Olga Lukovic i delo "Srbi narod najstariji"- stepen relevantnosti?

[Pumpaj Dinstanović]

Evo jedne fotkice Olge dok je bila mlada, sa tetkom Ljubom.

Za vreme školovanja bavila se sviranjem violine.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Fotka sa njene vikipedijske stranice je sa završavanja škole Kraljica Marija u Krunskoj 8.

A ova je sa maturiranja 1942. godine.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Olga sa jednog odmora na Boračkom jezeru.

U jednoj šetnji, nešto starija.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Takođe nešto kasnija vremena, u poseti jednog od srpskih društava u Indijanapolisu u Americi, u kojem se čuva jedna slika vojvode Radomira Putnika.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Olgino pismo Miliću od Mačve povodom članka u Politici od 28. maja 1982. godine posvećenog poreklu Albanaca i albanskog jezika.

Olga je napisala jedan članak pod pseudonimom dr Vladimir Sabljić.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo još jedne Olgije fotografije u boji.

A evo i fotografije sa njene sahrane na Topčiderskom groblju 1. aprila 1984. godine.

Ne prepoznajem na ovoj fotki nijedno lice sem Milićevog (levo).

 

[Lesandar]

Olga je napisala jedan članak pod pseudonimom dr Vladimir Sabljić.

Pisati pod pseudonimom smatraš neetičkim?

 

[Urvan Hroboatos]

​

Pseudoistorija u Srbiji — uvoz iz NDH
Rodonačelnikom srpske pseudoistorije u novije doba smatra se Olga Luković Pjanović, tokom Drugog svetskog rata udata za Adolfa Bratoljuba Klaića, tvorca hrvatskog novogovora u vreme NDH, koji je u „korienskom pravopisu“, koji je bio na snazi u NDH, negirao jednačenje suglasnika po zvučnosti.

Ovo je formalno istina (iako nije nikakav argument protiv korijenskoga pravopisa), no to samo pokazuje da, kao što romantičari kažu, "ljubav ne poznaje granica"

 

[Mrkalj]

Pseudoistorija u Srbiji — uvoz iz NDH
Rodonačelnikom srpske pseudoistorije u novije doba smatra se Olga Luković Pjanović, tokom Drugog svetskog rata udata za Adolfa Bratoljuba Klaića, tvorca hrvatskog novogovora u vreme NDH, koji je u „korienskom pravopisu“, koji je bio na snazi u NDH, negirao jednačenje suglasnika po zvučnosti.



https://rs-lat.sputniknews.com/anal...ariji-narod-na-svetu-falsifikovanje-istorije/

Biografija
Završila je gimnaziju u Čačku, a zatim je bila primljena u Dom kraljice Marije u Beogradu.

Tokom Drugog svetskog rata bila je u logoru u Nemačkoj. Nakon rata je radila kao spiker na Radio Zagrebu. Ubrzo je diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na odseku za klasične jezike.

U Parizu je doktorirala na Sorboni 1969. godine, sa disertacijom „Pravda kod Eshila i Sofokla“.[1]

Interesantno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ubrzo je diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na odseku za klasične jezike.

Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. U Beogradu je probala Filozofski, a ne Filološki (odustala posle tri godine i prebacila se na zagrebački fakultet).

Klasične nauke u BG se studiraju na Filozofskom, a ne Filološkom.

Vikipedija...

 

[Mrkalj]

Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. U Beogradu je probala Filozofski, a ne Filološki (odustala posle tri godine i prebacila se na zagrebački fakultet).

Klasične nauke u BG se studiraju na Filozofskom, a ne Filološkom.

Vikipedija...

Da, ali nikako mi nije jasna hronologija - logor u Nemačkoj, venčanje sa Klaićem, spiker na radio Zagrebu, studije u Beogradu, studije u Zagrebu.

Da li je studije započela u Beogradu pre rata, pa nastavila u Zagrebu 1941?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da, ali nikako mi nije jasna hronologija logor, venčanje sa Klaićem, spiker na radio Zagrebu, studije u Beogradu, studije u Zagrebu.

Ne čudi, zato što je malčice ispremetana. Događaji se često ne navode redosledom, već nekad i nešto što se desilo kasnije, a nekad nešto ranije; nevešto napisani predgovori za onu njenu knjigu joj nimalo ne pomažu.

