Pisani istorijski izvori za srpsku istoriju u originalu i prepisu (1. Srednji vek)

[Kole11]

У сваком случају нико не спори пресељење становништва тамо.

Samo sam ukazao da se srpski etnonim pojavio u maloj Aziji znatno ranije od migracija koje su dokumentovane. Javlja se u vreme Iraklija, cara koji je jedva ocuvao drzavu, transferom stanovnistva nije mogao da se bavi zato sto je stalno bio u defanzivi. Isto ovo vazi i za careve pre njega.

Ја сам написао да Порфирогенит кога си спомињао народно име Срба извлачи из латинског језика, и тако добија слуге и робове.

Ovde mora da ima istine, odnosno to je bila percepcija Vizantinaca o Srbima. Pogledaj svedocanstvo Nikite Honijata sa pocetka 13. veka,

Μικρῷ δὲ ὕστερον καὶ κατὰ τοῦ τῶν Τριβαλλῶν ἔθνους (εἴποι δ᾿ ἄν τις ἕτερος Σέρβων), κακουργοῦντος καὶ τὰς σπονδὰς συγχέοντος, στρατείαν ἐκήρυξε, καὶ συμβολῆς γενομένης, κατὰ κράτος ἡττήσας καὶ τοῦτο τὸ βάρβαρον πρὸς σπονδὰς ὑπηγάγετο, μηδ᾿ ἄλλως δεικνύμενον ἀξιόμαχον, οἷα καθυποκύπτον ἀεὶ ταῖς ἐκ γειτόνων ἀρχαῖς.

Убрзо након тога, 1123. године, започео је рат против нације Трибала (коју такође зову и Србима), која је била крива за многе злочине и кршење уговора. Увукао их је у битку и нанео им тежак пораз, приморавши ове варваре да моле за мир; никада се нису показали као добар супарник у борби, већ су се увек приклањали власти суседних владара.

Ovo je na liniiji iskaza Porfirogenita o Srbima koji su uvek bili sluge Rima. Ali kada bolje razmislis, Srbi od svog (navodnog) doseljavanja, pa narednih mozda 400 godina mirno zive kao susedi ili vazali Vizantije.
Zanima me da li ima jos neki primer tako mirnog doseljavanja varvara. Ako pogledamo primere Gota, Huna, Avara, Bugara, sve su to bila ratoborna ratnicka plemena koja su unistavala Rim, odnosno Vizantiju. Jedino su Srbi mirni doseljenici dok su iskazi o Sklavenima neverovatno kontradiktorni i krecu se od opisa krvozednih divljaka i tesko naoruznanih konjanika do mirnih sumskih ljudi koji idu peske sa malim nozevima i koje bogatstvo ne zanima.

Само што та места немају везе једно са другим уз очити велики временски размак помињања у изворима.

Kako nemaju veze? Imaju istu osnovu SERV, i imamo svedocanstva Vizantinaca da su ta mesta povezana sa srpskim narodom

 

[Pumpaj Dinstanović]

и даље не разумем шта си овде хтео да кажеш? Да нагађам?

Neću više da objašnjavam ovako, jer posle nastane svađa i to reći ću ti otvoreno tvojom krivicom jer ne čitaš dobro ili pomešaš stvari. Nema potrebe za nagađanjem, samo pročitaj šta je (jasno kao dan) napisano.

Nije falsfikat zato što se spominju Srbija, Travunija i Zahumlje?

Moje je pitanje kakav je to argument da nešto nije falsifikat iz razloga što se u tekstu pominju Srbija, Travunija i Zahumlje. Na to mi ti repliciraš zašto ja tvrdim da jeste falsifikat zbog toga što se pominju Srbija, Travunija i Zahumlje, dakle sušta suprotnost onog što sam ja izjavio.

