Nesumnjivo Hrvati

[dolinalima]

https://www.sss-makarska.hr/spisi/velikani/kacic/razgovor/5.htm

Kad je sinak babu razumio,
silenu je vojsku sakupio,
mlade pišce i brze konjike,
Dalmatine po izbor vojnike.

Lipo ga je babo svitovao:
»Cijaslave, drago dite moje,
uzmi, sinko, polovicu vojske
i prid vojskom pođi na Hrvate.
---

Jedna vojska ode u Kotare,
prid njome je kralju Radoslave;
druga, pobre, pođe na Hrvate,
prid njome je dite Cijaslave.

 

[Mrkalj]

Pogledajte prilog 515550

Kako mi se stranica učitavala, ovo mi je proletelo u hipu, i pročitao sam "HRVATSKA NAPALJENOST". So true...

 

[Пилипенда]

Kako mi se stranica učitavala, ovo mi je proletelo u hipu, i pročitao sam "HRVATSKA NAPALJENOST". So true...

Их, „Хрватска напаљеност”, а лијепо ти пише „Рватска хумјетност”.

 

[Mrkalj]

Их, „Хрватска напаљеност”, а лијепо ти пише „Рватска хумјетност”.

Ma, čini ti se...

 

[Mrkalj]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Druga sacuvana Runjaninova pesma, po meni mnogo bolja i muskija od njanjave i pateticne "lijepe".

Inače, odgovor na pitanje je u Srpskom dobrotvornom pjevačkom društvu. U Glini, 1846. godine.

 

[Urvan Hroboatos]

Koga ovde citiraš? Je li i ovo isto Grčevićevo lupetanje?

Evo još jednog izvora, mislim prvi put na temu Runjanina na Krsti; od zagrebačke akademije:

Pogledajte prilog 592268

Pogledajte prilog 592269



Ovo je baš strašno kakve sve stvari prolaze danas u naučnoj zajednici.

Posve u skladu s dopuštenom hrvatskom minimalističkom politikom, napose u tumačenju povijesti u kom se sve Hrvatsko izvan granica RH minimiziralo, od Srijema i Bosne do Boke i dalje. Kurtoazni zahtijevi prošlih akademika-pitaboga kojih-nemaju veze s istinom i odkrivanjem zabacivanih ili potiskivanih povijesnih činjenica, potvrda i tumačenja.

 

[Urvan Hroboatos]

Druga sacuvana Runjaninova pesma, po meni mnogo bolja i muskija od njanjave i pateticne "lijepe".

Neka, mi Hrvati imamo i dajemo i drugima. Bez nas ne bi imali ni Pančića, Rosandića, Andrića, Plešu, ...

 

[Mrkalj]

mi Hrvati

Ja osobno sam, koliko znam, podrijetlom od 4-5 naroda, od srednje Europe do srednje Azije.
I ja sam Hrvat.

Ne kaže se "јa osobno".

 

[Mrkalj]

El ima baba sera da dežura na forumu noćas?

 

[cronnin]

O srpskim bajkama je davno raspisano dovoljno za bilo kog razumnog..

Све је то лепо у твојој теорији, но хајде ти нама објасни како си замислио да су ти Хрвати посрбљени? Ти спекулишеш да су српска привреда, економија и ЕПП програм, током турске или аустријске окупације били толико јаки да су ови успевали да преобрате друге народе у Србе, а чињенице говоре супротно, да су се од Срба одрођавали сами Срби, преузимајући туђу веру због одређених повластица.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Posve u skladu s dopuštenom hrvatskom minimalističkom politikom, napose u tumačenju povijesti u kom se sve Hrvatsko izvan granica RH minimiziralo, od Srijema i Bosne do Boke i dalje. Kurtoazni zahtijevi prošlih akademika-pitaboga kojih-nemaju veze s istinom i odkrivanjem zabacivanih ili potiskivanih povijesnih činjenica, potvrda i tumačenja.

Je li se ti praviš da ti ja nisam napisao vrlo opširan odgovor u prethodnoj poruci, ili si je stvarno preskočio? Upravo ti vršiš na ovoj temi ovim pravljenjim mene ludim, zabacivanje i potiskivanje činjenica.

