One moment for....

Још увек живи тамо горе
Где су јој звезде прве комшије
И више никог нема поред ње
Свој живот проводи сама

Месечева кћи, зачарана
Спава под сенком успомена
Многе године прошле су
Још само прича у сећању
mina.jpg
 
"Na kolenima svog ujaka, trgovca mangom, prvi put sam cula za cudesne skupljace pticijih gnezda u dalekoj zemlji zvana Malaja. Bez baklji, smelo se penju uz uznjihane bambusove motke na visini od stotinu metara da bi dosegli svodove planinskih pecina. Pod motrenjem duhova ljudi koji su se sunovratili u svoju smrt, posezu oni sa svojih opasnih uporista da ukradu poslasticu za bogate sladokusce - gnezdo od pticije pljuvacke. U uzasnoj tmini cak cak ni same reci strah, pad ili krv ne smeju se nikad izustiti, jer njihov odjek mami zle duhe. Jedini prijatelji skupljaca gnezda su bambusove motke koje nose njihovu tezinu. Pre nego sto nacine prve kretnje, muskarci kucnu bambus blago, i uzdahne li s tugom, odustaju smesta..
Ujak mi je rekao da mi je srce bambus i postupam li s njim nezno i slusam li njihovu pesmu, najvise, najvece gnezdo bice moje."
 
i moj omiljeni citat......:)

Ljubav je uvek nova. Nije vazno da li volimo jednom, dvaput, deset puta u zivotu - jer se stalno suocavamo sa situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas moze odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekud odvede. Treba je prihvatiti, jer ona je osnovna hrana naseg postojanja. Ako je uskratimo sebi, umrecemo od gladi gledajuci zudno u drvo zivota, a necemo imati smelosti da pruzimo ruku i uberemo plod. Treba traziti ljubav, ma gde ona bila, cak i onda kad to podrazumeva sate,dane,nedelje razocarenja i tuge.
Jer onog trenutka kad krenemo u potragu za ljubavlju, i ljubav takodje polazi nama u susret.
I spasava nas.
 
Copy - pastovano sa knjizevnosti. Pisao Bandini..Znachi srushila sam se kad sam prochitala tekst! Fantastichno...

Stepenice su skripale poput rdjavih misli i sklonost ka tihom i suptilnom nastupu pada u vodu. Znam da je zaspala. Kiselina koja stipa nozdrve i svezi tragovi u hodniku odaju njeno poslednje hodocasce. Opet je " samoca " urezala nove rane po trulom namestaju, resena da celom selu teatralno pokaze koliko je zapostavljena. Da li pri ovakvim naletima gneva smem da je nazovem droljom? Manje je vazno koliko je to nepromisljeno. Pred vratima spavace sobe odlozila je svoj poderani kaput, svezanj kljuceva i kratez koji nije skoro zapevao. Vreme je! Pljuvackom sam sprao sve ono sto su dlanovi cuvali u ime razumevanja. Vise ne zelim da razumem. Sta ce to meni? Gde je ta rec u ovoj nasoj, maglom osencenoj, rasutoj volji? Gde? Pretvorio sam se u smrdljivu lopuzu zarad njenih prigusenih uzdaha, zarad sladunjavog ukusa tanke, prozirne kafe, misticnog joj osmeha i blazenstva umazanog ogledala u spavacoj sobi. Zgrabio sam pusku, usao u sobu i pogledom trazio razlog za jos jedno besano jutro, za jos malo strpljenja. Prisao sam krevetu, i dalje se kolebajuci, mada to nije za publiku, razbacao prnje i kosmare i zatekao je, nagu i uplakanu, bez imena, bez srama. Sve se to da skloniti. Nista od toga nije podgrejalo vlazni barut, ali cev se ipak uspravila. Zasto im je ostavila krila?
 
Bila si naslonjena na stari klavir
koji daje malo dushe glumachkom bifeu
posivelom od dima, sujete i lazzi.
Stajali si sa chashom u ruci
i sa nekom setom u chashi.

Zejtinjavim ochima sharala po gomili
dechje crtezze neprimerene prilici
dok su vitezovi klovnovi i aveti.
Sa josh malo pudera u pogledu
iz garderoba izlazim kao sasvim obichni ljudi
dodushe, lebdeci malo od aplauza u tabanima
i sa premijerom zguzzvanom u chvoru kravate....

