Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Причамо о грбу. Причати о нечемо није срамота. Тај грб представља ову државу, а њу творе њени грађани (дакле, између осталих, и ми). Као грађани, имамо право да расправљамо о симболима који представљају нас и нашу државу. То није, нити може да буде, никаква срамота.
Могли бисмо тако да престанемо и о грбу. Па, наш грб нема милион кључних елемената, а један од њих, можда чак и најважнији, је управо тај орао. Ако не бисмо могли о орлу на српском грбу да причамо, не видим разлога да причамо о грбу уопште.
То је сложени сет симбола, који представља државу, а државу творе грађани. Грађани не "представљају" државу, него је творе. Држава не постоји мимо својих грађана. Да нема грађана Србије, не би постојала ни Србија. Није Србија живо биће које може да настави да живи без својих грађана. Србија не постоји зато што има територију и грађане. Србија има територију зато што су грађани који ту живе направили државу која се тако зове.
Пошто су јој они творци и власници, грађани Србије имају право да расправљају о симболима који представљају то што су они творили, то чега су они власници, као што деоничари неког акционарског друштва имају право да расправљају о логотипу њихове фирме. То није неважно питање, а очигледно је важно нама који смо овде, јер не бисмо били на овој теми да нам она није важна. Ако Вам ово питање није важно, немојте да учествујете у расправи. То је Ваше право, као што је наше право да учествујемо.
То је сложени сет симбола, који представља државу, а државу творе грађани. Грађани не "представљају" државу, него је творе. Држава не постоји мимо својих грађана. Да нема грађана Србије, не би постојала ни Србија. Није Србија живо биће које може да настави да живи без својих грађана. Србија не постоји зато што има територију и грађане. Србија има територију зато што су грађани који ту живе направили државу која се тако зове.
Пошто су јој они творци и власници, грађани Србије имају право да расправљају о симболима који представљају то што су они творили, то чега су они власници, као што деоничари неког акционарског друштва имају право да расправљају о логотипу њихове фирме. То није неважно питање, а очигледно је важно нама који смо овде, јер не бисмо били на овој теми да нам она није важна. Ако Вам ово питање није важно, немојте да учествујете у расправи. То је Ваше право, као што је наше право да учествујемо.
Наравно да су битни грађани Србије. Они су сврха постојања државе (ове и сваке друге). Без њих, нема ни државе, нити је физички могуће да она постоји без њих.
Шта је то уопште држава? Зашто је ово Србија? По чему знамо да је ово Србија? Па, ето, зато што то верујемо и осећамо, а не зато што Србија објективно постоји. Ваздух, земља, вода, сунце, планете су ствари које објективно постоје. То није случај са државом. Ова земља би постојала, у смислу физичке територије, све и да нема живог бића у њој, али свакако не би постојала држава.
Ми знамо да држава постоји, између осталог, и због њених симбола. Ти симболи нас везују за иначе доста апстрактан појам државе. Зато су они битни, јер показују нам где смо, ко смо и шта смо. Ти симболи нису непроменљиви, као што ни човек није непроменљив. Али, јесу битни, јер ти симболи, то смо уствари ми. Ми их бирамо. Ми их творимо, као што и саму државу творимо.
Која, бре, црна саопштења из којих деведесетих???!!! Зашто?! Зато што човек пише "нестандарним" плавим словима?! Па, нисам знао да постоји "стандард" за боју слова на овом или било ком другом форуму. Вероватно су плава слова доказ да је човек бивши "јуловац"! Ове констатације су стварно постале страшне.
Овај човек износи своје ставове, ништа више од тога. Он је тврдио да је Србија у једном периоду своје прошлости била позната по једном симболу, а то је црвени двоглави орао. То је тачно. То су исто рекли и Ацовић и Палавестра, кад су направили данашњи грб Лесковца. И други су то рекли. Нема ничега спорног у томе. Човек је у праву.
Постоји једно друго питање, а то је да ли је то био јако дугачак период, као што тврди Марушић, или доста кратак период, као што тврде други. И то је тешко рећи, јер имаш разне опречне изјаве од особа попут Ацовића и Палавестре. На неким местим кажу једно, а онда себе демантују на другим местима. Нико и не зна, јер многе ствари о том периоду наше историје не знамо ни дан данас, а сва прилика да никад нећемо ни знати.
Ако Марушић нешто напише што није тачно, у смислу да се може доказати да није тачно, ту ће се сигурно наћи неко да га исправи, што је нормално, јер се ради о расправи. Међутим, овде се поставља питање његовог права да уопште износи своје ставове, а то мени више личи на "саопштења из деведесетих", него било шта што је Марушић овде написао. Људи имају право да изнесу своје мишљење, све и да нису у праву. Да ли се неко слаже с' њима или не је небитно, јер и онај који се с' њима не слаже такође има право да то каже.