Hajde probaj samo mirno, dakle staloženo, bez predrasuda, razmotriti izvor koji je iskorišćen da se Josif Runjanin predstavi kao Hrvat. On je oženio Hrvaticu. Dobio je sa njom ćerku kojoj je ona dala ime nesrpsko ime; netradicionalno u porodici Runjanin. Kada joj je otac umro, ona je imala 9 godina. Bila je uvek vezana sa majčinom familijom; sa Runjanima veze nije održavala. Odselila se u Grac i odrasla uz baku, Josipu Peraković. Formirana i kao ličnost, s Hrvatima i po veroispovesti katolkinja. Celi život ona je provela dobijajući finansije od jednog hrvatskog društva koje joj je kao kćeri skladatelja hrvatske nacionalne himne redovno slalo pare u Austriju. Od toga je živela. I onda, 43 godine nakon smrti njenog oca (koga je kratko i poznavala) dolazi jedan Hrvat, ženi koju hrvatska organizacija izdržava i odgovara na pitanje koje je narodnosti njen otac...a ovaj taj privatni razgovor prepričava jednom čoveku, koji to zapisuje.

Pročitaj sve to naglas jednom, pusti sebi kroz glavu, priseti se šta ti pišeš Srbima koji na osnovu izjava Frana Gundulića svojataju celu tu familiju, uključiv i velikog Dživa i onda stavi sve što sam ja napisao u vezi porodice Runjanin (i čak izvor ti isfotografisao) a što si odlučio ta potpuno izignorišeš i mene praviš budalom interpretirajući pismo JAZU kao da moje objave pređašnje doslovno uopšte ni ne postoje. Je li treba da ponavljam ko je (i šta), aman, bio Josifov deda? Pa prvu stranicu iz njegovog memoara sam ti postavio na ovoj temi svega par poruka iznad!

 

[sumljiv_tip]

Neka, mi Hrvati imamo i dajemo i drugima. Bez nas ne bi imali ni Pančića, Rosandića, Andrića, Plešu, ...

"Na dosta mjesta dovoljno i nehotice sam se uvjerio da je IME HRVATSKO po Bosni i Hercegovini seoskom svijetu POSVE NEPOZNATO." Antun Radic

 

[sumljiv_tip]

Ahh Hrobi, uvek gleda da te umori gomilom kopipejstovanih velikohrvatsih uradata, koje nije bas ruku na srce ni sasvim procitao

 

[sumljiv_tip]

Posve u skladu s dopuštenom hrvatskom minimalističkom politikom, napose u tumačenju povijesti u kom se sve Hrvatsko izvan granica RH minimiziralo, od Srijema i Bosne do Boke i dalje. Kurtoazni zahtijevi prošlih akademika-pitaboga kojih-nemaju veze s istinom i odkrivanjem zabacivanih ili potiskivanih povijesnih činjenica, potvrda i tumačenja.

Ah Srem ta starahrvatska zemlja sa 15 srpski srednjevekovnih manastira i drugim srpskim arhiepiskopom, naslednikom Svetog Save, ili ta Boka zemlja hrvatskih svetaca gde se Dusanovzakonik primenjivao do 17. stoleca, Kotor prakticno bio jedan od glavnih nemanjickih gradova, a stanovnistvo i pre nacionalnog preporada, a kamoli tokom,indetifikovalo srpskim imenovom bez obzira na svoje katolicanstvo.

 

[Mrkalj]

"Na dosta mjesta dovoljno i nehotice sam se uvjerio da je IME HRVATSKO po Bosni i Hercegovini seoskom svijetu POSVE NEPOZNATO." Antun Radic

Don Jakov Grupković: Hrvatstvo je kljuse na kome Švabo po Bosni šeta.