Filozofski u Beogradu je probala pedesetih i u Zagrebu diplomirala 1960. godine. Potom se udala za Klaića i radila kao spikerka na gradskom radiju. To je sve dosta posle Drugog svetskog rata.

 

[Mrkalj]

Ne čudi, zato što je malčice ispremetana. Događaji se često ne navode redosledom, već nekad i nešto što se desilo kasnije, a nekad nešto ranije; nevešto napisani predgovori za onu njenu knjigu joj nimalo ne pomažu.

Filozofski u Beogradu je probala pedesetih i u Zagrebu diplomirala 1960. godine. Potom se udala za Klaića i radila kao spikerka na gradskom radiju. To je sve dosta posle Drugog svetskog rata.

Što onda onaj pseudoistoričar Aleksandar Uzelac piše da je udata u NDH?

Pseudoistorija u Srbiji — uvoz iz NDH

Rodonačelnikom srpske pseudoistorije u novije doba smatra se Olga Luković Pjanović, tokom Drugog svetskog rata udata za Adolfa Bratoljuba Klaića, tvorca hrvatskog novogovora u vreme NDH, koji je u „korienskom pravopisu“, koji je bio na snazi u NDH, negirao jednačenje suglasnika po zvučnosti.
„Naši autohtoniste prepoznaćete po tome što izbegavaju da koriste jednačenje suglasnika po zvučnosti, što govore o ’srbstvu‘ i ’srbskom‘ jeziku, što je tvorevina koja je, zanimljivo, potekla iz jedne ustaške sredine. To je zanimljiv pokazatelj odakle i duvaju ti vetrovi autohtonizma. Oni su danas u Srbiju uglavnom uvezeni od ljudi spolja, iz sredina za koje ne možemo reći da su naklonjene srpskim nacionalnim interesima“, naglašava Uzelac.

Taj je inače otac Željka BrojkeiSlova Klaića:

 

[Pumpaj Dinstanović]

Što onda onaj pseudoistoričar Aleksandar Uzelac piše da je udata u NDH?

Osim ukoliko nije pronašao neki podatak koji bi promenio ono što joj piše u biografiji uz delo, pretpostavljam da je pobrkao malo. I nije iznenađujuće, s obzirom na to koliko su joj haotično pisane biografske crte.

 

[Сребрена]

Što onda onaj pseudoistoričar Aleksandar Uzelac piše da je udata u NDH?

Изгледа да на Бг Филозофском факултету није научио докле је постојала НДХ. А његови преци, судећи по пореклу презимена Узелац, ништа му не оставише у сећање. Што би казао мој отац, све мој до мојега код ових "историчара" .Ако му новинар (исто тако "вајни и бајни") није подметнуо текст, Узелац тек поче академску каријеру и одмах је заврши.

Рођен је у Београду (1981) где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је 2005. на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, где је 2008. одбранио магистарску тезу Furor Tartarorum – Монголи и Татари у српским средњовековним изворима. Докторску дисертацију Србија, Бугарска и Татари у другој половини XIII века одбранио је 2013. на истом факултету.
Био је стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка, као и Министарства просвете науке и технолошког развоја Републике Србије. Специјализовао се на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“ током 2007. године.



И, успут, Клаићи немају везе са хрватским националним идентитетом :предак је променио презиме 1919.године у Клаић а био је Клоц, подунавски Немац.

 

[Pumpaj Dinstanović]

И, успут, Клаићи немају везе са хрватским националним идентитетом :предак је променио презиме 1919.године у Клаић а био је Клоц, подунавски Немац.

 

[Mrkalj]

Uzdam se u te da predstaviš venčani list sa Adolfom Klotzom - ionako ti jedino taj list fali u kolekciji Olge Luković. Imaš i krštenicu i diplomu i istoriju bolesti koje si nas blagoizvoleo poštedeti i umrlicu etc.

 

[Urvan Hroboatos]

И, успут, Клаићи немају везе са хрватским националним идентитетом :предак је променио презиме 1919.године у Клаић а био је Клоц, подунавски Немац.

Opet gluparija, nemaš pojma što je nacionalni identitet.

Pitam se ponekad, kako ljudi mogu biti takvi epohalni tupadžije.....

Nevjerojatni idiotizam (možete brisati zbog vrijeđanja, no ovi debili mi idu na q...).

