Operacija srca

[K aja]

Ma jeste dobro, stomak mi je već istačkan, samo je malo i nezgodno. Na butini se teško može uštinuti koža (smeta ono "malo" celulita), a za davanje u nadlakticu fali još jedna ruka.
Izdržaću nekako još 2-3 dana.

 

[Chin3zu]

Previse sam opterecen i psihicki padam. Ovako jedni kazu,posle operacije mesec dana ces se oporavljati da bi ustao sve normalno funkcionisao,posle 3 meseca da bi vec trebao lagano da treniram,jer mi je to prioritet u svakom slucaju. Drugi sad kaze,da cu ja tek posle 6-8 meseci poceti da treniram. Interesuje me,ko koga zavlaci ovde i u cemu je stvar? Prica isto ide da treba neki pojas da nosim mesec dana,banja nije spominjana sto se tice rehabilitacije i da cu 3 meseca sigurno morati spavati na ledjima. Zamolio bi da budete sto iskreniji jer mi je preko glave svega. Znam da moje ponasalje nije ok,ali stvarno mi je vise previse,cekam kap da prelije casu da krenem trenirati jer mi je jako tesko.

 

[sanjka]

Zao mi je, STVARNO, prvo sto si mlad, drugo sto moras da prodjes sve ovo, onda sto si vec sad nestrpljiv... Jos uvek mogu da se setim tog perioda - hocu sad i hocu odmah...
Ne bih da te ubijem u pojam, ali shvati da je zaista sve individualno.Posto si mlad, verovatno ces se oporaviti brze od svih nas.Prema tome - budi srecan bar zbog jednog dobra u svem zlu koje te je snaslo.Drugo dobro ti je to sto koliko znam ( a nemoj me drzati za rec, proveri) kad zakrpe rupu, ukoliko je sve drugo u redu neces morati da pijes antikoagulante sto ti daje mnogo vise slobode nego svima nama.
Logicki, da slomis ruku ili nogu (ne daj Boze) koliko vremena bi ti trebalo da zaraste kost? E pa ovde je ne slomis sam, slome ti je oni, tj preseku i njoj treba vremena da zaraste. Treba joj -VREMENA. Da ne pisem o tome da uz to imas i unutrasnje rane. Sta mislis da te neko udari i sve popuca?
Dva meseca ces sigurno spavati na ledjima, to ces i bez da ti kazu sam birati jer drugacije neces moci. I to ako imas srece. Ja sam tri meseca bezala glavom bez obzira od svih koji su pokusavali da me zagrle. ali ipak imam malo vise godina i kosti ne srastaju bas brzo.Kad se sagnes da vezes pertle na patikama mislices da ce srce da ti ispadne kroz grudnu kost.
Ima tu jedan mlad covek na forumu (prelistaj ceo polako, vec sam ti rekla) koji se super oporavljao i poceo cak i da trckara po malo pa je navukao plucni izliv. Za ovu op.ti je stvarno pravilo strpljen- spasen.
Za rehabilitaciju ti u bolnici nakon operacije daju misljenje na osnovu kog te tvoj lekar opste prakse uputi na fond, oni ti odobre i onda ides. Beogradjani sad idu u Sokobanjsku a iz unutrasnjosti u Nisku Banju a za Vojvodinu nemam pojma. Tragaj za informacijama umesto da sam sebi nabijas nervozu.
I sad bez ljutnje - prekini da me nerviras sa treninzima. Sta hoces? Da opet dobijes mozdani pa onda nema ni operacije ni normalnog zivota ikad vise!!! Ni setnje...........! Treninzi onda bilo cega i bilo kada ti ne bi ni u mastu dosli!
Sad, ja sam bila dosta iskrena, cak i bezobrazna, sto ovi fini ljudi na forumu nece odobriti. Ali , sam si pitao. I evo ti

 

[sanjka]

. Znam da moje ponasalje nije ok,ali stvarno mi je vise previse,cekam kap da prelije casu da krenem trenirati jer mi je jako tesko.

