Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.240
Arheolog i istoričar Ćiro Truhelka i sestra književnica Jagoda Truhelka kršteni su kao Cyril Truhelka i Jahoda Truhelka. Česi.
-
- Popularno:
- Porijeklo srpskih i hrvatskih prezimena
- Bila je anđeo Aušvica
- Vučić - Dolazim po ,,Vas,,!
- I šta ćemo sad?
- Da li su Prvi i Drugi Srpski ustanak...
- Dobre noge ili lepe grudi ?
- Marinika Tepić - SNS treba da bude...
- Putinovo energetsko carstvo u krizi:...
- Koji filozof vam je naj za nešto?
- MUP poziva penzionisane policajce nazad...
Nesumnjivo Hrvati
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
againstallodds
Aktivan član
- Poruka
- 1.167
запазио сам да се сумња у чињеницу да су"Власи"на простору АУ уствари Срби
један од доказа је"Влашки закон"Statuta Valachorum 1630.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.240
запазио сам да се сумња у чињеницу да су"Власи"на простору АУ уствари Срби
један од доказа је"Влашки закон"Statuta Valachorum 1630.
To je centralno pitanje (nedovoljno) srpske istoriografije koje još nije definisano.
BozaZvaniPub
Aktivan član
- Poruka
- 1.984
запазио сам да се сумња у чињеницу да су"Власи"на простору АУ уствари Срби
један од доказа је"Влашки закон"Statuta Valachorum 1630.
Zavisi na koje regije mislis?
Vlasi, ili romanizovani Kelti kakao neki vole da kazu, su se pod pritiskom Turaka selili na sever Karpatima te su se sirilu dalje na Ukrajinu, juznu Poljsku, severnu Slovacku sve do Ceske tj. Moravske.
Veoma brzo su asmimilovani, vec u prvoj ili drugoj generaciji, najvise zahvaljujuci tome sto su i domaci(Rusini, Poljaci, Slovaci, Cesi...) prihvatli Vlaski nacin zivota zbog povlastica, pa su izgubili nacionalnu crtu i postali su poseban stalez.
againstallodds
Aktivan član
- Poruka
- 1.167
извињавам се ако је већ помињано
како су то могли бити неки"Власи",кад је познато да су Срби тих година населили та подручија
један сте од најозбиљнијих форумаша,па вас замољавам да искажете своје тумачење
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.240
извињавам се ако је већ помињано
како су то могли бити неки"Власи",кад је познато да су Срби тих година населили та подручија
један сте од најозбиљнијих форумаша,па вас замољавам да искажете своје тумачење
Ako govorimo o 1630. godini, onda su u pitanju Srbi koje su narodski zvali i vlasima, po nenacionalnom, staleškom imenu. U srpskoj istoriografiji ima dosta radova koji ističu sporadičnu pojavu romanofonih Vlaha i Arbanasa što se onda koristi u nenaučno motivisanim interpretacijama koje su česte po forumima i sajtovima (tipa Hercegbosna i Crohistory). U tim interpretacijama ove sporadične i minorne grupe (Vlasi i Arbanasi) se preuveličavaju, jer im to radovi u sklopu srpske (boljerečeno beogradske jugoslavističke istoriografije 20-tog veka) dozvoljavaju. Na primer, ovi radovi propuštaju da istaknu ili da zaključe kako brojni Srbi u to doba dolaze sa područja severne Albanije pa ih zato, prvenstveno sunarodnjaci, nazivaju Arbanasima. Drugi argument koji se zloupotrebljava su tzv. "romanska imena" ovih ljudi, za koja se, istini za volju, ne zna jezičko poreklo - nema naučnog dokaza da li su slovenska, turska, grčka ili zaista romanska. Nadalje, kao upadljivo romanska imena ističu se ona sa završetkom na -ul, ali niko ne komentariše slovensku osnovu u njima (Bratul, Vladul, Prvul, Bogdul, Vidul, Dragul, Dančul, Rašul, Stanul, Dušul, Stanul, Bojkul, Dobrul, Kožul, Živul itd.) pa se najčešće uhvate za prezime Drakula/Drakulić kao tipično romansko, ali se ovi isti autori nikada ne bi usudili da, potpuno analogno, nosioce savremenih prezimena kao Samardžić, Karagić, Kolundžija, Dautović proglase Turcima, što je licemerno. Prezime Drakula nije romansko, već slovensko jer se radi o patronimu od slovenskog imena Dragul, koji je tokom romanizacije tokom 13-15. veka, kada su Truci srušili Vizantiju pa se Lacmanin odozdo razbegao i zaseo u Vlahiju kao Hrvat u Slovinje, polatinjen u Drakul (skoro napisah Drkul). Dakle, nije u pitanju nikakva romanska nacija, nego delovi srpskog naroda koji su u nekom istorijskom razdoblju uglavnom samo "administrativno" (tj. imenom i prezimenom) polatinjeni (vidi analogiju sa turskim prezimenima), dok im je jezik ostao srpski, iako nisu isključeni, kako što sam ranije kazao, jezički polatinjeni vlasi ("Vlasi") koji se javljaju sporadično kao minorna manjina. U zaključku, te zanemarljive manjine "Vlaha" i "Arbanasa" služe vannaučno motivisanim internetskim propagandistima da predstavljaju nazovi-dokaze kako mi nismo Srbi već romanofoni "Vlasi"; budući da su, kao što vidimo, njihovi dokazi potpuno nekritički i nenaučnim metodom zasnovani, predstavljaju političku propagandu.