Радови Никчевића су ми познати међутим ово сам преузео из једног другог дела "
HRONOLOGIJA VLADARA DALMACIJE NA
OSNOVU POPA DUKLJANINA I DUBROVAČKIH
ANALA OD 6. DO 11. VIJEKA
Boris Banjević"

Имао је неке наводе где је цитирао Никчевића али је навео референцу , овде није већ је из Дубровачких анала.

Netačno. Referenca jeste navedena i Vojislav Nikčević je u pitanju.

Jedno 99% zabuna koje imaš sa mnom, a najverovatnije i drugim forumašima, proizlaze iz tvoje nepažnje.

 

[NickFreakyrgios]

Neću više da objašnjavam ovako, jer posle nastane svađa i to reći ću ti otvoreno tvojom krivicom jer ne čitaš dobro ili pomešaš stvari. Nema potrebe za nagađanjem, samo pročitaj šta je (jasno kao dan) napisano.



Moje je pitanje kakav je to argument da nešto nije falsifikat iz razloga što se u tekstu pominju Srbija, Travunija i Zahumlje. Na to mi ti repliciraš zašto ja tvrdim da jeste falsifikat zbog toga što se pominju Srbija, Travunija i Zahumlje, dakle sušta suprotnost onog što sam ja izjavio.



Netačno. Referenca jeste navedena i Vojislav Nikčević je u pitanju.

Pogledajte prilog 829215

Jedno 99% zabuna koje imaš sa mnom, a najverovatnije i drugim forumašima, proizlaze iz tvoje nepažnje.

Да ли је ту булу Никчевић измислио?
Немам проблем ни са ким овде са тобом повремено иако све што сам изнео је истинито сад имамо проблем непажња вс свесна манипулација.

Рекао си да је була фалсификат и да постоји какве везе има онда ко је објавио у књизи?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да ли је ту булу Никчевић измислио?

Naravno da nije.

Немам проблем ни са ким овде са тобом повремено иако све што сам изнео је истинито сад имамо проблем непажња вс свесна манипулација.

Ovo ne razumem.

Рекао си да је була фалсификат и да постоји какве везе има онда ко је објавио у књизи?

Ni ovde ne razumem šta pričaš.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Javlja se u vreme Iraklija, cara koji je jedva ocuvao drzavu, transferom stanovnistva nije mogao da se bavi zato sto je stalno bio u defanzivi. Isto ovo vazi i za careve pre njega.

Kakav ti je ovo argument? I ko kaže da je bio u defanzivi stalno; pa znaš li ti gde je on sve bio? Na Kavkazu, u današnjem Iraku, Izraelu,..

 

[NickFreakyrgios]

Naravno da nije.

Па онда какве везе има да ли је Никчевић објавио или било ко?
Врло нормално је да сам те питао шта је спорно у тој були?
Занимају аргументи зашто је фалсификат?
Опет се бавимо ко је Никчевић какава су му деца , шта пише о Србима то ме не занима!

Један такав фалсификат који су сви историчари одбацили и Острогорски па је Тибор Живковић рехабилитовао исто је тако гомилу папсих була које је Нада Клаић све прогласила фалсификатима па је Тибор Живковић неке рехабилитовао.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па онда какве везе има да ли је Никчевић објавио или било ко?
Врло нормално је да сам те питао шта је спорно у тој були?
Занимају аргументи зашто је фалсификат?
Опет се бавимо ко је Никчевић какава су му деца , шта пише о Србима то ме не занима!

Један такав фалсификат који су сви историчари одбацили и Острогорски па је Тибор Живковић рехабилитовао исто је тако гомилу папсих була које је Нада Клаић све прогласила фалсификатима па је Тибор Живковић неке рехабилитовао.

Nije mi poznato na osnovu čega je i ko (Engel možda?) utvrdio da je o falsifikat, ali sam video da je to u suštini jednoglasno prihvaćeno mišljenje (uključujući i od strane pomenutog Tileta).