Izvini molim te, za ovo sinoc Vec sam mislila da je Sofija svratila i dala mi direktan uput za pslihijatra jutros.
Tvoje ponasanje je potpuno o.k. a ja sam bruka ovog foruma od sinoc
Lakse je coveku da bude ljut na nekog drugog.Tako da sam tvoju muku lepo iskoristila da se izvicem na samu sebe
Vidi, postoje ljudi koji citav zivot, ili dugi niz godina boluju od srca i postepeno se priviknu na misao o operaciji. I nakon toga svaki dan koji im bude bolji od tih koje su imali shvataju kao dar. Oni koji kao Tajamasha, ti, ja i jos poneko ko je gostovao ovde,dobiju takvu dijagnozu iz cista mira - pobesne. Kod Tajamase se to pojavilo kao klaustrofobija.Kod tebe i mene kao bes. I to je normalno. Citala sam neku knjigu (nema veze sa ovom op. ali se radi o tome kako sve telo moze da izda)Pa tu ima nekih pet koraka, prvi je poricanje, drugi valjda strah, treci bes. Dalje se ne secam jer ocigledno nisam makla od besa dalje ...
Meni kad je pozlilo i kad sam na kraju dobila dijagnozu, nista mi nije bilo jasno. Dnevno trcala oko 6 km, kad mi je radno vreme posalo ludacko presla na bicikl pa na njemu nekih 12-15 i odjednom kao kandidat za op.? Ali posto je ta frka prosla( kao tebi to sa udarom), nista me nije bolelo, ja sam lepo sve to "porekla" i nastavila da zivim kao i pre. Jedino gde sam se normalno postavila je sto sam te papire ponela i dobila lekove kao profilaksu kad su me docekale neke dve hiruske intervencije u medjuvremenu...
I opet kao - nista meni nije...
Kad me je odjednom sustiglo, ja sam se ocajnicki uhvatila za ono sto mi je lik koji mi je radio koronarografiju rekao - za sest meseci se nicega necete secati, sve cete moci. I narucila rolere!... ...I na op. otisla pevajuci, kao da mi je majstor umesto velikog kvara na masini utvrdio da samo ventil za vodu blokira. Jeiii. Zamenimo ventil i masina opet kao nova?!
I zato sad besnim
I na tebe, ni krivog / ni duznog. Jer se ponasas isto!
I i dalje zestoko poricem sve ovo. Kad me spuca nevidelo, a imam zakazano recimo INR u zavodu, izmolim muza ili ko je vec u kuci, da me odvedu do tramvaja, postave u stolicu i izadju na sl.stanici i odu kuci. I dalje se ponasam egoisticno i zelim da budem samostalna i ne prihvatam da oni premiru od straha dok ja tako " landram" i ubedjujem ih da ce sve biti u redu. To je kao i to tvoje - pocecu da treniram! A strah tvojih roditelja...poludim kad to sto napises procitam jer imam sina koji je tvojih godina. I onda pobesnim na tebe umesto na sebe, jer lakse je tako, ne mislim koliko ja svoju porodicu plasim istim ponasanjem.
Zato IZVINI JOS JEDNOM, molim te. Ovaj forum ne sluzi tome da se ljudi naplase i onda ne smeju da kukaju i pitaju. Normalno je da si uzasnut, da nemas vise zivaca, da ti je muka od svega.I imas sva prava da to i kazes!
I da saznas kako ces u banju. I sve drugo sto te interesuje.
Imas na ovom forumu i one koji su prosli kao noz kroz puter. Opet ti kazem prelistaj sve od prve strane, naci ces mnogo pozitivnih iskustava. I ako sad nisu prisutni ovde, mozes im poslati pp. Sve mozes.
I svim mojim dragim forumasima se izvinjavam zbog prethodne gluposti i duzine ovog posta

 

