NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.410
О словенском карактеру ове државе тешко је говорити али се може разумети можда како су постали Словени.
Сљедећих 350 година граничили су се са Маркоманима на западу, Прасловенима на сјеверу, сарматским Јазигима (касније и Вандалима) на истоку, те с Римским царством на југу
Тацит у Германији помиње како су Квади слични Маркоманима у борби, а вође су им племенитог рода из лозе Марбода и Тудруса, претежно из овог другог, и често су прихватале данак (или мито) у виду римског сребра.
Једна група Квада, Маркомана и Бура 409. године прешла је Пиринеје и населила се у римској провинцији Галицији (данашња Галиција у сјеверној Португалији), гдје су основали Свевско краљевство Галицију. Brakara Augusta, данашњи град Брага у Португалији, постао је њихова пријестолница. Ту се њихов вођа Хермерик заклео на вјерност цару 410. год.
Овде не само што нису нестали из Паноније у 5. веку већ су познавали своје краљевске лозе Дакле Хунимунд или Хемерико принц од Галиције подиже Маркомане и Кваде и Скире народ који живео око Црног мора тешко да су Германи неки мисле да је Одоакар први узорпатор Рима био Скир.
Небитно у ових неколико редова посвећеним том догађају који је пресудан Скири упадају на остроготску територију и изврћу са коња и убијају Валдемира или Валдемира Теодориховог стрица Теодоримира.
Ови догађаји ће учврстити Теодомира на престолу Острогота убиством брата Валдемира , добивши статус федерата у Панонији .
Хунимунд као принц Галиције одлази на планину Херц у Баварској где умире.
Код Немаца нешто више извора о овом догађају наиме Теодомир је прихватио Хунимунда као сина и одгајио га , да ли је постојало ривалство после рођења Теодориха не зна се.
https://de.wikipedia.org/wiki/Hunimund_(Donau-Sueben)
https://en.wikipedia.org/wiki/Hunimund
Hunimund fled to the Harz Mountains where he led a small band of wide-ranging marauders. "Hunimund,[3][4] accompanied by a few barbarians, attacked the town of Batavis, as the saint had foretold, and, while almost all the inhabitants were occupied in the harvest, put to death forty men of the town who had remained for a guard."[5]
Hunimund led a Swabian raiding party that stole herds of Goth-owned cattle from Dalmatia; on their way home, near Lake Balaton, they were attacked while they slept by Theodemir's men. Hunimund and others surrendered and were taken prisoner. However, Theodemir adopted Hunimund as his son and released him and his men. Forgetting his duty to his "father", Hunimund and his Scirii again waged war against the Goths; Valamir attacked them, and was killed when he fell off his horse. With another Scirian rex, an otherwise-unknown Alaric,[6] he then united with Sarmatians and other tribes to invade Pannonia, where they were defeated by Theodemir in a bloody battle
Hunimund fought with Ardaric against the Huns at the Battle of Nedao in 454. Afterwards Hunimund founded a small and short-lived kingdom in the old settlement area of the Marcomanni and the Quad
Hunimund Filius Hermanarici (* um 395 in Pannonien; † nach 469 in Suavia) war ein donau-suebischer Fürst der Quaden und Sohn des Königs Ermenrich (Hermanaricus) der Sueben (Quaden) († 441).
Hunimund gründete um 454 ein kurzlebiges Suebenreich im alten Siedlungsgebiet der Markomannen und Quaden, das er durch Unterstützung der Germanenkoalition um Ardarich in der Schlacht am Nedao gegen Attilas Sohn Ellac in Pannonien 454 gewann. Dort regierte er bis zum Jahr 469 als König, zeitgleich mit dem Verbündeten Edekon, der ebenfalls ein kurzlebiges Skirenreich gründete. Im Jahr 469 erlitt er im Bündnis mit den Skiren eine Niederlage in der Schlacht an der Bolia in der Theißebene gegen die Könige Valamir (Widemer) und Thiudimir (Theodemer) der Ostgoten, die das eroberte Gebiet der Skiren und Quaden für sich beanspruchten.
Hunimund floh nach „Suavia“, womit das ursprüngliche Heimatgebiet der Quaden-Fürsten bei Quedlinburg an der Bode im Harz gemeint ist. Dieses Gebiet wird in verschiedenen mittelalterlichen Karten als Gau Suavia bezeichnet und zeigt entsprechende Bodenfunde, insbesondere auf dem Moosberg. Suavia wird je nach Darstellung als Teil der Thüringer oder Sachsen angesehen. Zwischenzeitlich wurde es auch von Langobarden beherrscht, wodurch die Quedlinburger Fürstenfamilie nun zum langobardischen Adel werden. Später geht die Familie in den sächsischen Adelsstand auf und wird Teil des sächsisch-fränkischen Adels
https://en.wikipedia.org/wiki/Hunimund
Да су у 6 . веку чинили велики део Паноније сведочи Прокопије " Далмација или приморје од Драча до Истре уз море чине приморци и морепловци.
