Odlomci iz knjiga

[Baudrillard]

On spusti glavu kao da kaže »da« i više je ne podigne. On, napokon pravi čovjek, a ne jad i bijeda. Junak, a ne više gnjida, čovjek koji se više ne brka s drugima, nego se sada izdigao iznad njih. I to sam. Glava mu je visjela oborena na grudi, kako je i priličilo smrti, a ledene su se usne i dalje malo smiješile u znak prezira, »pobijedio sam te, kukavni svijete, nisi me umio zadržati«.

Dino Bucati - Šezdeset pripovjesti (Začarani građanin)

 

[Nina]

"Želeo bih bar jednu osobu sa kojom bih mogao da pričam o svemu kao sa samim sobom."

Knez Miškin, "Idiot" F.M. Dostojevski

 

[Lady Moon]

"Čovječe, sjeti se da si ravan onome pred kim se ponizuješ, i ne ponizuj se! Hodaj uspravno. Ne plači pred tuđim vratima, jer iza tih vrata za tebe nema nikoga. Pljusni i pljuni, ali se ne ponizuj."

Miroslav Krleža, "Gospoda Glembajevi"

 

[Baudrillard]

Ali, strah razvija svoju najveću moć kad nas vraća u hrabrost koju je bio oduzeo našoj dužnosti i našoj časti. U prvoj otvorenoj bitci što su je Rimljani izgubili protiv Hanibala, pod konzulom Sempronijem, kad je vojsku od deset tisuća pješaka odjednom obuzeo smrtni strah i kad Sempronije nije vidio drugog izlaza za taj kukavičluk, uz neviđenu se srčanost baci u proboj kroz glavninu vojske neprijateljske i pobije velik broj Kartažana, iskupljujući tako sramotni strah uz istu cijenu koju bi bio imao od sjajne pobjede. A toga se ja plašim više nego straha.

Mišel de Montenj - Eseji

 

[Nina]

" O, draga, veruj, to sto pamecu krste ljudi cesto je samo kratkoumlje tasto."

"Faust" – Gete

 

[Nina]

“Malo ljudi pronalazi izlaz, neki ga ne vide čak i ako ga nađu, a mnogi ga čak i ne traže.”

Luis Kerol - Alisa u zemlji čuda

 

[Baudrillard]

Životni zanos ne želi ništa drugo do osećaj slobodnog lebdenja što je praćeno gubljenjem Ja. Ekstaza joge i sufija i orfike istovremeno s gubitkom životnog Ja želi sjedinjavanje s uzvišenim Ja. Joga doslovno zaista i znači sjedinjavanje, isto kao i grčko ÷åíïóéò, hebrejsko jihud i arapsko itihad.

Bela Hamvaš - Velika riznica predaka

 

[Lady Moon]

Nad ritinama i vrbacima pocelo je da se vedri i kraj kola zacuše se prve ševe. Vidik je bio pun jata vrana i sve više svetao od bezmernih, ravnih poplava i bara. Putem, uz obalu, uz brda, koja su opet padala i spuštala se u mokre travuljine, kola su brzo stigla tri velika, cma camca, što su dole, na reci, lagano odmicala.

Zagrljen toplim decjim rukama, on je kao nastavljao da spava. Kas kopita, škripu tockova, decji glas, u koji se spuštahu i klik ševa i graktanje vrana, slušao je kao kroz san, koji ga je mešao sa kišovitim oblacima što su se sve više isparavali, jer je iza njih bilo, negde, bezmerno daleko, ali ogromno, Sunce.

Dete koje nije dobijalo na svako pitanje odgovora, ponavljalo ih je, izmuceno, po sto puta, trzajuci ga za uši, za nakit, za brke. Neispavano i slabunjavo, bilo je posle sve tiše. On poce da tiho pevuši i da je ljulja, a cercica mu leže na grudi i zaspa.

Miloš Crnjanski (Seobe)