Ако сте били против једноумља деведесетих, немојте промовисати једноумље овде или на било ком другом месту. Једна врста једноумља је потпуно иста као и свака друга врста једноумља. Не дозволити човеку да изнесе своје ставове је крајњи израз једноумља, а то је нешто што личи на деведесете, не "нестандардна" плава слова.
Он је делимично у праву што се тога тиче. Случајно или како год, али ова тема је постала неко посебно место где се расправља о свим могућим аспектима нашег грба, а не само да ли је неко за то да остане решење из 2010., да се врати решење из 2004., или да се направи неко "најновије" решење. Овде се расправља и о историјским аспектима нашег грба, и то од првих дана кад је почела расправа на овој теми. Кад би се отворила нека нова тема на пдф "Историја", не верујем да би многи људи учествовали, јер су већ навикли да се овде води та главна расправа. Дакле, није само у питању број људи који прати ову тему (мада Марушић јесте и то поменуо као један од својих разлога што неће да пређе на пдф "Историја"), него и број учесника (коментатора). Многи који овде учествују можда не би учествовали тамо, а то онда нема смисла. Овде и није место за такве расправе, то си у праву, са формалне тачке гледишта, али је постало место за расправу о свему и свачему. Веома је жива и интересантна расправа, дотиче све могуће аспекте ове теме, па би била штета да се на неки вештачки начин сузи само на првобитно питање анкете. Ако се не слажемо с' неким, па и ако се слажемо, увек ћемо имати прилику да изнесемо своје ставове. То је права вредност ове, а и сваке друге, добре и занимљиве расправе. Да нам је ово постало досадно, не бисмо ни учествовали.
U redu je kada se na temi napravi ekskurz, to ima svoje čari. I slažem se da iz tog razloga tema vredi...
Ipak, g.Marušić uporno ponavlja svoje stavove (po meni previše puta) i ako se ja pitam, odavno je postalo neukusno.
Moram da kažem da ima i toga da se meni lično ne dopada njegov stil izlaganja - vrlo mu je opterećen tekst kojekakvim kletvama, teorijama zavere, uvredama i sl. Ne priliči. Čovek takve mislije, takvih godina i interesovanja, takve vokacije treba da ima više mere, takta i dostojanstva u raspravi - iznositi činjenice i potkrepljivati ih. A ne osvrtati se ko je kakav, čiji je čovek i sl.
Отишло се толико далеко са критикама Марушића, да се заборавило шта је човек хтео да каже, а то је да је црвени двоглави орао био симбол по коме се познавала Србија у једном историјском периоду. С' њим су се сложили Ацовић, Палавестра, итд., али то се сада заборавља. Ацовић је рекао да је црвени двоглави орао на белом штиту коришћен као један од најважнијих симбола немањићке Србије, и то од времена Стефана Немање, тј. од преузимања Дубочице у 12. веку. То није био само његов лични став, него званични став Српског хералдичког друштва "Бели орао", поводом доношења новог грба Лесковца, на коме стоји црвени двоглави орао на белом штиту. Дакле, то је онда био став и Палавестрин.
Не видим да се ико овде усуђује да се њима смеје и руга због тог њиховог става, али зато сви осипају тешку паљбу на Марушића због његовог веома сличног става. Ацовић није изнео ни један једини доказ за своје тврдње, нити се трудио да барем једним доказом покаже да је у праву. И поред тога, нико овде не критикује њега и његове ставове по питању двоглавог црвеног орла на белом штиту, али зато сви живи покушавају да до најситнијих детаља униште Марушићеву хипотезу, мада је она веома слична Ацовићевој.
Е, то је оно што мени смета, и што ће ми увек сметати: тај ментални склоп чопора вукова. Вукови не нападају јачег, чак ни кад су у чопору, него чекају слабијег од себе, па га онда растргну. Ми овде нисмо вукови, па и не требамо да се тако понашамо.
једини разлог што се не упуштам у расправу са Ацовићем и Палавестром је тај што они не учествују у дискусији. за мене није од значаја ко износи неку тврдњу, него каквим је доказима поткрепљује. зато је сасвим неважно да ли Ацовић или Марушић тврди да Србија већ од времена Стефана Немање има утврђен, јединствен и препознатљив грб (црвени двоглави орао на белом штиту). за тако нешто не постоје докази, а сви историјски извори потврђују супротно. овде нико не оспорава чињеницу да је двоглави орао присутан као знамење у Србији- ако не раније, онда свакако од времена Стефанове женидбе Евдокијом, синовицом цара Исака II Анђела, и у складу с тим- његовог уздизања у високо дворско достојанство севастократора. нико не оспорава ни то да се у време експанзије немањићке државе у 14. веку превасходно користи црвени двоглави орао, због чега на западу бива препознат као грб Србије, иако то он у стварности није био- јер се у нашој средини он тумачио у складу са значењем које је имао у византијском дворском церемонијалу, а не у западној хералдици.