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.654
Videti "Tursku hroniku" Konstantina Mihailovića, napisanu približno 1490-1500, dakle pre nego što je nastala tradicija o Drakuli. Nesumnjivo preuzimajući predanje toga vremena (polovina 15. veka otprilike), piše se o dva brata, po imenu Radul i Dragul.
againstallodds
Aktivan član
- Poruka
- 1.167
захваљујем Мрки
језик много говори
можда би било корисно да погледате моју тему о језику на"друштвеним наукама"
живи били
Konkretan Drakul nije Dragul i to mu nije ni ime ni prezime već zvanje po članstvu u redu zmaja. A ako je narodno prezime Drakul od slovenske osnove -drag-, odakle onda kod Srba prezimena Drakula i Drakulić, a nemamo sličan glasovni proces pa da imamo varijante imena Drakoslav, Drakan, Drako, kao varijante Dragoslav, Dragan i Drago?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.240
O o njemu nisam ni pričao i opšte je poznato da se zvao Vlad Cepeš.
Molim da se pažljivije čita. Još jednom, bili su Srbi, pa su im (administrativno) romanizovali imena. To se moglo desiti ili (a) tokom romanizacije Vlahije kada se od 13-15 veka romansko stanovništvo i plemstvo Vizantije pred Turskom najezdom slilo istočnim obodima još vitalne srpske države sve do Vlahije ili (b) kada su zavedeni u spise administracije dalmatinskih (romanofonih) gradova. Za razliku od Dragoslava ili Dragoljuba, kada Dragul postaje Drakul dobija romansko značenje, i to za naš mentalitet dopadljivo, afirmativno značenje.
Ali, na rumunskom, romanska reč za zmaja glasi dragonul (i daleko se ređe koristi od zmeu, očigledno slovenskog porekla, i balaur, pretpostavljeno antičko balkansko poreklo). Ne može od Dragul biti Drakul da bi "dobio romansko značenje" kada romanska reč ima G, a ne K.
Za naš mentalitet je dopadljivo i afirmativno ugledanje na superiorniju kulturu i civilizaciju. Rumuni su po tom pitanju jednaki sa nama, a u srednjem veku je očekivanije da se oni ugledaju na naše države (što se i dogodilo) nego obrnuto.
Za naš mentalitet je dopadljivo i afirmativno ugledanje na superiorniju kulturu i civilizaciju. Rumuni su po tom pitanju jednaki sa nama, a u srednjem veku je očekivanije da se oni ugledaju na naše države (što se i dogodilo) nego obrnuto.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.240
Hajde pogledaj u starom rečniku. Dracul [Drakul] je u relevantnom razdoblju na romanskom značilo zmaj. Mi ne govorimo o savremnom rumunskom.
