склавенско) краљевство под Самовим вођством, а Дерван са својом нацијом (народом), се како пише придружио том краљевству.
 
Poslednja izmena:
Ово сам написао на још једној сличној теми али ћу и овдде то преписати

Чини ми се највероватнијим да име Србин значи рођак, савез, племе, народ, с обзиром да се то име врло лако ширило међу словенским обласним именима када би ступили у слободну словенску дрржаву.

Као да је име Србин име које означава Словене који живе под једним владаром и једним политичким уређењем.

Например, то имамо код Дерванове Србије. Србија као једина словенска земља која је била словенска у читавом етно-државном погледу (од владара, становништва итд итд...) је врло лако ширила име Србин на остала словенска племена која су се прикључивала у српску државу.

Исто важи и за племена лужичких Срба.

Срби су једино словенско име које се ширило и односило на више словенских племена јер су сва остала слквенска племена била великом већином именована по локалном карактеру.

Тако и Цар Душан не налази остале Словене сем Срба при освајању словенских земаља од Византије.

Моје је мишљење да је Србин државотворно име за Словене, значења род, рођак, народ, племе, браћа по млеку, браћа по крви, сродници, саплеменици... И јавља се увек када је више словенских племена под једном словенском ддржавном или вишеплеменском влашћу. Тада се сва локална словенска племена нназивају сабраћом, једним народом, јер живе у једној држави.
Znaš kako, vjerovatno bi koristio malo drugačiji izbor riječi, ne bih to baš tako rekao, možda bio malo oprezniji oko nekih tvrdnji, ali kad se podvuče crta i izvuče suština mislim da si principijelno u pravu. To potvrđuje i etimologija riječi Srbin od A.Lome

https://petrovgrad.org/istorija-srp/академик-александар-лома-етимологиј/

Две особе су *sębra ако уз међусобну сагласност ступају у привремену или трајну друштвену везу на равноправним основима: у обради земље, узгоју стоке, пчела, купопродаји (укр. ся́бер, блр. дијал. сябëр ‘онај ко нешто од другог купи или му прода’); више особа су *sębri ако користе заједничко пољопривредно земљиште итд. Одатле се спонтано развија значење ‘пријатељ’ (рус. другֱ , блр. ся́бар као семантичка иновација, уп. Boryś 2007: 207), које даље може прећи у термин сродства, најпре бескрвног (укр. ся́бер, блр. дијал. ся́бар ‘женин брат, шурак’, уп. брачни друг, с.‑х. пријатељ ‘својак’). Тек из те секундарне развила се, као терцијарна, слабо посведочена употреба којом се обухвата и крвно сродство (блр. дијал. сябр, себр ‘рођак, брат’). То треба нагласити због етимологија које за примарно значење речи узимају ‘крвни сродник’.

Defintivno razmišljanje u dobrom smijeru...
 
Ono što je sigurno da termin Serbi ne potiče od latinske reči servus, kao što piše u DAI. Konstantin koristi sličnost dve reči kako bi naglasio da su Srbi podanici vizantijskog cara. To je samo puka slučajnost koju je Konstantin zabeležio. Pojam Srbin ili neki staroslovenski oblik može biti samo slovenskog porekla. Sa tim imenom su Srbi i došli na Balkan. A od koje reči potiče time bi trebali da se pozabave lingvisti i poznavaoci staroslovenskog jezika.
 
Znaš kako, vjerovatno bi koristio malo drugačiji izbor riječi, ne bih to baš tako rekao, možda bio malo oprezniji oko nekih tvrdnji, ali kad se podvuče crta i izvuče suština mislim da si principijelno u pravu. To potvrđuje i etimologija riječi Srbin od A.Lome

https://petrovgrad.org/istorija-srp/академик-александар-лома-етимологиј/

Две особе су *sębra ако уз међусобну сагласност ступају у привремену или трајну друштвену везу на равноправним основима: у обради земље, узгоју стоке, пчела, купопродаји (укр. ся́бер, блр. дијал. сябëр ‘онај ко нешто од другог купи или му прода’); више особа су *sębri ако користе заједничко пољопривредно земљиште итд. Одатле се спонтано развија значење ‘пријатељ’ (рус. другֱ , блр. ся́бар као семантичка иновација, уп. Boryś 2007: 207), које даље може прећи у термин сродства, најпре бескрвног (укр. ся́бер, блр. дијал. ся́бар ‘женин брат, шурак’, уп. брачни друг, с.‑х. пријатељ ‘својак’). Тек из те секундарне развила се, као терцијарна, слабо посведочена употреба којом се обухвата и крвно сродство (блр. дијал. сябр, себр ‘рођак, брат’). То треба нагласити због етимологија које за примарно значење речи узимају ‘крвни сродник’.

