KAKO MI JE E-CIGARETA POMOGLA DA OSTAVIM PUŠENJE
Ja sam kao i svi prešao na e-cigaretu, jer sam jako želeo da se skinem sa smrdulja. I uspeo sam. Otkrio sam da e-cigareta, sa relativno kvalitetnom opremom, dobro pogođenom aromom, i dobro pogođenom startnom jačinom, može u potpunosti da zameni analogne cigarete.
Međutim, iako mi se sviđalo parenje, moj krajnji cilj jeste bio da batalim tu naviku u potpunosti, za razliku od nekih koji su sebe pronašli u parenju, i u tome uživaju, ne smeta im, i ne žele da prestanu. Ok je i to, i ja to pozdravljam. Sloboda izbora...
Moj plan je bio drugačiji. Potpuno ostavljanje pušenja. Analizirao sam šta je to sve što izaziva zavisnost, i izdvojile su se tri stvari:
1. nikotin kao glavni sastojak cigareta
2. navika koja godinama postane refleksna radnja, poput grickanja noktiju
3. hemija u cigaretama.
Onda sam odredio prioritete, odnosno koja je zavisnost najjača, i koje se prvo treba rešiti. Kao dugogodišnji pušač (30 godina po 2 kutije Marlboroa), sa iskustvom ostavljanja cigareta, odnosno apstinencije od godinu dana (1999.g.), kada sam ih vrlo lako ostavio, bez ikakvih apstinencionih kriza, a sa kasnijim brojnim neuspesima tokom 2000-tih, i saznanjem da se od 2002. u cigarete trpa nekontrolisano hemija koja izaziva zavisnost veću od heroinske, zaključio sam da prvo treba da se rešim hemije.
Pitanje je bilo kako, a odgovor je bio samo jedan jedini.... e-cigareta. Evo i zašto:
I hemija iz cigareta, kao i nikotin, ugrađuje se u receptore u mozgu koji su za izazivanje osećaja zadovoljstva. Znači, trebalo je naći načina da se prevari mozak. I to varanje mozga je u stvari suština ostavljanja pušenja pomoću e-cigarete.
Razmišljao sam ovako: Ako unosim dovoljnu dozu nikotina radnjom identičnom pušenju, nikotin će da se ugradi u već pomenute receptore, a uz refleksnu radnju pušenja i ukus (Marlboroa), mozak će biti prevaren, i neće biti hemijske apstinencione krize. I bio sam u pravu. Kriza se, ako se to krizom može nazvati, odrazila na način da sam u početku pario kao lokomotiva. Ali, već posle dve-tri nedelje sam sveo parenje na neku normalu.
Tada sam zaključio da sam se lagano već skinuo sa hemije, i da je došlo vreme da se skinem i sa nikotina. Nisam hteo sa tim da žurim, pa sam lagano na svakih mesec-dva sa startne jačine od 18mg smanjivao nikotin u tečnosti dok za nekih pola godine nisam došao do 0mg. Ne možete verovati koliko je to išlo glatko i neprimetno. Uopšte nisam primećivao nijedno smanjivanje doze nikotina. Međutim, imao sam obratno iskustvo koje je bilo pakleno. Pre nekih mesec dana, a tada sam već više od mesec dana bio na nuli, sređivao sam komplet sekretarici koja je tek počinjala sa parenjem, pa sam povukao jedan cug sa njene e-cig da probam da li je sve ok. Unutra je bila jačina od 12mg nikotina. Ljudi moji, ja sam mislio da ću da se ugušim. To razdiranje grla i disajnih puteva ne mogu da vam opišem. Kao da sam progutao akumulatorsku kiselinu. A, to je bila jačina od samo 12mg. Nisam mogao da verujem da sam 'ladno, i to žestokim ritmom, pre nekoliko meseci pario jačinu od 18mg nikotina.