Šta imam da gledam u starom rečniku (čega?), znam žive ljude koji odlično govore rumunski. Šta "na romanskom"? Ako sam dobro razumeo tvoju konstrukciju, od slovenske osnove "drag" koj uimamo u imenima Drago, Dragoslav, Dragan itd. nastalo je rumunsko Dragul, pa je onda potom, zbog romanskog "drakul" koje znači zmaj, to ime postalo Drakul (gde to ime nikako nije moglo nastati direktno od tog "drakul"!), pa onda sami Srbi, čuvši to od Rumuna, uzimaju prezimena Drakula i Drakulović, dok za to vreme u samom rumunskom reč za zmaja postaje "dragul". Da li je to konstrukcija?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.240
Ne. Zašto opet petljaviš i pokušavaš vađenjem iz mog i stavljanjem u svoj kontekst da banalizuješ? Demonstriraš mnogo nedoslednosti spram prethodnih poruka pa nije ni čudo da si sam ranije odgovorio na pitanja koja sada postavljaš. Na primer:
Pitanje:
Odgovor:
Ostalo sam već objasnio. Napadaš margine konstrukcije (konstrukcija i bez njih opstaje), pa i to bez uspeha. Dakle, ne znam ni ja u rečniku "čega" jer je veliko pitanje kako se taj jezik zvao i kakvog je propisa bio; međutim, u knjigama iz 16. i 17. veka jasno stoji da Dracul, koje se odnosi na Vladislava Drakulu, znači zmaj. Čas pišeš da je zmaj na rumunskom "dragonul" čas "dragul", dok za sve vreme diskusije sagovornik i ne pominje rumunski jezik.
Sve u svemu, ako u još nekom romanskom jeziku postoji muško ime koje znači "Zmaj", a ne postoji, možda ti i upali ideja da je Drakul romanskog a ne srpskog (Dragul) porekla. Ako bi neko pomislio na italijanski, iako neki italijanski Deretići (imitirajući našeg Boguna) kažu da ime Drago dolazi od il drago=zmaj, mi znamo da Drago (in cirillico: Драго) è un nome proprio di persona slavo maschile, in particolare serbo, croato e sloveno. Si basa sull'elemento slavo dorgu, che vuol dire "prezioso". Può inoltre costituire un ipocoristico di altri nomi slavi che cominciano con tale elemento[1], quali Dragomir, Dragutin, Dragan e Dragoslav. Coincide inoltre con il termine italiano "drago", che indica i noti rettili mitologici.
Tvoje uobičajeno samoprecenjeno i stereotipijom obremenjeno misaono rasulo preskupo je za sagovornika jer ma kakav doprinos, kao i uvek, potpuno izostaje.
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.654
Naveo sam gore, ali sada nisam siguran da sam bio dovoljno jasan. Polovinom ili u drugoj polovini 15. veka u Srbiji postoji predanje koje je vezano za istorijskog vlaškog velikaša kojeg danas znamo kao Vlada Cepeša, i u kojem se on naziva Dragul, a ima i brata Radula. Obojicu ih je podigao turski sultan, Dragul se docnije odmetnuo itd. Bitno je da je u Srbiji već tada poznat pod tim imenom, i ne samo to, nego mu je narodno predanje stiglo još da prikači i brata. Ta tradicija ga ne povezuje ni sa kakvim zmajem niti ima tragu ičemu što bi dalo razloga da ta osoba postane najčuveniji vampir na svetu.
Uzgred, Bogun navodi da postoji rumunska reč za zamaja koja glasi balauh. Podsetio bih na mitološko biće u "Ženidbi Dušanovoj" koje ima tri glave i koje se zove Balačko vojvoda. Iz jedne glave hladan vetar duva iz druge živi oganj seva a iz treće zaboravio sam.
. Da, modar plamen suče.
Reč je o retkom mitološkom sloju u narodnoj epici koja je relativno realistična u smislu da bića iz mašte ne spadaju među njene redovne junake.
Uzgred, Bogun navodi da postoji rumunska reč za zamaja koja glasi balauh. Podsetio bih na mitološko biće u "Ženidbi Dušanovoj" koje ima tri glave i koje se zove Balačko vojvoda. Iz jedne glave hladan vetar duva iz druge živi oganj seva a iz treće zaboravio sam.
. Da, modar plamen suče. Reč je o retkom mitološkom sloju u narodnoj epici koja je relativno realistična u smislu da bića iz mašte ne spadaju među njene redovne junake.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
.. још прецизније, Владислав .
То је тзв.Радул-бег, полубрат.
Драгул исписан старословенским словима, типичним за Влашку тога времена, вероватно има меки знак као седми знак, те би се читало ДРАГУЉ, не као лично име већ као именица за ДРАГИ КАМЕН: Чак и да нема седми знак, "спеловало" би се : Добро Реци Аз Глагол Ук Људи.
