Olga Lukovic i delo "Srbi narod najstariji"- stepen relevantnosti?

[Urvan Hroboatos]

Pojma nemaš, sedi KEC!

https://sr.wikipedia.org/wiki/Летећи_чунак

Летећи чунак (енгл. Flying shuttle) је справа коју је 1733. године изумео енглески проналазач Џон Кеј. Њиме је олакшан процес ткања, а производња удвостручена. Његовим открићем започела је Индустријска револуција.

A to znači da je započela još 1700-e... nebitno za Oglu, zaista...

Industrijska revolucija je počeka krajem 18. st., no razmahala se u Engleskoj tek u 19. st.

I nema nikakve veze s engleskom nacionalnom kristalizacijom.

https://en.wikipedia.org/wiki/Industrial_Revolution

 

[Лекизан]

Тема је Луковићка и њена теза или шта је већ то.

 

[Urvan Hroboatos]

Тема је Луковићка и њена теза или шта је већ то.

Tema je bila ona, no Englezi kleti preoteše temu.

 

[Рнђа]

Olga Lukovic i delo "Srbi narod najstariji"- stepen relevantnosti?

Релевантно? Врло.
Пример? Ево!

Пише Олга Луковић Пјановић при дну стране 477 књиге:

"Да се после ове - чини нам се - корисне дигресије, вратимо Апендинијевим "изненађењима", од којих свако може да се обради као нова студија; и нпр. његов навод молитвеног позива древне Орфејевске верске церемоније:

"Evoe Hysates... nihil aliud significabunt nisi ECCE DEUS PATER, vel - ECCE ADEST PATER..."​

Јасно је, да је ово алузија на све грешке, које су направили Грци и Римљани својим непознавањем њихових савременика "варвара", чије име им је чак било немогуће изговорити. А исправљање тих грешака је један веома тежак и незахвалан посао - с обзиром, да су се оне - кроз дуго време и прелазећи с генерације на генерацију - предубоко укорениле. Овај српски на грчки начин изобличен орфејевски узвик гласи:

"Ево јес/т/ отац!" ​

Остатак латинског текста је понављање истог тог узвика: "Ево Бога Оца! или - ЕВО ЈЕСТЕ ОТАЦ!"

Ето - изван сваке сумње - једног предмета за изучавање са становишта, с ког он после Апендинија, колико знамо, никада у том смислу није био изучаван! У данашње доба - нажалост - непоклања се потребна пажња ни српском језику, ни српској прошлости, нити традицијама српског народа, које су - у првомреду - одраз духовних вредности једне некада велике и веома распрострањене нације.

Стога, радећи на овој - првој студији ове врсте, ми сматрамо, да испуњавамо један свети задатак покушајем уношења мало светлости у хаос, који су у односу на извесна подручја створили грчки и римски писци."

 

[Рнђа]

Тачност навода у вези молитвено гпозива древне Орфејевске верске церемоније потврђују следећи од Олге Луковић Пјановић независни извори:


А. Joakim Stulić aka Joakim Stulli у делу "Lexicon latino-italico-illyricum ditissimum, ac locupletissimum, in
quo adferuntur usitatiores, elegantiores, difficiliores earundem linguarum phrases, loquendi formulæ, ac proverbia [pars I]" пише:

​

"Yes Attes sono due voci,le quali si contenevano nell'inno Orfico,che cantavasi nella celebrazione delle Orgie. Anche Strabone cele ricorda (6). Andavano esse unite a11a voce Evo,cioе Evo yes Ates, che rispondono alle Illiriche evo jes Otaz, ecce adest pater, ecco e presente il padre,cioe Dio (c)."

Б. Страбон који у Book X, Chapter 3 , Section 18 пише

"Just as in all other respects the Athenians continue to be hospitable to things foreign, so also in their worship of the gods; for they welcomed so many of the foreign rites that they were ridiculed therefor by the comic writers; and among these were the Thracian and Phrygian rites. For instance, the Bendideian rites are mentioned by Plato,60 and the Phrygian by Demosthenes,61 when he casts the reproach upon Aeschines' mother and Aeschines himself that he was with her when she conducted initiations, that he joined her in leading the Dionysiac march, and that many a time he cried out "êvoe saboe," and "hyês attês, attês hyês"; for these words are in the ritual of Sabazius and the Mother."

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Релевантно? Врло.
Пример? Ево!