Maleshevski је расправу пренео на једно друго поље (које значајно излази из оквира теме која припада пдф политика)- а то је порекло двоглавог орла, тј. да ли је он у Србију стигао у 12. веку из немачке хералдике (као што то он тврди) или је стигао са цариградског двора (као што то ја тврдим). оштрица моје критике није уперена против његове личности (човека и не познајем), него против ''аргумената'' и логике којим се служи.
Ovo sam danas fotografisao u prodavnici navijačkih simbola uglavnom, a i državnih...
Ovo je npr. ćebe na kome je aplikacija državne zastave...
Neka svako proceni kada ovo vidi koliko je bitno postojanje izvornika državnih simbola...
Evo ga i grb sa dukserice.
Mene teši što je ovo fotografisano u provinciji, u malom gradu. Za razumeti je da se ovakve stvari sporo prodaju i da će se raditi nove tek kad se zalihe istroše... Ipak, nadam se da su počeli da poštuju novi izvornik...
Nisam uspeo da saznam koja je firma u pitanju inače bih im pisao... Pokušaću ponovo - reče mi radnica da je gazda iz Guče. Ako neko nešto zna neka kaže.
Хералдичар Бранко Марушић одговара члановима „Statler and Waldorf“ и „Casino Royal“.
+ + +
Вријеме је да прекинемо са антисрпским преварама и лажима.
Прилажем:
1. Слику италијанског сликара Пјера дела Франческа „Побједа византијског цара Ираклија над Перзијанцем Хозројем у VII вијеку“, настала 1452-1466. године. Погледате ли приказане хералдичке ознаке Византије у VII вијеку (црни једноглави орао улијево на жутом и бијели крст на црвеном) уочићете да су оне потпуно идентичне оним на сличици коју је недавно приложио члан „Statler and Waldorf“, за коју сам ја одмах био устврдио да се ради о ознакама византијске војске. Дакле, италијански сликар дела Франческа је савременик Византије и њене пропасти и он јако добро зна тадашње хералдичке ознаке Византије (црни државни двоглави орао на жутом и златни владарски двоглави орао на црвеном) али, пошто није знао за генијални допринос науци који су дали чланови „Statler and Waldorf“ и „Casino Royal“ тврдећи да двоглави орао из Византије долази у Свето римско царство, он, замислите чуда, Византију нипошто не жели да означи ознакама које она носи у XV вијеку него тврдоглаво и ненаучно саопштава шта су уствари биле праве ознаке Византије до поврата Цариграда из латинских руку 1261. године. Овим је потпуно јасно колико су дубоко у праву била два позната француска византолога када су свилену царску тканину из X или XI вијека, са златним једноглавим владарским византијским орлом улијево везали за византијске цареве и када су изричито навели да тек Палеолози (након 1261. године) у византијску официјелну хералдику уводе двоглавог орла.
2. Приказ надгробне плоче њемачког краља Рудолфа I Хабсбурга и краћи чланак о њему. Наиме, њемачки краљ Рудолф I Хабсбург није био свети римски цар, јер папа, обрачунавши се с Хохенштауфенима позива породицу Анжу да буду свети римски цареви. Пошто Рудолф I није био свети римски цар него само њемачки краљ , он на себи носи само грб краљевине Њемачке (једноглави црни орао удесно) и грбове неких других области којима влада, али не и ознаку двоглавог орла која означава Свето римско царство.
Фридрих II Хохенштауфен је био и свети римски цар (па по том основу може користити двоглавог орла) и њемачки краљ (па по том основу може користити једноглавог орла удесно и сви његови прикази са једноглавим орлом су у функцији да се нагласи да је он њемачки краљ), и краљ Сицилије (и по том основу, видјећемо у наредном доказу може и смије користити искључиво једноглавог орла).
3. Већ сам достављао изворни портрет Карла V Хабсбурга – светог римског цара из XVI вијека. С обзиром да су Хабсбурзи већ тада били напредовали до титуле светих римских царева, Карло V је ту приказан изнад двоглавог орла са узлетним положајем крила као ознаке Светог римског царства коме је на челу. Међутим, и Карло V је сицилијански краљ и прилажем врата на Палерму кроз која је исти сицилијански краљ ушао у Палермо и на тим вратима ћете видјети једноглавог орла. Дакле, постаје потпуно непобитно да је владарски златни двоглави орао на новчићу Фридриха II Хохенштауфена из 1202-1203. године био само и искључиво ознака за владара Светог римског царства, а не за владара Краљевине Сицилије како антисрби и преваранти покушавају да потуре.
На слици се јасно виде (дате у бијелом) обје владарске инсигније краља Сицилије тј. његово жезло и хералдичка ознака Краљевине Сицилије – једноглави орао.