У историји Влашке баш је Владислав Цепаш остао познат као владар који је као своју личну владарску ознаку носио капу са великим ДРАГИМ КАМЕНОМ на челу. И данас би сваког владара који уместо металне круне или другог уобичајеног владарског симбола стави драгуљ на чело звали по том неуобичајеном симболу ....
Drago kamenje ili dragulji su minerali prirodnog porekla koji su izuzetni po lepoti i retkosti..različiti minerali se mogu svesti pod pojmom drago kamenje; ipak, dijamant, rubin, safir, smaragd i opal su opšte prihvaćeni dragulji.
на српском и словеначком ДРАГУЉ
на чешком ДРАГО КАМ (Drahokam)
на латвијском ДАРГА К''МЕНС (Dārgakmens)
на мађарском ДРАГА КО (drágakövek))
на румунском ПЈЕТРЕЛЕ ПРЕЦИАЗЕ ( Pietrele prețioase)
на латинском и талијанском ГЕМА (Gemmae )
на енглеском ГЕМ (gemstone or gem)
на немачком ШМУКШТАЈН (Schmucksteine)
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.240
Znam, napsiao sam i Vladislav.
Nisam imao nameru da širim temu o jednom imenu, jer bitna teza je da su sve to bili Srbi (Vlada, Vid, Rade, Stojan itd.), pa su onda administrativno poromanjeni kao Vladul, Vidul, Radul, Stojnul, kao što su za vreme Turaka administrativno, imenom, poturčeni (Kolundžija, Pašić, Turajlić, Mandžuka, Terzić, Dizdarević, Kapidžić, Bulić, Bulajić, Bašić itd.)
Vladislav Cepeš (ili pak Tepeš) Drakula poslužio je samo da pokažemo kako se Dragul "izmetnuo", tj. obezvučio u Drakul, a Dragoslav nije u "Drakoslav" zbog postojećeg značenja u romanskom vokabularu: dracul=zmaj ili đavo (svejedno, važno da nešto znači).
againstallodds
Aktivan član
- Poruka
- 1.167
из Радивојевића у Радидовиће,из Пејаковића у Пеновиће,из Сладојевића у Сладовиће,из Предојевића у Предовиће....итд.
Јована у Јозу,Јолета
Јелену у Јелку
Стојана у Стојка
1894.70%становника Загреба говори немачки,па је сматран немачким градом
како није дефинисано? Имали су српска имена, говорили српским језиком, припадали српској цркви, чували српску веру... Шта су онда? Јапанци? друга ствар је што су некада можда потицали (или приметан број њих) од предсловенског становништва, али кад су се појавили они су већ били део српског народа, а и данас су
какве везе има са Хрватима? Сад ко их је пороманио и када? Ако знамо да је званични језик Влашке био српски односно старословенски баш српске редакције и да је најлепши манастир Влашке Козја копија наше Лазарице (намерно) и да је омиљена музика Румуна и данас српска (сарба, ми је зовемо влашка
), што значи да је властела копирала српску, ко је онда пороманио народ?Што се Хрвата тиче мислим да је јасно да је то географски појам, који се ширењем Аустрије и католичке цркве науштрб Османског царства проширио постепено на Славонију па на Далмацију и Дубровник и на крају на Босну. Етнички да ли је икад постојала битна разлика између Срба и Хрвата (и где су ти праХрвати живели) питање је. Чак и тај чувени чакавски говор више личи на дијалекат српског него на посебан језик (и у средњем веку).
Мени је занимљив део Дукљаниновог Летописа где он каже да се планински део државе Словена назвао Приморјем или Далмацијом или Хрватском, а равнији део иза планина према рекама Загорјем или Србијом.
Зашто једноставно не би било могуће да Хрват једноставно значи планинац, горштак, а Србин онај који живи поред река, у долинама, мочварама (што би било у вези са заборављеним глаголом србати данас црпити?).
Бела Хрватска би једноставно била западна Далмација (бело=запад), а Црвена јужна (црвено=јужно). Одвајањем северне Далмације од државе назив Хрватска се задржава само на тај део, док се у остатку губи.
Зашто се код Немањића нигде не помиње Хрватска, па чак ни код Котроманића (већ западни краји)?
