У току последњих векова цео планински део крајњег Запада на Полуострву био је зона изоловања и одвајања између Јадранског и Јонског Мора с једне, и унутрашњости Полуострва с друге стране, јер су попречни путеви били напуштени, покварени и зарасли.
Динарски масив је у околини Скадра, на Југу, ограничен Дримом, а на Северу се наставља и у југоисточну Хрватску. На Југу обухвата Проклетије или Арбанашке и Црногорске Алпе, и на Северу се завршава Триглавом у Крањској. На Западу, према Јадранском Мору, обухвата последњи јадрански гребен, врло стрм, и допире на Истоку готово до реке Врбаса и до Сарајева.
Иако је мањих висина и мање масиван од родопског, динарски масив има карактере изоловања и одвајања због кречњачких гребена, нарочито због пространих карсних платоа висине до 1200 м. и преко, и због затворених басена. Нормалне су реке овде врло ретке; највеће и најбрже су спуштене у уским долинама и клисурама које су дубоке до 800 м.; њих је теже прећи него највише планинске гребене.
Али динарски масив не чини пречагу која би била непрекидна, без празнина. Трансверзалним долинама, превојима и усецима које смо поменули, он је подељен на делове мањег пространства, од којих је сваки избраздан уздужним депресијама, карсшш басенима. Ове удолине олакшавају унутрашњи саобраћај.