 

[NickFreakyrgios]

Nije mi poznato na osnovu čega je i ko (Engel možda?) utvrdio da je o falsifikat, ali sam video da je to u suštini jednoglasno prihvaćeno mišljenje (uključujući i od strane pomenutog Tileta).

Е видиш на овој теми се баш бавимо тиме да такви аргументи не требају да постоје и да је посао професионалног историчара да то утврди па онда да уппери прстом у неког!
Дакле не знаш на основу чега је фалсификат али си мене оплео зато што је то објавио Никчевић и то је био контрааргумен где податак губи кредибилност јер га је објавио Никчевић.
Да је то његов закључак или мишљење арументација би стојала.
Дакле више се бавиш личностима и које шта објавио него пореклом самих извора које учиш и присвајаш!

Код Тибора Живковића би лоше прошао " Мене не занима ко је човек ко то пише његов живот нити било шта мене заним извор по којем пише"!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Е видиш на овој теми се баш бавимо тиме да такви аргументи не требају да постоје и да је посао професионалног историчара да то утврди па онда да уппери прстом у неког!
Дакле не знаш на основу чега је фалсификат али си мене оплео зато што је то објавио Никчевић и то је био контрааргумен где податак губи кредибилност јер га је објавио Никчевић.
Да је то његов закључак или мишљење арументација би стојала.
Дакле више се бавиш личностима и које шта објавио него пореклом самих извора које учиш и присвајаш!

Код Тибора Живковића би лоше прошао " Мене не занима ко је човек ко то пише његов живот нити било шта мене заним извор по којем пише"!

Nisam „opleo” po tebi zbog toga, već zato što ne razumem rečenicu. Da li je iko razume? Razumeš li je ti? Činjenica da neki tekst pominje Srbiju dokaz je da taj tekst nije falsifikat. Mislim...šta?!?

Podatak da autor to crpi (preko fusnote) od Nikčevića je po mom mišljenju potencijalno dobro objašnjenje zašto tvrdnja deluje kao besmislica i zbog čega joj ne treba posvećivati pažnje.

P. S. Naravno da je bitan identitet ličnosti koja nešto izjavljuje. Tako znamo da li je referenca pouzdana ili ne. Život je prekratak i ne treba ga trošiti na nebuloze, a to uključujuće i Vojislava Nikčevića. I naravno da je sasvim drugačije ako je u fusnoti npr. Tibor Živković ili tako neko drugi (i u toj situaciji bi zavredilo proveravanje reference, mada činjenica ostaje da izrečeni podatak nikakvog smisla nema, tako da bih u ovom slučaju pretpostavio da nije možda rezultat nesporazuma kod autora i/ili pogrešnog citiranja).

 

[NickFreakyrgios]

Nisam „opleo” po tebi zbog toga, već zato što ne razumem rečenicu. Da li je iko razume? Razumeš li je ti? Činjenica da neki tekst pominje Srbiju dokaz je da taj tekst nije falsifikat. Mislim...šta?!?

Podatak da autor to crpi (preko fusnote) od Nikčevića je po mom mišljenju potencijalno dobro objašnjenje zašto tvrdnja deluje kao besmislica i zbog čega joj ne treba posvećivati pažnje.

P. S. Naravno da je bitan identitet ličnosti koja nešto izjavljuje. Tako znamo da li je referenca pouzdana ili ne. Život je prekratak i ne treba ga trošiti na nebuloze, a to uključujuće i Vojislava Nikčevića. I naravno da je sasvim drugačije ako je u fusnoti npr. Tibor Živković ili tako neko drugi (i u toj situaciji bi zavredilo proveravanje reference, mada činjenica ostaje da izrečeni podatak nikakvog smisla nema, tako da bih u ovom slučaju pretpostavio da nije možda rezultat nesporazuma kod autora i/ili pogrešnog citiranja).

Мене свакако Никчевић као аутор не занима уопште , објашњење зашто је нешто фалсификат ме занима и увек су ту наведене расправе , успротивљени ставови и на крају правило већине , тако је бар било са сваким фалсификатом којим сам се сусрео добио сам објашњење.