Хрвате имамо и на врховима Карпата, а овако и етимлогија Хрвата Константина Порфирогенита добија смисао: преводилац није добро разумео словенског известиоца и реченицу "Хрвати су они који држе више (од придева висок) земље" протумачио као "више земље" али од придева много
Мени је занимљив део Дукљаниновог Летописа где он каже да се планински део државе Словена назвао Приморјем или Далмацијом или Хрватском, а равнији део иза планина према рекама Загорјем или Србијом.
Зашто једноставно не би било могуће да Хрват једноставно значи планинац, горштак, а Србин онај који живи поред река, у долинама, мочварама (што би било у вези са заборављеним глаголом србати данас црпити?).
Бела Хрватска би једноставно била западна Далмација (бело=запад), а Црвена јужна (црвено=јужно). Одвајањем северне Далмације од државе назив Хрватска се задржава само на тај део, док се у остатку губи.
Зашто се код Немањића нигде не помиње Хрватска, па чак ни код Котроманића (већ западни краји)?
Хрвате имамо и на врховима Карпата, а овако и етимлогија Хрвата Константина Порфирогенита добија смисао: преводилац није добро разумео словенског известиоца и реченицу "Хрвати су они који држе више (од придева висок) земље" протумачио као "више земље" али од придева много
какве везе има са Хрватима? Сад ко их је пороманио и када? Ако знамо да је званични језик Влашке био српски односно старословенски баш српске редакције и да је најлепши манастир Влашке Козја копија наше Лазарице (намерно) и да је омиљена музика Румуна и данас српска (сарба, ми је зовемо влашка
Rimsko carstvo.
Шалиш се или озбиљно? У сваком случају да, али како у Румунији током мање од века, а не у Србији или Бугарској током пет векова?
Pa i na našem prostoru (ne znam za Bugarsku) uvek je kroz istoriju bilo Vlaha. Čak je i naziv za nomadski/stočarski stalež u Srbiji bio "vlasi"... Dobro, to nisu bili neki jezički ili etnički Vlasi, već Srbi, ali ostalo je ime, naziv. Slovenska vlast se nametnula, a od dvojezičnosti se jedan jezik potisnuo, a jedan ostao. Ne treba mnogo daleko ići u prošlost, može se obići i današnja istočna Srbija. Svi su Srbi. U nacionalnom smislu. Srpska imena, srpska prezimena. Ali nesaznatljivo velika masa zna vlaški jezik. Ne zna se ni koliko ih ima, jer se izjašnjavaju kao Srbi. Ne zna se još više jer i kao maternji prijavljuju srpski. Neki od njih za sebe kažu da su Vlasi (a ne smatraju to za nacionalnost), neki su Srbi koji su uz njih naučili vlaški, neki su iz mešanih brakova. Taj vlaški je tu došao iz Rumunije, iz vremena (valjda) kralja Milana i za 2-3 generacije će potpuno nestati, kao da ga nije ni bilo i kao što je (verovatno) nestao i velik broj vlaških dijalekata po drugim srpskim oblastima u dalekoj prošlosti. U isto vreme se u Rumuniji odigravalo obrnuto. Samo je tamo, valjda, kroz istoriju prevladao vlaški jezik... Jeste pismo bila ćirilica, jeste jezik bio crkvenoslovenski, ali još od srednjeg veka pišu ponekad i na vlaškom. Da je prevagnuo slovenski, bili bi još jedna slovenska država u susedstvu i most sa Rusijom, tačnije Ukrajinom. Ali sam romanski dijalekt je utemeljen u narodu, predstavlja generacijama iskrivljenu verziju govornog latinskog iz rimskog doba, a toliko je obojen slovenskim uticajima da se vidi da su se na tom prostoru susreli Vlasi i Sloveni. S tim da je taj slovenski uticaj danas daleko manje izražen jer rumunske mase više ne znaju niti govore ijedan slovenski dijalekt, a standardni jezik im je "očišćen" od velikog broja slovenskih reči, pa i one opstaju jedino po dijalektima i na selu. Od nekad brojnih slovenskih imena danas valjda samo imaju Dragana, Bogdana i Vlad(imir)a.
Само не знамо њихову бројност у средњем веку. Мене подсећају на наше савремене цигане (двојезичност, српска имена, изјашњавају се као срби, свуда их има, полуномадски живот и увек и данас назив влах има подсмешљив призвук)
