NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Ali tako jeste. Bratstvo ili proširena familija odnosno svi srodnici koji vode direktnu naslijednu liniju od rodonačelnika bratstva ima svoju slavu. Ta slava jeste nastala kao hristijanizovani običaj stanovnika zemlje koja je odgovarala odprilike Duklji i od tad kroz jasno etničko naslijeđe očuvana do danas u Crnoj Gori, Hercegovini i Sjevernoj Albaniji kao odraz etničkog naslijeđa Dukljana. Sv Sava za kojega se tvrdi, a ja nemam razlog sumnjati, da je ustanovio pravila oko krsne slave je kanonizovo drugu vrstu običaja. To je običaj slavljenja svetca zaštitnika koji nije brastvenički negoplemenski običaj, znači običaj ljudi koji nijesu u srodstvu ali jesu povezani životom na jednom prostoru ili poslom kojim se bave ili nekim drugim odnosom. To je po prirodi drugi običaj bez obzira što im je naziv vrlo sličan (slava i krsna slava)
Па да то сам и ја тврдио потицао је првенствено од куће , породице као ћелије па се раширио на племе , затим братсва као резултат орођавања или племенских савеза који ће и њиховим потомцима бити распознатљиви као и другима кога не би требали дирати или са ким су у савезу.
Ако узмемо драчку тему Дукљу била је византијаска област док се Херцеговина , Травунија-Хум и Паганија налазила под архонтом Србије(Рашке-Босне) скоро 400 година касније после устанка у Дукљи ови крајеви прелазе под власт Дукље око 100 година.
Дакле ово не објашњава континуитет преугачак између Травуније-Хума и Дукље.
Верујем да су родовске заједнице ојачале у Дукљи за време Грка као владајућег слоја па су се племенске јединице учврстиле ради очувања идентитета и да се не би асимилирала.
Rimski običaj romanizovanih Ilira koji su prihvatili novodoseljena slovenska plemena Ljutice i Bodrice. Ne znam tačno o kojim bogovima se radi ali je rimska kosmologija drugčija od slovenske upravo u tim bogovima. Prije da se radi o totemskim pretcima nego o bogovima nebeskog panteona. Moguće slično mističnompretku osnivaču bratstva mada su totemi u prvom redu plemenski a ne bratstvenički znaci.
Па тотеми су јако чести у словенској религији који до познијег доба остају дрвени и архаични(попут индијанских) док код Римљана се већ праве скулптуре од бронзе и камена других метала , религија Римљана је далеко изученија од религија Словена и Илира и ако су постојале позајмице.
Ништа од овога се није одржало на Јадранској-Илирског обали Италије нити Далмације тако да ово не можемо да доведемо ни у какву везу са Римљанима.Пре за њихово одсуство у религији.
E to neznam. Meni se čini da su kućna božanstva više u duhovnom negoli matrijalnom svijetu.
Па то јесте али самим тим је ипак кућа везана за земљу , земља за племе , па касније братство а најисконскији порив и јесте везаност за земљу , огњиште , кут предака-мртвих па смо закључили да се у Дукљи на овај начин проширио и еволуирао.Племена су се касније претворила у географске појмове , дакле нису били испунњена касније само крвним сроствима али дошљаци су прихватали обичаје племена јер су се његови обичаји пренели на његову земљу-територију.
Отуд исто оно везивање за земљу у Србији о којем сам ти говорио.
Nijesam znao za taj običaj kod braničevca. Zista zanimljivo, kod njih je postojao taj običaj koji je kasnije prešao u heraldiku gdje je grb vezan sa posjedovanjem zemlje i gubio se kad se zemlja izgubi odnosno naslijeđivan je naslijeđivanjem zemlje. Takav je običaj i u Zapadnoj Evropi. Sigurno da je u običj krsne slave ušao ne samo taj veći mnogi drugi paganski običaji proslavljani na sličan način. To je bio sistem da se olakša širenje hrišćanstva kod pagana čime bi se očuvali stari običaji kojih su se ljudi teško odricali i data im hrišćansko objašnjenje zamjenom nemuštih paganskih sila svetcima hrišćanske crkve.
Nevjerovatno koliko ekološki uslovi života na nekom prostoru jdnako prisiljavaju ljude da se jednako ponašaju. Tako se mogu naći nevjerovatne sličnosti u običajima i načinu života potpuno raznorodnih naroda na različitim djelovima Zemlje a koji žive u istim ekološkim uslovima. Tako je zapanjujuća sličnost običaka , načina života, mitologije čak i odjeće Crnogoraca i stanovnika Kavkaza sa kojima nemamo ništo zajedničko.
Па порекло наших народа није сасвим изучено сем что се зна да су највеће сеобе у Европу биле са Кавказа неке јако масовне и у различитим етапама.
Mislim da je svakom jasno da je postojala do danas neprekidna migracija ljudi iz pasivnih krajeva u resuursima siromašnim Dinarskim planinama prema bozatom kontinentalnom zaleđu. Kao novodošli (pojedinci ne organizovane grupe) su se prilagođavali sredini u koju su došli u želji da što prije postanu njezin dio. Tako nijesu mogli nametati svoj nacionalni identitet drugima nego su prihvatali onaj zatečeni.
То је тачно али после Карађорђевог устанка Црногорци масовније насељавају Србију не Угарску или ти било коју слободну земљу већ највише Србију.
Siciliju i korziku su naseljavali Grci i domorodci kromanjocili neki slični nenadertalci pa su i putevi razvoja drugačiji.
Naravno Kosovski mit nije duboko usađen kod Dinaraca. On se pojavljuje tek u XIX vijeku a za Kosovo niko čuo nije prije Petra II Petrovićaiz Njeguša i novonatalih nacionalnih elita iz doba nacionalnog romantizma koje je on svesrdno podržavao u ime ujedinjenja svih južnih Slovena.
Па после античке Сицилије њу су држали под опсадом дуго Вандали , Арапи па затим Нормани . Међутим и њихови обичаји и ношња подсећа на црногорску а и ту је забележена једна сеоба на Драч са Кавказа.
http://sr.wikipedia.org/sr/Албанци
Срби читај Дукљани.
Као коначни суд мислим да се обичаји ових племена није посебно разликовао
који долазе на ове просторе у 7 веку једна од тих ствари су и гусле који поседују само Срби , Црногорци , Херцеговци а имају их и Лужички Срби и зову их Хусле налик Дубровачком типу Гусли са три жице инструмент се предпоставља да је пореклом из Сирије данас га немају сви словени али предпоставља се да су га имали по неким историјским записима.
Тако да не верујем да су Дукљани затицали неку много другачију културу од своје (Рашка-Босна)