Свакако да у Тибора Живковића имам много веће поверење али по питању ових ствари не верујем ни рођеној мајци.
Наша елита опет има своје глобале и матрице и шта је IN а шта јe OUT све је то прилагођено времену којем живимо , политичкој и геополитичкој ситуацији и тако је било од вајкада.

Њима посебно не верујем и видим да је и филозофски факултет коначно подељен и по том питању. Јер што се некад радило за 5000е данас се продаје брат , мајка , сестра и пише књига за 100-200е.

Некима је клакше читати и веровати новијим ауторима мислећи да су напреднији и да више знају што је тачно донекле али су много више искорумпирани од ранијих научника који су седели по 12 сати и путовали по свету и чепркали по архивама да би објавии неко научно дело или публикацију.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Мене свакако Никчевић као аутор не занима уопште , објашњење зашто је нешто фалсификат ме занима и увек су ту наведене расправе , успротивљени ставови и на крају правило већине , тако је бар било са сваким фалсификатом којим сам се сусрео добио сам објашњење.

Свакако да у Тибора Живковића имам много веће поверење али по питању ових ствари не верујем ни рођеној мајци.
Наша елита опет има своје глобале и матрице и шта је IN а шта јe OUT све је то прилагођено времену којем живимо , политичкој и геополитичкој ситуацији и тако је било од вајкада.

Њима посебно не верујем и видим да је и филозофски факултет коначно подељен и по том питању. Јер што се некад радило за 5000е данас се продаје брат , мајка , сестра и пише књига за 100-200е.

Некима је клакше читати и веровати новијим ауторима мислећи да су напреднији и да више знају што је тачно донекле али су много више искорумпирани од ранијих научника који су седели по 12 сати и путовали по свету и чепркали по архивама да би објавии неко научно дело или публикацију.

Ne znam zašto mi dalje kucaš kad sam već napisao da nemam pojma zašto je utvrđeno da je to falsifikat.

Mogu samo da kažem da ne razumem komentar nije falsifikat iz razloga što se pominju Zahumlje, Travunija i Srbija, kao što sam već bio kazao. Pretpostavljam da se slažeš sa mnom?

 

[snouden]

Ako im je zemlja bogata za useve zašto su onda stočari ?

zato što je život teško moguć bez stočarstva.
zato što postoje sitni ali plodni i teško dostupni posedi.
zato što biti stočerem znači često biti nezavisnim/slobodnim od srednjeovekovnog feuda.
zato što biti što biti stočarem znači biti teškim i neinteresantnim plenom vojski i bandita.

 

[Pumpaj Dinstanović]

zato što biti što biti stočarem znači biti teškim i neinteresantnim plenom vojski i bandita.

Ovaj...ne?

 

[Kole11]

U Grckoj, mestu Velestino, juzna Tesalija, pronadjene su figure koje su datovane u 7.vek. Figure su radjene naprednom tehnologijom za to vreme, livene su od bakra uglavnom, sa primasama olova i zlata. Uprkos brojnim hriscanskim motivima koje sadrze, figure su smatrane za delo slovenskih doseljenika u Grckoj.

Arheolozi Kurta i Smonijevski su napisali knjigu posvecenu figurama iz Velestina, http://library.lol/main/E4B1C8A0EEF11E0DAAF86147528A0C43.
Knjiga je kratka, efikasna, razlaze problem datovanja i svrhe ovih figura do sitnih detalja. Knjiga razmatra koriscene materijale, tehnologiju obrade i uporedjuje sa slicnim figurama pronadjenim na drugim mestima. Data je analiza slovenskih motiva, hriscanskih simbola, zivotinja i njihove interakcije sa ljudima.