Унутрашњост држе Сишчани и Сауви не они подређени Францима већ други који би већ у његово време били Сораби Словени.
Како је Дукљанин ппоставио границе Сурбије и река Сурбија неодољиво подсећа на границе и реку остроготске поктајне Саувије.
За Жупанића Суеби су докавкаски Серби који долазе из азијске Сарматије и почињу ратове са Римом.на страни Келта.
У прилог својој тези је додао да су у римским кодексима Суеби написани као Серби.
Да име нема никакво значење на немачком па ни на идоевропским већ само на алродијским језицима.
Он је ставио неколико сеоба уз Сармате Чеси и Срби затим касније уз Вале или Дувале , нашао је на Кавказу претке Срба , Чеха , Хрвата и Саса.
Оно што можемо видети да се на истом тлу формирале три или четри моћне државе или савеза племена почев од Маробода до Великоморавске кнежевине , Самове државе.
Германи кују свој новац од Франака док Свеби од 5. века након пада Рима оснивају прво суверено признато од Рима подкраљевство које кује сопствени новац.
Овде мислим да је небитно којим је језиком владајућа елита говорила већ колико је успела да пренесе своу метафизику , наратив , мит , историју који ће генерације преносити и око њега се окупљати као и традиције и аристократију она би језички могла бити било шта.
Видимо да потомци Острогота говоре данас шпански , италијански и румунски а галицијска Свебија португалски.
Данас видимо да се око 2 језгра Суеба говори словенски у Савији и делимично у источној Немачкој баш око језгра Семнона које Цетзар узима за најплеменитије Свебе свог времена а име је прешло и на Швабе.
Лома каже да не може да се објасни постојање 2 Мораве једо од Моргус али ону другиу никако не на тај начин и говори да нема објашњења сем мањег броја историчара која ставља под упитник велику сеобу на север која је предходила сеоби на југ.
Имамо 2 реке Сале једну притоку језера Блатон у Панонији другу на северу где се формирао српски етноним.
Мавро Орбин из непознатог извора наводи да писмо којим пишу Маркомани јако слично словенском.
Где Прокопије у 6. веку говори да цитаву суву Далмацију држе Сишћани и Сауви не они подређени Францима већ други!
На слично,м месту за 200 година Ајнхард око Сиска види Лапонце Људовита Посавског и суседне Сорабе који како кажу држе већи део Далмације.
Сљедећих 350 година граничили су се са Маркоманима на западу, Прасловенима на сјеверу, сарматским Јазигима (касније и Вандалима) на истоку, те с Римским царством на југу
Тацит у Германији помиње како су Квади слични Маркоманима у борби, а вође су им племенитог рода из лозе Марбода и Тудруса, претежно из овог другог, и често су прихватале данак (или мито) у виду римског сребра.
Једна група Квада, Маркомана и Бура 409. године прешла је Пиринеје и населила се у римској провинцији Галицији (данашња Галиција у сјеверној Португалији), гдје су основали Свевско краљевство Галицију. Brakara Augusta, данашњи град Брага у Португалији, постао је њихова пријестолница. Ту се њихов вођа Хермерик заклео на вјерност цару 410. год.
Овде не само што нису нестали из Паноније у 5. веку већ су познавали своје краљевске лозе Дакле Хунимунд или Хемерико принц од Галиције подиже Маркомане и Кваде и Скире народ који живео око Црног мора тешко да су Германи неки мисле да је Одоакар први узорпатор Рима био Скир.
Небитно у ових неколико редова посвећеним том догађају који је пресудан Скири упадају на остроготску територију и изврћу са коња и убијају Валдемира или Валдемира Теодориховог стрица Теодоримира.
Ови догађаји ће учврстити Теодомира на престолу Острогота убиством брата Валдемира , добивши статус федерата у Панонији .
Хунимунд као принц Галиције одлази на планину Херц у Баварској где умире.
Код Немаца нешто више извора о овом догађају наиме Теодомир је прихватио Хунимунда као сина и одгајио га , да ли је постојало ривалство после рођења Теодориха не зна се.
