Одбрамбено-отаџбински рат 1992-1995

[fortes]

Pitanje je da li bi tako bilo da ovi nisu imali direktnu vojnu pomoć NATO. Zapravo nije pitanje, jer čim je NATO uskratio aktivnu podršku (baš tu blizu Banjaluke), usledilo je i povlačenje kržljavih i lojavih. Legitimno je pretpostaviti da bez njih ne bi šljam ni krenuo u takve akcije, baš kao što bez njih nije mogao ni da ih završi onako kako bi želeo.

Sve je to deo rata i ne može se gledati odvojeno.Ni ponašanje Beograda ni tadašnje američke administracije, ni uticaj na Zagreb, ni sve ostalo što je bilo vezano za rat i trebalo je sve analizirati pa onda donositi odluke i vojne a naročito političke. Nema rata 1:1 nikada nije ni postojao, to je zaista patetično navoditi kao opravdanje.
Imali su ograničenu podršku NATO na terenu koji je imao svoje interese i ideje kako rešenje treba da izgleda, ali nije SVK pobegla pred NATO niti se VRS povlačila pred NATO niti je NATO ulazio u napuštene gradove i probijao liniju fronta. Na kraju ih jeste NATO tj Vašington da nazovemo stvari pravim imenom , zaustavio jer im tada nije odgovaralo da previše puste muda, ne od straha od reakcije Beograda sigurno ili naprasno vaskrsle VRS kod Banjaluke par dana nakon poraza kod Mrkonjić Grada i njegovog pada. To tek deluje smešno.
Ako već imaš priliku da iz greške naučiš jer si preživeo, najgluplja stvar koju sebi možeš da uradiš je racionalizovati do stepena da je tvojoj sujeti lakše prihvatljivo. Suoči se sa tom greškom i izvuci pravilan zaključak . Razbili su nas u leto-jesen 95'.Tačka. Nemoj ponovo dozvoliti da ti se to desi.

 

[Srboskizborim]

Sve je to deo rata i ne može se gledati odvojeno.Ni ponašanje Beograda ni tadašnje američke administracije, ni uticaj na Zagreb, ni sve ostalo što je bilo vezano za rat i trebalo je sve analizirati pa onda donositi odluke i vojne a naročito političke. Nema rata 1:1 nikada nije ni postojao, to je zaista patetično navoditi kao opravdanje.
Imali su ograničenu podršku NATO na terenu koji je imao svoje interese i ideje kako rešenje treba da izgleda, ali nije SVK pobegla pred NATO niti se VRS povlačila pred NATO niti je NATO ulazio u napuštene gradove i probijao liniju fronta. Na kraju ih jeste NATO tj Vašington da nazovemo stvari pravim imenom , zaustavio jer im tada nije odgovaralo da previše puste muda, ne od straha od reakcije Beograda sigurno ili naprasno vaskrsle VRS kod Banjaluke par dana nakon poraza kod Mrkonjić Grada i njegovog pada. To tek deluje smešno.
Ako već imaš priliku da iz greške naučiš jer si preživeo, najgluplja stvar koju sebi možeš da uradiš je racionalizovati do stepena da je tvojoj sujeti lakše prihvatljivo. Suoči se sa tom greškom i izvuci pravilan zaključak . Razbili su nas u leto-jesen 95'.Tačka. Nemoj ponovo dozvoliti da ti se to desi.

Ja sam otvorio temu da se izvuku pouke i zaključci za ubuduće u najboljoj nameri.

 

[veliki krang]

Sve je to deo rata i ne može se gledati odvojeno.Ni ponašanje Beograda ni tadašnje američke administracije, ni uticaj na Zagreb, ni sve ostalo što je bilo vezano za rat i trebalo je sve analizirati pa onda donositi odluke i vojne a naročito političke. Nema rata 1:1 nikada nije ni postojao, to je zaista patetično navoditi kao opravdanje.
Imali su ograničenu podršku NATO na terenu koji je imao svoje interese i ideje kako rešenje treba da izgleda, ali nije SVK pobegla pred NATO niti se VRS povlačila pred NATO niti je NATO ulazio u napuštene gradove i probijao liniju fronta. Na kraju ih jeste NATO tj Vašington da nazovemo stvari pravim imenom , zaustavio jer im tada nije odgovaralo da previše puste muda, ne od straha od reakcije Beograda sigurno ili naprasno vaskrsle VRS kod Banjaluke par dana nakon poraza kod Mrkonjić Grada i njegovog pada. To tek deluje smešno.
Ako već imaš priliku da iz greške naučiš jer si preživeo, najgluplja stvar koju sebi možeš da uradiš je racionalizovati do stepena da je tvojoj sujeti lakše prihvatljivo. Suoči se sa tom greškom i izvuci pravilan zaključak . Razbili su nas u leto-jesen 95'.Tačka. Nemoj ponovo dozvoliti da ti se to desi.

O tome se i radi, NATO faktor je u kombinaciji sa svim što se dotle dešavalo bio presudan faktor. Na primer, da su kojim slučajem iz NATO procenili da združeni šljam može da ostvari zacrtane ciljeve bez njihove pomoći, ne bi se ni umešali direktno. Isto tako, da im je bio cilj da Srbi budu potpuno vojno poraženi, ne bi povukli podršku tako blizu cilja, to jest Banjaluke. Što se mene tiče, sasvim prihvatljiv razvoj događaja u smislu upoređivanja naših i mogućnosti naših neprijatelja.

 

[veliki krang]

Ja sam otvorio temu da se izvuku pouke i zaključci za ubuduće u najboljoj nameri.

Pouke su izvučene, loj je u getu, Srpska je čista, deo Hrvata majorizovan, drugi deo u NATO. Budućnost upravo tako izgleda i sviđa nam se.

 

[Khal Drogo]

У сваком рату прва жртва бива истина. И у рату у бившој БиХ истина је прва убијена, против Срба је стао силник, са таквим распоредом карата, и гдје силник ту игру зна играти, Срби посебно када је пропагандни рат у питању и нису имали шанси.
Рат је завршио, већ сам написао, Срби у Српској највише за што су се могли изборити су неки преговори под међународним надзором, нека мини конференција о статусу бивше БиХ, па ту како прођемо.
То се и десило у Дејтону, прођосмо како прођосмо.
Међутим, варају се они који мисле да је игра завршила, јок, како већ написах

Рат, онај оружани, је завршио ДМС, који је такав какав јесте, наставља се онај пропагандни, искваренији, подмуклији, српски непријатељи покушавају кварним играма у миру остварити ратне циљеве. Да би се то остварило потребно је и моделирати прошлост гдје е се и унизити борба Срба за опстанком на своме, и наставити демонизација ВРС.