Jakov Grupković, posle okupacije Bosne i Hercegovine:


„A sad ćemo doć na treće što je teže negli sve što dosad rekosmo: biva na ušutkanu intelligenzu. Ja i D. r Rački i D. r Doršak, i O. Juriceo i slavni Bugada u Đakovu hodemo pohodit samostan fratara Bosanskih. Pričekavši nas tute starešina samostana (ogroman nekoji fratar bosanki), i pričevši njemu D. r Rački nešto navijat za Hrvastvo Bosansko, izdrie se taj bosanski fratar, ni pet ni šest – već ovako: ‚Aj boga ti manite se vi toga Hrvastva. Vi će te s tim Vašim Hrvastvom upropastiti i Srbe i Hrvate! Ta mi znamo da niesmo Hrvati nego Srbi, a ma ne smiemo od Rima zvati se Srbima55. Strah! Strah! Nije mala šala strah56 gospodo!’" (57 Jakov Grubković, Gospodinu Odvjetniku Jozi dr Paštroviću u Zadar, 6. rujna 1879, str. 14. )

 

[Urvan Hroboatos]

Све је то лепо у твојој теорији, но хајде ти нама објасни како си замислио да су ти Хрвати посрбљени? Ти спекулишеш да су српска привреда, економија и ЕПП програм, током турске или аустријске окупације били толико јаки да су ови успевали да преобрате друге народе у Србе, а чињенице говоре супротно, да су се од Срба одрођавали сами Срби, преузимајући туђу веру због одређених повластица.

Ne znam o čemu pričaš. Ovdje se ne radi o narodima, nego nekom imenu plemena i skupina ljudi. Iz onomastike i turskih deftera ima dosta materijala o hrvatskom imenu (OK, i od drugdje, no ovo je ipak forum...), pa je logičnije da su se nositelji tog imena posrbili ako su se integrirali u moderni srpski narod.

Osim toga nije do kraja jasno na koga se hrvatsko ime, s kojim razlikama, odnosi na više istočnim krajevima: dio pravoslavnih Slavena, Vlahe, dio katoličkih Slavena, muslimana itd. Jasno je da pravoslavci u sadašnjoj Hrvatskoj u manastirima imaju tradicionalnu visoku srpsku kulturu bizantskoga tipa (žitija, hronotopi,..)- a ne hrvatsku ili grčku, recimo. Na pučkoj razini je druga priča, neka mješavina slabo definirana. No to i nije tema ovoga što sam stavio...

 

[Urvan Hroboatos]

Don Jakov Grupković: Hrvatstvo je kljuse na kome Švabo po Bosni šeta.

Jakov Grupković, posle okupacije Bosne i Hercegovine:


„A sad ćemo doć na treće što je teže negli sve što dosad rekosmo: biva na ušutkanu intelligenzu. Ja i D. r Rački i D. r Doršak, i O. Juriceo i slavni Bugada u Đakovu hodemo pohodit samostan fratara Bosanskih. Pričekavši nas tute starešina samostana (ogroman nekoji fratar bosanki), i pričevši njemu D. r Rački nešto navijat za Hrvastvo Bosansko, izdrie se taj bosanski fratar, ni pet ni šest – već ovako: ‚Aj boga ti manite se vi toga Hrvastva. Vi će te s tim Vašim Hrvastvom upropastiti i Srbe i Hrvate! Ta mi znamo da niesmo Hrvati nego Srbi, a ma ne smiemo od Rima zvati se Srbima55. Strah! Strah! Nije mala šala strah56 gospodo!’" (57 Jakov Grubković, Gospodinu Odvjetniku Jozi dr Paštroviću u Zadar, 6. rujna 1879, str. 14. )

Propao čovek...

 

[cronnin]

Ne znam o čemu pričaš.

Причам о томе да су Срби током вишевековне окупације тешко одржавали своју националну свест чак и на територијама на којима осведочено живе у апсолутној већини, те ме није јасно како си извео да неко ко има толико мало утицаја на својим територијама, те му се сопствени народ одрођава, успева да уради суроптну ствар и да посрби неке Хрвате на територијама на којима уопште и не живи.

 

[Urvan Hroboatos]

Je li se ti praviš da ti ja nisam napisao vrlo opširan odgovor u prethodnoj poruci, ili si je stvarno preskočio? Upravo ti vršiš na ovoj temi ovim pravljenjim mene ludim, zabacivanje i potiskivanje činjenica.