Можете ви плакати и кукати, али чињенице су неумољиве. Постоји потпуна аналогија између владарског двоглавог орла Светог римског царства са владарским ознакама на одеждама Немањиних насљедника; потпуна аналогија између државног – волутног орла грофа Сарвердена и орла кнеза Мирослава; постоји потпуна аналогија између државног волутног двоглавог орла који означава Свето римско царство (приказ Матеа Париђија, фиктивни грб Цариграда из 1606. године, каснији грб Аустријског царства којим су такође владали Хабсбурзи, ознака испод изворног портрета Карла V као светог римског цара, државни двоглави орао као ознака Византије након 1261. године и као ознака Русије од XV вијека) са државним волутним двоглавим орловима у Богородици Љевишкој, у Жичи итд. који означавају државу Србију. Дода ли се наведеном да у Богородици Љевишкој сваки српски духовни и свјетовни владар непосредно испод себе има хералдички штит са хералдичком ознаком Србије (што недвосмислено значи да је Србија носила и морала носити исте хералдичке ознаке кад је исти владар њоме владао), као и то да два од тих владара који су владали Србијом до 1261. године и на својим одеждама носе ознаке владара Србије опет на бази двоглавог орла; као и то да сви ови владари и сви ови државни орлови полазе од Стефана Немање, да на печатима краља Уроша I постоје хералдичке (на штиту) ознаке државе којој је надређен; као и десетине и десетине других непобитних доказа које сам наводио на овом форуму, ... свакоме ко није антисрбин и преварант све мора бити кристално јасно.
Печате краља Уроша сам већ прилагао на овом форуму.
Ја кажем, а не Соловјев да је облик орла кнеза Мирослава државни са изврнутим крином и да он има обиљежја грба.
Византија је 1261. године, с обзиром да је у периоду 1256-1273. године Њемачка била остала без владара, жељела да саопшти ко је једини преостао као настављач некадашње Римске империје и да искаже претензије на поврат свих територија које су јој одузете у крсташким ратовима. Хералдика државе и цара је једно, а хералдика свих друштвених група и сталежа (по западном узору) је нешто сасвим друго. Да ли су драперије обликоване тако да личе на хералдичке штитове, или су хералдички штитови обликовани тако да личе и на драперије, небитно је за ову тему. Битно је да се двоглави орлови као ознаке владара налазе на одежди владара Србије, а хералдичка ознака државе, којој је владар надређен испод владара.
Мислим да је сваком објективном све апсолутно јасно.
Уколико ме даље не будете директно прозивали неће бити потребе за даљим јављањем.
Хералдичар Бранко Марушић одговара члановима „Statler and Waldorf“ и „Casino Royal“.
+ + +
Вријеме је да прекинемо са антисрпским преварама и лажима.
Прилажем:
1. Слику италијанског сликара Пјера дела Франческа „Побједа византијског цара Ираклија над Перзијанцем Хозројем у VII вијеку“, настала 1452-1466. године. Погледате ли приказане хералдичке ознаке Византије у VII вијеку (црни једноглави орао улијево на жутом и бијели крст на црвеном) уочићете да су оне потпуно идентичне оним на сличици коју је недавно приложио члан „Statler and Waldorf“, за коју сам ја одмах био устврдио да се ради о ознакама византијске војске. Дакле, италијански сликар дела Франческа је савременик Византије и њене пропасти и он јако добро зна тадашње хералдичке ознаке Византије (црни државни двоглави орао на жутом и златни владарски двоглави орао на црвеном) али, пошто није знао за генијални допринос науци који су дали чланови „Statler and Waldorf“ и „Casino Royal“ тврдећи да двоглави орао из Византије долази у Свето римско царство, он, замислите чуда, Византију нипошто не жели да означи ознакама које она носи у XV вијеку него тврдоглаво и ненаучно саопштава шта су уствари биле праве ознаке Византије до поврата Цариграда из латинских руку 1261. године. Овим је потпуно јасно колико су дубоко у праву била два позната француска византолога када су свилену царску тканину из X или XI вијека, са златним једноглавим владарским византијским орлом улијево везали за византијске цареве и када су изричито навели да тек Палеолози (након 1261. године) у византијску официјелну хералдику уводе двоглавог орла.
2. Приказ надгробне плоче њемачког краља Рудолфа I Хабсбурга и краћи чланак о њему. Наиме, њемачки краљ Рудолф I Хабсбург није био свети римски цар, јер папа, обрачунавши се с Хохенштауфенима позива породицу Анжу да буду свети римски цареви. Пошто Рудолф I није био свети римски цар него само њемачки краљ , он на себи носи само грб краљевине Њемачке (једноглави црни орао удесно) и грбове неких других области којима влада, али не и ознаку двоглавог орла која означава Свето римско царство.