Слиједи онај покваренији, подмуклији рат.
У том рату важно је моделирати историју по мјери оних који су ратовали против Српске, прогурати привид о рату, како је Српској неко помогао (они који су брутално бомбардовали Српску у августу-септембру 95-е и више пута 94-е), селективно се бирају догађаји, помињати да је ВРС у 10ак операција када је овладала територијом била ултиматумима НАТО-а заустављена и враћена на раније положаје је забрањено.

Има још једна појава, јаве се тако неки потомци конвертита из анамо неких времена или неки тазе потурице, представе се Србима а онда крену дробити како смо ми (који то ми) били пред колапсом, дубокоумно провуку како је дејтонски споразум за босанске Србе (обавезно нагласе босанске јер то је у ефбиху обавезно) био спас од потпуног војног пораза или како су нас (кога то нас) разбили 95-е.
Лично ми је то прејадно, то лажно представљање, па онда трактати како би се прогурала та нека њима драга "истина" о том нашем одбрамбено-отаџбинском рату.
На жалост тих потомака потурица и тазе потурица, не би давно тај рат, без обзира на пропаганду у комшилуку али на жалост и антисрпских портала у Србији, зна се о том рату подоста, и како је текао. Зна се и коме је силник помагао, кога је у бројним навратима зауставио у операцијама и напредовањима, и на Горажду, и на Игману и пред Бихаћом, уосталом и документовано је.

ВРС је одбранила Српску, против Српске је стао силник, помоћи на другој страни ниоткуд, малобројнији, са истрошеним ресурсима и војним ефективима, ВРС се на терену одлично држала, након отвореног уласка НАТО силника непријатељи су то искористили, ВРС против такве силе није могла, неке територије су изгубљене, ВРС је у том моменту након пада неких крајишких општина држала око 54% (+/-) територије бивше БиХ, приближило се давно прије задатом омјеру, и преговори у Дејтону су могли почети.

Сада нам у овом постратном рату послије рата ваља бранити истину, друге немамо. А на моралисања или премудра паметовања како је 1995-е силник помогао Српској могу само поручити. Ако неко вјерује да је онај који је пуне 4 године дјеловао против Српске, и које је војно интервенисао и уништавао ВРС и Српску у августу-септембру 1995-е напрасно кренуо да "спаси" те озлоглашене Србе, тај или се потпуно изгубио у мржњи према Српској или је једноставно малоуман, нека сам бира шта је.

 

[veliki krang]

Има још једна појава, јаве се тако неки потомци конвертита из анамо неких времена или неки тазе потурице, представе се Србима а онда крену дробити како смо ми (који то ми) били пред колапсом, дубокоумно провуку како је дејтонски споразум за босанске Србе (обавезно нагласе босанске јер то је у ефбиху обавезно) био спас од потпуног војног пораза или како су нас (кога то нас) разбили 95-е.

Da su takvi ponosni na svoje ime, odnosno na svoj nakot, ne bi se lažno predstavljali. Nije to neka satisfakcija za nas, jer smo ih i ranije smatrali otpadom, ali je dobro da se i u današnje vreme pravi razlika između nas i njih, tačnije da se produbljuje jaz, između ostalog i ovim što oni pokušavaju u miru. Mada nema ni veze, jer upravo današnja situacija sa prethodnom nema veze. Onda je najveći problem bio što su sredine bile izmešane i uvek je postojala opasnost od unutrašnjeg udara ili u najmanju ruku nestabilnosti. Danas kada je teritorija na kojoj živimo etnički čista, takvih opasnosti nema i to je zapravo naš najveći dobitak. Ako ikada dođe do novog sukoba, neprijatelja ćemo gledati preko linije fronta, a ne u kući prekoputa.

 

[ZabranjeniLegenda]

Sve je to deo rata i ne može se gledati odvojeno.Ni ponašanje Beograda ni tadašnje američke administracije, ni uticaj na Zagreb, ni sve ostalo što je bilo vezano za rat i trebalo je sve analizirati pa onda donositi odluke i vojne a naročito političke. Nema rata 1:1 nikada nije ni postojao, to je zaista patetično navoditi kao opravdanje.
Imali su ograničenu podršku NATO na terenu koji je imao svoje interese i ideje kako rešenje treba da izgleda, ali nije SVK pobegla pred NATO niti se VRS povlačila pred NATO niti je NATO ulazio u napuštene gradove i probijao liniju fronta. Na kraju ih jeste NATO tj Vašington da nazovemo stvari pravim imenom , zaustavio jer im tada nije odgovaralo da previše puste muda, ne od straha od reakcije Beograda sigurno ili naprasno vaskrsle VRS kod Banjaluke par dana nakon poraza kod Mrkonjić Grada i njegovog pada. To tek deluje smešno.
Ako već imaš priliku da iz greške naučiš jer si preživeo, najgluplja stvar koju sebi možeš da uradiš je racionalizovati do stepena da je tvojoj sujeti lakše prihvatljivo. Suoči se sa tom greškom i izvuci pravilan zaključak . Razbili su nas u leto-jesen 95'.Tačka. Nemoj ponovo dozvoliti da ti se to desi.

U pravu si ne mozes gledati rat odvojeno. Zato je zabluda pricati o tome da su Amerikanci spasili Srbe u Republici Srpskoj, kada su isti Amerikanci sve napravili da HVO i ABIH napreduju.

Da nije Amerike/NATO, Srpsko bi danas bilo od Zagreba do Beograda.

Najvece greske Srba tokom rata jesu bile:

1. JNA i Projugoslovenska politika - Zbog projugoslovenske politike Beograda Srbi nijesu zaokruzili gradove koji su osvojili - Vukovar i Dubrovnik, nego osvoje i napuste. Tu kazu je kriva Mira Markovic ali uglavnom Srbi su posljednji u bivsoj SFRJ da ukapiraju da ne postoje Bratstvo i Jedinstvo i to im najvise kostalo.

Da je Slobodan Milosevic odmah 1992 godine u skupstini ustavom proglasio Republiku Srpsku sa Dubrovnikom i Republiku Srpsku Krajinu sa Bihacem i Vukovarem kao dio Srbije, i preimenovao kroz skupstinu Jugoslaviju u Republiku Srbije - dakle zvanicno i legalno stvorio "Veliku Srbiju", bilo bi mnogo lakse okoncati rat u korist Srba.

2. Ratno profiterstvo - Zarada je bila velika na frontovima i neki su se navikli na ratno stanje da bi zaradili na crno pa im odgovaralo da rat traje sto duze, sto na kraju je kostalo Srbe. Ovaj fenomen je isto vezano za jugoslovenstvo - neki Srbi su na prvim linijama fronta prodavali oruzje svojim protivnicima muslimanima, dakle cista izdaja i dio jugoslovenskog sindroma.