Evo, i židovski identitet je u kandžama retardiranosti:

https://www.timesofisrael.com/chief...s-against-immigrants-as-liberman-urges-probe/

 

[Pumpaj Dinstanović]

Uzdam se u te da predstaviš venčani list sa Adolfom Klotzom - ionako ti jedino taj list fali u kolekciji Olge Luković. Imaš i krštenicu i diplomu i istoriju bolesti koje si nas blagoizvoleo poštedeti i umrlicu etc.

Vidiš, baš je dosta teško doći do podataka o njihovom braku. Olga ga praktično nikad nije pominjala u vreme kada je postala čuvena u izvesnim krugovima (krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina) praktično nema ni osvrta nikakvog, kao da je ušao u damnatio memoriae. I kada je sredinom osamdesetih godina emigrirala u Francusku (a potom se i udala za Cvetka Pjanovića) promenila svoje prezime iz Klaić u devojačko Luković.

No, kopajući malčice jesam dospeo do nečeg vrlo interesantnog, a što bi ujedno moglo objasniti kako je tačno ona postala doktor nauka, i to ni manje ni više no na prestižnoj Sorboni. @Pyriel23 je tu dobro (mada nisam odmah prepoznao sarkazam) poentirao, a meni je uvek bilo čudno kako je moguće da se ona doktor nauka sa Sorbone, u struci nije nikada bavila; ni jednog jedinog dana. Od kada je diplomirala 1960. godine u Zagrebu, ništa nije pisala, objavljivala,...njen kompletni magnum opus sačinjavaju dva predgovora za kritičke prepeve dela Ajshila i Euripida.

Naime...njen doktorat je u najvećoj meri delo njenog supruga, Adolfa. Klaić je bio veliki poznavalac i Ajshila i Sofokla; preveo i prepevao, te komentarima obogatio skoro sva njihova dela. Konačno imamo logični i konzistentni odgovor kako je kao prvo osoba ovakvog profila uopšte mogla i doktorirati na Sorbini, kao i zašto se apsolutno nikada za života nije bavila klasičnim naukama.

 

[Сребрена]

Vidiš, baš je dosta teško doći do podataka o njihovom braku. Olga ga praktično nikad nije pominjala u vreme kada je postala čuvena u izvesnim krugovima (krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina) praktično nema ni osvrta nikakvog, kao da je ušao u damnatio memoriae. I kada je sredinom osamdesetih godina emigrirala u Francusku (a potom se i udala za Cvetka Pjanovića) promenila svoje prezime iz Klaić u devojačko Luković.

Не видим ниједан разлог зашто би једна жена ( и чувена и непозната јавности) помињала првог мужа и брак од пре 20 година кад има другог мужа. То се не ради у женском свету, неписано правило.
Да ли си сигуран да није била Луковић-Клаић па променила у Луковић-Пјановић ?


Сад погледах википедију и нађох да се ту "вајни" историчар Узелац информирао о Олги: "Удавала се два пута, за Братољуба Клаића, хрватског лингвисту и члана Хрватског државног уреда за језик за време Другог светско рата и Цветка Пјановића, четничког официра. " Прочитао је на брзину просто-проширену реченицу
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Олга_Луковић-Пјановић

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не видим ниједан разлог зашто би једна жена ( и чувена и непозната јавности) помињала првог мужа и брак од пре 20 година кад има другог мужа. То се не ради у женском свету, неписано правило.

Suštinski si u pravu vezano za opasku da se to ne radi, ali nije baš 20 godina, već svega nekoliko. No, Bratoljub je preminuo 1983. godine. Ne pominje ga ni dok je još bio živ, pred smrt, kao ni dok je bila sama.

Да ли си сигуран да није била Луковић-Клаић па променила у Луковић-Пјановић ?

U dokumentaciji se vodi, prosto, kao Olga Klaić. Pjanović se javlja samo kad treba da se upiše devojačko.

 

[Mrkalj]

Opet gluparija, nemaš pojma što je nacionalni identitet.

Pitam se ponekad, kako ljudi mogu biti takvi epohalni tupadžije.....

Nevjerojatni idiotizam (možete brisati zbog vrijeđanja, no ovi debili mi idu na q...).

Evo, i židovski identitet je u kandžama retardiranosti:

https://www.timesofisrael.com/chief...s-against-immigrants-as-liberman-urges-probe/

Hroboatose, veoma je očigledno da je Srebrena u pravu, a ti ne.