Defintivno razmišljanje u dobrom smijeru...
Читао сам баш данас Лому али мислим да је он један од оних коју опет значење тражи у иранским језицима и санскриту. Мени некако најближе звучи ова теорија:

Најистакнутија теорија сматра да је прасловенског порекла. Према Хани Поповској-Таборској [ бг ; пл ] , која је такође аргументовала изворно словенско порекло етнонима, [5] теорија износи закључак да етноним имају значење породичног сродства или савеза, а аргументују га Павел Јозеф Шафарик , Јосеф Перволф [ цс ; ру ; се ; ук ] , Александер Бруцкнер , Франц Миклосицх , Јан Отребски , Хеинз Сцхустер-Шевц , Григори Андреиевицх Илиински [ не ; ру ; ук ] , ЈЈ Миккола , Мак Васмер , Францисзек Сłавски [ бг ; пл ; ру ] између осталих. [6] Немачко-лужички научник Сцхустер-Шевц навео је *сръб- / *сьрб- корене у словенским речима које значе „сркнути, жвакати“, које се налазе у пољском с(и)ербаћ , руском сербать , итд., а такође су сродне и несловенским облицима, као што су литвански сурбти , средњенемачки сурфен , који сви потичу од индоевропских ономатопејских корена*сербх- / *сирбх- / *сурбх- што значи "сркнути, дојити, тећи". Према његовим речима, основа етнонима лежи у „ сродству по млеку “ и „братству по млеку“ које је било распрострањено у раним етничким групама (између сродника и несродника) и тако је носило секундарна значења „оних који припадају иста породица, сродник“; „припадник истог рода, племена“; и на крају етноним (име народа, нације). [2] Према Васмеровом етимолошком речнику, корен *сърбъ је највероватније повезан са руским пасерб (пасерб, „посинак“) и украјинским присербитисиа (присербитиса, „придружити се“ ) у значењу „савеза“. [4] Збигњев Гоłаб га је на сличан начин извео из прото-индоевропског у значењу "израстање, члан породице". [5] [6] Станисłав Роспонд је назив Срб извео из србати ( уп. сорбо , абсорбо ), [7] и протоиндоевропске основе *серпłинаћ као могуће референце на влажне области насељене истим народом, које такође је тврдио Станисłав Козиеровски . [5]
 
Читао сам баш данас Лому али мислим да је он један од оних коју опет значење тражи у иранским језицима и санскриту. Мени некако најближе звучи ова теорија:

Најистакнутија теорија сматра да је прасловенског порекла. Према Хани Поповској-Таборској [ бг ; пл ] , која је такође аргументовала изворно словенско порекло етнонима, [5] теорија износи закључак да етноним имају значење породичног сродства или савеза, а аргументују га Павел Јозеф Шафарик , Јосеф Перволф [ цс ; ру ; се ; ук ] , Александер Бруцкнер , Франц Миклосицх , Јан Отребски , Хеинз Сцхустер-Шевц , Григори Андреиевицх Илиински [ не ; ру ; ук ] , ЈЈ Миккола , Мак Васмер , Францисзек Сłавски [ бг ; пл ; ру ] између осталих. [6] Немачко-лужички научник Сцхустер-Шевц навео је *сръб- / *сьрб- корене у словенским речима које значе „сркнути, жвакати“, које се налазе у пољском с(и)ербаћ , руском сербать , итд., а такође су сродне и несловенским облицима, као што су литвански сурбти , средњенемачки сурфен , који сви потичу од индоевропских ономатопејских корена*сербх- / *сирбх- / *сурбх- што значи "сркнути, дојити, тећи". Према његовим речима, основа етнонима лежи у „ сродству по млеку “ и „братству по млеку“ које је било распрострањено у раним етничким групама (између сродника и несродника) и тако је носило секундарна значења „оних који припадају иста породица, сродник“; „припадник истог рода, племена“; и на крају етноним (име народа, нације). [2] Према Васмеровом етимолошком речнику, корен *сърбъ је највероватније повезан са руским пасерб (пасерб, „посинак“) и украјинским присербитисиа (присербитиса, „придружити се“ ) у значењу „савеза“. [4] Збигњев Гоłаб га је на сличан начин извео из прото-индоевропског у значењу "израстање, члан породице". [5] [6] Станисłав Роспонд је назив Срб извео из србати ( уп. сорбо , абсорбо ), [7] и протоиндоевропске основе *серпłинаћ као могуће референце на влажне области насељене истим народом, које такође је тврдио Станисłав Козиеровски . [5]
Ne treba bježati od različitih tumačenja, ja lično, kad je srpska lingvistika u pitanju najviše vjerujem Lomi, moj kapric, možda i griješim. U suštini, sve je vrlo slično, svodi se na neku vrstu bratstva, udruživanja, zajedništva, saradnje, u pozitivnom smislu tog pojma...
 
