Quantcast

Pisani istorijski izvori za srpsku istoriju u originalu i prepisu (1. Srednji vek)

Mrkalj

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.183
Cilj ove teme je da na jednom mestu, dokumentarno i bez rasprave, navedemo pisane izvore, originale i prepise, sa navođenjem linka na kojem se nalaze

- fototipski objavljeni u celosti ili
- preštampani originali, bilo fototipije ili u tekstualnom modu
- prevodi na engleski, srpski ili druge jezike.

Ili navođenjem podataka o štampanom izdanju.

Poželjo je postaviti jednu do tri slike koje ilustruju izgled izvora na linku koji iz objavljuje u celosti ili u delu od interesa.

Ova dokumentarna tema služi za izvore vremenski zaključno sa 15. vekom.

Krajnji cilj bi bio državni projekat štampanja prestižne edicije fototipija svih relevantnih pisanih izvora u celini sa srpskim prevodom.
 

Mrkalj

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.183

Aranko

Primećen član
Poruka
523
Баварски географ је име анонимног аутора вероватно из IX века који на бар два места спомиње српско име. Његов спис се назива Опис градова и земаља северно од Дунава (Descriptio civitatum et regionum ad septentrionalem plagam Danubii)
Први цитат … И одмах поред њих је земља звана (по) Сурбима, (у) тој земљи имају много (људи) и имају 50 градова.

Други цитат: Зервиани (Сервиани), чија је земља (краљевство) толико велика да су из ње као што се тврди произашли сви словенски народи.

Латински оригинал:
Juxta illos est regio, quae uocatur Surbi, in qua regione plures sunt, quae habent ciuitates
Zeriuani, quod tantum est regnum, ut ex eo cuncte gentes Sclauorum exorte sint, et originem, sicut affirmant, ducant
.

https://bildsuche.digitale-sammlung...ewer&bandnummer=bsb00079145&pimage=00320&v=2p


Bavarski.jpg
 

Slaven777

Legenda
Poruka
52.541
Austrijska nacionalna biblioteka u Beču; rukopis E Kraljevskih anala Franačke* (istorijat od 741. do 829. godine; prvi poznati pomen Srba na slovenskom jugu), s kraja X ili početka XI stoleća, vrlo moguće u manastiru Lorš (nedaleko od Vormsa). Srednjovekovni latinski. Izvorno delo, sa pasažima koji su od interesa za srpsku istoriju i koji se pripisuju franačkom hroničaru Ajnardu, trebalo bi da je nastalo 830-ih godina (fragment rukopisa vrlo bliskog originalu, odnosno upravo iz tog vremena prve polovine IX stoleća, čuva se u Kelnu u arhivi Crkve Sv. Marije Kapitolske).

Artikl br. 510 među rukopisima; nalazi se na listovima 55r-132r (II fascikla).



Rukopis je digitalizovan: https://bibliotheca-laureshamensis-digital.de/view/onb_cod510_foll31-133?ui_lang=eng

* Tibor Živković je upozorio da to uopšte ni nisu anali, već zapravo hronike, ali stare navike sporo umiru

Transkript: http://www.thelatinlibrary.com/annalesregnifrancorum.html
 
Poslednja izmena:

Slaven777

Legenda
Poruka
52.541
De Ceremoniis, jedno od najčuvenijih dela cara Konstantina VII Porfirogenita (vladao do 959). Veliki deo je sastavio Porfirogenit; glave 1-83 prve knjige i 1-15 druge knjige. Delo je završeno za vreme njegovog naslednika, cara Nikifora Foke (963-969). Pod carevom recenzijom, delo je najverovatnije dovršio Vasilije Lakapin zvani „Kopile“, dopisavši glave 84-97 prve knjige, završivši 15. glavu druge i dopisavši još do 57. glave.