Vladan Savic
 
"On je bio polovina nečega. Snažna, lepa i darovita polovina nečega, što je možda bilo još lepše i snažnije od njega. Bio je, dakle, čarobna polovina nečega veličanstvenog i nedokučivog. A ona, ona je bila potpuna celina. Mala.dezorijentisana, ne mnogo snažna ni skladna celina, ali celina."
M.Pavic
 
" Da, ponekad se najludja misao, na izgled sasvim nemoguca misao, tako jako ukorenjena u glavi, da je covek najzad smatra kao nesto ostvarljivo... I ne samo to, ako se ta ideja sjedini sa jakom, strasnom zeljom, onda je covek najzad shvati kao nesto fatalno, neizbezno, sudbinski predodredjeno, kao nesto sto nikako ne moze da ne bude, sto se mora dogoditi. "
F.M.Dostojevski
 
Butterflies & Hurricane:
Jednom se tako naslonila na dovratak, prekrstila ruke i potrazila me dugim, tajanstvenim pogledom.
Zamislio sam je kako pegla male decije stvari, video sam sebe sa novinama otvorenim na sportskoj strani, i cuo sam radio sa vecernjim zeljama slusalaca...
Znam, nije to idealna slika, stavise, feministkinje bi je rado iscepkale u parampacad, ali, ja je nisam spomenuo misleci da je idealna. Niposto. Hteo sam da objasnim sta se dogadjalo sa mnom.
Dotad sam devojke, razmisljajuci o njima, uglavnom svlacio do gole koze. U mojim malim nocnim fantazijama bile su postrojene kao na sistematskom pregledu, i retko koja je uspela da sacuva na sebi par crnih carapa, ili neku slicnu perverznu krpicu.
Ona je bila prva koju sam obukao u nesto...




" Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, i nema te priče od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena…Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće… i onda će znati…Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije…Uzdahnuće, verovatno… Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi… Biće sama , nadam se…Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina… Tišina… Da…I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo… Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca…Štedeći se… Učeći se kako ću najbolje voleti nju…Kada je konačno nađem… "
Kliknite za proširenje...

Koja je ovo knjiga? Hocu da je kupim i procitam....
 
Jedna od Balashevicevih knjiga..
E sad tachno koja je ne bih znala da ti kazem, jer i ja zelim da ih imam, ali ne mogu da se nadju.Citate iz knjiga sam skupljala po netu.
Trazila sam i na sajmu knjiga, medjutim recheno mi je da je to neko posebno izdanje....bla bla...verovatno sa ogranichenim tirazem. Tako da ako neko zna gde mogu da se kupe u Bg-u neka ostavi na temi...
Pozz...
 
Jedan od onih zivota

"Ona se verovatno tačno seća na kom smo se sastanku poljubili?
Ja, priznajem, ne...
Jer svoj život sam počeo da brojim tek od tog poljupca, pa nadalje...
Bilo je od našeg prvog izlaska milion penala, onih filmskih situacija, pri susretu, u kolima, na stepeništu, ali nekako sam se plašio da je poljubim, slutio sam da bi to moglo da pokvari sve?
I bio sam u pravu...
Prvim poljupcem, kao tamnocrvenim carskim pečatom, u momentu je poništila haotičnu hrpu mojih uspomena, i iz pretenciozne Biografije Mog Momčenja prezrivo iscepila sve one stranice na kojima se pominju devojke, ljubav, strast...
Koliko samo promašenih tema?
Iz jedne naizgled prozaične popodnevne gužve nadošla je lagano i nezadrživo, kao talas, osmehnula se, potopila me zagrljajem, i tiho se povukla ka tamnoj pučini svoje tajanstvenosti...
Da...
A more ume nemilosrdno da se primiri...
Katkad me, eto, oseka danima i danima ostavi nasukanog i samog...
Ali delići Onog Talasa zapali su u svaku božiju pukotinu Ove Stare Stene...
I, ma šta da se desi...
U meni će zauvek ostati ona so..."


Jedan od onih zivota

"Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije opšlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo..."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Ангел.
Ring for blowjob
Odgovora
7
Pregleda
433
Masno-TkivoInViVo
M
Redmond
Pitanje za one koji su varali partnera
2 3 4
Odgovora
90
Pregleda
2.215
Niccolo
N
Toxique
Dragi forumaši i forumašice,imam jedno pitanje.......
4 5 6
Odgovora
148
Pregleda
1.884
kapetanmark
kapetanmark

Back
Top