Nacionalni identitet podunavskog Švabe koji je postao hrvatski nacionalni radnik je izuzetno labilna kategorija. Odgovori sebi na pitanje - ko bi bilo Adolf Bratoljub Klaić (Klotz) da je sa 20 godina otišao u Nemačku? Ko bi bio Šulek da je sa 20 otišao u Nemačku, ko bi bio Šenoa da je sa 20 otišao u Nemačku, ko bi bio Đalski?

Na drugoj strani, pogledaj Dositeja Obradovića koji se u tim godinama i otisnuo u svet i postao najveći Srbin od svih Srba. A zašto je to bilo moguće? I da li ima iole sličan primer takvog Hrvata?

Takvu identitetsku predstavu kakvu imaš ti - "osobno sam podrijetlom 4-5 naroda" - imaš upravo zato što je tvoj slučaj, kao i celokupno hrvatstvo, endemska kategorija. A tome je tako jer (1) činjenica da svaki pripadnik tzv. "narod Hrvata" već u drugom kolenu ima nekog ko nije istog naroda kao on, izuzetan je raritet na listi naroda i trebalo bi tu pojavu zaštititi preko UNESCO-a. I (2) taj i takav "narod" gradi svoj identitet na negaciji; "Nismo Srbi" što nas definiše Hrvatima" i onda se utrkuju ko će pre šestog januara da baci jelku kroz prozor, da slučajno ne ostane u kući tokom srpskog Božića.

Jedan u nizu dokaza te negacije kao osnove identiteta je i tvoja nekrunisana internetska delatnost.

Normalno je da se identitet temlji i na svesti o zajedničkom poreklu, u suprotnom i imate ovo što imate - 90% Hrvata ne bi imalo ništa protiv da se sutra probude kao Nemci. To je ono što nije normalno, a proističe iz tvog poimanja identiteta i poimanja onih, tebi sličnih, endemskih živuljki.

I zato je Srebrena u pravu 100%, a ti 0%.

PS. Pozabavi se malo ličnom prezentacijom. U poslednje vreme svi su ti ludi, idioti, tupadžije, glupi, a to samo znači da si prs'o živčano.

 

[Urvan Hroboatos]

Hroboatose, veoma je očigledno da je Srebrena u pravu, a ti ne.

Nacionalni identitet podunavskog Švabe koji je postao hrvatski nacionalni radnik je izuzetno labilna kategorija. Odgovori sebi na pitanje - ko bi bilo Adolf Bratoljub Klaić (Klotz) da je sa 20 godina otišao u Nemačku?

Takvu identitetsku predstavu kakvu imaš ti "osobno sam podrijetlom 4-5 naroda" imaš upravo zato što je tvoj slučaj endemska kategorija. A tome je tako jer (1) činjenica da svaki pripadnik tzv. "narod Hrvata" već u drugom kolenu ima nekog ko nije istog naroda kao on, izuzetan je raritet na listi naroda i trebalo bi tu pojavu zaštititi preko UNESCO-a. I (2) taj i takav "narod" gradi svoj identitet na negaciji; "Nismo Srbi" što nas definiše Hrvatima" i onda se utrkuju ko će pre šestog januara da baci jelku kroz prozor, da slučajno ne ostane u kući tokom srpskog Božića.

Jedan u nizu dokaza te negacije kao osnove identiteta je i tvoja nekrunisana internetska delatnost.

Normalno je da se identitet temlji i na svesti o zajedničkom poreklu, u suprotnom i imate ovo što imate - 90% Hrvata ne bi imalo ništa protiv da se sutra probude kao Nemci.

I zato je Srebrena u pravu 100%, a ti 0%.

Tupadžija, tupamaros i tudum.

Identitet nije podrijetlo. Nijedan postojeći narod nije nekog svog "podrijetla", kojeg je inače teško utvrditi jer nema jasnih kriterija.
Nacija, kao zreo narod, je zajednica sudbine, proširena obitelj s kolektivnim osjećajem pripadnosti, sjećanja, ambicijama, kulturno-povijesnim profilom, simpatijama i antipatijama, predočbom o sebi i drugima itd.

Prema tom, Klaić je podpuni Hrvat jer pripada tom kolektivu.

U slučaju Židova, gdje se stvari nepotrebno kompliciraju, radi se o tom da ljudi mogu biti toga podrijetla, ali ne identiteta (npr. Karl Marx, Karl Landsteiner, dijelom Marcel Proust), a mogu biti i podrijetlom i identitetom (Einstein, Kafka, Modigliani). Postoji niz Nijemaca francuskog (Chamisso, DuBois Reymond, Dirichlet,..) podrijetla; Rusa poljskoga (Lobačevski, Stravinski,..), Iraca engleskoga (Wolfe Tone, Robert Emmet, Erskine Childers,..) itd.

