Nesumnjivo Hrvati

[Mrkalj]

Ivana Ranilović

 

[Mrkalj]

Srbi (H)Ranilovići bili su krajišnici u okviru Đurđevačke pukovnije do razvojačenja 1872.

Vanna je jedan od potomaka ove slavne srpske loze.

 

[Mrkalj]

Gabi Novak, po majci Nemica, po ocu pola Austrijanka pola Dalmatinka:

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[zlatko01]

Gabi Novak, po majci Nemica, po ocu pola Austrijanka pola Dalmatinka:

Adolf Topić...rođen 1949, u Hrvatskoj...veoma popularno ime u Nemačkoj....možda do 1943g...???

 

[Mrkalj]

Adolf Topić...rođen 1949, u Hrvatskoj...veoma popularno ime u Nemačkoj....možda do 1943g...???

Dobio je ime po porodičnom doktoru. Ne znam koje je provenijencije Adolf. Svi katolički Slavonci štokavci su Šokci iz Bosne, Porfirogenitovi Srbi. Bio sam u Petnici na seminaru s jednim Srđanom Topićem iz Bilja. Takođe, poznati skakač Dragutin Topić.

 

[Mrkalj]

 

[Khal Drogo]

Што се тиче пјевача Даде Топића он сам је испричао једном листу да је име добио по једном Јевреју, пријатељу његовог оца који га је задужио. Тешко да је 1949-е добио име по "оном Адолфу", нема разлога да му не вјерујемо.
Иначе у XIX.вијеку и почетком XX.вијека име Адолф међу Њемцима и није било ријетко, Могуће је за популарност имена заслужан Адолф Андерсен, пољски шахиста њемачког поријекла, који је средином XIX.вијека важио за најбољег свјетског шахисту.
Након II.свјетског рата ријетко име из знаних разлога.

Што се тиче презимена Топић, не знам колико је то презиме међу Хрватима заступљено, нисам их нешто сретао, код Срба у БиХ је доста заступљено, ако погледамо презимена Срба у БиХ које је уредно и темељито сортирао Ђорђе Јањатовић (овдје) доста заступљено презиме у бројним мјестима и парохијама, занимљиво да славе више слава (св.Николу, Јована, Луку, Пантелију, Часне Вериге, Ђурђевдан), данас живе махом или углавном у Српској, доста њих и лично познајем.

 

[Лекизан]

Ретко презиме код Немаца данас као Анте код Хрвата рекли би неки!

 

[veliki krang]

Што се тиче пјевача Даде Топића он сам је испричао једном листу да је име добио по једном Јевреју, пријатељу његовог оца који га је задужио. Тешко да је 1949-е добио име по "оном Адолфу", нема разлога да му не вјерујемо.
Иначе у XIX.вијеку и почетком XX.вијека име Адолф међу Њемцима и није било ријетко, Могуће је за популарност имена заслужан Адолф Андерсен, пољски шахиста њемачког поријекла, који је средином XIX.вијека важио за најбољег свјетског шахисту.
Након II.свјетског рата ријетко име из знаних разлога.

Možda se koreni popularnosti tog imena mogu naći još ranije, to jest sa švedskim kraljem Gustavom Adolfom čije su trupe bile udarna pesnica protestanata u ratu sa katolicima, a polje delovanja ondašnje nemačke teritorije...

 

[veliki krang]

Inače, kad smo već kod pomenutog imena, nekada čuveni glumac švedskog porekla Dolf Lindgren (Ivan Drago iz "Rokija 4") je svoje ime skratio na poznatu varijantu iz već razumljivih razloga

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Kroasanije]

Prezime Sanader je po zvuku turskog porijekla. Turci su mnogim ljudima sa ovih širih prostora nadijenuli svoja prezimena. Najčešće bi to bilo povezano sa promjenom vjere ali i ne nužno. Ovaj pop Sanader se starinom sigurno prezivao drugačije. Sanaderi međusobno nisu u krvnom srodstvu. Kerum, Kuduz, Sanader, Feher i sl samo su neki od primjera.

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

Prezime Sanader je po zvuku turskog porijekla. Turci su mnogim ljudima sa ovih širih prostora nadijenuli svoja prezimena. Najčešće bi to bilo povezano sa promjenom vjere ali i ne nužno. Ovaj pop Sanader se starinom sigurno prezivao drugačije. Sanaderi međusobno nisu u krvnom srodstvu. Kerum, Kuduz, Sanader, Feher i sl samo su neki od primjera.

Može biti.

 

[veliki krang]

Prezime Sanader je po zvuku turskog porijekla. Turci su mnogim ljudima sa ovih širih prostora nadijenuli svoja prezimena. Najčešće bi to bilo povezano sa promjenom vjere ali i ne nužno. Ovaj pop Sanader se starinom sigurno prezivao drugačije. Sanaderi međusobno nisu u krvnom srodstvu. Kerum, Kuduz, Sanader, Feher i sl samo su neki od primjera.

Baš po zvuku i nije, previše samoglasnika i malo grlenih glasova, pre će biti mađarskog porekla, kao i ovo Feher.

 

[Kroasanije]

Baš po zvuku i nije, previše samoglasnika i malo grlenih glasova, pre će biti mađarskog porekla, kao i ovo Feher.