Šta mislite o Porfirogenitovim navodima:
„Срби на језику Ромеја значи робови, па се и ропска обућа обично назива сербула, а реч цербулијани означава оне који носе јефтину и сиромашну обућу. Срби су то име добили јер су постали робови цара Ромеја.”?
Prema ovome, riječ Srbin je romejskog porijekla i znači rob, a Srbi su je dobili jer su bili robovi caru.
Ja lično ne smatram da su Srbi dobili svoje ime ovako, ali nisam naišao na neke dokaze koji bi osporili ovo.
 
Šta mislite o Porfirogenitovim navodima:
„Срби на језику Ромеја значи робови, па се и ропска обућа обично назива сербула, а реч цербулијани означава оне који носе јефтину и сиромашну обућу. Срби су то име добили јер су постали робови цара Ромеја.”?
Prema ovome, riječ Srbin je romejskog porijekla i znači rob, a Srbi su je dobili jer su bili robovi caru.
Ja lično ne smatram da su Srbi dobili svoje ime ovako, ali nisam naišao na neke dokaze koji bi osporili ovo.
Не верујем у то не самп јер ми не звучи лепо за ухо, већ и јер сам баш читао разне теорије. Срби у прапостојбини нису били део ромејског нити римског царства па је мало ту чудно да и тамо има огранака Срба, ђе никад није била римска или ромејска држава.

По њему су и Словени - Склавени - Склави, опет, робови. Тешко да би један народ самог себе називао тако. Ипак, најлогичнија је та старословенска теорија, да Словени значе "они који слове, причају исти језик", а да Срби значе "браћа, породица, племе, савез"...

То објашњава зашто се то име много лако ширило на друга племена као што кажеш, нпр, на Драговиће, Струмљане...

Ипак, и у лужичкој Србији је више племена чинило Србе, те на крају стварно испада да је име Србин као неки државотворни назив за словеннска племена која су се удружила у једну државу, савез, алијансу...

То је само моја теорија, али је некао најлогичнија, бар мени. До тог закључка сам дошао баш након много цимања и читања о етнониму Срба, ендонимима, егзонимима, топонимима....
 
Не верујем у то не самп јер ми не звучи лепо за ухо, већ и јер сам баш читао разне теорије. Срби у прапостојбини нису били део ромејског нити римског царства па је мало ту чудно да и тамо има огранака Срба, ђе никад није била римска или ромејска држава.

По њему су и Словени - Склавени - Склави, опет, робови. Тешко да би један народ самог себе називао тако. Ипак, најлогичнија је та старословенска теорија, да Словени значе "они који слове, причају исти језик", а да Срби значе "браћа, породица, племе, савез"...

То објашњава зашто се то име много лако ширило на друга племена као што кажеш, нпр, на Драговиће, Струмљане...

Ипак, и у лужичкој Србији је више племена чинило Србе, те на крају стварно испада да је име Србин као неки државотворни назив за словеннска племена која су се удружила у једну државу, савез, алијансу...

То је само моја теорија, али је некао најлогичнија, бар мени. До тог закључка сам дошао баш након много цимања и читања о етнониму Срба, ендонимима, егзонимима, топонимима....
A koji je najjači argument da Porfirogenit nije u pravu?
 
A koji je najjači argument da Porfirogenit nije u pravu?
Pa zato što se severno u Lužicama javlja narod sa istim imenom. Ako su Grci na osnovu latinske reči servus dali Srbima ime, kako je onda moguće da još jedan narod severno nosi takvo ime? Severni Srbi su dokaz da su Srbi sa tim imenim i došli na Balkan. A po mom mišljenju Porfirogenit koristi sličnost latinske reči servus i Serbi da naglasi da su Srbi podanici romejskog cara.
 
A koji je najjači argument da Porfirogenit nije u pravu?
Био сам баш јуче читао о томе, тај историчар који је то објашњавао је казао како присуство српског етнонима ван граница римског и ромејског царства просто показује да је немогуће да су их латини или ромеји тако назвали. Исто је за словене. Мислим, тешко да би народ сам себе звао, прво, страним именом којим су га звали странци, поготово непријатељске цивилизације тог доба попут ромејске и римске, а друго, тешко да бу народ себе називао страним именом које значи роб, још ако стварно постоји израз Словенин и Срб који, један означава људе који слове и међусобно се разумеју (Словени и нпр Немци, немце не разумемо па их тако и зовемо а са њима смо највише делили границу као Словени) а и за Србе имамо значење у старословенском.

