To јесте био преовлађујући став 15-16 века , делом је објашњено код Драгољуба Антића како је Ватикан егзистирао на томе , он чак тврди да је код Дукљанина приликом превода на латинси реч Србин преправљена у Словен мада нисам баш прочитао неке уверљиве доказе. Оно што ми је било интересантно тамо где се осврнуо на коментаре Т. Живковића који је приметио као и он да књижица о Готима на латинском гласи ваљда Регна Славорум??'Тибор Живковић сведочи да на гробном натпису пољског средњовековног кнеза стоји ваљда Рекс Славорум Готхорум. Такође је Т. Живковић цитирао писмо данског краља где се Словени изједначавају са Готима у титули. Ни љему ово није било најјасније.
Може се рећи да је постојала једна традиција илризма на овим просторима у 15-16 веку код врло учених наших људи 15-16 века , онда долази ера панилиризма у 19. веку Људевита Гаја.
Заправо појава Порфирогенита у 17. веку а нарочито у 19. веку је утемељила став о сеоби Словена.
Према Константину Филозофу ученом биографу деспота Стефана , Стефан Немања води порекло од Константина Великог.
Није можда ни велико изненађење најновије сумње да је Лазар Хребељановић син Стефана Душана из првог брака или пак ванбрачни син.
Za rimskog cara Licinija (308-324) vezana je jedna legenda koja ga na neobičan način povezuje sa srpskom istorijom. Naime, u nizu starih srpskih ljetopisa i rodoslova Licinije se pominje kao Srbin i predak vladarske loze Nemanjić.
Zašto se smatra da je bio Srbin? Jedan od razloga leži vjerovatno u činjenici da je on poticao iz plemena Tribala. Vizantinci i Grci su Srbe nazivali Tribalima, stalno su slovo S zamjenjivali slovom T ( Srbali, Srbi). U svjetskoj istorijskoj literaturi ima mnogo nejasnoća oko njegovog porijekla. Ipak, najviše izvora kaže da je iz ovih naših prostora.
Kao što je poznato, koliko god je puta pisana istorija srpskog naroda nikada kao mogući izvori saznanja nisu korišćeni domaći rodoslovi i ljetopisi. Takav je slučaj i sa rimskim carem Licinijem, čija se srpska narodnost pominje u mnogim domaćim izvorima, što je dosadašnja istorijska nauka odbacivala, s obzirom na to da je Licinije ubijen 324. godine, a Bečko-berlinska škola (opšteprihvaćena kod nas) tvrdi da Srba na Balkanu nije bilo prije VII vijeka.
Međutim, čuveni srpski istoričar Relja Novaković pronalazi i argumentovano dokazuje da tvrdnje u srpskim rodoslovima o Liciniju kao Srbinu imaju i te kako osnova.
KARLOVAČKI RODOSLOV:
"Glagoljut istini spisatelji jako Likiniju Srbinu biti rodom, Jelinu mudrovanijem i sva srbska idolu služaše Dagonu. Od sudu i Dagoni i Daki imenujut se Sera ze Srblje."
VRHOBREZNIčKI RODOSLOV:
"....Imaše (misli se na Konstantina Velikog) boljarina nekojega Srbina po imenu Likinije. I dajet jemu sestru svoju Konstanciju za ženu."
KONSTANTINOV RODOSLOV:
"Ovaj Likinije beše dalmatinski gospodin, rodom Srbin i rodi od Konstantije sina Bela Uroša."
PAJSIJEV RODOSLOV:
"...Po srede će ih carstvujušću Likiniju mucitelju severnimi i zapadnimi stranami,jeze Srbin jest."
OBŠTI LIST PATRIJARHIJE PECKE:
"Ovaj Likinije imao je dva sina koji su sa majkom posle smrti Likinijeve (324) pobegli iz nekada slavnog grada Sirmijuma .Iz toga grada oni su preko Bosne pobegli u Zahumlje u otečestvo svoga oca Likinija... Loza koja je od njih vodila dala je prvog blagocestivog cara našeg Nemanju ,koji se u monaštvu prozvao Simeon."
RUVARČEV LETOPIS:
“Car Konstantin pošalje svoje vojnike koji Likiniju odsekoše glavu. Sin Likinijev Beli Uros vide veliki strah i užas i pobeže u tvrdu zapadnu stranu u Zahumsku zemlju i tamo je porastao."
Međutim, jedan ključni argument definitivno potvrđuje srpsko porijeklo Licinija.
Borba između Konstantina i Licinija je išla u korist ovog prvog, pa je Licinije bio prinuđen da traži pomoć od "podunavskih varvara", a i Zonara nam svjedoči da je Licinije potražio zaštitu u srpskim planinama (Montes Serrorum) koje se još nazivaju i "šume slovenskih Vana" (Venda).
Drugi dokaz je sigurno i to što je njegova žena, poslije njegove smti pobjegla u Zahumlje i tu pronašla zaštitu i utočište među zemljacima svog muža. Njegova žena Konstanca bila je sestra Konstantinova.
Po najnovijim istraživanjima naših istoričara, Licinije je rodom od Likina koji su porijeklom iz Popovog polja.
A i njegovo puno ime nam to potvrđuje
Flavius Galerius Valerius Licinianus Licinius.
Jedan detalj iz ovog teksta je interesantan.
Otkud Zonara pominje Montes Serrorum, u prevodu srpske planine, kada po našim “istoričarima” mi Srbi tada nismo boravili na ovim prostorima.
Veoma važno je istaći, da autori ovog teksta, kao i prethodnih, ne pokušavaju da nametnu apsolutne istorijske istine, ali navode detalje koje treba istražiti radi dobrobiti Trebinja, a koji do sada nisu predstavljeni u zvaničnoj istoriji. Takođe, na stručnim licima je da nastave da utvrđuju i dokazuju svoje teze.
На овим стварима нико није радио осим Реље Новаковића који чак покушао доказати овакве тезе јер је постојао један стари документ који је говорио о пореклу Стефана Немање од Лицинија , О Србима који су живели мећу Дачанима и обожавали бога Дагона. Овде нема сумње да се ради о Трибалима.
Са изузетком Скилице који намерно одваја Травунију-Дукљу као Трибалију од Србије ( Овде вероватно јер се Дукља у 9.веку одвојила у засебно краљевство) Кедрин - Псеудо Кедрин , Скиличин настављач више нико у нареднм вековима не изједначава Травуњане и Дукљане као Трибале већ постаје искључиво синоним за Србина од 11-12-14-15 века. Чак је и Цар Лазар краљ Трибала и он јесте био господар Поморавља.
Да је реч само о архаизацији не верујем сем ако је постојао план налик римским провинцијама касније темама да се поново обнови антички поредак на бившим деловима царства. То јесте касније била једна од тактика Ватикана да натера народе да уђу у сферу њихових геополитичких цињева.
Поуздано знам да су Пеласги да Балкана у време "најезде с мора" привремено заустављени у Египту од Рамзеса па касније насељавају Палестину и Сирију где подижу своје храмове Дагону.Херодот тврди да је чуо да у Палестини постоји Атинин храм старији од оног на Минојском Криту.
)))))))