Motiv hriscanskog krsta se nalazi na nekoliko figura, prisutan je i simbol svastike. Posebno je zanimljiva figura na kojoj su prikazane dve osobe koje svoje desne ruke drze na grudima, dok se u njihovim levim rukama nalaze kockasti oblici na kojima je nacrtan krst sv. Andreja,

Kurta i Smolnijevski su ubedljivo pokazali, u okviru monografije pod nazivom Novi pristupi proucavanju Vizantijske kulture i istorije, da ove neobicne i zanimljive figure nisu delo slovenskih doseljenika, vec lokalnih ljudi koji su poceli da menjaju svoje obicaje u skladu sa cinjenicom da Vizantijska drzava vise nije postojala na teritoriji na kojoj su ziveli.
Vizantija je na ovim teritorijama zavisila od lokalnih stanovnika, obzirom da su se institucije drzave i vojska povukli u malu Aziju. Deo stanovnika koji je zeleo da ocuva institucije drzave se samorganizovao u oblasti, tzv teme. U tome je ucestvovalo i slovensko pleme Velegezita sa svojim arhontima Tihomirom i Dragoslavom, dobro opisanim u izvorima i preko pronadjenih pecata. Posebno je zanimljiv slucaj arhonta Petra, koje prema Kurtinim recima nije pripadao plemenu Vlegezita, vec je bio lociran jos juznije u okviru teme Helas. Ovi slovenski arhonti, lojalni drzavi Vizantiji, su prema misljenju Kurte i Smojnijevskog predstavljali drustveni milje koji je iznedrio figure iz Velestina.

 

[snouden]

Ovaj...ne?

jašta. istorija je puna zapisa gde vojske jure po brdima stočare, konfiskuju njihove konobe i otimaju gunjeve. a jedno od najveći odlikovanja koje se onomad darivalo ovim junačkim vitezovima je bio krst čobanojurca prvog reda.

 

[Pumpaj Dinstanović]

jašta. istorija je puna zapisa gde vojske jure po brdima stočare, konfiskuju njihove konobe i otimaju gunjeve. a jedno od najveći odlikovanja koje se onomad darivalo ovim junačkim vitezovima je bio krst čobanojurca prvog reda.

Ne znam šta ti to tačno umišljaš, ali život primarnog stočara se smatrao (i jeste bio) privilegiranim, imućnijim, tako da se svakako više vrednosti može poharati od njega. Stočari su raj za sve vojske; gomila stoke samo je zakolješ i imaš sveže vrlo kalorične obroke, a što je još bitnije možeš je poneti sa sobom i koristiti kao rezervu da se kasnije zakolje. Da ni ne pominjemo kolika je samo vrednosti konja i grla stoke...

Šta misliš da je tačno četovanje, npr? Kod plemena grla stoke su život; krala su se svakom prilikom i to je bilo smatrano svakodnevnicom.

 

[snouden]

Ne znam šta ti to tačno umišljaš, ali život primarnog stočara se smatrao (i jeste bio) privilegiranim, imućnijim, tako da se svakako više vrednosti može poharati od njega. Stočari su raj za sve vojske; gomila stoke samo je zakolješ i imaš sveže vrlo kalorične obroke, a što je još bitnije možeš je poneti sa sobom i koristiti kao rezervu da se kasnije zakolje. Da ni ne pominjemo kolika je samo vrednosti konja i grla stoke...

Šta misliš da je tačno četovanje, npr? Kod plemena grla stoke su život; krala su se svakom prilikom i to je bilo smatrano svakodnevnicom.

jeste da su vojske mogle lako poharati stočare. junačine. samo trebalo je doći do njih. nisu onomad dinarski stočari pravili kuće uz drumove po kotlinama no po planinskim zabitima gde su ljudi bili zaštićeni ne samo od kojekakvih vojski već i od zaraznih boleština ostatka sveta, kuge i tifusa najpre. gotovo svaka veća dinarska planina ima u svojim visinama dovoljno plodnog zemljišta i za poljoprivredu i za stoku. pa će upravo ti najzabitiji krajevi biti kolevkom nas današnjih.

