треба бити опрезан и не одбацити могућност да је, на основу исправе којом су Гебизон и Фулквин упућени као папски легати у Хрватску, и аката локалног сабора, које су са собом донели у Рим, сачињена наводна "Завјерница" у коју је курија напаковала свој списак жеља, који је онда постао званични документ.
Negde sam skoro pročitao ili mislim na Historycast-u gledao emisiju gde kažu da je papa mogao i oduzeti, poništiti, kraljevsko zvanje koje je prethodno dao.
ако је неки клерик посвећен за бискупа негде по страни, онда он може истовремено бити само титуларни кардинал-презбитер или кардинал-ђакон неке од парохијских цркава града Рима. бискуп не може истовремено седети на две различите столице. што значи да кардинал-бискуп може бити само свештено лице које обнаша бискупску службу у некој од приградских бискупија римске дијецезе. мислим да их је било 7, колико је данас, не знам.
можда га Гебизон уопште није ни крунисао, него је то каснија конструкција. све сам више уверен да је "Завјерница" каснији фалсификат римске курије.
на основу сачуване исправе да су Гебизон и Фулквин упућени од Папе да крунишу хрватског владара и одрже локални сабор (којим би се учврстио и уредио црквени поредак међу словенским становништвом у тадашњој Хрватској), исконструисали су тобожњу "Завјерницу", којом се хрватски владар претвара у вазала Свете Столице. тако су, не водећи рачуна, написали да је (у то време опат) Гебизон крунисао Краља, а не епископ Фулквин. а тек онај део свечане изјаве којом он, Звонимир, наводно поклања Папи "две златне круне драгим камењем украшене" је епохална глупост. чиста измишљотина. то би била нека комична трампа- две половне за једну некоришћену (2 старе круне за 1 нову)то је, јасно, обична лаж, која, уз остали спорни садржај, озбиљно доводи у питање веродостојност саме "Завјернице".
тако је. јер ако локална Црква нема самостално унутрашње устројство (надбискупија/архиепископија), онда нема ни капацитет (овладт) да сама крунише владара те земље, већ би тај чин сваки пут изнова обављао неки нови папски легат.
Ja to nekako uprošćeno razumem da bi ti kardinali bili nešto kao ministri u papinoj vladi. Tako nešto, pa je jedan kardinal-sveštenik toga i toga, nešto kao ministri
Pa da, to je to. I ja sam nekako iz primera razumeo da su tako stvari funkcionisale.
хипотеза о кривотворини има смисла. пази, ја уопште не доводим у питање сам догађај Звонимирове крунидбе од стране папског легата, већ каснију исправу звану "Завјерница", којом су искоришћене околности стварног догађаја и његових учесника да би се исконструисало вазалство хрватског владара према Светој Столици. чиста пропаганда.
кардинал је најпре било почасно звање (не и свештенички чин) у Римској Цркви (Цркви града Рима), којим су неки клиници нарочито почаствовани и уздигнути над осталима. то су могли бити римски ђакони, презвитера или приградски бискупи. сви они, као свештенички збор Цркве града Рима, чинили су колегијум који је бирао Папу. тако је настала конклава. логично да су римски кардинали чинили језгро римске курије. временом је постао обичај (чак и правило) да папа за нарочите мисије бира легате искључиво из реда кардинала, да би њихова појава и високо звање дало на значају како самом посланику тако и задатку који обавља.
потоња "шминка" и ствара недоумице, везано за то да ли је чин обавио Гебизон или Фулквин, и на шта се све обавезао новокрунисани Звонимир. много тога је накнадно нафиловано.
Mihajla, prema svim izvorima 1079g on vlada Dalmacijom. Zvonimira nidje.
Na osnovu čega, zavjernica je jedini savremeni dokumenat za taj dogadjaj?
тешко да би Римска Црква измислила цео догађај, којим је једна полуварварска словенска кнежевина уздигнута високо међу европске краљевине. пре ће бити да је стварни догађај накнадно искоришћен као подлога да се на њега назида цела конструкција папске световне супремације. тако је на основу веродостојних извора створена "Завјерница", као идеолошки памфлет римске курије.
али је био надбискуп, тј. поглавар самоуправне помесне Цркве те земље. зато су сви угарски краљеви након Св. Иштвана били краљеви у правом смислу речи- крунисани и помазани кроз свечани црквени обред. непостојање таквог сакралног чина код Звонимирових претходника на хрватском престолу, њиховој титули rex одузима легитимитет. као што је и дивљи брак у то време ипак била некаква заједница мушкарца и жене, она ипак није била брак у правом смислу речи, па и то двоје нису били прави супружници, иако су се понашали тако, обнашајући све брачне дужности
Hrvatska je ovde nebitna, poenta je na Dalmaciji, oduvek rimska, čista kao suza, verna i odana, na kraju krajeva geografski bliska, odmah preko malenog mora.
диоклијске владаре из 11. столећа не треба посматрати кроз призму касније црквене располућености и хришћанске подељености потоњих векова. Михаило је био католик у мери у којој је био и православац, јер он спорења око црквене јурисдикција између Рима и Цариграда није посматрао као конфесионално питање. он, као и његов наследник, гледали су да се некако извуку из ромејског политичког загрљаја. одатле и настојање да се подручне епископије у њиховој земљи изузму од власту Драчке митрополије и ставе под управу Дубровника, као средишта нове (српске) архиепископије. ако се због тога Михаило може сматрати католиком, нека буде и тако.