Пише Олга Луковић Пјановић при дну стране 477 књиге:

"Да се после ове - чини нам се - корисне дигресије, вратимо Апендинијевим "изненађењима", од којих свако може да се обради као нова студија; и нпр. његов навод молитвеног позива древне Орфејевске верске церемоније:

"Evoe Hysates... nihil aliud significabunt nisi ECCE DEUS PATER, vel - ECCE ADEST PATER..."​

Јасно је, да је ово алузија на све грешке, које су направили Грци и Римљани својим непознавањем њихових савременика "варвара", чије име им је чак било немогуће изговорити. А исправљање тих грешака је један веома тежак и незахвалан посао - с обзиром, да су се оне - кроз дуго време и прелазећи с генерације на генерацију - предубоко укорениле. Овај српски на грчки начин изобличен орфејевски узвик гласи:

"Ево јес/т/ отац!" ​

Остатак латинског текста је понављање истог тог узвика: "Ево Бога Оца! или - ЕВО ЈЕСТЕ ОТАЦ!"

Ето - изван сваке сумње - једног предмета за изучавање са становишта, с ког он после Апендинија, колико знамо, никада у том смислу није био изучаван! У данашње доба - нажалост - непоклања се потребна пажња ни српском језику, ни српској прошлости, нити традицијама српског народа, које су - у првомреду - одраз духовних вредности једне некада велике и веома распрострањене нације.

Стога, радећи на овој - првој студији ове врсте, ми сматрамо, да испуњавамо један свети задатак покушајем уношења мало светлости у хаос, који су у односу на извесна подручја створили грчки и римски писци."

Evoe / euhoe je ritualni krik na bahanalijama. On nastaje od Bahovog drugog imena: Euhijus. https://lsj.gr/wiki/Euhius

Primer kod Plauta:

Euhoe Bacche, Bromie, quo me in silvam venatum vocas?
audio, sed non abire possum ab his regionibus,
ita illa me ab laeva rabiosa femina adservat canis,
85poste autem illinc hircus † alus, qui saepe aetate in sua
perdidit civem innocentem falso testimonio.

http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.02.0039:act=5:scene=2

 

[Рнђа]

In sanskrit evá means: so, just so, exactly so, indeed, truly, really, just, exactly, very, same, only, even, alone, merely, immediately on, still, already, etc.

 

[Рнђа]

Тема је Луковићка и њена теза или шта је већ то.

јес отац, отац јес (Срби)
hyês attês, attês hyês (Страбон)
јес отац, отац јес (Срби)

када можемо да рачунамо да ћете да уведете емотикон "средњи прст"?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

јес отац, отац јес (Срби)
hyês attês, attês hyês (Страбон)
јес отац, отац јес (Срби)

када можемо да рачунамо да ћете да уведете емотикон "средњи прст"?

Hij (Hijetije) je ime; ne može se samo u toj frigijskoj invokaciji kod Strabona izolovano promatrati.

Pausanijin Opis Helade, 2.9.18:

τάφοι δέ εἰσιν ὁ μὲν Λίνου τοῦ Ἀπόλλωνος καὶ Ψαμάθης τῆς Κροτώπου, τὸν δὲ λέγουσιν εἶναι Λίνου τοῦ ποιήσαντος τὰ ἔπη. τὰ μὲν οὖν ἐς τοῦτον οἰκειότερα ὄντα ἑτέρῳ λόγῳ παρίημι τῷδε, τὰ δὲ ἐς τὸν Ψαμάθης ἡ Μεγαρική μοι συγγραφὴ προεδήλωσεν. ἐπὶ τούτοις ἐστὶν Ἀπόλλων Ἀγυιεὺς καὶ βωμὸς Ὑετίου Διός, ἔνθα οἱ συσπεύδοντες Πολυνείκει τὴν ἐς Θήβας κάθοδον ἀποθανεῖσθαι συνώμοσαν, ἢν μὴ τὰς Θήβας γένηταί σφισιν ἑλεῖν. ἐς δὲ τοῦ Προμηθέως τὸ μνῆμα ἧσσόν μοι δοκοῦσιν Ὀπουντίων εἰκότα λέγειν, λέγουσι δὲ ὅμως.

http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0159:book=2:chapter=19:section=8

U eng. prevodu ovo je prevedeno kao Bog kiše:

After these is an image of Apollo, God of Streets, and an altar of Zeus, God of Rain...

http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0160:book=2:chapter=19:section=8

Drugo mesto kod Pausanije:

http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0160:book=9:chapter=39:section=3


Interpretiraju da bi reč mogla biti u vezi sa hyetios: https://lsj.gr/wiki/ὑέτιος

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Interpretiraju da bi reč mogla biti u vezi sa hyetios: https://lsj.gr/wiki/ὑέτιος

Hesihije Alesandrijski kaže sledeće:

Ὑης: Ζεὺς ὄμβριος

Hýēs: Zeus ómbrios

Prema Hesihu, to je ime Zevsa Kišonosnog.

Pre bih rekao da je ovo što smo naveli (još jedan) primer Olgine nekompetentnosti.

 

[Рнђа]

Олга Луковић Пјановић...

Стога, радећи на овој - првој студији ове врсте, ми сматрамо, да испуњавамо један свети задатак покушајем уношења мало светлости у хаос, који су у односу на извесна подручја створили грчки и римски писци.

Страбон (Book X, Chapter 3 , Section 18)...

"Just as in all other respects the Athenians continue to be hospitable to things foreign, so also in their worship of the gods; for they welcomed so many of the foreign rites that they were ridiculed therefor by the comic writers; and among these were the Thracian and Phrygian rites. For instance, the Bendideian rites are mentioned by Plato,60 and the Phrygian by Demosthenes,61 when he casts the reproach upon Aeschines' mother and Aeschines himself that he was with her when she conducted initiations, that he joined her in leading the Dionysiac march, and that many a time he cried out "êvoe saboe," and "hyês attês, attês hyês"; for these words are in the ritual of Sabazius and the Mother."

Hetitsko attaš je atestirano u drugom milenijumu BC, frigijsko ata VIII stoleću BC.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Taj deo (Koletov komentar) deluje u redu. Problem je sa Olginim pokušajima interpretacije ove druge reči.

 

[Рнђа]

Проблем је искључиво велика нужда да (y овом случају) Олга Луковић Пјановић буде потпуно некомпетентна и да баш сваки њен навод буде погрешан. Зато се мора превидети да Олга Луковић Пјановић овде тек преноси писање и тумачење Франческа Марије Апендинија (које се у потпуности слаже са читањем Јоакима Штулића) и зато се нема друге до расчеречити молитвени позив Орфејевске верске церемоније и тумачити га као низ неповезаних имена.

А почујте само, мимо историје.... Ево! Јест Отац.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Проблем је искључиво велика нужда да (y овом случају) Олга Луковић Пјановић буде потпуно некомпетентна и да баш сваки њен навод буде погрешан. Зато се мора превидети да Олга Луковић Пјановић овде тек преноси писање и тумачење Франческа Марије Апендинија (које се у потпуности слаже са читањем Јоакима Штулића) и зато се нема друге до расчеречити молитвени позив Орфејевске верске церемоније и тумачити га као низ неповезаних имена.

А почујте само, мимо историје.... Ево! Јест Отац.

I koje je tvoje tumačenje Hesihijevog leksikona?

Jest: Zevs Kisonošni?

Nije dovoljno istrgnuti iz konteksta neki pojedinačni slučaj, samo zato što bi nešto zvučalo onako kako bi nekoj unapred zacrtanoj zamisli odgovaralo. U ovom slučaju, to znači istražiti pomenute reči. Gde se javljaju, kako, u kom značenju i koje je moguće njihovo poreklo.

Što se tiče Olge, ona nekada jeste navodila dobro stvari, ali najčešće pogrešno. Ili je koristila prevode umesto originala, neretko sa puno štamparskih grešaka i sl. Svakako vrlo loše navođenje citata nije nikako pomoglo (tako je slučaj i sa ovim Evoe Hysates, čega uopšte nema u izvorima, a posebno ne tako napisano). Dakle, ovde niko ne čini Olgu nekompetentnom, već ona to jeste sama po sebi.

Тачност навода у вези молитвено гпозива древне Орфејевске верске церемоније потврђују следећи од Олге Луковић Пјановић независни извори:

Nije nezavisni izvor, već direktni izvor koji je koristila. Citat koji Olga donosi, od Stulija je. Takođe je, kao što je slučaj i sa mnogim citatima, loše citiran kod Olge (umetnute su bespotrebne tri tačkice između Hystates, koje zapravo treba da glasi Hyesates, i sledeće reči, nihil.