 

[Khal Drogo]

Да би разумјели то вријеме, како су се ствари отимале контроли (да ли?), важно је пратити хронологију догађаја.
У одбрамбено-отаџбинском рату први покољ цивила имали смо 26.марта 1992. када су хрватске снаге (из Хрватске) извршила масакр 70 спских цивила у селу Сијековац у општини Брод.
Тада тих дана и мјесеци фокус бјеше ипак на Сарајеву, Сарајево бјеше мјесто догађања, и у Сарајеву имамо први покољ војника ЈНА 22.априла 1992.године.
Данас подоста знамо о том покољу. ЈНА је тада током читавог априла 1992. држала неутралну страну, често били "тампон зона" између већ добро опремљених паравојних муслиманских формација, тзв патриотске лиге (и које су у фебруару 1992. већ бројале 70.000 наоружаних војника распоређених у јединице) и српских сеоских стража, из којих ће се касније формирати ВРС.
Тог 22.априла 1992. у приградском насељу Касиндол, дошло је до квара на транспортеру ЈНА (спала гусјеница), војници, њих осморица, су изашли,одмах су их неспремне заробиле снаге тзв патриотске лиге, одвеле до великог парка и истог дана слиједи егзекуција, масакр.
Врло је важно знати да је тада тек почињала та драма, ЈНА није била страна у сукобу, не и из перцепције оних који су тежили "убрзати догађаје" и масакром војника ЈНА, овај злочин се покушао прикрити, крвинци су јавили да ће војници бити "размијењени", тијела су склоњена, тајно укопана. до данас су нађени дијелови посмртних остатака тек двојице убијених војника ЈНА.
Дуго је овај злочин, за који су сви знали, био "забрањена тема" у федералном илити блискисточном Сарајеву, након 15 година један бошњачки медиј је ипак стидљиво објавио текст;

Овај покољ је требао бити опомена ЈНА да их је тадашња муслиманска политичка врхушка означила непријатељем, заправо већ поодавно. Требало али није. И ЈНА је тих дана и мјесеци, баш као и сви, пролазила кроз кошмар. Другачија бјеше ситуација у Крајини и у Сарајеву, у децембру 1991-е бјеше мобилизаџуја сарајевског корпуса ЈНА (ПС; један од три корпуса у саставу тадашње 2.В.О.), коју су Хрвати и Муслимани на позив неког Алије бојкотовали а Србима који би се одазвали мобилизацији пријећено је отказом са посла, та мобилизација је доживјела крах. И свих тих мјесеци имамо превирања и турбуленције, покољ у великом парку требао је бити онај догађај након којег је свако морао прогледати.
Али јок, у ЈНА су многе кључне позиције (у 2.В.О. свакако) држали неспособни каријеристи и колебљивци, командант 2.В.О бјеше неки Кукањац, надмени неспособњаковић, паничар, најгора комбинација, и чијом кривицом ће бити убијено 42 војника ЈНА 2.-3.маја 1992. код Скендерије и у Добровољачкој, командант сарајевског корпуса бјеше неки Ђурђевац, једнако неспособан, тип изгубљен у времену и простору, да тих дана у Сарајеву умјесто ове двојице би један Младић, другачије би то ишло. Али не би.
Мора се нагласити да је у ЈНА и у Сарајеву и у касарнама у другим крајевима бивше БиХ, било истинских српских родољуба међу старјешинама ЈНА, који су стали уз свој народ, често би игнорисали линију субординације, на своју руку урадили колико се може на припреми нашег рода за оно што слиједи.

 

[Snowy Winter '95.]

O samim uzrocima rata i o tome ko je želeo da razbije Jugoslaviju (istupanjem iz iste) dosta govore i pojave poput Maspoka.
U slučaju reakcije srpskog naroda na secesiju, svakako da se ne ni u kom slučaju ne može izostaviti iskustvo koje je isti prošao tokom Drugog svetskog rata (prilikom prvog rasparčavanja Jugoslavije). Dakle, svakome je moralo biti jasno da bez ozbiljnih političkih rešenja ne može da se proglasi nezavisnost.

Srbi su u BiH ostvarili ono što su želeli - srpska vojska je uspešno zaštitila narod od unitarne dzamahirije i uspostavila Srpsku Republiku na značajnom delu BiH.
Sa druge strane u RH, Srbe su vodile totalno nekompetentne ličnosti. Ljudi koji nisu bili, po svojoj prirodi i intelektualnim mogućnostima, državnici, niti sposobni za državotvorne poslove.

Sve u svemu, Odbrambeno-otadzbinski rat je jedna herojska stranica u istoriji srpskog naroda.
*Stvorena je Republika Srpska;
*Zaštićen srpski narod;
*Zaustavljen projekat dzamahirije i muslimanske dominacije;
*Diplomatija BiH se upravlja prema raspoloženju Srbije;
*Granica između Srbije i Republike Srpske je slobodna (samo lična karta...).


Malo je veći problem što su legende rata o kojem govorimo, kao što je, na primer, General Momir Talić, dosta utonule u zaborav, pa se danas, recimo, ni jedna ulica ne zove po njemu, a sumnjam i spomenik negde da ima podignut. A to je čovek koji je probio koridor.

 

[ZabranjeniLegenda]

O samim uzrocima rata i o tome ko je želeo da razbije Jugoslaviju (istupanjem iz iste) dosta govore i pojave poput Maspoka.
U slučaju reakcije srpskog naroda na secesiju, svakako da se ne ni u kom slučaju ne može izostaviti iskustvo koje je isti prošao tokom Drugog svetskog rata (prilikom prvog rasparčavanja Jugoslavije). Dakle, svakome je moralo biti jasno da bez ozbiljnih političkih rešenja ne može da se proglasi nezavisnost.

Srbi su u BiH ostvarili ono što su želeli - srpska vojska je uspešno zaštitila narod od unitarne dzamahirije i uspostavila Srpsku Republiku na značajnom delu BiH.
Sa druge strane u RH, Srbe su vodile totalno nekompetentne ličnosti. Ljudi koji nisu bili, po svojoj prirodi i intelektualnim mogućnostima, državnici, niti sposobni za državotvorne poslove.

Sve u svemu, Odbrambeno-otadzbinski rat je jedna herojska stranica u istoriji srpskog naroda.
*Stvorena je Republika Srpska;
*Zaštićen srpski narod;
*Zaustavljen projekat dzamahirije i muslimanske dominacije;
*Diplomatija BiH se upravlja prema raspoloženju Srbije;
*Granica između Srbije i Republike Srpske je slobodna (samo lična karta...).

Da, na kraju dana bez obzira sve, Srbi su najvise dobili od rata 90ih.