Rukopis, iz treće četvrtine X stoleća, čuva se u Univerzitetskoj biblioteci u Lajpcigu, pod šifrom Rep I, 17.

download (7).png


Digitalizovano delo: https://digital.ub.uni-leipzig.de/mirador/index.php#bbe110ac-7dc5-464b-882a-f5b97d291712

Delić koji nas najviše interesuje (adresiranje vladarima naših krajeva, sastavio najverovatnije lično Porfirogenit između 957. i 959. godine; gl. 48 II knjige):

korgot.JPG


εἰς τὸν ἄρχοντα Χρωβατίας· εἰς τὸν ἄρχοντα Σέρβλων· εἰς τὸν ἄρχοντα τῶν Ζαχλούμων· εἰς τὸν ἄρχοντα τοῦ Κανάλη· εἰς τὸν ἄρχοντα τῶν Τραβούνων· εἰς τὸν ἄρχοντα ∆ιοκλείας· εἰς τὸν ἄρχοντα Μωραβίας. ἐπιγραφὴ εἰς αὐτούς· "κέλευσις ἐκ τῶν φιλοχρίστων δεσποτῶν πρὸς τὸν ὁ δεῖνα τὸν ἄρχοντα τῆσδε."

Архонту Хрватске, архонту Срба, архонту Захумљана, архонту Конавља, архонту Травуњана, архонту Дукље, архонту Моравије, са натписом: „наредба од христољубивих господара томе и томе архонту те и те области.“


Transkript: https://greekdownloads3.files.wordpress.com/2014/09/de-cerimoniis-aulae-byzantinae_.pdf
 
Poslednja izmena od moderatora:

Slaven777

Legenda
Poruka
52.541
Bliže početku iste (48) glave, u segmentu obraćanja narodima Zakavkazja, vezano za na forumu već pominjani narod Serbota, za koje su neki (Tibor Živković, Aleksandar Loma) smatrali da možda kriju ključ porekla i najranije istorije Srba:

Kokovita.JPG

εις τον αρχοντα του Κοκοβιτ, Αρμενια· εις τον αρχοντα του Ταρὼ, Αρμενια· εις τον αρχοντα του Μωεξ, Αρμενια· εις τον αρχοντα του Αυζαν, Αρμενια· εις τον αρχοντα του Συνης, Αρμενια· εις τον αρχοντα του Βαιτζὼρ, Αρμενια· εις τον αρχοντα του Χατζιενης, Αρμενια· εις τους γʹ αρχοντας των Σερβοτιων των λεγομενων Μαυρα παιδια· επιγραφη εις παντας τους προειρημενους· "κελευσις εκ των φιλοχριστων δεσποτων προς τον ο δεινα αρχοντα τουδε.

Владару Коковита, Јерменија. Владару Тарона, Јерменија. Владару Моекса, Јерменија. Владару Аузана, Јерменија. Владару Сине, Јерменија. Владару Бајцора. Владару Хацијене, Јерменија. Тројици владара Сербота, који се називају црним момцима. Протокол свима овим наведенима: „наредба од христољубивих господара том и том владару те и те области“ .

Đorđe Janković je svojevremeno bio insinuirao da se tu možda krije i ključ porekla Morlaka.
 

Slaven777

Legenda
Poruka
52.541
Ista glava; sarbanski narod, o kojem se u sličnom smeru razmišljalo i potencijalnim vezama sa sličnoimenim plemenom koje je su u tom regionu dosta ranije poznavali Plinije Stariji i Klaudije Ptolemej.