Nacionalni identitet je:

a) višeslojan, tj. nije nužno ili-ili (kao trudnoća). No primarna je lojalnost

b) on se gradi vremenom, i dozrijeva, pa je u prijašnjim periodima možda latentan, jer nije predstavljao primarni fokus lojalnosti (npr. Dante, Boccaccio,..).

No, on ima podlogu u etničkoj i kulturnoj samosvijesti neke razine, koja u različitoj mjeri seže u prošlost kod različitih nacija. I ljudi koji se asimiliraju u neku relativno modernu naciju zapadnoga tipa (zadnjih 200-300 godina) nisu ništa manje, ni više, pripadnici te nacije nego netko drugi. Tko pripada sudbinskom kolektivu zna komu kolektivu pripada, a komu-ne.

 

[Mrkalj]

Tupadžija, tupamaros i tudum.

Identitet nije podrijetlo. Nijedan postojeći narod nije nekog svog "podrijetla", kojeg je inače teško utvrditi jer nema jasnih kriterija.
Nacija, kao zreo narod, je zajednica sudbine, proširena obitelj s kolektivnim osjećajem pripadnosti, sjećanja, ambicijama, kulturno-povijesnim profilom, simpatijama i antipatijama, predočbom o sebi i drugima itd.

Prema tom, Klaić je podpuni Hrvat jer pripada tom kolektivu.

U slučaju Židova, gdje se stvari nepotrebno kompliciraju, radi se o tom da ljudi mogu biti toga podrijetla, ali ne identiteta (npr. Karl Marx, Karl Landsteiner, dijelom Marcel Proust), a mogu biti i podrijetlom i identitetom (Einstein, Kafka, Modigliani). Postoji niz Nijemaca francuskog (Chamisso, DuBois Reymond, Dirichlet,..) podrijetla; Rusa poljskoga (Lobačevski, Stravinski,..), Iraca engleskoga (Wolfe Tone, Robert Emmet, Erskine Childers,..) itd.

Nacionalni identitet je:

a) višeslojan, tj. nije nužno ili-ili (kao trudnoća). No primarna je lojalnost

b) on se gradi vremenom, i dozrijeva, pa je u prijašnjim periodima možda latentan, jer nije predstavljao primarni fokus lojalnosti (npr. Dante, Boccaccio,..).

No, on ima podlogu u etničkoj i kulturnoj samosvijesti neke razine, koja u različitoj mjeri seže u prošlost kod različitih nacija. I ljudi koji se asimiliraju u neku relativno modernu naciju zapadnoga tipa (zadnjih 200-300 godina) nisu ništa manje, ni više, pripadnici te nacije nego netko drugi. Tko pripada sudbinskom kolektivu zna komu kolektivu pripada, a komu-ne.

Ovo su površne tričarije pseudorealista koje sam više puta pretvorio u prah. Ko misli da je odgovor potreban, neka pročita moj prethodni post.

 

[Urvan Hroboatos]

Ovo su površne tričarije pseudorealista koje sam više puta pretvorio u prah. Ko misli da je odgovor potreban, neka pročita moj prethodni post.

Nisi ti ništa odgovorio.

Srpski narod je, kao i hrvatski (i drugi, daleko važniji) jednstavno mješavina više skupina koja je vremenom prihvatila srpski identitet kako se kristaliziorao tijekom desetljeća i stoljeća. Većina Srba su neka mješavina kao i Grci, Englezi, Kinezi, Talijani i bilo koji drugi narod.

Može se nabrajati kolik ose hoće Srba koji su imali, ako su im predci uopće zabilježeni, neke "druge" kao predke. Također, nemali broj pravoslavaca u Hrvatskoj (i BH, a manje u CG) držao se Hrvatima, dosta dugo, tijekom zadnjih 500 godina.
Može se navesti mnoštvo primjera vlaških pravoslavaca iz Obrenovca i sl. koji u 19. st. insistiraju da u "Hrvati", dok se nisu pretopili u Srbe.

Jednostavno, nacija je kolektivna sudbina. Za golemu većinu Hrvata Srbi su neka gnjavaža koja vuče na istok i oko tog ne razbijaju glavu.