Republika Srpska kao priznati entitet sa duplo vise km2 teritorije nego Kosovo i Crna Gora.

Hrvati su dobili etnicku cistu drzavu, ali su trajno izgubili sve pretenzije na Bosnu, Crnu Goru i Srbiju. Bosnjaci imaju rezervat u federaciji BiH.

 

[veliki krang]

Da, na kraju dana bez obzira sve, Srbi su najvise dobili od rata 90ih.

Republika Srpska kao priznati entitet sa duplo vise km2 teritorije nego Kosovo i Crna Gora.

Hrvati su dobili etnicku cistu drzavu, ali su trajno izgubili sve pretenzije na Bosnu, Crnu Goru i Srbiju. Bosnjaci imaju rezervat u federaciji BiH.

I ne zaboravimo, trećina te države je spaljena zemlja koja neće biti naseljena nikad, pa ni tad. Kako Hrvatima, tako i Srbima.

 

[Ortar]

Odgledati obavezno

 

[Kroasanije]

Da, na kraju dana bez obzira sve, Srbi su najvise dobili od rata 90ih.

Republika Srpska kao priznati entitet sa duplo vise km2 teritorije nego Kosovo i Crna Gora.

Hrvati su dobili etnicku cistu drzavu, ali su trajno izgubili sve pretenzije na Bosnu, Crnu Goru i Srbiju. Bosnjaci imaju rezervat u federaciji BiH.

Hrvatska nije imala ama baš nikakve pretenzije na Srbiju i Crnu Goru 1991. U BiH smo dobili 3 ipo-4 kantona, tj federalne jedinice, i popriličan utjecaj u organima BiH, koji daleko težinom nadmašuje postotak Hrvata u BiH. To je naravno uzrokovalo i velike tenzije sa Bošnjacima kojima takvo stanje nikako ne odgovara s obzirom da ih je 51% pa putem relativno kozmetičke funkcije Komšića pokušavaju napakostiti Hrvatima (ne znam kako bi se to drugačije moglo okarakterizirati) sa potpuno bezveznim izgledima za išta osim za inaćenje.

Iako, drago mi je da imate takvo razmišljanje. Srpski porazi su Kosovo i Crna Gora, teritoriji koji su zaista imali potencijal da budu srpski za razliku od Krajine. Ali za to nisu krivi ni Hrvati ni Bošnjaci. Sve u svemu imate teritorija koji omogućuje da bude 20 mil Srba da bi se dostigla gustoća naseljenosti prosjeka EU. Hrvatska slično tako.

Tu i leži problem, gotovo smo došli do stadija gdje se naseljavanjem par milijuna drugog stanovništva može postići kraj ovdašnjih naroda. A vidjeli smo sasvim jasno kako izgleda seoba naroda u modernoj varijanti 2015. i nadalje.

 

[ZabranjeniLegenda]

Hrvatska nije imala ama baš nikakve pretenzije na Srbiju i Crnu Goru 1991. U BiH smo dobili 3 ipo-4 kantona, tj federalne jedinice, i popriličan utjecaj u organima BiH, koji daleko težinom nadmašuje postotak Hrvata u BiH. To je naravno uzrokovalo i velike tenzije sa Bošnjacima kojima takvo stanje nikako ne odgovara s obzirom da ih je 51% pa putem relativno kozmetičke funkcije Komšića pokušavaju napakostiti Hrvatima (ne znam kako bi se to drugačije moglo okarakterizirati) sa potpuno bezveznim izgledima za išta osim za inaćenje.

Hrvatska je od NDH imala pretenzije na Boku Kotorsku, Zemun i Srem.

Hrvata u BiH je sve manje, nemaju entitet, natalitet, i nemaju nikakav trajni status. Ako trend nastavlja Muslimani ce preuzeti Mostar za 15-20 godina. Situacija je mnogo povoljnija za Srbe u BiH i postoji sansa ako bude drugi sukob da Srbi mogu uzeti i vise teritorije u BiH, recimo Ravno, Neum, Gorazde.

Iako, drago mi je da imate takvo razmišljanje. Srpski porazi su Kosovo i Crna Gora, teritoriji koji su zaista imali potencijal da budu srpski za razliku od Krajine. Ali za to nisu krivi ni Hrvati ni Bošnjaci. Sve u svemu imate teritorija koji omogućuje da bude 20 mil Srba da bi se dostigla gustoća naseljenosti prosjeka EU. Hrvatska slično tako.

Nijesu krivi ni Hrvati ni Bosnjaci, vec svjetske sile - iste krive za pad RSK i raspad Jugoslavije.

Situacije danas na KiM i CG su mnogo bolje nego RSK.

Srbi imaju najjaci natalitet na prostoru KiM i albanci gube podrsku Amerike, jednim vojnim potezom Srbije i Kosovo je opet srpsko.

Srbi drze 30-50% Crne Gore, pitanje je mjeseca kada ce Srbi vratiti Crnu Goru u svoje ruke. Veoma labava situacija.

Tu i leži problem, gotovo smo došli do stadija gdje se naseljavanjem par milijuna drugog stanovništva može postići kraj ovdašnjih naroda. A vidjeli smo sasvim jasno kako izgleda seoba naroda u modernoj varijanti 2015. i nadalje.

Situacija je mnogo teža Hrvatima i muslimanima, mali narodi sa 4 i 2 miliona, nego Srbima kojih ima 8 miliona na Balkanu.

 

[miance189]

Nije tacno da su sacuvali jer je egozdus Srba iz te oblasti bio veliki nakon reintegracije, desetine hiljada ljudi, jer su hrvati cinili strasan pritisak an Srbe tamo i to danas rade. Nikada nije ispunje ni smesni Erdutski sporazum iz 1995 od strane hrvata. Srbima u Vukovaru je zabranjena cirilica iako po ustavu hrvatske imaju pravo na to. Odmah posle reintegracije je ubijeno nekoliko Srba ali se o tome u Srbiji nije pisalo jer je bio fokus na Kosovu. Bilo je dosta hapsenja srba kako bi ih zaplasili da se sele, to se i danas radi.
Zamena teritorija je apsolunto bila jer nije mogla da se dobije podela u BiH 51-49% bez pada veceg dela RSK. Zato je nudjen z-4 koji bi sveo celu RSK samo ka kninsku i glinsku oblast. Koliko je bila vazna Amerikancima BiH govori da su hrvati usmereni na operacije u BiH posle avgusta 1995 a ne na Istocnu Slavoniju i Baranju. Dakle hrvati su terani od Amerikanaca da ginu za muslimansku podelu u BiH(i ginuli su, npr. propala hrvatska akcija una 95 u septembru 1995, pokusaj prelska hrvata Une i Save kako bi se napao Prijedor) a ne da oslobode celu svoju teritoriju u hrvatskoj.