Фридрих II Хохенштауфен је био и свети римски цар (па по том основу може користити двоглавог орла) и њемачки краљ (па по том основу може користити једноглавог орла удесно и сви његови прикази са једноглавим орлом су у функцији да се нагласи да је он њемачки краљ), и краљ Сицилије (и по том основу, видјећемо у наредном доказу може и смије користити искључиво једноглавог орла).
3. Већ сам достављао изворни портрет Карла V Хабсбурга – светог римског цара из XVI вијека. С обзиром да су Хабсбурзи већ тада били напредовали до титуле светих римских царева, Карло V је ту приказан изнад двоглавог орла са узлетним положајем крила као ознаке Светог римског царства коме је на челу. Међутим, и Карло V је сицилијански краљ и прилажем врата на Палерму кроз која је исти сицилијански краљ ушао у Палермо и на тим вратима ћете видјети једноглавог орла. Дакле, постаје потпуно непобитно да је владарски златни двоглави орао на новчићу Фридриха II Хохенштауфена из 1202-1203. године био само и искључиво ознака за владара Светог римског царства, а не за владара Краљевине Сицилије како антисрби и преваранти покушавају да потуре.
На слици се јасно виде (дате у бијелом) обје владарске инсигније краља Сицилије тј. његово жезло и хералдичка ознака Краљевине Сицилије – једноглави орао.
Можете ви плакати и кукати, али чињенице су неумољиве. Постоји потпуна аналогија између владарског двоглавог орла Светог римског царства са владарским ознакама на одеждама Немањиних насљедника; потпуна аналогија између државног – волутног орла грофа Сарвердена и орла кнеза Мирослава; постоји потпуна аналогија између државног волутног двоглавог орла који означава Свето римско царство (приказ Матеа Париђија, фиктивни грб Цариграда из 1606. године, каснији грб Аустријског царства којим су такође владали Хабсбурзи, ознака испод изворног портрета Карла V као светог римског цара, државни двоглави орао као ознака Византије након 1261. године и као ознака Русије од XV вијека) са државним волутним двоглавим орловима у Богородици Љевишкој, у Жичи итд. који означавају државу Србију. Дода ли се наведеном да у Богородици Љевишкој сваки српски духовни и свјетовни владар непосредно испод себе има хералдички штит са хералдичком ознаком Србије (што недвосмислено значи да је Србија носила и морала носити исте хералдичке ознаке кад је исти владар њоме владао), као и то да два од тих владара који су владали Србијом до 1261. године и на својим одеждама носе ознаке владара Србије опет на бази двоглавог орла; као и то да сви ови владари и сви ови државни орлови полазе од Стефана Немање, да на печатима краља Уроша I постоје хералдичке (на штиту) ознаке државе којој је надређен; као и десетине и десетине других непобитних доказа које сам наводио на овом форуму, ... свакоме ко није антисрбин и преварант све мора бити кристално јасно.
Печате краља Уроша сам већ прилагао на овом форуму.
Ја кажем, а не Соловјев да је облик орла кнеза Мирослава државни са изврнутим крином и да он има обиљежја грба.
Византија је 1261. године, с обзиром да је у периоду 1256-1273. године Њемачка била остала без владара, жељела да саопшти ко је једини преостао као настављач некадашње Римске империје и да искаже претензије на поврат свих територија које су јој одузете у крсташким ратовима. Хералдика државе и цара је једно, а хералдика свих друштвених група и сталежа (по западном узору) је нешто сасвим друго. Да ли су драперије обликоване тако да личе на хералдичке штитове, или су хералдички штитови обликовани тако да личе и на драперије, небитно је за ову тему. Битно је да се двоглави орлови као ознаке владара налазе на одежди владара Србије, а хералдичка ознака државе, којој је владар надређен испод владара.
Мислим да је сваком објективном све апсолутно јасно.
Уколико ме даље не будете директно прозивали неће бити потребе за даљим јављањем.
Mene teši što je ovo fotografisano u provinciji, u malom gradu. Za razumeti je da se ovakve stvari sporo prodaju i da će se raditi nove tek kad se zalihe istroše... Ipak, nadam se da su počeli da poštuju novi izvornik...
Nisam uspeo da saznam koja je firma u pitanju inače bih im pisao... Pokušaću ponovo - reče mi radnica da je gazda iz Guče. Ako neko nešto zna neka kaže.
Dugujem vam izvinjenje, zaista su mi promakli ovi "nepobitni dokazi" đe je Uroš I na sedlo okačio "štit sa dvoglavim orlom" - evo da ih vide i ostali još jedan put.