Krcko1.JPG

Krcko2.JPG


εἰς τὸν ἄρχοντα Ἀλβανίας· εἰς τὸν ἄρχοντα τῶν Κρεβατάδων, ἤγουν τὸν λεγόμενον Κρεβατᾶν· εἰς τὸν ἄρχοντα Κηδωνίας· εἰς τοὺς ἄρχοντας Τζαναρίας· εἰς τὸν ἄρχοντα τοῦ Σαρβᾶν, οἵτινες κεῖνται μέσον Ἀλανίας καὶ Τζαναρίας· εἰς τοὺς ἄρχοντας Ἀζίας, ἐν ᾧ εἰσιν αἱ Κασπεῖαι πύλαι· εἰς τὸν ἄρχοντα Χρύσα· εἰς τὸν ἄρχοντα Βρέζαν· εἰς τὸν ἄρχοντα Μωκᾶν. (ἰστέον, ὅτι ἀπὸ Μωκᾶν ἐστιν ἡ Μαιώτης λίμην.) ἐπιγραφὴ εἰς πάντας τοὺς προειρημένους· "κέλευσις ἐκ τῶν φιλοχρίστων δεσποτῶν πρὸς ὁ δεῖνα τὸν ἄρχοντα τῆσδε."

Владару Албаније. Владару Кребатада, који се називају Кребатанима. Владару Кедоније. Владару Цанарије. Владару Сарбана, који се налазе између Аланије и Цанарије. Владарима Азије, код Каспијских врата. Владару Хриса. Влдару Брезана. Владару Мока — према томе, Мокима код којх почиње језеро Мајотида. Запис свима њима иде овако: „заповед од христољубивих господара том и том владару тог и тог места.“

Posebno zanimljivo (nekim već pominjanim) pristalicama iranske teze o poreklu Srba, koji srpski narod dovode u vezu sa sarmatskim Alanima.
 

Slaven777

Legenda
Poruka
52.541
Austrijska nacionalna biblioteka u Beču; rukopis E Kraljevskih anala Franačke* (istorijat od 741. do 829. godine; prvi poznati pomen Srba na slovenskom jugu), s kraja X ili početka XI stoleća, vrlo moguće u manastiru Lorš (nedaleko od Vormsa). Srednjovekovni latinski. Izvorno delo, sa pasažima koji su od interesa za srpsku istoriju i koji se pripisuju franačkom hroničaru Ajnardu, trebalo bi da je nastalo 830-ih godina (fragment rukopisa vrlo bliskog originalu, odnosno upravo iz tog vremena prve polovine IX stoleća, čuva se u Kelnu u arhivi Crkve Sv. Marije Kapitolske).

Artikl br. 510 među rukopisima; nalazi se na listovima 55r-132r (II fascikla).



Rukopis je digitalizovan: https://bibliotheca-laureshamensis-digital.de/view/onb_cod510_foll31-133?ui_lang=eng

* Tibor Živković je upozorio da to uopšte ni nisu anali, već zapravo hronike, ali stare navike sporo umiru
Podatak koji nas posebno interesuje nalazi se na fol. 120r i 120v ovog rukopisa iz 822. godine.

Franko1.JPG

Frank2.JPG


Exercitus de Italia propter Liudewiticum bellum conficiendum in Pannoniam missus est, ad cuius adventum Liudewitus Siscia civitate relicta ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem optinere dicitur, fugiendo se contulit et uno ex ducibus eorum, a quo receptus est, per dolum interfecto civitatem eius in suam redegit dicionem. Missis tamen ad exercitum imperatoris legatis suis ad eius praesentiam se velle venire promisit.

Iz Italije je u Panoniju poslata vojska da dokrajči rat s Ljudevitom. Suočen sa vojskom, Ljudevit je napustio grad Sisak i potražio zaklon kod Srba; narod za koji se kaže se da taj narod obuhvata veliki deo Dalmacije, gde je na prevaru ubio jednog od njihovih vojvoda koji ga je bio prihvatio, a njegov je grad doveo pod svoju vlast. Ipak je k carevoj vojsci uputio svoje poslanike i obećao da je će se pojaviti pred carem.
 