Nije zamena teritorije vec su je hrvati osvojili jer su bili jaci nema potrebe da izmisljas dogadjaje...a plan kontakt grupe koji deli bosnu na 51 49 je iz 1994 godine i on je celo vreme na stolu bosanskim srbima koji ne zele da ga prihvate....tek posle oluje kada su hrvati vojno poceli da osvajaju i bosnu u sadejstvu sa muslimanima, bosanski srbi su tek onda pristali na dejton.... ovo sto ti pokusavas da objasnis je laz... a sad ti licno veruj u sta god hoces....
Sto se tice vukovara verovatno nikada tamo nisi ni bio ,a sad meni pokusavas da pricas price...ja sam mislio na sudbinu krajine gde je na desetine hiljada kuca popaljeno i gde su proterani bukvalno svi,a pobijeni oni koji su tvrdoglavo ostali...

 

[miance189]

[QUOTE="Ortar, post: 39893168, member: 384851" a onda tokom slamanja muslimanske ofanzive u srednjoj Bosni(5 i 7 muslimanski korpus) kada su odbaceni kod Kljuca, pa Holbruk zvao Milosevica da zaustavi srpsku protiofasnzivu na muslimane jer je pretio slom muslimana.Sto se i desilo, Milosevic je povukao deo dobrovljackih jedinica, padaju Sanski most i Mrkonjic grad i tu se rat zavrsava na nekoj podeli 51-49% u BiH.
[/QUOTE]
ti sem sto lupetas za sebe....sad je pocela da ti se prividja scena ,ali stvarna gde milosevic moli holbruka da se zaustavi hrvatsko napredovanje ka banjaluci,a to je kod tebe ustvari holbruk molio milosevica da on zaustavi ofanzivu na kljuc.....znaci sve si promasio tako lupetas gluposti da je to smesno

 

[Ortar]

Nije zamena teritorije vec su je hrvati osvojili jer su bili jaci nema potrebe da izmisljas dogadjaje...a plan kontakt grupe koji deli bosnu na 51 49 je iz 1994 godine i on je celo vreme na stolu bosanskim srbima koji ne zele da ga prihvate....tek posle oluje kada su hrvati vojno poceli da osvajaju i bosnu u sadejstvu sa muslimanima, bosanski srbi su tek onda pristali na dejton.... ovo sto ti pokusavas da objasnis je laz... a sad ti licno veruj u sta god hoces....
Sto se tice vukovara verovatno nikada tamo nisi ni bio ,a sad meni pokusavas da pricas price...ja sam mislio na sudbinu krajine gde je na desetine hiljada kuca popaljeno i gde su proterani bukvalno svi,a pobijeni oni koji su tvrdoglavo ostali...

Treba da procitas knjigu Ricarda Holbruka. Iznenadio bi se.
Tudjman je 1994 predao HR Hecerg-Bosnu Sarajevu kroz Vasingtonski ugovor. Hrvatima je receno da ne idu na Vukovar 1995 jer nemaju garancije Amerike za to vec da idu na Bosnu. O uspesnosti hrvatsko-muslimanske koalicije uz prvobitnu podrsku nato iz vazduha koje je bombardovao srpske polozaje mozes da citas kod Holbruka. Primera radi,

Naslov nije bas najtacnije, tu je Holbruk zvao Milosevica i trazio da se zaustavi kontraofanziva Srba na muslimane koji su krenuli da se povlace. I stalo se bas tu. Nakon ovoga Holbruk vuce za usi Aliju i Tudjmana da krenu da barem zauzmu Sanski most, koji je predat od strane VRS i tu se zavrsava rat. Tu ej ona proca o kao padu BL, to nikada nije bilo u planu. Amerikanci to nisu dali. Trebalo je da muslimani i hrvati zauzmu Prijedor i Sanski most. Prijedor nisu uspeli na razocarenje Amerikanaca i shvatilo se da trebaju pregovori.

 

[miance189]

Geneza Srpskog nacionalnog i verskog problema u Hrvatskog nije od 1991. Vatikan je od početka 20 veka želo da Hrvatska bude bastion Rimotaktoličke Crkve u borbi sa pravoslavnima.Oni su proces anihilacije Srpskog naroda započeli još krajem 19 veka. I to je gradaciono rađeno zadnjih 150 godina. Od prozelitskih aktivnosti RMKC, preko NDH,koja je bila proglašena za "Civtas Dei" odnsono državu Božiju,pa do Tuđmanove Hrvatske. Slobica je bio narcosoidni bankar koga je jedino zanimala vlast i njemu je rat u Hrvatskoj odgovarao tako što je međunarodnu pažnju konflikta sa Kosova 1989 prebacio u Hrvatsku, i time odgodio međunarodno učešće u Kosovskom problemu za koju godinu, što je njemu osiguralo ulogu Nasionalnog spasioca, odnosno čoveka koji se bori za Srpske interese od Krajine do Kosova, au međunarodnim okvirima premudrog mirotvorca.Njega je međutim zanimala samo njegova fotelja, a priču oko naciolaizma je koristio da bi osiguao svoju vlast,kod tek probuđene nacionalne sveti u Srpskog naroda.Naivno je mislio da će se predajom Krajine, zapad tim i zadovoljiti.Moje lično mišljenje je da je Sloba bio instaliran od strane neke strane službe, i kad je odigrao svoju ulogu na pozornici, isti ti koji su ga postavili su ga i pustili niz vodu. Pitanje krajnjeg ishoda rata u Hrvatskoj je dogovoreno u Karađoređevu, na početku rata 1991.Nije tajna da se tad dogovarala podela Bosne ,za neke kasnije generacije. A ta ideja postoji još od vremena dogovora Pavelica i Stojadinovića iz 1954 u Argentini.
Za tragičnu sudbinu RSK se znalo onog momenta kad Slobodan Milošević preuzeo ulogu vrhovnog komadanta i stavio teško nauružanje VRSK pod kontrolu UN, a UN se obavezala da će "čuvati" granice RSK. Naša jedina šansa je bio Z4, koji opet nije dostjanstven predlg, jer se nije postavljalo pitanje cele teritorije pod Srpskom kontrolom, već delomične opština. I samo neučešće vojski RS I SRJ i u Bljesku i Oluji, jasno ukazuje na činjenicu da je sve to deo globalne igre u kojem su Kajišnici bili moneta za potkusuravanje Bg i Zg.

