Појео вук магарца, опет?
Озбиљан посматрач би рекао да нам друштво грца у корупцији јер елита даје такав модел понашања
Ових дана управо се отвара још једна велика афера. Новоотворени тржно-пословни центар „Ушће“ пробија се полако на прве странице штампе због читавог низа контроверзи. Урбанистички и архитектонски стручњаци указују да се ради о још једном руглу, огромном магацину постављеном на једну од најатрактивнијих локација у граду. Таквим објектима је у пристојним земљама место на ободима града, где постоји и огроман празан простор за паркирање. Овако читавом крају прети колапс, а монструозна, широка грађевина неприродно затвара прилаз и поглед.
Но, да је то изгледа тек врх леденог брега чули смо пре неко вече од самог председника државе, који иначе и даље противуставно обавља посао председника Демократске странке. Сазнали смо, наиме, да је парцели од неколико ари одлуком градске скупштине, након тајновите промене намене земљишта, додато још тричавих неколико хектара. На питање да ли је тиме просто враћена услуга финансијеру његове странке, председник Тадић је одговорио да он то не зна (!?) и да треба питати Душана Петровића, који се бави финансијама у странци. Али смо сазнали да је председник питао градоначелника о чему је реч, а да га је овај обавестио како иза читаве мутљавине стоји претходна градска администрација из исте странке, која је, срећом, већ посмењивана.
И, шта сад, питамо се. Па ништа. Ето, људи смењени и шта хоћете више. Нису више у политици до даљњег, чекају да се слегне медијска прашина па да на миру крцкају оно што су „поштено“ зарадили на оваквим пословима, отварајући приватне фирме или често се запошљавајући код оних којима су завршавали послове док су били на власти. Ово је, наиме, образац „пословања“ који функционише већ деценију. Хајде да се подсетимо неких заборављених „асова транзиције“.
Сећа ли се неко она два фина момка, Јањушевића и Колесара, који су месецима пунили насловне стране штампе која их је доводила у везу с неким сумњивим приватизацијама? Па, сећамо ли се оне фине министарке саобраћаја Марије Рашета-Вукосављевић, неких станова који су се ту помињали или афере ВИП салона на београдском аеродрому? А шта би са приватизацијом „Сартида“, шта са афером препакивања шећера? Шта су полиција и тужилаштво урадили по било ком од ових питања, да ли су ове ствари подвргнуте судском поступку или их је прекрио заборав, као што ће вероватно да прекрије и ово са „Ушћем“?
Има још тога на сваком кораку. Ево београдског насеља Карабурма које је уништено криминалном дивљом градњом. На једноспратне зграде насађено је још по четири до пет спратова, комплетна инфраструктура је загушена, постоје стални проблеми са струјом, канализацијом, нема места за паркирање. А све је то рађено док је Демократска странка имала комплетну вертикалу власти (баш као и у случају „Ушће“). Председник општине Палилула у то доба био је садашњи министар Милан Марковић.Тадашњи министар грађевина био је кадар ДС Драгослав Шумарац итд. И шта је од свега било? Ништа.
Али има тога и у другим областима, где год се окренете. У време најгоре кризе кадрови странке председника државе хоће да нам увале оно срамотно скупо чудо од моста на Ади. Председник се, иако о свему има став, о овом питању некако не оглашава. Или, ево, неко пред очима јавности годинама плански упропашћава „Црвену звезду“, обарајући јој цену да би сутра могао да купи стадион за ситнину. А зна ли председник да у парламенту већ шест месеци седи странка са двадесетак посланика која уопштеније учествовала на изборима? То је извргавање саме суштине парламентаризма и ништа мањи криминал од овога са „Ушћем“.
Узгред, оно што ме још више уверава да не треба да бринем за судбину „Ушћа“ и свих оних који су са том причом повезани јесте то што су у питању интереси не само једног вероватног финансијера владајуће странке већ и велике америчке компаније „Мерил Линч”. А тамо где се споје интереси домаћих тајкуна и западних сила, прича се затвара.
Обичан човек је из свега овог закључио следеће: западне компаније, домаћи тајкуни и политичари на власти чине једну затворену касту за коју закони ове земље не важе. Свака пријава против њих нестаће у фиокама, а свака афера коју медији открију трајаће док се не појави нека друга пикантнија прича. Озбиљан посматрач би рекао да нам друштво грца у корупцији јер елита даје такав модел понашања. Човеку из нижих слојева остаје само да се прикачи за неки од тих возова или да се очајнички бори да себе или своју децу угура у ту класу повлашћених.
Као и многи други људи у овој земљи, у оваквим околностима ја морам себи да поставим озбиљно питање: како да васпитавам своју децу? Да ли да их подижем као поштене, радне, моралне особе које улажу у образовање, као хришћане спремне да се жртвују за свој род, породицу и земљу, или да их учим да је сваки морални обзир сметња, да су учење и рад губљење времена и да све што треба да ураде јесте да постану бескрупулозне особе способне да уђу у врхове домаће политике? Али ако сви усвојимо овај други модел који нам политичка елита пропагира, шта ће да буде са овом земљом?
Научни сарадник у Институту за европске студије
Миша Ђурковић
[објављено: 16/04/2009]
http://www.politika.rs/pogledi/Missa-Djurkovich/Pojeo-vuk-magarca-opet.sr.html
------------
dok narod srbije dozvoljava da lopovi na vlasti pljackaju drzavu i narod - mi nemamo buducnost