Poslednja izmena od moderatora:

Kole11

Aktivan član
Poruka
1.350
Dijalozi Kesarija Nazijanskog, https://archive.org/stream/scaesariidialogi00caes/scaesariidialogi00caes_djvu.txt

Aut quomodo in sectione alia ejusdem tractus s Sclaveni et Physonitae, qui et Danubiani appellantur

Govori o Sclavenima i (ili) Fisonitima koji zive na Dunavu. Ispocetka se smatralo da je Kesarije delo pisao oko 350. godine, medjutim osporen je kao autor, tako da postoje razlicita razmisljanja o vremenu nastanka spisa. Uglavnom se o piscu govori kao o Pseudo-Kesariju a vreme nastanka varira izmedju polovine 4. i polovine 6. veka. Franjo Barisic smatra da je delo nastalo pocetkom 5. veka.
 

Kole11

Aktivan član
Poruka
1.350
Jermenska Geografija, izvod iz spisa u vreme kada se mislilo da je autor Mojsije iz Horene, https://books.google.rs/books?id=6-...hAIHVPiDQ8Q6AEwAXoECAMQAg#v=onepage&q&f=false

Thracia Dalmatiæ ad orientem versus euոtibus finitima est. Complectitur Thracia regiones minores quinque, unamque maximam, quam Sclavorum genera viginti quinque in colunt; in quorum locum subierunt Gothi. Habet montes, fluvios, urbes insulas paludésque, regionis caput felicem Constantinopolim.

Pasus govori o Trakiji, koju autor pozicionira istocno od Dalmacije. Tamo postoji pet malih oblasti i jedna velika u kojoj zivi 25 slovenskih plemena i u koju su dosli Goti.

Naknadno je utvrdjeno da spis nije delo Mojsija iz Horene koji je ziveo u 5.veku vec Ananija iz Siraka koji je ziveo nesto kasnije. Franjo Barisic smatra da se radi o istoj osobi.
 

Kole11

Aktivan član
Poruka
1.350
Naknadno je utvrdjeno da spis nije delo Mojsija iz Horene koji je ziveo u 5.veku vec Ananija iz Siraka koji je ziveo nesto kasnije. Franjo Barisic smatra da se radi o istoj osobi.
Jedna opska, daleko od toga da postoji konsenzus oko ovog pitanja, Babken Harutyunyan sef katedre za istoriju jerevanskog fakulteta je uveren da je Mojsije autor. To bi znacilo pomen Slovena u 5.veku u Trakiji.

https://gateway.ipfs.io/ipfs/QmXoyp...o6uco/wiki/Anania_Shirakatsi.html#cite_ref-12

Ashkharhatsuyts
Among all his works, Anania is best known for writing the Ashkharhatsuyts (Geography). Up until recently, it was attributed to the Armenian historian Movses Khorenatsi but it is now believed by a number of experts such as Robert Hewsen and Suren T. Yeremyan to have been authored by Anania himself.[11] Babken Harutyunyan, head of Chair of the History of Armenia at Yerevan State University, however disputes this and maintains that Movses Khorenatsi was the true author on the basis "that all the manuscripts of the 'Ashxarhatsoyts' preserving the author's name, without exception, point at the Patmahayr [father of history] Movses Xorenatsi as an author of the work."[12]

The Ashkharhatsuyts is a historical atlas that gives detailed information on the fifteen provinces of Armenia. Anania gives general information on "the earth, its surface, climatic belts, seas" and also includes information on Armenia's neighbors.[13] The oldest extant manuscript in the field of Armenian geography preserved at the Matenadaran in Yerevan is Anania's Ashkharhatsuyts.
[13]
 

Kole11

Aktivan član
Poruka
1.350
Teofilakt Simokata, pocetak 7. veka, https://archive.org/stream/bub_gb_vvg9FyTe_OgC/bub_gb_vvg9FyTe_OgC_djvu.txt

Simokata Slovene naziva Getima,
οί δε Γέται ήτοι Σκλάβοι.