Hajde probaj samo mirno, dakle staloženo, bez predrasuda, razmotriti izvor koji je iskorišćen da se Josif Runjanin predstavi kao Hrvat. On je oženio Hrvaticu. Dobio je sa njom ćerku kojoj je ona dala ime nesrpsko ime; netradicionalno u porodici Runjanin. Kada joj je otac umro, ona je imala 9 godina. Bila je uvek vezana sa majčinom familijom; sa Runjanima veze nije održavala. Odselila se u Grac i odrasla uz baku, Josipu Peraković. Formirana i kao ličnost, s Hrvatima i po veroispovesti katolkinja. Celi život ona je provela dobijajući finansije od jednog hrvatskog društva koje joj je kao kćeri skladatelja hrvatske nacionalne himne redovno slalo pare u Austriju. Od toga je živela. I onda, 43 godine nakon smrti njenog oca (koga je kratko i poznavala) dolazi jedan Hrvat, ženi koju hrvatska organizacija izdržava i odgovara na pitanje koje je narodnosti njen otac...a ovaj taj privatni razgovor prepričava jednom čoveku, koji to zapisuje.

Pročitaj sve to naglas jednom, pusti sebi kroz glavu, priseti se šta ti pišeš Srbima koji na osnovu izjava Frana Gundulića svojataju celu tu familiju, uključiv i velikog Dživa i onda stavi sve što sam ja napisao u vezi porodice Runjanin (i čak izvor ti isfotografisao) a što si odlučio ta potpuno izignorišeš i mene praviš budalom interpretirajući pismo JAZU kao da moje objave pređašnje doslovno uopšte ni ne postoje. Je li treba da ponavljam ko je (i šta), aman, bio Josifov deda? Pa prvu stranicu iz njegovog memoara sam ti postavio na ovoj temi svega par poruka iznad!

Dobar argument za Runjaninova predka. No:

Iako stoji da je sigurno Runjanin (autor glazbe za himnu) bio pod utjecajem supruge i okoline, a posebno njegova kći- to ne znači da se on nije osjećao Hrvatom, on osobno. Za srpstvo postoje dvije potvrde, da tako kažemo- pravoslavlje i to što je pisao muziku i za srpske teme. No tu se prepliću dvije teme:

a) niz pokazatelja o Hrvatima Vlasima u Srbiji, preko pojedinaca i onomastie, imena vlaških popova Hrvoje i sl, te slično. Previše je toga da bi se moglo zanemariti. Na žalost, nemam konačnu verziju Grčevićeve knjige -imao sam ju u papiru, a to sam dao drugima- nego samo jedan od ranijih nacrta, a njega slabo vidim u zadnje vrijeme (mislim d aje u CG na nekoj konferenciji). Možda si u pravu za samoga Runjaninova predka, pa to onda i nije ilustracija za vlaške pravoslavne Hrvate u Raškoj i dr.- no to ne mijenja na tom da su oni postojali.

b) drugo je pitanje pravoslavaca u Vojnoj granici u Hrvatskoj, gdje postoji i do kraja 19. st. To što su mnogi stranci o njima referirali kao o Hrvatima nije bez razloga; također, katolici i pravoslavci u vojnoj granici u to prednacionalno doba nisu imali jasnu razlučenu svijest o nacionalnosti. Pravoslavna, da tako kažemo, vjerska inteligencija vjerojatno jest, u najvećoj mjeri, na stari način veze sa srednjovjekovnom kulturom- no za dobar dio (većinu?) naroda to ne stoji.

 

[Urvan Hroboatos]

Причам о томе да су Срби током вишевековне окупације тешко одржавали своју националну свест чак и на територијама на којима осведочено живе у апсолутној већини, те ме није јасно како си извео да неко ко има толико мало утицаја на својим територијама, те му се сопствени народ одрођава, успева да уради суроптну ствар и да посрби неке Хрвате на територијама на којима уопште и не живи.

Pa nije baš tako. To je vjerska svijest koja ostaje solidnom kako religija funkcionira u tom osmanskom miljeu. Na višoj razini, srpska moderna nacionalna svijest se preko sekularizirane kulture i folklora nadovezala na mješavinu stare crkvene proto-nacionalne kulture (crkvena literatura bizantskoga tipa, Nemanjići kao nacionalna dinastija itd.) i idealiziranoga dijela folklora što ga je popularizirao Karadžić, a u okolnostima borbe za oslobođenje od Osmanlija u 19. st.