Најлогичније је просто да народ сам себе назива именом из свог језика, тако је бар случај код већине народа колико ја знам :)
 
Pa zato što se severno u Lužicama javlja narod sa istim imenom. Ako su Grci na osnovu latinske reči servus dali Srbima ime, kako je onda moguće da još jedan narod severno nosi takvo ime? Severni Srbi su dokaz da su Srbi sa tim imenim i došli na Balkan. A po mom mišljenju Porfirogenit koristi sličnost latinske reči servus i Serbi da naglasi da su Srbi podanici romejskog cara.
И да им као варварима смањи на важности...
 
И да им као варварима смањи на важности...
Vizantinci su sav prostor ispod Save i Dunava, jer su se smatrali naslednicima Rimskog carstva pa su zato sebe i nazivali Romejima, smatrali svojim i na prisustvo drugih entiteta i naroda na tom prostoru nisu gledali blagonaklono. Shodno tome prema tim narodima su se odnosili snishodljivo. Zato i ne čudi što Konstantin Srbe poistovećuje sa robovima.
 
Био сам баш јуче читао о томе, тај историчар који је то објашњавао је казао како присуство српског етнонима ван граница римског и ромејског царства просто показује да је немогуће да су их латини или ромеји тако назвали. Исто је за словене. Мислим, тешко да би народ сам себе звао, прво, страним именом којим су га звали странци, поготово непријатељске цивилизације тог доба попут ромејске и римске, а друго, тешко да бу народ себе називао страним именом које значи роб, још ако стварно постоји израз Словенин и Срб који, један означава људе који слове и међусобно се разумеју (Словени и нпр Немци, немце не разумемо па их тако и зовемо а са њима смо највише делили границу као Словени) а и за Србе имамо значење у старословенском.

Најлогичније је просто да народ сам себе назива именом из свог језика, тако је бар случај код већине народа колико ја знам :)
Словенски аутоним је реконструисан у прасловенском језику као*Slověninъ (мн. *Slověne). Најстарији писани документ на старословенском из 9. вијека користи термин „Словѣне“ за Словене. Остали ранословенски језици то потврђују, укључујући и староруску ријеч „Словѣнѣ“ за „једну источнословенску групу близу Новгорода”. Међутим, најранији писани трагови Словена под овим именом налазе се у другим језицима. У 6. вијеку Прокопије, пишући на средњовјековном грчком, за Словене користи сљедеће називе „Σκλάβοι“, „Σκλαβηνοί“, „Σκλαυηνοί“, „Σθλαβηνοί“ и „Σκλαβῖνοι“,[7] док његов савременик Јорданес на латинском користи назив „Sclaveni“.[8]

Обично се сматра да је словенски аутоним изведен из ријечи „*slovo“, првобитно означавајући „људи које говоре (исти језик)”, тј. људе који разумију једни друге, за разлику од словенске ријечи за „стране људе” — *němci.

Ријеч „*slovo“ и сродне ријечи „*slava“ и „*slukh“ поријекло воде од праиндоевропске ријечи „*ḱlew-“, когнат старогрчке ријечи „κλῆς“, од које је настало име Перикле, и латинске „clueo

....

Чак и порекло ријечи „Словен“ није сигурно. Услед сличности с ријечју „слово“, „Словени“ („Словјани“) може значити „они који знају говорити“, за разлику од имена „Немци“, од „нěм“, „нијем“, „они који не знају говорити“. Други могући корен словенског имена је ријеч „слава“. У неким словенским језицима назив за Словене има корен „слов-“, на пример у словеначком Словани (словен. Slovani) или српском Словени, а у другима „слав-“, као у руском Славјани (рус. Славяне — Славјане) или хрватском Славени (хрв. Slaveni). Према неким теоријама корен „слав-“ настао је због руског акања (прелажења ненаглашеног „о“ у „а“).
 
U osnovi slovenskog etnonima *Sьrbь / *Sъrbъ leži motiv za označavanja koji je vezan za ekstralingvističku okolnost da je u ranim etničkim zajednicama takozvano "srodstvo po mleku" i "bratstvo po mleku" bilo veoma rašireno, a uspostavljano je između dve osobe koje su imale istu dojilju (i onda kada nisu bile u krvnom srodstvu). Iz toga su izvedena sekundarna značenja: 1. onaj ko pripada istoj porodici (rodu) (rođak), 2. pripadnik istog roda, plemena (saplemenik) i 3. etnonim (ime naroda, nacije).
 

Back
Top