Лујо Адамовић (
Ровињ, 
31. јул 1864 — 
Дубровник, 
19. јул 1935) је био српски ботаничар.

Спомен-камен на 
Миџору, као сећање на првог освајача
Лујо Адамовић је рођен у Ровињу због очеве службе, али је детињство провео у Дубровнику.
Студирао је медицину у 
Бечу и природне науке у 
Београду и 
Берлину. Радио је као професор у средњој школи у више места у 
Србији. После одбране доктората, од (1901—1905) је био професор Велике школе у Београду, а после тога одлази у Беч за доцента. За време 
Првог светског рата био је управник 
Ботаничке баште у Београду. Проучавао је флору и вегетацију 
Балканског и 
Апенинског полуострва, а нарочито је обрадио подручја Србије, 
Црне Горе, 
Бугарске и 
Далмације. Увео је многе појмове у савремену гео-ботаничку науку. Његова дела су штампана у многим научним часописима (Рад, ЈАЗУ; Глас, САН и др.). Најзначајнија дела су: О 
шумама југоисточне Србије, (Дело, 1899); Вегетацијски односи Балканског полуострва (Лајпциг,1909); Биљногеографске формације зимзеленог појаса Далмације, Херцеговиине и Црне Горе (1911) и Фитогеографски положај и подела Италије. Поред овога је објављивао још многе стручне радове. У научну литературу увео је вегетацијске појмове 
псеудомакија и 
шибљак, а бавио се и доказивањем законитости у развитку и распрострањености биљних врста.
Zbog svojih zasluga koje je postigao istraživanjem biljnoga svijeta južnoslavenskih zemalja i Balkanskoga poluotoka, 
1907. je izabran za  dopisnoga člana 
Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu.  Starost je proveo u Dubrovniku, kao pripadnik dubrovačkog srbokatoličkog pokreta.
Najznačajnije djelo 
Vegetacijske prilike balkanskih zemalja (
Die Vegetationsverhältnisse der Balkanländer, 1909) ubraja se u klasična dela nauke o vegetacionim formama. Važni su i 
Biljni svijet Dalmacije (
Die Pflanzenwelt Dalmatiens, 1911), 
Biljni svijet jadranskih zemalja (
Pflanzenwelt der Adrialänder, 1929) kao i 
Biljnogeografski položaj i raščlanjenost Italije (
Die pflanzengeographische Stellung und Gliederung Italiens,1933).