 

[Pumpaj Dinstanović]

jeste da su vojske mogle lako poharati stočare. junačine. samo trebalo je doći do njih. nisu onomad dinarski stočari pravili kuće uz drumove po kotlinama no po planinskim zabitima gde su ljudi bili zaštićeni ne samo od kojekakvih vojski već i od zaraznih boleština ostatka sveta, kuge i tifusa najpre. gotovo svaka veća dinarska planina ima u svojim visinama dovoljno plodnog zemljišta i za poljoprivredu i za stoku. pa će upravo ti najzabitiji krajevi biti kolevkom nas današnjih.

Nisam uopšte rekao da su mogli lako, ali je svakako (što je i potpuno logično) život primarnog stočara bio malo manje bezbedan od primarnog zemljoradnika.

Što je i logično, jerbo tako je nekako i u životu. Mimo neverovatne sreće i raznih manipulacija, naravno, lukrativnost i bezbednost su u principu obrnuto proporcionalne.

 

[snouden]

Nisam uopšte rekao da su mogli lako, ali je svakako (što je i potpuno logično) život primarnog stočara bio malo manje bezbedan od primarnog zemljoradnika.

Što je i logično, jerbo tako je nekako i u životu. Mimo neverovatne sreće i raznih manipulacija, naravno, lukrativnost i bezbednost su u principu obrnuto proporcionalne.

teško da je logično. njihova bezbednost ne proističe iz njihove profesije već gedografske sakrivenosti i mobilnosti.

bodući da su obe delatnosti nevojničke očito su nomadi po zabirima, što se tiče bezbednosti, u prednosti nad zemljoradničkim domaćinstvima po dolinama.

 

[Kole11]

Prevod treba da glasi Huni i Sklavi su napali Trakiju

Novi vetrovi duvaju u naucnoj zajednici, na koncu razum mora pobediti. Protekle godine je izasao novi, kriticki prevod Malalaline Hronografije u reziji Laskaridis fondacije na sajtu https://topostext.org/work/793. Kao sto sam vec pisao kod Malale su Sklaveni ubrojani u hunski etnos. Medjutim po prvi put, Sklavi se javljaju u kontekstu Trakije, verovatno kao napadaci, ali ovaj put nisu prelazili Dunav.

In March, 7th of the Indiction [559 CE], the Huns and Slavs in Thrace staged an uprising. They killed many in battle and despoiled some. They despoiled and took prisoner the stratelates Sergius the son of Bacchus and Edermas the elder son of Kalopodius. They found the walls of Constantinople fallen down in places. Entering there, they raced in as far as St. Stratonikes […]

Prevod bi mogao da glasi Huni i Sklavi su podigli ustanak u Trakiji, ili sto je verovatnije, Huni i tracki Sklavi su podigli ustanak.
Dakle, nedvosmisleno pise po ovoj verziji prevoda da su 559. godine Sklavi podigli ustanak u Trakiji. Sklaveni su pozicionirani severno od Dunava, dok Sklavi, gradjani Vizantije, dizu ustanak juzno od Dunava. Klupko se odmotava!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Novi vetrovi duvaju u naucnoj zajednici, na koncu razum mora pobediti. Protekle godine je izasao novi, kriticki prevod Malalaline Hronografije u reziji Laskaridis fondacije na sajtu https://topostext.org/work/793. Kao sto sam vec pisao kod Malale su Sklaveni ubrojani u hunski etnos. Medjutim po prvi put, Sklavi se javljaju u kontekstu Trakije, verovatno kao napadaci, ali ovaj put nisu prelazili Dunav.