Takođe, propust u tome što nije navela odakle je citat vodi i do toga da će neko pomisliti da se radi o nekom antičkom spisu, a ne nečem nastalom u XIX stoleću.

 

[Рнђа]

Библиографија Олге Луковић Пјановић садржи записе

- Rjecsosloxje illir. -ital.l at. Joakima Stulli Dubrocsanina, Dubrovia, MDCCCVI.

- Franciscus Maria Appendini, De praestantia et vetustate linguae illyriсае... ad Joachimum Stullium Illyrici lexici auctorem, 1806.


Оба издања могуће је слободно преузети са books.google.com

Joakim Stulli
Rjecsoslòxje u komu donosuse upotrebljenia, urednia, mucsnia isteh jezika krasnoslovja nacsini, izgovaranja i prorjecsja: Illir., Ital., Lat, : A-O


Franciscus Maria Appendini
De praestantia et vetustate linguae Illyricae ejusque necessitate ad plurimarum gentium populorumque origines, et antiquitates investigandas


Од важности је још и италијанско издање Штулићевог речника из 1810

Gioacchino Stulli
Vocabolario italiano-illirico-latino del p. Gioacchino Stulli raguseo ... diviso in due tomi nei quali si contengono le frasi piu usitate, e piu eleganti, i modi di dire, i proverbj ec. di tutte tre le lingue: A-I


Ја иначе јесам погрешио мислећи да су то неповезани радови али то ће се показати важним таман колико и лањски снег.

 

[Рнђа]

Joakim Stulli
Rjecsoslòxje u komu donosuse upotrebljenia, urednia, mucsnia isteh jezika krasnoslovja nacsini, izgovaranja i prorjecsja: Illir., Ital., Lat, : A-O

 

[Рнђа]

Franciscus Maria Appendini
De praestantia et vetustate linguae Illyricae ejusque necessitate ad plurimarum gentium populorumque origines, et antiquitates investigandas

 

[Рнђа]

Gioacchino Stulli
Vocabolario italiano-illirico-latino del p. Gioacchino Stulli raguseo ... diviso in due tomi nei quali si contengono le frasi piu usitate, e piu eleganti, i modi di dire, i proverbj ec. di tutte tre le lingue: A-I

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Evo jedne fotkice Olgice sa jedne trbine pored ni manje ni više no mlađanog Milutina Jaćimovića.

Eh što volim mnoge pojedince koji je izdvajaju iz te cele skupine...pa kažu još i da ja pravim nekakve zavere kada je grupišem sa Deretićem i ostalom kompanijom.

 

[Ipposthenis]

Da li vredi citati "Srbi narod najstariji" od Olge
sad sam skinula

neko citao....?

Preporučujem je, za istraživanje fenomena pseudo-istorije i porekla nekih od čuvenih fantazija te skupine. Može biti čak i zabavno na momente. Za jedno potpuno nemilosrdno razotkrivanje tvrdnji Luković Pjanović, i sve u principu što o njenom radu treba znati ipak radije pročitati R. Radića ,,Srbi pre Adama i posle njega" ili ,,Klio se stidi".

 

[Kole11]

"Да се после ове - чини нам се - корисне дигресије, вратимо Апендинијевим "изненађењима", од којих свако може да се обради као нова студија; и нпр. његов навод молитвеног позива древне Орфејевске верске церемоније:

"Evoe Hysates... nihil aliud significabunt nisi ECCE DEUS PATER, vel - ECCE ADEST PATER..."​

Јасно је, да је ово алузија на све грешке, које су направили Грци и Римљани својим непознавањем њихових савременика "варвара", чије име им је чак било немогуће изговорити. А исправљање тих грешака је један веома тежак и незахвалан посао - с обзиром, да су се оне - кроз дуго време и прелазећи с генерације на генерацију - предубоко укорениле. Овај српски на грчки начин изобличен орфејевски узвик гласи:

"Ево јес/т/ отац!" ​

Остатак латинског текста је понављање истог тог узвика: "Ево Бога Оца! или - ЕВО ЈЕСТЕ ОТАЦ!"