Dalje na jednom mestu opisujuci Slovene kaze: Geti, to je starije ime tih varvara
τοϊς Γέταις (τούτο γάρ τοϊς βαρβάροις τδ πρεσβύτερον όνομα)
 

Mrkalj

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.183
Mislim da će ova tema otići strašno predaleko ko je proširimo u smeru generalno celokupne slovenske istorije.
Naravno, samo izvori od značaja za istoriju Srba. Ako su Srbi Sloveni, a toliko smo se složili, onda je relevantniji izvor Simokata koji je Kole postavio nego onaj o nekim Serbotima na Kavkazu koje si postavio ti.
 
Poslednja izmena od moderatora:

Slaven777

Legenda
Poruka
52.541
Naravno, samo izvori od značaja za istoriju Srba. Ako su Srbi Sloveni, a toliko smo se složili, onda je relevantniji izvor Simokata koji je Kole postavio nego onaj o nekim Serbotima na Kavkazu koje si postavio ti. Politički si počeo temu da bojiš ti, pa pusti i druge, dok god su u pitanju istorijski izvori iz srednjeg veka.
Važi; odjavljujem se sa teme.
 

Kole11

Aktivan član
Poruka
1.350
Važi; odjavljujem se sa teme.
Zasto? Od danasnjih slovenskih naroda jedino se Srbi pominju pre 9.veka, sa izuzetkom Bugara naravno. Zato, vezano za taj period ne vidim neku veliku razliku izmedju termina Sloveni i Srbi.

Fredegarova hronika, 631. godina, http://www.mlat.uzh.ch/MLS/xfromcc....ebnis&hide_apparatus=1&inframe=1&jumpto=14#14,

srpski knez Dervan koji je slovenskog naroda te je pre bio podložan Francima

Dervanus dux gente Surbiorum, que ex genere Sclavinorum erant et ad regnum Francorum iam olem aspecserant
 

Kole11

Aktivan član
Poruka
1.350
Jordanes, Getica, sredina 6. veka, https://archive.org/stream/cuaiordanisroman00jord/cuaiordanisroman00jord_djvu.txt

Introrsus illis Dacia est, ad coronæ speciem arduis Alpibus emunita, juxta quarum sinistrum latus, quod in aquilonem vergit, ab ortu Vistulæ fluminis per immensa spatia Venetharum natio populosa consedit. Quorum nomina, licet nunc per varias familias et loca mutentur, principaliter tamen Sclaveni et Antes nominantur

Within these rivers lies Dacia, encircled by the lofty Carpatians as by a crown. Near their left ridge, which inclines toward the north, and beginning at the source of the Vistula, the populous race of the Venethi dwell, occupying a great expanse of land. Though their names now vary amid various clans and places, yet they are chiefly called Sclaweni and Antes.


Jordanes, Romana,
sredina 6. veka, https://archive.org/stream/cuaiordanisroman00jord/cuaiordanisroman00jord_djvu.txt

Illyres autem , id est Veneti, seu Liburnes sub extremis Alpium radicibus agunt inter Arsiam Titiumque flumen longissime per totum Hadriani maris litus effusi. Hi, regnante Teutana muliere, populationibus non contenti, licentiæ scelus addiderunt

But the Illyrians, that is, the Veneti, or Liburni, dwell in the extreme ends of the Alps between the Arsia and Titus rivers, strewn far and wide along the whole coastline of the Adriatic Sea.


Sloveni = Venethi
Iliri = Veneti
 

Mrkalj

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.183
Sudin leksikon, prvi deo / Suidae Lexicon Graecum
Prepis Sudinog leksikona iz 1205. godine.


Vat.gr.1296.pt.1
https://opac.vatlib.it/mss/detail/Vat.gr.1296.pt.1
https://opac.vatlib.it/mss/search?sm=os&k_v=suidae+lexicon&k_f=0

stranica od značaja: folium 25r

Sudin leksikon pod odrednicom ALBANOI:

Grčki: Ἀλβανοί: ὄνομα ἔθνουϲ γαλατῶν. τούτων φαϲὶ τὴν γῆν εὐδαίμονα καὶ καρποὺϲ ἐνεγκεῖν οὖϲαν ἀγαθήν, οἶνον ἡδὺν καὶ πολὺν ἔχουϲαν.