In March, 7th of the Indiction [559 CE], the Huns and Slavs in Thrace staged an uprising. They killed many in battle and despoiled some. They despoiled and took prisoner the stratelates Sergius the son of Bacchus and Edermas the elder son of Kalopodius. They found the walls of Constantinople fallen down in places. Entering there, they raced in as far as St. Stratonikes […]

Prevod bi mogao da glasi Huni i Sklavi su podigli ustanak u Trakiji, ili sto je verovatnije, Huni i tracki Sklavi su podigli ustanak.
Dakle, nedvosmisleno pise po ovoj verziji prevoda da su 559. godine Sklavi podigli ustanak u Trakiji. Sklaveni su pozicionirani severno od Dunava, dok Sklavi, gradjani Vizantije, dizu ustanak juzno od Dunava. Klupko se odmotava!

Zašto je ovo verovatnije? Bukvalno ne piše to u tekstu koji citirao.

 

[Kole11]

Maximinus the elder2 became famous in the reign of Alexander; but his service in the army3 began p317 under Severus. 5 He was born in a village in Thrace bordering on the barbarians, indeed of a barbarian father and mother, the one, men say, being of the Goths, the other of the Alani.4 6 At any rate, they say that his father's name was Micca, his mother's Ababa.5 7 And in his early days Maximinus himself freely disclosed these names; later, however, when he came to the throne, he had them concealed, lest it should seem that the emperor was sprung on both sides from barbarian stock.6

Frontinus, 1.vek, https://www.thelatinlibrary.com/frontinus/strat1.shtml

Scorylo, dux Dacorum, cum sciret dissociatum armis civilibus populum Romanum neque tamen sibi temptandum arbitraretur, quia externo bello posset concordia inter cives coalescere, duos canes in conspectu populariumcommisit iisque acerrime inter ipsos pugnantibus lupum ostendit, quem protinus canes omissa inter se ira aggressi sunt: quo exemplo prohibuit barbaros ab impetu Romanis profuturo.

Scorylo, a chieftain of the Dacians, though he knew that the Romans were torn with the dissensions of the civil wars, yet did not think he ought to venture on any enterprise against them, inasmuch p71 as a foreign war might be the means of uniting the citizens in harmony. Accordingly he pitted two dogs in combat before the populace, and when they became engaged in a desperate encounter, exhibited a wolf to them. The dogs straightway abandoned their fury against each other and attacked the wolf. By this illustration, Scorylo kept the barbarians from a movement which could only have benefited the Romans.

 

[Kole11]

Frontinus, 1.vek, https://www.thelatinlibrary.com/frontinus/strat1.shtml

Scorylo, dux Dacorum, cum sciret dissociatum armis civilibus populum Romanum neque tamen sibi temptandum arbitraretur, quia externo bello posset concordia inter cives coalescere, duos canes in conspectu populariumcommisit iisque acerrime inter ipsos pugnantibus lupum ostendit, quem protinus canes omissa inter se ira aggressi sunt: quo exemplo prohibuit barbaros ab impetu Romanis profuturo.

Scorylo, a chieftain of the Dacians, though he knew that the Romans were torn with the dissensions of the civil wars, yet did not think he ought to venture on any enterprise against them, inasmuch p71 as a foreign war might be the means of uniting the citizens in harmony. Accordingly he pitted two dogs in combat before the populace, and when they became engaged in a desperate encounter, exhibited a wolf to them. The dogs straightway abandoned their fury against each other and attacked the wolf. By this illustration, Scorylo kept the barbarians from a movement which could only have benefited the Romans.

Skorilo je najverovatnije bio sin cuvenog dackog kralja Dekevala, sudeci prema natpisu koji glasi, DECEBALUS PER SCORILO, http://www.hungarianhistory.com/lib/pas/pas04.htm
Ovaj natpis svedoci da je romanizacija Dakije zapocela cak i pre Trajanovih osvajanja!?