[Chin3zu]

hahahah daj nemoj biti luda! Ja prihvatam svaki komentar i ni u jednom trenutku nisam pomislio nista negativno,sve je ok bilo sa tvoje strane. Normalno kazes svoje misljenje. Nedavno sam imao jedan kosmar u vezi sa operacijom,zbog kojeg ja magarac sa 21 godinom kad sam se probudio i poceo da pricam mami istog momenta sam poceo da placem,u grudima me je stezalo nisam mogao da izgovorim. Bio sam se uplasio jako,mislim svakako se plasim ove operacije,jos posle toga ovaj san i skoro da sam rekao roditeljima necu da idem da se operisem. Prelistao sam vise od pola stran ovde jos pre nego sto cu da se registrujem,ali to su razna iskustva kako i ti sam kazes. Sve je od coveka do coveka,tako da nikom nije isto. Da razumem sve,meni je jako tesko kao sto sam i rekao,ceo zivot sam aktivan u sportu i mozete misliti kad pogledam na sat,kad bi trebao ujutru da treniram i posle podne... kako se samo bedno osecam. Ja sam samo rekao daj Boze da sve to prodje kako treba,da ne bude posle operacije ej decko zavrsio si sa treningom,meni je zao i mojih roditelja koji ne mogu da me opasulje i ostalih,ali jednostavno ja bez toga ne mogu. Danas idem na razgovor kod doktora,pa cemo da vidimo sta kazu,ja cu normalno da sve pitam sto me zanima... i sve sto se tice onog najbitnijeg,treninga
A ti nemoj da sebe tumacis pogresno da si nesto kriva ili slicno,svoje misljenje si rekla i ja to postujem. Drago mi je i da napises nesto pa vidim sta i kako

 

[sanjka]

hahahah daj nemoj biti luda! Ja prihvatam svaki komentar i ni u jednom trenutku nisam pomislio nista negativno,sve je ok bilo sa tvoje strane. Normalno kazes svoje misljenje. Nedavno sam imao jedan kosmar u vezi sa operacijom,zbog kojeg ja magarac sa 21 godinom kad sam se probudio i poceo da pricam mami istog momenta sam poceo da placem,u grudima me je stezalo nisam mogao da izgovorim. Bio sam se uplasio jako,mislim svakako se plasim ove operacije)

Hvala ti
Imam srece sto imas otvoren um pa mi gledas kroz prste. Muka mi je samo sto ti je i srce "otvoreno" pa si u nasem drustvu.
Ovo sto si napisao smo svi imali, samo sto smo mi malo matori, pa smo naucili da foliramo . Neko to radi svesno, neko nesvesno,neko cuti o tome da ne bi jos vise naplasio one koji cekaju red...Nemam pojma jesi li bio u situaciji da gledas mace ili kuce kad ima posla sa veterinarom? Ukopa se na sve cetiri, ne da se, pokusava da ogrebe ili ujede...Sto bi mi bili drugaciji? Ili decu dok jos nisu naucila da budu "velika".Pa ceo dz se ori od njihovog placa. A sigurno je da ne bi spavali nocu kad bi im rekli da treba da idu da prime bocu.
Secam se, kad je sve proslo i kad sam bila na kontroli posmatrala sam ljude koji cekaju na prijem. Potpuno nebitno da li imaju 40 ili 70, svi su imali isti izbezumljen pogled,bas kao i macici ili deca a veruju da izgledaju hrabro.
Ljudi ne vole da pricaju o tome, ali tvoja je reakcija potpuno normalna.Mnogi od nas su krisom plakali.
E i tu si u prednosti. Posto treniras uz batine,pretpostavljam da nikad nisi stigao do bilo koje medalje bez bola. Ne pricam o samom treningu koliko trazi izdrzljivosti i snage,vec o samom mecu.Moji su radili borbe u karateu, tako da je tu bilo slomljenih prstiju, podliva,krvavih noseva...I jos sve to svesno trpis.I pre nego sto udjes u mec adrenalin ti nabije puls na 160.
Ono sto je bolje u ovom mecu je to sto ce ti sve raditi a da ti nemas pojma i nista ne osecas.I kad se probudis, opet ti daju pilule za lilule i taj bolni period uglavnom provodis u snu. A kad se uspostavis,sve mnogo manje boli i tad se treba boriti sam za sebe, sto ce tebi ici bez problema, sigurna sam, pa navikao si
A sad, kazi sta je bilo juce kod dr na razgovoru?

