Лујо Адамовић (
Ровињ,
31. јул 1864 —
Дубровник,
19. јул 1935) је био српски ботаничар.

Спомен-камен на
Миџору, као сећање на првог освајача
Лујо Адамовић је рођен у Ровињу због очеве службе, али је детињство провео у Дубровнику.
Студирао је медицину у
Бечу и природне науке у
Београду и
Берлину. Радио је као професор у средњој школи у више места у
Србији. После одбране доктората, од (1901—1905) је био професор Велике школе у Београду, а после тога одлази у Беч за доцента. За време
Првог светског рата био је управник
Ботаничке баште у Београду. Проучавао је флору и вегетацију
Балканског и
Апенинског полуострва, а нарочито је обрадио подручја Србије,
Црне Горе,
Бугарске и
Далмације. Увео је многе појмове у савремену гео-ботаничку науку. Његова дела су штампана у многим научним часописима (Рад, ЈАЗУ; Глас, САН и др.). Најзначајнија дела су: О
шумама југоисточне Србије, (Дело, 1899); Вегетацијски односи Балканског полуострва (Лајпциг,1909); Биљногеографске формације зимзеленог појаса Далмације, Херцеговиине и Црне Горе (1911) и Фитогеографски положај и подела Италије. Поред овога је објављивао још многе стручне радове. У научну литературу увео је вегетацијске појмове
псеудомакија и
шибљак, а бавио се и доказивањем законитости у развитку и распрострањености биљних врста.
Zbog svojih zasluga koje je postigao istraživanjem biljnoga svijeta južnoslavenskih zemalja i Balkanskoga poluotoka,
1907. je izabran za dopisnoga člana
Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Starost je proveo u Dubrovniku, kao pripadnik dubrovačkog srbokatoličkog pokreta.
Najznačajnije djelo
Vegetacijske prilike balkanskih zemalja (
Die Vegetationsverhältnisse der Balkanländer, 1909) ubraja se u klasična dela nauke o vegetacionim formama. Važni su i
Biljni svijet Dalmacije (
Die Pflanzenwelt Dalmatiens, 1911),
Biljni svijet jadranskih zemalja (
Pflanzenwelt der Adrialänder, 1929) kao i
Biljnogeografski položaj i raščlanjenost Italije (
Die pflanzengeographische Stellung und Gliederung Italiens,1933).