Some examples from Rumanian historical literature of the thesis that Romanization in Dacia started already before the occupation of the territory by Trajan in 106 AD: In an album of documents, published in 1981 by the Management of the State Archives and the Council of Socialistic Culture and Education, with the Foreword written by Stefan Stefanescu, Correspondent Member of the Academy of the Socialist Republic of Romania, a Latin inscription: DECEBALUS PER SCORILO found at Gradistea Muncelului (near ancient Sarmizegetusa), is commented as follows:

I-st century A.D. Inscription engraved on a jar discovered at Sarmizegetusa, attesting to the fact that DECEBAL was the son of Scorilo. The presence of this inscription in Latin proves that the Romanization process was started even before the Dacia conquest.

 

[Kole11]

Skorilo je najverovatnije bio sin cuvenog dackog kralja Dekevala, sudeci prema natpisu koji glasi, DECEBALUS PER SCORILO, http://www.hungarianhistory.com/lib/pas/pas04.htm
Ovaj natpis svedoci da je romanizacija Dakije zapocela cak i pre Trajanovih osvajanja!?

Some examples from Rumanian historical literature of the thesis that Romanization in Dacia started already before the occupation of the territory by Trajan in 106 AD: In an album of documents, published in 1981 by the Management of the State Archives and the Council of Socialistic Culture and Education, with the Foreword written by Stefan Stefanescu, Correspondent Member of the Academy of the Socialist Republic of Romania, a Latin inscription: DECEBALUS PER SCORILO found at Gradistea Muncelului (near ancient Sarmizegetusa), is commented as follows:

I-st century A.D. Inscription engraved on a jar discovered at Sarmizegetusa, attesting to the fact that DECEBAL was the son of Scorilo. The presence of this inscription in Latin proves that the Romanization process was started even before the Dacia conquest.

Dekeval je, sudeci prema srpskom prevodiocu Zonare iz 14. veka, Srbin koga je posle duze borbe pobedio car Trajan, ftp://istorichka.ru/Letopisi/Letopisi_i_hroniki/LH_2009-2010.2010.pdf

 

[NickFreakyrgios]

Skorilo je najverovatnije bio sin cuvenog dackog kralja Dekevala, sudeci prema natpisu koji glasi, DECEBALUS PER SCORILO, http://www.hungarianhistory.com/lib/pas/pas04.htm
Ovaj natpis svedoci da je romanizacija Dakije zapocela cak i pre Trajanovih osvajanja!?

Some examples from Rumanian historical literature of the thesis that Romanization in Dacia started already before the occupation of the territory by Trajan in 106 AD: In an album of documents, published in 1981 by the Management of the State Archives and the Council of Socialistic Culture and Education, with the Foreword written by Stefan Stefanescu, Correspondent Member of the Academy of the Socialist Republic of Romania, a Latin inscription: DECEBALUS PER SCORILO found at Gradistea Muncelului (near ancient Sarmizegetusa), is commented as follows:

I-st century A.D. Inscription engraved on a jar discovered at Sarmizegetusa, attesting to the fact that DECEBAL was the son of Scorilo. The presence of this inscription in Latin proves that the Romanization process was started even before the Dacia conquest.

Зашто тако мислиш? Прво Декабал је успео довести Рим у вазални положај морали су му плаћати данак у сребру и злату и то је тако остало до Трајана.
Да је латински био лингва франка варварских аристократија није упитно уопште већ је питање кад је латинизација прешла на обичан неплеменити народ , сељака , занатлију , ратника.

Пример Германикус је био син краља Херуска учествовао је у гушењу Панонског устанка са од са легијом сачињеном од Херуска.
Они су добрим делом насељени у римском царству као нека друга племена односно делови.После Арминије такође краљ Херуска који је био активан у римској војци он шаље директно Квинтилијема Вара у заседу у Теутобуршкој шуми. После овога Римљани повлаче границу на Лаби са Германима већ је враћају на Рајну након чега сво варварско становништво протерују из Рима јер су осећали претњу и у њима после тога.

Није ни то тако случајно јер су ова племена према Цезару већ романизована баш преко Лабе још живе прави германи и Свеби.