 

[mspopovic]

Pozdrav društvo! Malo svratio da vidim ima li vas i kako ste... Kajo, šta se to dešava? Sanjka, čini mi se da smo stabilizovali rezultat na 1:1?
Dosta od nas ... Ja guram, povremeno me muče aritmije, ali može se sve na nogama ... Pušim - ne pomaže ... i eto ... Radim vrlo aktivno, putujem, hodam po terenu... i gojim se - katastrofa jedna ... Bicikl zahrđao, sada me više nije strah, nego me mrziiii ... Mrzi me i kod kardiologa da odem, nismo se gledali godinu i po ... Svima po jedno

 

[mspopovic]

.... meni je jako tesko kao sto sam i rekao,ceo zivot sam aktivan u sportu ....

Mislio sam da ne komentarišem, ali moram mladi čoveče da Ti kažem - daleko si Ti od celog života - imaš još puno pred sobom ... Strah i razočaranje su neminovni kad ti život podeli loše karte ... A igrati se mora ... E sad, da se u oči gledamo, rekao bih Ti svašta, i to veoma, veoma grubo ... Nisi bre Ti sam na svetu pa da prekratiš život zato što misliš da je sport sve u Tvom životu. Tvoja mama zaslužuje da Te gleda zdravog i živog do kraja njenog života. Pa što onda da se ubiješ? Ili, zamisli, da pretvoriš svoj život u borbu za život u krevetu, u kolicima ... daleko bilo ...
Neću da Te gnjavim, ali ću Ti ispričati tri stvari iz mog životnog iskustva.
Kada sam bio u tvojim godinama, trenirao sam džudo, rekreativno. Bilo je mnogo lepo. I još više naporno, ponekad vrlo bolno .. Bio jedan momak, imao 23, zvao se Slavko. I imao prolaps valvule, ali mislio da je sport nešto bez čega život nema smisla ... I umro na tatamiju ... momak koji je radio borbu sa njim bio posle pacijent psihijatara .. A Slavkov tata umro posle tri meseca ...
Pre par godina sretnem moju školsku drugaricu. Ona mi kaže da joj ćerka od 17 godina ide na operaciju kolena. Devojka talenat za atletiku, divota jedna. i moja drugarica kaže, nešto kao - mora na operaciju da bi nastavila da trenira ... I tu ja puknem ... Pa da li si ženo normalna .. Pa jel vidiš, prvo, ko su nazovi ljudi koji treniraju tu decu? Pa teraju decu da se lome, i ko prođe, prođe ... I ako neko u sedamnestoj godini upropasti koleno, nažalost grubo je reći, ali mislim istinito, nema fizičke predispozicije za sport. I zašto dozvoliti da se muči i na kraju shvati, možda kasno, da dalje ne može. I devojče ode na operaciju, sve uspe, i kaže svojim roditeljima - odo ja da završim fakultet ... Sport u drugi plan ..
Sudeći po tome kako pišeš i kako rezonuješ, Ti si intelektualno iznad proseka ... Pa Te stoga molim, pokušaj da nađeš negde film o borbi za svetskog prvaka u teškoj kategoriji između Mohameda Alija i Džoa Frejzera .. Zove se nešto kao " Gorila u Manili".
Pozdravljam Te, želim sve najbolje ... Strah je normalan, ali se prevazilazi - ja sam živi primer, a i ostali koji su ovde ...

 

[Zeusplus]

Citat Original postavio Chin3zu Pogledaj poruku
.... meni je jako tesko kao sto sam i rekao,ceo zivot sam aktivan u sportu ....

Pa treba vremena da čovek shvati i da se moraju menjati prioritetu u životu, bio si aktivan pa bices opet ne kao pre onoliko koliko ti dozvoljava tvoje stanje, zato opusti se vreme leči sve pa i strah i osećaj nemoći.
Svi mi ovdje pišemo iz iskustva evo ja danas slavim 5.godina od operacije 4.bajpasa i ovih novih 5 godina života čine mi se draže nego onih 40 pre operacije.

 

[sanjka]

evo ja danas slavim 5.godina od operacije 4.bajpasa i ovih novih 5 godina života čine mi se draže nego onih 40 pre operacije.