Tako je milosevica je zanimala samo fotelja bas kao i svakog srpskog politicara i vucica i tadica i svakog drugog....bas kao i radovana karadzica i milana martica i sve ostale....to ne moras posebno da naglasavas....Samo Milosevicevo insistiranje na potpisivanju mirovnih planova je islo i njima u prilog.Opet to Karadjordjevo i dogovoreni rat....opet gluposti i opet ista prica....ljudi kako vam ne dosadi.....nije krajina predata vec vojno osvojena....zamenjujete teze i tako po obicaju....lupate u prazno bezite od istine....Krajina je trajala dok je god hrvati nisu nadjacali prosto i jednostavno...a samo glupost tamosnjih vodja zajedno sa bosanskim vodjama ih je odvela u propast....kukavicluk i nedostatak zelje da se svom narodu saopsti realna situacija na terenu bez mitomanisanja.....odbijanje mirovnih planova...i sve ostalo mrzi me da nabrajam su doveli do nepovoljne 95 godine...

 

[miance189]

Treba da procitas knjigu Ricarda Holbruka. Iznenadio bi se.
Tudjman je 1994 predao HR Hecerg-Bosnu Sarajevu kroz Vasingtonski ugovor. Hrvatima je receno da ne idu na Vukovar 1995 jer nemaju garancije Amerike za to vec da idu na Bosnu. O uspesnosti hrvatsko-muslimanske koalicije uz prvobitnu podrsku nato iz vazduha koje je bombardovao srpske polozaje mozes da citas kod Holbruka. Primera radi,

Naslov nije bas najtacnije, tu je Holbruk zvao Milosevica i trazio da se zaustavi kontraofanziva Srba na muslimane koji su krenuli da se povlace. I stalo se bas tu. Nakon ovoga Holbruk vuce za usi Aliju i Tudjmanada krenu da barem zauzmu Sanski most, koji je predat od strane VRS i tu se zavrsava rat.

Nije se stalo zbog Milosevica opet izmisljas.Kontraofanziva vrs na kljuc je bila akcija potiskivanja muslimana ,i umalo su usli u kljuc ,ali su onda probijene linije tamo negde u dobojskom rejonu pa je morala hitno da se prebaci 16 krajiska koja je ovde delovala tamo pa je samim time i otupila ostrica napada odnosno zaustavljeni su,e sad tu dolazi i do ogromnog muslimanskog pojacanja u vidu od tako kazu oko 10'000 boraca iz drugih korpusa i tako je spasen kljuc ,a potom su se muslimani razleteli i uzeli nove teritorije ,a uz sve to tu su u blizini bili i hrvati i nadirali sa svojim brigadama...

 

[gost 428502]

Tacno je da su Kordunasi i Banijci, tzv. sektor Sever, borio i davao jak otpoora prva 3-4 dana dok im hrvati(hv i hvo) i muslimani(5. korpus iz Bihaca-Dudakovic) nisu dosli sa ledja jer su iz Kladuse povukli dobovoljci iz Srbije i 2. KK VRS. Tako je okruzen deo Kordunaskog korusa, deo se izvukao sa najmodernijom opremom tipa tenkovi m-84.

Hrvati su presekli izbeglicku kolonu kod Dvora na Uni i tamo je bilo ubijanja civila(hrvatska jedinica "crne mambe" je streljala civile, kasnije su te mambe katastrofalno prosle u akciji "una 95", masa ih je izginula). To ce biti nacin na koji ce hrvastki general Stipetic, inace iz jna i prekomandovan na komandu sektora sever tokom same akcije hv zbog velikih hrvatskih gubitaka na sektoru sever, pretiti delovima Kordunaskog korpusa u okruzenju-pobicu civile iz aviona i na drugi nacin.
Kordunasi su izdzali tih famoznih 7 dana Milosevica ali nikakva pomoc nije stigla, stavise, potpuno su izdani povlacenjem jedinica iz Srbije i RS u njihovoj pozadini.

Inace su banijci i kordunasi igrali vaznu ulogu jesen 1995 da se sacuva zapadni deo RS. Prvo na Uni i Savi protiv hrvata a onda tokom slamanja muslimanske ofanzive u srednjoj Bosni(5 i 7 muslimanski korpus) kada su odbaceni kod Kljuca, pa Holbruk zvao Milosevica da zaustavi srpsku protiofasnzivu na muslimane jer je pretio slom muslimana.Sto se i desilo, Milosevic je povukao deo dobrovljackih jedinica, padaju Sanski most i Mrkonjic grad i tu se rat zavrsava na nekoj podeli 51-49% u BiH.

Bravo. Konačno objektivan komentar. Nema se šta ni dodati ovome.

Još bih samo na to dodao značaj gorepomemutih za očuvanje republike srpske, veliku hrabrost i žrtvu u akciju koridor, kao i to da je deo jedinica ostao pregrupisan blizu Banja Luke kada je usledila srpska protiv ofanziva, a uz to su Hrvati doživeli i slom pod Kozarom.

Inače Hrvati su se propisno obrukali na Baniji, i verovatno ništa ne bi uradili da im Nato nije pomogao i presekao komunikaciju srpskih snaga, međutim i pored toga naši su igrom slučaja upsli u hrvatske radio veze i tako su Hrvati i kod Petrinje opet na*bali.

Nakon slobine izdaje vojska obezbeđuje prolaz civila i povlači se. A, što ti kažeš prođe i tih famoznih 7 dana i ništa od pomoći.

Sad Karadžić kuka iz Haga što je sputavao vojsku itd.

 

[Ortar]

Nije se stalo zbog Milosevica opet izmisljas.Kontraofanziva vrs na kljuc je bila akcija potiskivanja muslimana ,i umalo su usli u kljuc ,ali su onda probijene linije tamo negde u dobojskom rejonu pa je morala hitno da se prebaci 16 krajiska koja je ovde delovala tamo pa je samim time i otupila ostrica napada odnosno zaustavljeni su,e sad tu dolazi i do ogromnog muslimanskog pojacanja u vidu od tako kazu oko 10'000 boraca iz drugih korpusa i tako je spasen kljuc ,a potom su se muslimani razleteli i uzeli nove teritorije ,a uz sve to tu su u blizini bili i hrvati i nadirali sa svojim brigadama...

Moras manje da citas wiki.
Ovo je iz knjige Ricarda Holbruka, zahtevi amerikanaca prema hrvatima u bih jesen 1995:

I told Tudjman the offensive had great value to the negotiations. It would be
much easier to retain at the table what had been won on the battlefield than to
get the Serbs to give up territory they had controlled for several years. I urged
Tudjman to take Sanski Most, Prijedor, and Bosanski Novi—all important
towns that had become worldwide symbols of ethnic cleansing. If they were
captured before we opened negotiations on territory, they would remain under
Federation control—otherwise it would be difficult to regain them in a negotiation.
Banja Luka, I said, was a different matter.