I tako, nakon nekih dva meseca na 0mg, odnosno nakon što sam se definitivno skinuo i sa drugog pušačkog zla, nikotina, ostalo je da se rešim one poslednje stvari koja izaziva zavisnost, a to je refleksna radnja pušenja, koju sam praktikovao 30 godina.
Sada, kada više mozak ne traži hemiju, ne traži nikotin, ja sam u toku ova dva meseca od kako sam na 0mg sve ređe koristio e-cig. Dešavalo mi se da prođe i po nekoliko sati da ne povučem nijedan cug. Jednostavno, nije mi trebalo.
Moj raniji strah od odvikavanja od refleksne radnje pokazao se neopravdanim. Jednostavno, nije to kao grickanje noktiju. Ova refleksna radnja je povezana sa drugim stvarima (drogiranjem mozga), i čim toga nema, nema ni potrebe za radnjom.
I, evo... Već je nedelju dana prošlo kako nisam povukao nijedan jedini cug. E-cigareta mi stoji na dohvat ruke, na stolu pored tastature (namerno još neću da je sklonim), ali me uopšte ne vuče da je upotrebim.
I neka je! Neka stoji još jedno vreme! Za desetak dana idem na letovanje, vraćam se tek krajem avgusta. E-cig neću nositi sa sobom, i kada se vratim, onda ću je spakovati i odložiti.
Možda se neko pita kako ceo mesec na letovanju? E, pa, izračunao sam da sam za 280 dana nepušenja uštedeo 1.123 €.
Tako da svima koji žele da ostave to smrdljivo zlo bih preporučio da se ne upuštaju u mazohističke avanture naprasnog ostavljanja pušenja, koje uglavnom uvek završe povratku cigaretama. Pratite moj put, i uspeh vam je zagarantovan.
Tu sam za svaki savet i pomoć oko prevazilaženja početničkih parilačkih nedoumica. Pitajte slobodno.
Želim ovom prilikom da se zahvalim i članovima foruma
http://e-cigserbia.com/ bez kojih bi sve to bilo mnogo teže. Mnogo su mi pomogli u početku. Imali su bezgranično strpljenje da mi odgovaraju na početnička pitanja, na koja su bezbroj puta već odgovarali.
Na kraju želim još samo da napomenem da ovo nije nikakva reklama za e-cigarete. Ovo je samo moje pozitivno iskustvo koje sam hteo da podelim sa drugima u nameri da možda nekoga ohrabrim da se odluči da krene putem koji sam ja prošao, i da izađe zauvek iz pušačkog pakla.
Zašto zauvek? Zato što je karakteristična pojava kod 99% parilaca da im cigarete već u prvom mesecu parenja počnu užasno smrdeti, pa ih čak smrad cigareta nagoni na povraćanje. Kada dođete u tu fazu, nema šanse da ponovo propušite. Možete ostati na parenju, ali pušiti više nećete sigurno. Mada, moja je preporuka, ako se skineš sa cigareta, zašto ne napraviti još jedan mali korak, i ne skinuti i sa e-cigarete, i uživati u životu?
Znam da će sada na mene ovde odmah da skoči par dežurnih zagovornika mazohizma, ali živo me zabole za njih i za ono što imaju da kažu. Ja sam danas nepušač u pravom smislu te reči. Ne samo nepušač, nego mrzitelj tog smrada iz dna duše. A, ti mazohisti, i posle godinu i više dana apstinencije, još uvek povremeno imaju želju da zapale, i šire nozdrve dok hodaju ulicom iza nekoga ko puši, dok bi ja tom što puši na ulici, i čiji dim dopre do mene nabio tu cigaretu u sinuse sa sve žarom. Razliku pronađite sami! Puno pozdrava svima!
Meni bi samo prilikom koriscenja te metode disciplina bila problem. Meni je lakse bilo odjednom, nego da se prebacujem, brojim,merim itd. Ovako sa e cig bih propusio, ne bih uspeo.
knjigu sad znam napamet ali vise ne pomazeee