Srecan rodjendan! Divno je kad neko sa takvim stazom ucestvuje ovde

 

[sanjka]

Sanjka, čini mi se da smo stabilizovali rezultat na 1:1?
Dosta od nas ... Ja guram, povremeno me muče aritmije, ali može se sve na nogama ... Pušim - ne pomaže ... i eto ... :

LEGENDO ovog foruma, pa dobro dosao - makar samo i u obilazak Tebi! Nedostajes nam, samo da znas.
Znas ono, bijelo dugme - sta ima novo kod tebe, jedno te isto kod mene....
I tebi

 

[sanjka]

,svoje misljenje si rekla i ja to postujem. Drago mi je i da napises nesto pa vidim sta i kako

I dete nase, STA BI KOD DOTKORA?
Vidi nije fer, javis se, mi mislimo o tebi, tacnije ja mislim o tebi danima, verovatno i ostali, vidis i sam da ti se javljaju. Ali pisem u svoje ime, malkice si mladji od mog sina i htela - ne htela, ne mogu da se izolujem...pa ako bi ti bas pisao...ili ne bi....sigurno je da se ja brinem sta se desava ako se ne javljas danima. Ovo je forum, moze da ti se svidi ili da mrzis ono sto ti pisemo,znam da mozes i da se ne javis uopste. Ali, izvredjaj nas sve ako hoces, mrzi nas, svako ce zastupati svoje misljenje, samo javi da si u komadu i da se nista lose ne desava. To sto je cika doca rekao, moze a i ne mora da bude istina. Opet nije razlog da se ne javis.
Jedino ako te nisu "oma" ostavili u Kamenici. Sto mi isto pada na pamet.
????????

 

[Chin3zu]

Hehe,izvinjavam se sto nisam odgovaram bas i ne posecujem cesto forume. Ali naravno da sam imao u glavi da treba da napisem,vec kad kuckam ovde i pitam za savete. Danas sam bio da uradim opet nalaze neke,trombofilije ili kako se to vec zove. Ponavljam ih zato sto sam prekinuo pre 6 dan sa Plavex-om,jer u bolnici kad su mi radili ja sam primao te injekcije u stomak za razredjivanje krvi. Nalaze cekam (ja mislim 4 nedelje) ako ne i brze,zbog operacije ja sam im tamo rekao. Na razgovoru sam cuo neke stvari,koje sam takodje procitao u ovoj temi,tipa da ce mi grudnu kost vezati nekom nerdjajucom celicnom zicom koja nije nepoznata za nas organizam. Na razgovoru su mi predlozili 2 nacina operacije. Prva kroz venu (gleda na monitor i radi) a druga otvarane.Kaze lepo doktor,ako se radi kroz venu idem na Dedinje,lako se dobija uput kod nas itd. Druga stvar,oni taj kisobrancic kad stave,ima sanse lepe da se kako je rekao ne vucite me za jedik (trombozira) ili tako nekako,pa da dodje do komplikacija,sto bi znacilo da bi me morali hitno otvarati i operisati opet,a ta operacija nije ni malo vise onda naivna. Oporavak je naravno duzi. Druga je operacija putem otvaranja,koju bi odradili pod okom hirurga. Jeste da se bojim i to sve,ali svakako ja posle operacije planiram da treniram MA STA GOD bilo,tako ako bi prihvatio prvu solucio da bi me mozda kostalo vise nego ova druga. Oporavak je rekao da je mesec dana tako da se vratis i normalno funkcionises,a do 3 meseca da pocnem sa treniranjem. Kost moja posle operacije ce biti oko 85%. Jasno mi je da vise nikad nece biti 100%,tako da on prognozira da kroz godinu,godinu ipo bi trebala da bude 95%. Trenirati mogu,cak je i pozeljno sto mi je izmamilo osmeh na lice ali mi ne savetuje da radim borbe za to vreme,jer je moguc udarac kolenom u grudni kos i katastrofa.

 

[tajamasha]

LEGENDO ovog foruma, pa dobro dosao - makar samo i u obilazak Tebi! Nedostajes nam, samo da znas. Stvarno nam nedostajes.