Evo prvog Uroševog novčića, đe se vidi "sasvim jasno dvoglavi orao na štitu" okačen o konju:
A evo i drugog pečata, đe se vidi Uroš kako sjedi, i drži štit ispred sebe, i jasno se vidi se jedna glava orla na štitu, jer se štit presavio pa se ona druga ne vidi:
Sjajni dokazi. Od ovih novih me oduševljavaju ove "sličice" i slike iz sredine XV vijeka, koje "dokazuju" da je zastava Vizantije prije 1261. godine bila žuta sa jednoglavim orlom. A tek ona sa video igrice koja prikazuje zastave Vizantije sa dvoglavim orlom - neoboriv dokaz. Što jes, jes.
Priznajem gospodine Marušiću da sam pogriješio - potkrijepili ste mi sve vaše tvrdnje, ja nisam bio u pravu - ali dobro, čovjek uči dok je živ. Od vas sam mnogo naučio novog, pa vam zahvaljujem na tome. Viteški smo ukrstili argumente i ja sam poražen. Sad kad smo se konačno saglasili, mislim da nema potrebe za daljom polemikom.
На твоје прво јављање сам рекао да је твој основни проблем (не)интелигенција. Не можеш да схватиш да дајеш доказе у прилог мојих тврдњи.
Фридрих II Хохенштауфен је краљ Њемачке, па у том својству користи знак њемачке државе тј. црни једноглави орао удесно на жутом.
Фридрих II Хохенштауфен је и краљ Сицилије, па у том својству смије користити (како сам ти већ објаснио) хералдичку ознаку државе којом влада тј. Сицилије (опет једноглави орао).
Фридрих II Хохенштауфен, са доста основа (влада Константинопољем и знатним дијелом некадашњих византијских територија) за себе наводи и да је краљ Византије, па у том својству својим грбовима наводи да командује и византијском војском, тј. своју круну ставља на хералдичке ознаке (црни једноглави орао улијево на жутом) које је Константинопољ носио до 1204. године, а остаци некадашње Византије све до 1261. године. Може ли бити јачих и очигледнијих доказа да је Византија све до 1204. године официјелно носила ознаку црног једноглавог орла улијево на златној подлози?!
Фридрих II Хохенштауфен је и свети римски цар и то саопштава својим златним владарским двоглавим орлом на своме златном новчићу, односно својом круном изнад црног двоглавог орла на жутом као ознаке Светог римског царства. Дакле, исти владар је и краљ Њемачке и краљ Сицилије и краљ Византије и других дијелова Италије итд., па он са основом сматра да је владар оба дијела некадашње Римске империје, тј. свети римски цар. И ово показује колико су глупи наводи Соловјева, тебе, члана „Casino Royal“ да је знак владара и знак државе (јер овдје један човјек влада са много држава од којих свака има своју хералдичку ознаку, а исти владар на свом знаку тешко да може да обухвати све владарске функције које обавља); да је двоглави орао кнеза Мирослава стигао са Сицилије, а не из Светог римског царства, да је двоглави орао у Свето римско царство стигао из Византије и сличне глупости и небулозе. Ако се наведеном додају не само слика дела Франческа (коју сам већ приложио), него и царска византијска свила из X-XI вијека са византијским једноглавим златним владарским орлом улијево; егзактан закључак два најугледнија француска византолога да тек у доба Палеолога Византија официјелно преузима ознаку двоглавог орла; десетине и десетине егзамплара, које сам до сада приложио и/или на које сам указао да Византија, све до 1261. године, официјелно носи једноглавог орла, ... од „стручности и генијалности“ А. Соловјева не остаде ништа, а „стручности“ тебе и члана „Casino Royal“ је смијешно и разговарати.
У цркви Св. Антона на Родону је дата застава државе Србије (један црвени државни, са колиром, двоглави орао на бијелој подллози). Ово је потпуно логично јер је Родон у периоду од 1343. до Ускрса 1346. године (кад је проглашено царство и нова територијална организација царства) био саставни и интегрални дио Душанове краљевине Србије.
У румунском манастиру (сами крај XVвијека) постоје двије заставе државе Србије са приближним изгледом заставе Србије у вријеме (задњих) Бранковића.
У Богородици Љевишкој је умјетник дошао на оригиналну идеју да заставу државе Србије умјетнички представи као драперију са тако постављеним наборима да се, испод сваког владара Србије симулира облик бијелог штита са по једним хералдичким знаком црвеног двоглавог државног волутног (са изврнутим крином чиме се одаје покорност владару) орла и да се тако саопшти шта је била хералдичка ознака Србије у вријеме сваког од тих владара са почетком од Стефана Немање (о чему непобитно свједочи знак кнеза Мирослава и сада већ непобитне аналогије са ознакама и грбовима Светог римског царства), двоглави орао као хералдички знак (на штиту) подређен краљу Урошу I на његовом печату, и десетине и десетине непобитних доказа на које сам указивао на овом форуму. Антисрби преваранти и остали блазонисти и сљедбеници глупости А. Соловјева и С. Новаковића могу да се ждеру, могу да плачу и кукају, могу да се служе вулгаризмима и примитивизмима у својој немоћи, ... али сурове чињенице су сада толико непобитне да само крајњи глупак више може кренути у побијање истих.