Engleski: "ALBANOI - The name of a nation of dairy cattle shepherds. They say that the land of these people is rich and good for producing crops and that it provides sweet wine aplenty."

Srpski: "Albanci - Naziv naroda mlečnih stočara. Kaže se da je zemlja ovog naroda bogata i dobra za proizvodnju useva te da daje obilje slatkog vina."

(Engleski i srpski prevod, Mrkalj; https://en.wikipedia.org/wiki/Galata#Etymology)

Suda on line: http://www.cs.uky.edu/~raphael/sol/...db=REAL&field=adlerhw_gr&searchstr=alpha,1090


"Probably refers not to present-day Albania but to a people who lived on the coast of the Caspian sea; cf. Strabo 11.14.1 (web address 1); Pliny, Natural History 6.38; and see generally OCD(4) s.v. Albania."
https://www.cs.uky.edu/~raphael/sol/sol-entries/alpha/1090


 

Ortar

Aktivan član
Poruka
1.357
Naravno, samo izvori od značaja za istoriju Srba. Ako su Srbi Sloveni, a toliko smo se složili, onda je relevantniji izvor Simokata koji je Kole postavio nego onaj o nekim Serbotima na Kavkazu koje si postavio ti.
Odakle ideja da jedno i drugo nije tacno? Evo jos jednog dokaza tome: "Istorija Srednjeg veka" Univerziteta Kembridz



https://books.google.rs/books?id=inXIHJ2zOIUC&pg=PT712&lpg=PT712&dq=Sorbs+Cambridge+Medieval+History+Series+volumes+1-5&source=bl&ots=ryxtJ2iPx4&sig=ACfU3U0d-vgWMTEO2t0-S7tegIBnYHIVIQ&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwigr_alqPDqAhUI9aQKHcIqDB8Q6AEwEHoECAkQAQ#v=onepage&q=Sorbs Cambridge Medieval History Series volumes 1-5&f=false

Ovde se avar moze koristiti za hune, sarmate-alane, avare...
 

Kole11

Aktivan član
Poruka
1.350
Djordje Kedrin, 11.vek, https://books.google.rs/books?id=Bd...C4Q6AEwAHoECAIQAg#v=onepage&q=Σέρβιος&f=false

Opisujuci dogadjaje iz drevnog Rima pominje poslednjeg etrurskog kralja Servija Tulija i njegovog rimskog naslednika Tarkvinija Superbusa,

Kod Kedrina ispisi su sledeci:

Σέρβιος Τούλλιος
Ταρκύνιος Σούπερβος


Priredjivac Σέρβιος prevodi kao Servius a Σούπερβος kao Superbus. Izgleda da betacizam vazi samo za Etrurce, ne i za Rimljane
 

HanibalBarka666

Aktivan član
Poruka
1.245
Srpski: "Albanci - Naziv naroda mlečnih stočara. Kaže se da je zemlja ovog naroda bogata i dobra za proizvodnju useva te da daje obilje slatkog vina."
Ako im je zemlja bogata za useve zašto su onda stočari ? :roll:


--- --- --- --- --- --- --- --- --- --- --- --- --- --- ---

ДУШАНОВ ЗАКОНИК

Призренски рукопис [почетак XVI в. ]


Untitled1.jpg

Рукопис: http://monumentaserbica.branatomic.com/rukse/ruknew/rukmain.php?rukopis=priz
Превод: http://monumentaserbica.branatomic.com/rukse/ruknew/prevod/priz_prevodS.php?a=1

Душанов законик, Струшки рукопис [1395.]

Untitled2.jpg


Рукопис:http://monumentaserbica.branatomic.com/rukse/ruknew/rukmain.php?rukopis=stru
Превод: http://monumentaserbica.branatomic.com/rukse/ruknew/prevod/stru_prevodS.php?a=1
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.