 

[Софија]

Izvini molim te, za ovo sinoc Vec sam mislila da je Sofija svratila i dala mi direktan uput za pslihijatra jutros.
Tvoje ponasanje je potpuno o.k. a ja sam bruka ovog foruma od sinoc
Lakse je coveku da bude ljut na nekog drugog.Tako da sam tvoju muku lepo iskoristila da se izvicem na samu sebe
Vidi, postoje ljudi koji citav zivot, ili dugi niz godina boluju od srca i postepeno se priviknu na misao o operaciji. I nakon toga svaki dan koji im bude bolji od tih koje su imali shvataju kao dar. Oni koji kao Tajamasha, ti, ja i jos poneko ko je gostovao ovde,dobiju takvu dijagnozu iz cista mira - pobesne. Kod Tajamase se to pojavilo kao klaustrofobija.Kod tebe i mene kao bes. I to je normalno. Citala sam neku knjigu (nema veze sa ovom op. ali se radi o tome kako sve telo moze da izda)Pa tu ima nekih pet koraka, prvi je poricanje, drugi valjda strah, treci bes. Dalje se ne secam jer ocigledno nisam makla od besa dalje ...
Meni kad je pozlilo i kad sam na kraju dobila dijagnozu, nista mi nije bilo jasno. Dnevno trcala oko 6 km, kad mi je radno vreme posalo ludacko presla na bicikl pa na njemu nekih 12-15 i odjednom kao kandidat za op.? Ali posto je ta frka prosla( kao tebi to sa udarom), nista me nije bolelo, ja sam lepo sve to "porekla" i nastavila da zivim kao i pre. Jedino gde sam se normalno postavila je sto sam te papire ponela i dobila lekove kao profilaksu kad su me docekale neke dve hiruske intervencije u medjuvremenu...
I opet kao - nista meni nije...
Kad me je odjednom sustiglo, ja sam se ocajnicki uhvatila za ono sto mi je lik koji mi je radio koronarografiju rekao - za sest meseci se nicega necete secati, sve cete moci. I narucila rolere!... ...I na op. otisla pevajuci, kao da mi je majstor umesto velikog kvara na masini utvrdio da samo ventil za vodu blokira. Jeiii. Zamenimo ventil i masina opet kao nova?!
I zato sad besnim
I na tebe, ni krivog / ni duznog. Jer se ponasas isto!
I i dalje zestoko poricem sve ovo. Kad me spuca nevidelo, a imam zakazano recimo INR u zavodu, izmolim muza ili ko je vec u kuci, da me odvedu do tramvaja, postave u stolicu i izadju na sl.stanici i odu kuci. I dalje se ponasam egoisticno i zelim da budem samostalna i ne prihvatam da oni premiru od straha dok ja tako " landram" i ubedjujem ih da ce sve biti u redu. To je kao i to tvoje - pocecu da treniram! A strah tvojih roditelja...poludim kad to sto napises procitam jer imam sina koji je tvojih godina. I onda pobesnim na tebe umesto na sebe, jer lakse je tako, ne mislim koliko ja svoju porodicu plasim istim ponasanjem.
Zato IZVINI JOS JEDNOM, molim te. Ovaj forum ne sluzi tome da se ljudi naplase i onda ne smeju da kukaju i pitaju. Normalno je da si uzasnut, da nemas vise zivaca, da ti je muka od svega.I imas sva prava da to i kazes!
I da saznas kako ces u banju. I sve drugo sto te interesuje.
Imas na ovom forumu i one koji su prosli kao noz kroz puter. Opet ti kazem prelistaj sve od prve strane, naci ces mnogo pozitivnih iskustava. I ako sad nisu prisutni ovde, mozes im poslati pp. Sve mozes.
I svim mojim dragim forumasima se izvinjavam zbog prethodne gluposti i duzine ovog posta

Сањка насмеја ме. Симпатично је то како си посвећена да једном младом човеку даш што кориснији савет. Само напред!

 

[sanjka]

Сањка насмеја ме.

Sreckovic sam ja sto Ti dezuras
I kad sam vec ovde: Tebi i svim meni dragim na ovom forumu zelim puno srece!
Kazu da su oni na Titaniku imali i zdravlja i para, samo im je falio ovaj bitan sastojak.
Zato nek je ima sto vise u ovoj Novoj

 

[tajamasha]

I od mene, puno srece svima

 

[Софија]

Sreckovic sam ja sto Ti dezuras
I kad sam vec ovde: Tebi i svim meni dragim na ovom forumu zelim puno srece!
Kazu da su oni na Titaniku imali i zdravlja i para, samo im je falio ovaj bitan sastojak.
Zato nek je ima sto vise u ovoj Novoj

Хвала Сањка!