Ivo Sanader porijeklom iz Dugobaba iz splitskog zaleđa je sigurno, kao i mnogi drugi došao(njegovi) iz Z.Bosne oko 1680-te. A ako i nije ti krajevi su bili kojih 100 god pod Turcima dok ih Mlečani skupa sa lokalnim rmpalijama nisu otjerali na današnju granicu Bosne i Hrvatske. Znam za tu praksu sa prezimenima jer je to moj kraj po ćaći. Tako da pop Sanader i Ivo Sanader nisu u krvnom/ plemenskom srodstvu. Mađara tamo nikada nije bilo ni u tragovima. Naravnp da teoretski može biti istina svašta, ali vrlo je malo vjerojatno.

 

[Mrkalj]

Tako da pop Sanader i Ivo Sanader nisu u krvnom/ plemenskom srodstvu.

Dobro, koje je onda značenje te reči? Ako je više ljudi dobijalo taj nadimak ili prezime, kao na primer "Popović" ili "Terzija" ili "Bašić" i sl. onda i ta reč ima neko opšte, ne tako misteriozno, značenje. Ajd sad, kad si počeo.

 

[Пилипенда]

Dobro, koje je onda značenje te reči? Ako je više ljudi dobijalo taj nadimak ili prezime, kao na primer "Popović" ili "Terzija" ili "Bašić" i sl. onda i ta reč ima neko opšte, ne tako misteriozno, značenje. Ajd sad, kad si počeo.

Колико се сјећам (не тврдим, мрзи ме сад да провјеравам, а негдје сам то прочитао сигурно) Санадер би могло потицати од неког претка који је био исцјелитељ тј. sanatore.

 

[Kroasanije]

Dobro, koje je onda značenje te reči? Ako je više ljudi dobijalo taj nadimak ili prezime, kao na primer "Popović" ili "Terzija" ili "Bašić" i sl. onda i ta reč ima neko opšte, ne tako misteriozno, značenje. Ajd sad, kad si počeo.

Rekao sam onako za što mislim da je najizglednije. Nastavak -er u Turskoj je dosta čest. Međutim vjerojatno nisam bio u pravu, kaže po nizu stranica da je moguće objašnjenje da je prezime romanskog porijekla (vlaškog-romanofonog?). Za etimologije sam općenito nepismen što uvijek naglašavam.

 

[RickRoss]

Ala čovek nalupa. Nikakvih konkretnih dokaza o migraciji Hrvata na ovim prostorima izneo nije, već samo masu svojih teza na osnovu nekoliko toponima, pa je tako zaključio da su i Dukljani bili Hrvati na osnovu dva toponima u Srbiji?
I to sve čovek napriča u sred Cetinja, a naravno Cetinjanima smeta samo kada ih Srbi svojataju.
Isto tako je pričao o toponimima u Albaniji, Kosovu, Makedoniji i Grčkoj, ali ne , oni su morali posebno u naslovu staviti samo Rašku i to ''Migracije Hrvata IZ srednjovjekovne Raške'' da bi maltene ispalo kako je Raška hrvatska zemlja, iako je čovek sam rekao da su Hrvati prvo migrirali u Rašku pa se tek onda selili iz nje.
Kako god da se pogleda smejurija i kompleksi.

 

[Акај]

Ala čovek nalupa. Nikakvih konkretnih dokaza o migraciji Hrvata na ovim prostorima izneo nije, već samo masu svojih teza na osnovu nekoliko toponima, pa je tako zaključio da su i Dukljani bili Hrvati na osnovu dva toponima u Srbiji?
I to sve čovek napriča u sred Cetinja, a naravno Cetinjanima smeta samo kada ih Srbi svojataju.
Isto tako je pričao o toponimima u Albaniji, Kosovu, Makedoniji i Grčkoj, ali ne , oni su morali posebno u naslovu staviti samo Rašku i to ''Migracije Hrvata IZ srednjovjekovne Raške'' da bi maltene ispalo kako je Raška hrvatska zemlja, iako je čovek sam rekao da su Hrvati prvo migrirali u Rašku pa se tek onda selili iz nje.
Kako god da se pogleda smejurija i kompleksi.

Крајње неартикулисано излагање, пристрасно, без остављања за било коју друго објашњење осим преко имена етничке групе.
Трагикомично је што ова појава води кроатистику у ЗГ, да не коментаришем предавањце на сред кршног Цетиња. Исправка - комично је.

 

[Mrkalj]

Крајње неартикулисано излагање, пристрасно, без остављања за било коју друго објашњење осим преко имена етничке групе.
Трагикомично је што ова појава води кроатистику у ЗГ, да не коментаришем предавањце на сред кршног Цетиња. Исправка - комично је.

U suštini, naveo je toliko primera da je njima de fakto potkrepio kontraargument - da je ime (H)rvo, (H)rvoje normalno slovensko ime s etimologijom istom kao u reči rvati, ophrvati, rvanje, rvač, (obrva, survati, urvina) i sl. To je, ustvari "onaj koji rve=ruši (drugog)".

 

[Лекизан]

Овај је изгледа све луђи и луђи, није случајно што се Урбаном свиђа.