Hrvati tamo daleko na istoku su bili - ne znam. To i nije tema Grčevićeve knjige, rasplitanja procesa etnogeneze i moderne nacionalne kulture, kao ni tradicionalnih kultura (o slavenskim kulturama na tom dubljem, nekršćanskom sloju je pisao Katičić, što nisam čitao). Ovdje je samo teza da je hrvatsko ime bilo itekako prisutno i izvan katoličkoga kruga, i to dosta duboko na istok (a pozato je na zapadu u Karantaniji)- a autor to ne objašnjava niti ide u profile značenja svega toga, nego nabraja uglavnom zanemarivane izvore.

 

[sumljiv_tip]

Hrobi se jaca vraca nego ikad, "ctrl+c" i "ctrl+v", dominiraju u njegovom akademskog vokabularu, pretpostavljam da svakih mesec dana, kao i svaki pravi akademik, mora da zameni tipke za komadnu "ctrl" i za slova "c" i "v".

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dobar argument za Runjaninova predka. No:

Iako stoji da je sigurno Runjanin (autor glazbe za himnu) bio pod utjecajem supruge i okoline, a posebno njegova kći- to ne znači da se on nije osjećao Hrvatom, on osobno. Za srpstvo postoje dvije potvrde, da tako kažemo- pravoslavlje i to što je pisao muziku i za srpske teme. No tu se prepliću dvije teme:

a) niz pokazatelja o Hrvatima Vlasima u Srbiji, preko pojedinaca i onomastie, imena vlaških popova Hrvoje i sl, te slično. Previše je toga da bi se moglo zanemariti. Na žalost, nemam konačnu verziju Grčevićeve knjige -imao sam ju u papiru, a to sam dao drugima- nego samo jedan od ranijih nacrta, a njega slabo vidim u zadnje vrijeme (mislim d aje u CG na nekoj konferenciji). Možda si u pravu za samoga Runjaninova predka, pa to onda i nije ilustracija za vlaške pravoslavne Hrvate u Raškoj i dr.- no to ne mijenja na tom da su oni postojali.

b) drugo je pitanje pravoslavaca u Vojnoj granici u Hrvatskoj, gdje postoji i do kraja 19. st. To što su mnogi stranci o njima referirali kao o Hrvatima nije bez razloga; također, katolici i pravoslavci u vojnoj granici u to prednacionalno doba nisu imali jasnu razlučenu svijest o nacionalnosti. Pravoslavna, da tako kažemo, vjerska inteligencija vjerojatno jest, u najvećoj mjeri, na stari način veze sa srednjovjekovnom kulturom- no za dobar dio (većinu?) naroda to ne stoji.

Da li ti mene zezaš. Možda sam u pravu? A šta misliš, da sam pričao u vezi nekih drugih Runjana? I kako možeš pisati pravoslavlje i pisao muziku za srpske kada je tu i porodica? I da li si uopšte video ispis iz bečkog vojnog arhiva? Znaš li kako ti nastaju? Vojnik popunjava koje sve jezike poznaje, odgovarajućeg nivoa (tri).

Evo ti i fotke Josifovog dede, inače:

 

[FDDD]

Ovaj bi da ga prevede u Hrvata na pravdi boga po svaku cenu a Runjanin ni kriv ni duzan.

Pre 150-200 godina nisu postojali ovakvi antagonizmi izmedju Srba i Hrvata, zanima me kako bi neke istorijske licnosti srpskog porekla koje su zivele u to vreme u Hr, reagovale danas u ovom vremenu.

 

[Mrkalj]

Ovaj bi da ga prevede u Hrvata na pravdi boga po svaku cenu a Runjanin ni kriv ni duzan.

Pre 150-200 godina nisu postojali ovakvi antagonizmi izmedju Srba i Hrvata, zanima me kako bi neke istorijske licnosti srpskog porekla koje su zivele u to vreme u Hr, reagovale danas u ovom vremenu.

Ne bi on time da rasrbi Runjanina, nego sebe. To je prokletstvo konvertitstva koje konvertita prati do groba - ti se "osećaš" Hrvatom, ali tvoji preci ječe u tebi, u tvom podsvesnom. I, Hrobiju je pritom potrebna jedna racionalizacija, a poseže za modelom da su (njegovi preci) u pitanju pravoslavni Vlasi koji se nisu osećali Srbima, a Srbi su postali tek kasnije pod uticajem radio-televizije Beograd.