https://de.wikipedia.org/wiki/Hunimund_(Donau-Sueben)
https://en.wikipedia.org/wiki/Hunimund
Hunimund fled to the Harz Mountains where he led a small band of wide-ranging marauders. "Hunimund,[3][4] accompanied by a few barbarians, attacked the town of Batavis, as the saint had foretold, and, while almost all the inhabitants were occupied in the harvest, put to death forty men of the town who had remained for a guard."[5]
Hunimund led a Swabian raiding party that stole herds of Goth-owned cattle from Dalmatia; on their way home, near Lake Balaton, they were attacked while they slept by Theodemir's men. Hunimund and others surrendered and were taken prisoner. However, Theodemir adopted Hunimund as his son and released him and his men. Forgetting his duty to his "father", Hunimund and his Scirii again waged war against the Goths; Valamir attacked them, and was killed when he fell off his horse. With another Scirian rex, an otherwise-unknown Alaric,[6] he then united with Sarmatians and other tribes to invade Pannonia, where they were defeated by Theodemir in a bloody battle
Hunimund fought with Ardaric against the Huns at the Battle of Nedao in 454. Afterwards Hunimund founded a small and short-lived kingdom in the old settlement area of the Marcomanni and the Quad
Hunimund Filius Hermanarici (* um 395 in Pannonien; † nach 469 in Suavia) war ein donau-suebischer Fürst der Quaden und Sohn des Königs Ermenrich (Hermanaricus) der Sueben (Quaden) († 441).
Hunimund gründete um 454 ein kurzlebiges Suebenreich im alten Siedlungsgebiet der Markomannen und Quaden, das er durch Unterstützung der Germanenkoalition um Ardarich in der Schlacht am Nedao gegen Attilas Sohn Ellac in Pannonien 454 gewann. Dort regierte er bis zum Jahr 469 als König, zeitgleich mit dem Verbündeten Edekon, der ebenfalls ein kurzlebiges Skirenreich gründete. Im Jahr 469 erlitt er im Bündnis mit den Skiren eine Niederlage in der Schlacht an der Bolia in der Theißebene gegen die Könige Valamir (Widemer) und Thiudimir (Theodemer) der Ostgoten, die das eroberte Gebiet der Skiren und Quaden für sich beanspruchten.
Hunimund floh nach „Suavia“, womit das ursprüngliche Heimatgebiet der Quaden-Fürsten bei Quedlinburg an der Bode im Harz gemeint ist. Dieses Gebiet wird in verschiedenen mittelalterlichen Karten als Gau Suavia bezeichnet und zeigt entsprechende Bodenfunde, insbesondere auf dem Moosberg. Suavia wird je nach Darstellung als Teil der Thüringer oder Sachsen angesehen. Zwischenzeitlich wurde es auch von Langobarden beherrscht, wodurch die Quedlinburger Fürstenfamilie nun zum langobardischen Adel werden. Später geht die Familie in den sächsischen Adelsstand auf und wird Teil des sächsisch-fränkischen Adels
https://en.wikipedia.org/wiki/Hunimund
Да су у 6 . веку чинили велики део Паноније сведочи Прокопије " Далмација или приморје од Драча до Истре уз море чине приморци и морепловци.
Унутрашњост држе Сишчани и Сауви не они подређени Францима већ други који би већ у његово време били Сораби Словени.
Како је Дукљанин ппоставио границе Сурбије и река Сурбија неодољиво подсећа на границе и реку остроготске поктајне Саувије.
За Жупанића Суеби су докавкаски Серби који долазе из азијске Сарматије и почињу ратове са Римом.на страни Келта.
У прилог својој тези је додао да су у римским кодексима Суеби написани као Серби.
Да име нема никакво значење на немачком па ни на идоевропским већ само на алродијским језицима.
Он је ставио неколико сеоба уз Сармате Чеси и Срби затим касније уз Вале или Дувале , нашао је на Кавказу претке Срба , Чеха , Хрвата и Саса.
Оно што можемо видети да се на истом тлу формирале три или четри моћне државе или савеза племена почев од Маробода до Великоморавске кнежевине , Самове државе.
Германи кују свој новац од Франака док Свеби од 5. века након пада Рима оснивају прво суверено признато од Рима подкраљевство које кује сопствени новац.
Овде мислим да је небитно којим је језиком владајућа елита говорила већ колико је успела да пренесе своу метафизику , наратив , мит , историју који ће генерације преносити и око њега се окупљати као и традиције и аристократију она би језички могла бити било шта.
Видимо да потомци Острогота говоре данас шпански , италијански и румунски а галицијска Свебија португалски.
Данас видимо да се око 2 језгра Суеба говори словенски у Савији и делимично у источној Немачкој баш око језгра Семнона које Цетзар узима за најплеменитије Свебе свог времена а име је прешло и на Швабе.
Лома каже да не може да се објасни постојање 2 Мораве једо од Моргус али ону другиу никако не на тај начин и говори да нема објашњења сем мањег броја историчара која ставља под упитник велику сеобу на север која је предходила сеоби на југ.
Имамо 2 реке Сале једну притоку језера Блатон у Панонији другу на северу где се формирао српски етноним.
Мавро Орбин из непознатог извора наводи да писмо којим пишу Маркомани јако слично словенском.
Где Прокопије у 6. веку говори да цитаву суву Далмацију држе Сишћани и Сауви не они подређени Францима већ други!
На слично,м месту за 200 година Ајнхард око Сиска види Лапонце Људовита Посавског и суседне Сорабе који како кажу држе већи део Далмације.