U Turskoj je nedavno pronadjena kamena stela koja potice iz 6.veka pne. Na kamenu su urezane 3 glave, 2 velike i jedna manja izmedju njih. Iznad glava je napisano ATAS, a ispod tekst u tri reda, https://www.academia.edu/43144910/A...scription_in_the_Territory_of_Nakoleia_45_67_

Autori smatraju da je rec o Bogu Ocu, pod imenom ATAS, Boginji Majci, pod imenom MATAR i njihovom detetu pastiru, koje je takodje bozanstvo.

Zanimljivo je da se taj orfejski usklik upucen Bogu Ocu, ako je verovati Apendiniju, javlja priblizno u isto vreme kada je nastala ova stela.

 

[Kole11]

Objasnjavajuci da postoji misljenje da Srbi svoj naziv duguju gradu Serbinonu u Panoniji, Olga na str.375 pise sledece,

Olga tvrdi da je ova recenica zapisana kao komentar u delu Codex Romanus iz 14. veka. Iduci ovim tragom naleteo sam na identican komentar ali u drugom delu. Naime, Maksim Planud, https://en.wikipedia.org/wiki/Maximus_Planudes#cite_ref-3, prepisujuci Ptolomejevu Geografiju u 13. veku, dodaje sledeci komentar pored zapisa grada Serbinon u Panoniji:

"+Ἀπὸ τοῦ Σερβίνου τούτου οἱ Σέρβοι λέγονται οἶμαι."
Verujem da su Srbi dobili ime po Serbinonu.

Do Planudove knjige nisam dosao, ali ovaj komentar stoji na sajtu DOAKS, https://www.doaks.org/resources/mmdb/manuscripts/1662

Dakle u 13. veku imamo misljenje ucenog Vizantinca da su Srbi dobili ime po antickom gradu u donjoj Panoniji Serbinonu.

Pitam se sta ce sledece da se pojavi ispod prasine zaborava

 

[psmaniac]

Ова статуа даје једну битну информацију! Квалитет израде слова упућује на накнадни
упис на старији артефакт. Судећи по изради кружница очију и носа и паралелних обрва,
мајстор се служио шестаром а саме линије су правилне и урађене су сигурном руком која
зна шта ради. Урезани текст делује као да га је радио неко ко не зна ни шта је 'права' а
камо ли шта је кружница. У које је време датиран натпис? Изгледа ми као да је идол из
неке пропале цивилизације на чије остатке се неко уписао.

 

[Kole11]

Pogledajte prilog 772319

Ова статуа даје једну битну информацију! Квалитет израде слова упућује на накнадни
упис на старији артефакт. Судећи по изради кружница очију и носа и паралелних обрва,
мајстор се служио шестаром а саме линије су правилне и урађене су сигурном руком која
зна шта ради. Урезани текст делује као да га је радио неко ко не зна ни шта је 'права' а
камо ли шта је кружница. У које је време датиран натпис? Изгледа ми као да је идол из
неке пропале цивилизације на чије остатке се неко уписао.

Nisu to oci, nos i obrve, vec tri glave, dve velike i jedna manja. Iznad glava se nalazi linija za koju si mislio da su obrve.
Stela je iz 6.veka pne i simbolizuje bozanstva Oca, Majke i njihovog deteta.

 

[NickFreak]

Pretpostavljam da se misli narod najstariji koji je sacuvao svoje originalno ime u Evropi ne krvna zrnca. To je svakako blizu istine , izgleda i jedan od prvih koji je ostvario vlast nad Germanima i Slovenima . Prevlast nad Germanima su preuzeli Goti koji su ih potisnuli polako ali ce vlast nad Slovenima zadrzati do kraja.
Franci cesto naglasavaju Sorbi , Vendi slovenske narodnosti kao u pseudofederigarovoj hronici kao da razlikuju od nekih drugih germanizovanih , dakle postoji slovenska narodnost kod Franaka ili rasa. Nisam zapazio da postoji tada nesto poput germanske narodnosti i rase.
Srbe izdvajaju kao pleme ali ipak u opstem smislu tretiraju tako sve Slovene primer "limes sorabikus" koji je postojao do 12 veka , a predstavljao je granicu izmedju Sovena i Franaka. Razlog ovome je ocigledno da su Franci koji poticu sa tla Holandije ciji se jezik uzima za najcistiji franacki , zatim romanski koji zadominirao ali raspadom su nastale i nemacke drzave. Tako da je Franacka bila definitivno visejezicna zemlja.