Срећна и теби Нова година, а и осталим форумашима!
Желим вам свима пуно радости и весеља, а и да здравље буде на што вишем нивоу.

 

[sanjka]

Hehe,izvinjavam se sto nisam odgovaram bas i ne posecujem cesto forume. Ali naravno da sam imao u glavi da treba da napisem,vec kad kuckam ovde i pitam za savete..

Ima li sta novo,dete? Da vam nije suknula ideja da ipak odete do Dedinja po drugo misljenje? Kako se osecas? Sta ima? Jesu li ti negde zakazali? Ajde koju rec, praznici su prosli,sad se ima vremena, nadam se da nisi u kolektivnom smestaju, pa daj koju informaciju. Necu da smaram, ali mame inace smaraju pa posto to radim po kuci, mogu i ovde

 

[Chin3zu]

Hehe,kod mene jos nista novo jos se ni ne vodi razgovor za zakazivanje operacije,cekaju se nalazi. Od Dedinja nema nista necu da rizikujem zbog sebe jer cu ja svakako nastaviti da treniram. I sad sam poceo malo da treniram jer ne mogu da izdrzim kao na iglama sam.A poceo sam da treniram zato sto se osecam super,tj osecao sam se. Juce me je u krstima uhvatilo i to bas levu stranu opet skroz neki cudan osecaj.

 

[Chin3zu]

Ubija ovo cekanje.

 

[Ivan xcv]

Moj otac je imao operaciju dvostrukog bajpasa posle dva infarkta proslog juna i sve je proslo u redu. Dokazano je da mu radi samo 1/3 srca sa celim protokom krvi dok su 2/3 izumrle posle infarkta. Zanima me koliko dugo mogu da zive osobe sa 1/3 srca kojima je radjen bajpas ako vode normalan zivot (bez pusenja, pica i uz lekove), tj. da li im zivot nije ogranicen na npr. 1-2 godine ili manje?

 

[sanjka]

Ubija ovo cekanje.

To ti je taktika !!! Toliko te izbezume cekanjem, nalazima, neprospavanim nocima da kad dodje vreme da udjes u bolnicu budes Jednostavno ti se zgadi sopstveni strah pa nemas vise kalorija za njega...onda oni krenu sa onim - pripremi sve nalaze - mislim da bi svi mi platili sve to u bolnici da nam urade, ali to je bolji sistem...ides kod svog lekara po upute, pa ides po privatnim labaratorijama, pa cekas nalaze, pa za zaliske moras i zube sto povaditi sto srediti...pa cekas da stignu nalazi...pa ides kod svog lekara da dobijes sve nalaze...pa silne cekaonice... ...legnes da spavas, srce te izbezumi, sve tutnji u usima...i onda paffff...legnes i spavas. Pa i sledecu noc. I opet. Odjednom
Bar je kod mene tako bilo. Postalo mi je sve svejedno. I onda kad su me konacno pozvali
Samo - hajde da to vec jednom uradimo pa sta bude...
A ja sam jos sreckovic. Od dana kad sam saznala da mora op. do ulaska u bolnicu je proslo 6 nedelja ako se dobro secam.
E sad, za Dedinje znam da od N.God. do pred kraj januara sredjuju sale i tako to. Mozda je tako i kod vas?

 

[milio]

zdravo! ja sam nova na ovom forumu, imam 27 god i treba da operisem zaliske u februaru,da li neko zna sta se radi od pregleda kad se stigne u bolnicu i koliko to otprilike traje do operacije?hvala unapred na odgovoru!

 

[Chin3zu]

Snajka ja cekam vec od decembra za operaciju,nalazi su mi svi gotovi sad ne znam sta jos da mi traze da radim,stolicu (Glupost) haha
ne znam mene ovo cekanje ubija,dokon sam. Imam kao neki da tako nazovem trip,dali to ja u glavi nesto ali mislim da nije,imam osecaj svakog dana kao da me srce pecka,koliko sam cuo srce ne moze da boli ili sta ti ja znam,ali ja konstaltno imam neko peckanje pa me to jos vise izludjuje.