Dakle zadatak je bio da se uzmu Prijedor, Sanski most i Bosanski Novi. Samo su uspeli da uzmu Sanski most.
Kao sto se moze videti BL, nije bila u planu i Amerikanci su rekli da cak i da padne bice na pregovrima vraceni Srbima. Ali kako da padne BL kada nisu sposobni da uzmu Prijedor?!

Ovo je karta amerikanaca(iz iste knjige) gde se vidi da napad na RSK iz avgusta 1995 je deo americkih planova sa smanjivanje srpske teritorije u BiH na oko 49%.

Kao sto se moze videti, naziv slike je: zapadna ofanziva avgust-septembar 1995, sto je tacno. To su organizovali i rukovodili iz pozadine Amerikanci.

Bice prilike o tome kako je zaustavljen prica oko Kljuca.

 

[Samareli]

A evo kako su Amerikanci rukovodili sa Tudjmanom i Alijom kada su hrvati doziveli katastrofu an Uni i Savi septembra 1995, takodje i podatak o nesposobnosti muslimanske vojske od strane Tudjmana,

The next morning, September 19, we convened the Tudjman-Izetbegovic meeting in Zagreb. In the two days since we
had arranged the gathering, its urgency had increased because of an unexpected military setback for the Croatians. Regular units of the Croatian Army
had encountered heavy Serb resistance and high water while trying to cross
the Una River on the Croatian-Bosnian border. For the first time since the offensive began, Croatian casualties had been significant, some twenty-five
killed and fifty still trapped on the opposite bank. The Danish battalion in
UNPROFOR, caught in the middle of the fighting, had suffered two killed and
eight wounded. Furious at this violation of an international border by the
Croatian Army, General Rupert Smith called to tell me that he was considering a request for NATO air strikes against the Croatians—more a proof of his
understandable rage than a real possibility.
This first serious military setback visibly changed the Croatian mood. The
aggressiveness two days earlier had been replaced with a more cautious attitude. In addition, the Bosnian Serb Army had begun to stabilize its lines, encouraged by Mladic's return to the front from his Belgrade hospital bed.
Intelligence reports said Mladic was digging in east of Banja Luka with heavy
artillery—ironically, weapons redeployed after being withdrawn from the
* Ironically, the man he was referring to was General Bachelet, who had been so helpful to us on
Mount Igman.
The Western Offensive 165
Sarajevo area in accordance with our agreement. Banja Luka, swollen with
refugees, still lay near the Croatian front lines, but already it seemed less open
to a quick strike. The Federation would have to fight for it, which meant a big
artillery battle; the Croatians, having prevented the Muslims from obtaining
heavy artillery throughout the war, had the only long guns. Thus the decision
on Banja Luka lay almost entirely with Tudjman.
The September 19 meeting between the two Presidents, held in a large conference room in Tudjman's palace, began badly. Izetbegovic was three hours
late from Sarajevo, and this left Tudjman fuming, though the reason for the
delay—bad weather, bad roads—seemed understandable enough. Except for
Galbraith, none of us had ever seen the two men together before, and their intense personal animosity was worse than we had imagined.
Tudjman began aggressively. His appetite for conquest had diminished
since his troops had been trapped on the river, but his anger at his Bosnian allies was ugly. "We have suffered the casualties, and we liberated eighty percent of this territory ourselves," he shouted contemptuously across the table at
the diminutive Bosnian President, as forty people listened in astonishment.
"Now you demand we turn over to you towns that belong to Croatia, that
Croatians freed. You insist we capture areas and then turn them over to you.
This is simply unacceptable." Izetbegovic shrank back into his chair, saying
nothing. I watched in horror, listening through earphones to a frantic simultaneous translation. As Galbraith observed later, "It was like observing a therapy session through a one-way mirror."
Sacirbey, seated next to me, whispered urgently, "You've got to stop this.
Take over before it's too late." I asked permission to make a comment, and
both Presidents abruptly turned toward me. It was suddenly clear that they
wanted the United States to tell them what to do—a strange moment, which
we often recalled later. An aspect of the Balkan character was revealed anew:
once enraged, these leaders needed outside supervision to stop themselves
from self-destruction.
I began by reminding them that the main purpose of this meeting was to
bring the two parts of the Federation back together. With the recent territorial
gains, there was a real chance for success—but only if the Federation worked.
Fighting between Croats and Muslims at Bosanski Petrovac, and the tensions
over who would control each newly recaptured area, benefited only the Serbs.
We could not go to a peace conference with a divided Federation.
I repeated my objections to the capture of Banja Luka, stressing that I was
talking only about Banja Luka, and not about the rest of the offensive. Izetbegovic said nothing. This was Tudjman's decision. Listening for a moment,
Tudjman turned to Izetbegovic, and asked, quite calmly, "Shall we agree with
Ambassador Holbrooke?" With a shrug, Izetbegovic agreed.

Dakle, sve Ameriknaci organizuju kontra Srba. Muslimani i hrvati su samo meso koje treba da gine umesto njih na terenu.

 

[Дундурије]

Nije se stalo zbog Milosevica opet izmisljas.Kontraofanziva vrs na kljuc je bila akcija potiskivanja muslimana ,i umalo su usli u kljuc ,ali su onda probijene linije tamo negde u dobojskom rejonu pa je morala hitno da se prebaci 16 krajiska koja je ovde delovala tamo pa je samim time i otupila ostrica napada odnosno zaustavljeni su,e sad tu dolazi i do ogromnog muslimanskog pojacanja u vidu od tako kazu oko 10'000 boraca iz drugih korpusa i tako je spasen kljuc ,a potom su se muslimani razleteli i uzeli nove teritorije ,a uz sve to tu su u blizini bili i hrvati i nadirali sa svojim brigadama...