Ali ja ne razumem otkud takva ostrašćenost kod g.Marušića... Neka mi neko ne zameri ako sam upotrebio prejaku reč.
Čak i ako se nepobitno dokaže da je grb Srbije u Srednjem veku bio crrveni dvoglavi orao na srebrnom štitu, da li to znači da sadašnji grb ne priliči Srbiji? Ja mislim da ne znači.
Imali smo taj grb, sada imamo drugi - ne znam da li će biti smak sveta ako ne zamenimo sadašnji grb tim srednjovekovnim...(?) Ja mislim da neće...
Zato ne razumem tu paniku... Pa nećemo mi zaboraviti da nam je to bio grb - eto na gradskom grbu Leskovca će ostati očuvan...
Dobili smo lepo tumačenje sadašnjeg grba u odnosu na raspored simbola na njemu s obzirom na njihovo poreklo i ostalo (moderna država srbija /+ sa ocilima/ pretenduje /u kulturološkom, civilizacijskom, ne mora vojnom smislu/ na teritorije Dušanovog carstva /beli dvoglavi orao/ i želi da okuplja /bude matica/ celom srpskom narodu koji živi na tim prostorima /Makedonija, Albanija, Grčka, Kosmet.../ itd.)
A svi ćemo priznati da je to mnogo lepše tumačenje od onog tumačenja g.Marušića kako je neka istočno-romejska despotovina porobila celo Dušanovo carstvo - grozno...!
Ovo sam danas fotografisao u prodavnici navijačkih simbola uglavnom, a i državnih...
Ovo je npr. ćebe na kome je aplikacija državne zastave... Pogledajte prilog 198159
Neka svako proceni kada ovo vidi koliko je bitno postojanje izvornika državnih simbola...
Evo ga i grb sa dukserice. Pogledajte prilog 198160
Mene teši što je ovo fotografisano u provinciji, u malom gradu. Za razumeti je da se ovakve stvari sporo prodaju i da će se raditi nove tek kad se zalihe istroše... Ipak, nadam se da su počeli da poštuju novi izvornik...
Nisam uspeo da saznam koja je firma u pitanju inače bih im pisao... Pokušaću ponovo - reče mi radnica da je gazda iz Guče. Ako neko nešto zna neka kaže.
Mislim da je zakonom zabranjeno korišćene državne zastave u te svrhe(ćebe, zavesa, tepih itd.).
Meni se čini da će dotični prodavac nahebati kad mu uleti inspekcija.
Прилажем: 1. Слику италијанског сликара Пјера дела Франческа „Побједа византијског цара Ираклија над Перзијанцем Хозројем у VII вијеку“, настала 1452-1466. године.
лаж! та чувена фреска коју је Piero della Francesca насликао на зиду цркве Св. Фрање у Арецу се зове ''Битка између Ираклија и Хозроја'' (Battaglia di Eraclio e Cosroè, La Bataille entre Héraclius et Khosro, Battle between Heraclius and Khosrau). придев ''византијског'' си ти сам додао- да би тиме поткрепио своје бесмислене тврдње. срамота чиме се служиш http://it.wikipedia.org/wiki/Storie_della_Vera_Croce
Погледате ли приказане хералдичке ознаке Византије у VII вијеку (црни једноглави орао улијево на жутом и бијели крст на црвеном) уочићете да су оне потпуно идентичне оним на сличици коју је недавно приложио члан „Statler and Waldorf“, за коју сам ја одмах био устврдио да се ради о ознакама византијске војске.
као прво, у 7. веку не постоји хералдика, ни на западу, а поготово не у Византији.
као друго, хералдика се уопште не бави заставама- него грбовима (заставама се бави вексилологија).
потписујеш се као ''хералдичар'', а не знаш ни основне ствари из те дисциплине
као што си намерно променио назив, тако си и намерно исекао део слике- онај који приказује заставу са још једнom ''хералдичком ознаком Византије''- дивљом гуском који су град спасиле гуске, (стари) Рим или Нови Рим (Константинопољ)? и чији су симбол биле- старог Римског царства, или Византије?
а ево још једне фреске из истог циклуса (Storie della Vera Croce)- ''Победа Константина над Максенцијем'' (Vittoria di Costantino su Massenzio). на њој је приказан цар Константин Велики (у то време владар западног дела царства) са идентичном заставом као и Ираклије- црни (једноглави) орао на златном пољу.