Као прво твоје неистинито писање о борбама око Кључа крајем септембра 1995 нема никакве везе са темом а то је Република Српска Крајина ... додуше и остале незналице на теми немају појма о Крајини па и они пишу којешта ..., јер о Српским и озбиљним темама може свако да пише којешта, док се толерише и штити писање и подвале од хрвата и хрватофилских комуњара ... дакле, 16.бригада ВРС није била на Кључу, на Кључу је био Аркан лично, са његовом гардом, и неким полицијским јединицама са истока Р.Српске (Рогатица и Сарајево), читава офанзива је покренута да се зауставе турци 5 и 7 корпус, дакле није ни тачно да су Кључ одбранила њихова појачања јер су им појачања (7.корпус) већ била ту ... у то вријеме се већ знало (у руководствима свију страна) да Срби треба да добију 49%, и да то треба да буде најкасније до половине Новембра. Међутим продор Дудаковићевих турака је био пребрз и постојала је оправдана бојазан да узму више територија него што је требало припасти хрватима. Пошто у том моменту није баш најзгодније да хрвати враћају оружјем муџосе у Кључ, то је за општу ствар урадила "наша" страна, предвођена Арканом, који је на тај задатак повео и људе покупљене у колони из РСК, које је прије тога опљачкао, истукао, ошишао, извријеђао и дао им пушке тек кад су дошли у село Чађавица (пола пута између Мркоњића и Кључа), у фронт. Аркан и група нису ни имали план да заузимају Кључ, стало се на мосту на Сани, неких 1,5 км прије првих кућа ... у то вријеме хрвати из правца Дрвара нападају преко Лисине у правцу Рибника и из Гламоча на Млиништа и из Купреса на Виторог изнад Шипова ... линије не пуцају, хрватима гине чак и један командант Гардијске бригаде (4.гбр из Далмације) док командант 7.гард бригаде наређује да се у даљим борбама не узимају заробљеници ( убили су тако и команданта Мркоњићке бригаде ВРС заробљеног приликом извиђања). За вријеме Аркановог гоњења турака, НАТО није дејствовао по Србима у тим крајевима. По Аркановом повлачењу, Србима јужно од њега остају небрањена леђа и потпуно празна позадина. Почиње повлачење, хрвати узимају Млиништа, па отуд Шипово, евакуише се Србобран (Д.Вакуф) чије избјегличке колоне хрвати пресјецају и убијају у Јајцу ... сви се повлаче сем Мркоњићке бригаде, која тешко страда нападнута са три смјера, укључује се и НАТО авијација ... Аркан малтретира домаћу војску и бива најурен, турци узимају Сански Мост а хрвати хе Бочац, заустављени су код села Сурјан и Агино Село уз ријеку Врбас одма уз ХЕ Бочац ... на Мањачи се концентрише све што има од 2КК ВРС и у Бања Луци, из Србије је спремна достава и ракетних система ... хрвати попуштају на правцу Врбаса међутим нападају на Уни и Сави од Новог до Градишке исто кад и турци ка Новом и Приједору ... НАТО стаје са нападима и авиони ВРС се дижу и дејствују долином Уне по хрватима и турцима и Сане по турцима. Дакле у два дана НАТО престаје а лете и дејствују Српски авиони, јер је угрожен фамозни територијални проценат од 49%. Толико ...

 

[Srboskizborim]

Nije se stalo zbog Milosevica opet izmisljas.Kontraofanziva vrs na kljuc je bila akcija potiskivanja muslimana ,i umalo su usli u kljuc ,ali su onda probijene linije tamo negde u dobojskom rejonu pa je morala hitno da se prebaci 16 krajiska koja je ovde delovala tamo pa je samim time i otupila ostrica napada odnosno zaustavljeni su,e sad tu dolazi i do ogromnog muslimanskog pojacanja u vidu od tako kazu oko 10'000 boraca iz drugih korpusa i tako je spasen kljuc ,a potom su se muslimani razleteli i uzeli nove teritorije ,a uz sve to tu su u blizini bili i hrvati i nadirali sa svojim brigadama...

Misliš na Sami ulazak u Doboj s desne strane preko Bosne? Samo preko reke?

 

[miance189]

Као прво твоје неистинито писање о борбама око Кључа крајем септембра 1995 нема никакве везе са темом а то је Република Српска Крајина ... додуше и остале незналице на теми немају појма о Крајини па и они пишу којешта ... ал то је посљедица недостатка модерације, јер о Српским и озбиљним темама може свако да пише којешта, док се толерише и штити писање и подвале од хрвата и хрватофилских комуњара ... дакле, 16.бригада ВРС није била на Кључу, на Кључу је био Аркан лично, са његовом гардом, и неким полицијским јединицама са истока Р.Српске (Рогатица и Сарајево), читава офанзива је покренута да се зауставе турци 5 и 7 корпус, дакле није ни тачно да су Кључ одбранила њихова појачања јер су им појачања (7.корпус) већ била ту ... у то вријеме се већ знало (у руководствима свију страна) да Срби треба да добију 49%, и да то треба да буде најкасније до половине Новембра. Међутим продор Дудаковићевих турака је био пребрз и постојала је оправдана бојазан да узму више територија него што је требало припасти хрватима. Пошто у том моменту није баш најзгодније да хрвати враћају оружјем муџосе у Кључ, то је за општу ствар урадила "наша" страна, предвођена Арканом, који је на тај задатак повео и људе покупљене у колони из РСК, које је прије тога опљачкао, истукао, ошишао, извријеђао и дао им пушке тек кад су дошли у село Чађавица (пола пута између Мркоњића и Кључа), у фронт. Аркан и група нису ни имали план да заузимају Кључ, стало се на мосту на Сани, неких 1,5 км прије првих кућа ... у то вријеме хрвати из правца Дрвара нападају преко Лисине у правцу Рибника и из Гламоча на Млиништа и из Купреса на Виторог изнад Шипова ... линије не пуцају, хрватима гине чак и један командант Гардијске бригаде (4.гбр из Далмације) док командант 7.гард бригаде наређује да се у даљим борбама не узимају заробљеници ( убили су тако и команданта Мркоњићке бригаде ВРС заробљеног приликом извиђања). За вријеме Аркановог гоњења турака, НАТО није дејствовао по Србима у тим крајевима. По Аркановом повлачењу, Србима јужно од њега остају небрањена леђа и потпуно празна позадина. Почиње повлачење, хрвати узимају Млиништа, па отуд Шипово, евакуише се Србобран (Д.Вакуф) чије избјегличке колоне хрвати пресјецају и убијају у Јајцу ... сви се повлаче сем Мркоњићке бригаде, која тешко страда нападнута са три смјера, укључује се и НАТО авијација ... Аркан малтретира домаћу војску и бива најурен, турци узимају Сански Мост а хрвати хе Бочац, заустављени су код села Сурјан и Агино Село уз ријеку Врбас одма уз ХЕ Бочац ... на Мањачи се концентрише све што има од 2КК ВРС и у Бања Луци, из Србије је спремна достава и ракетних система ... хрвати попуштају на правцу Врбаса међутим нападају на Уни и Сави од Новог до Градишке исто кад и турци ка Новом и Приједору ... НАТО стаје са нападима и авиони ВРС се дижу и дејствују долином Уне по хрватима и турцима и Сане по турцима. Дакле у два дана НАТО престаје а лете и дејствују Српски авиони, јер је угрожен фамозни територијални проценат од 49%. Толико ...

Znaci Arkan i njegovih par razbojnika je sprecilo da uzmete kljuc ,opet neko zlo iz srbije vas zaustavilo....auu da nije to bio sloba preko arkana,ma sloba se krije iza toga ...moralo je zbog procenata.... naslusao sam se i nacitao takvih vasih gluposti da nema smisla to ni demantovati vise.... 16 krajiska bila tu i opisao sam kako je bilo a ti pricaj sta oces