Константинова војска је у бици на Милвикијском мосту носила ратне заставе (labarum, λάβαρον) на којима је био Христов монограм, а не орао. толико о сликаревом познавању историје, ознака и симбола. а ти као аргументе користиш уметничка дела која су настала скоро 1000 година након догађаја који представљају.. браво! научни доказ par excellence
The labarum (Greek: λάβαρον) was a vexillum (military standard) that displayed the "Chi-Rho" symbol ☧ , formed from the first two Greek letters of the word "Christ" (Greek: ΧΡΙΣΤΟΣ, or Χριστός) — Chi (χ) and Rho (ρ). It was used by the Roman emperor Constantine I. Since the vexillum consisted of a flag suspended from the crossbar of a cross, it was ideally suited to symbolize the crucifixion of Christ. http://en.wikipedia.org/wiki/Labarum
Овим је потпуно јасно колико су дубоко у праву била два позната француска византолога када су свилену царску тканину из X или XI вијека, са златним једноглавим владарским византијским орлом улијевовезали за византијске цареве..
2. Приказ надгробне плоче њемачког краља Рудолфа I Хабсбурга и краћи чланак о њему. Наиме, њемачки краљ Рудолф I Хабсбург није био свети римски цар, јер папа, обрачунавши се с Хохенштауфенима позива породицу Анжу да буду свети римски цареви. Пошто Рудолф I није био свети римски цар него само њемачки краљ , он на себи носи само грб краљевине Њемачке (једноглави црни орао удесно) и грбове неких других области којима влада, али не и ознаку двоглавог орла која означава Свето римско царство.
Фридрих II Хохенштауфен је био и свети римски цар (па по том основу може користити двоглавог орла) и њемачки краљ (па по том основу може користити једноглавог орла удесно и сви његови прикази са једноглавим орлом су у функцији да се нагласи да је он њемачки краљ), и краљ Сицилије (и по том основу, видјећемо у наредном доказу може и смије користити искључиво једноглавог орла).
ма немој
само на том новцу који је он ковао са представом (једноглавог) орла ''улево'', нигде не пише ''краљ Немачке'' или ''краљ Сицилије'', него- ''Фридрих цар Римљана''. ево ти један увеличан примерак, да боље видиш:
Дакле, постаје потпуно непобитно да је владарски златни двоглави орао на новчићу Фридриха II Хохенштауфена из 1202-1203. године био само и искључиво ознака за владара Светог римског царства, а не за владара Краљевине Сицилије како антисрби и преваранти покушавају да потуре.
На слици се јасно виде (дате у бијелом) обје владарске инсигније краља Сицилије тј. његово жезло и хералдичка ознака Краљевине Сицилије – једноглави орао.
тачно је да су Хоенштауфени као грб краљевине Сицилије користили црног (једноглавог) орла на сребрном штиту (по узору на грб царства који је био црни једноглави орао на златном штиту):
на овој илуминацији је приказано утамничење краља Енца, ванбрачног сина цара Фридриха II. ту се лепо виде и грб Светог Римског Царства (црни орао на златном) и одмах уз њега и грб краљевине Сицилије (црни орао на сребрном):
Ali ja ne razumem otkud takva ostrašćenost kod g.Marušića... Neka mi neko ne zameri ako sam upotrebio prejaku reč.
Čak i ako se nepobitno dokaže da je grb Srbije u Srednjem veku bio crrveni dvoglavi orao na srebrnom štitu, da li to znači da sadašnji grb ne priliči Srbiji? Ja mislim da ne znači.
Imali smo taj grb, sada imamo drugi - ne znam da li će biti smak sveta ako ne zamenimo sadašnji grb tim srednjovekovnim...(?) Ja mislim da neće...
Zato ne razumem tu paniku... Pa nećemo mi zaboraviti da nam je to bio grb - eto na gradskom grbu Leskovca će ostati očuvan...
Dobili smo lepo tumačenje sadašnjeg grba u odnosu na raspored simbola na njemu s obzirom na njihovo poreklo i ostalo (moderna država srbija /+ sa ocilima/ pretenduje /u kulturološkom, civilizacijskom, ne mora vojnom smislu/ na teritorije Dušanovog carstva /beli dvoglavi orao/ i želi da okuplja /bude matica/ celom srpskom narodu koji živi na tim prostorima /Makedonija, Albanija, Grčka, Kosmet.../ itd.)
A svi ćemo priznati da je to mnogo lepše tumačenje od onog tumačenja g.Marušića kako je neka istočno-romejska despotovina porobila celo Dušanovo carstvo - grozno...!
Слажем се! Кад се нешто укорени међ народом (бели орао на црвеном), тешко се после батали.
И још нешто, стално се спомиње како нас је Византија робила...падоше ми на памет Словаци који су дуго били под Мађарима па се не буне што им је грб(онај двокраки крст) сличан мађарском грбу...
..
који су град спасиле гуске, (стари) Рим или Нови Рим (Константинопољ)? и чији су симбол биле- старог Римског царства, или Византије?
