O smrti samo patolozi mogu dosta toga da kažu,a ne bih da ponavljam...
https://sh.wikipedia.org/wiki/Smrt
Не бих ни ја да понаваљам. Зато ево одговора који сам већ писао на једну исто тако "ингениозну" контемплацију о смрти сличну твојој:
***** je hard, lakše je verovati da ćeš biti neki anđeo, saibaba ili šta već hoćeš nego da će da ti padne sistem, crvi pojedu hardver i ćao-papa.
Ovакве konstrukcije su tipicne za vecinu ljudi kada razmisljaju o smrti. To je ono sto kao svoju konkluziju o tome izvode i stari i mladi. Stari ljudi koji su se priblizili smrti na jedan korak, kada ih pitamo sta misle o zivotu posle smrti, po pravilu dobijamo odgovor da nema niceg. Telo nestaje ..to oni vide. I kraj diskusije.
Veoma je lako razmisljati tako "ocigledno". To nije razmisljanje vec opazanje.
Materjalista opaza i konstatuje opazeno, ali mu je razmisljanje problem. Njegov mozak je zamenila epruveta i retorta.
Medjutim, problem je i smrt i kako sada da on dodje do odgovora na to pitanje. Pa kako...lako! Tako sto ce i dalje gledati oko sebe i u epruvete. Dakle, telo umire, pojedu ga crvi. Kraj... nema!
Eto to je "rezon" prostog sirovog razuma ili vecine koja ne ume da razmislja, a koja je sebe nasla u jednom apsurdnom sistemu pogleda na svet...materijaliizmu i pozitivizmu.
Ali neka njih, jos su gori ovi koji osecaju ili zele da je taj stav pogresan, ali nisu u stanju da misljenjem to i potvrde, vec su i oni vezani za apsurd" Svet objekata je realan". Tako dobijamo vernika koji pokusava da naucnim metodama obori naucne konkluzije. Sto je odvratno gledati i citati.
Pustite vernici naucnike i njihove aksiome. To je materijalizam i pozitivizam. Kuca sazdana na temelju od papira. Nije potrebno pokusavati srusiti kucu odozgo, od krova, vec je potrebno jednostavno oduvati papir u temelju. Nema nista prostije od toga.
A ovo je recenica od koje materijalisti beze kao djavo od krsta vec trista godina:
"Subjekat i objekat su korelati"
Objekat van covekove svesti nije objekat. Svest je primarna, objekat je opazaj sastavljen iz osecaja, slika. Svaki element toga je subjektivan i kada nestane svesti nestaje objektivnog sveta koji nije ni postojao nigde drugde osim u svesti.
U beskonačnom prostoru bezbrojne svetleće lopte, i oko svake kruži dvanaestak manjih osvetljenih lopti, užarenih iznutra i pokrivenih tvrdom, hladnom korom, na kojoj je sloj plesni proizveo živa i stvaralačka bića: to je empirijska istina, realnost, svet. Pa ipak, biću koje misli nije ugodno da stoji na jednoj od tih bezbrojnih lopti što slobodno lebde u bezgraničnom prostoru, a da ne zna ni otkuda su one ni kud idu, i da bude samo jedno od nebrojenih bića koja se tiskaju, komešaju i zlopate, stalno i brzo nastajući i nestajući u bespočetnom i beskonačnom vremenu.
Ali najzad se filozofija novijeg doba, pogotovo zahvaljujući radovima Berklija i Kanta, dosetila da je, ipak, sav svet samo psihicki fenomen i da je povezan s tako važnim, mnogobrojnim i različitim subjektivnim uslovima da njegova tobožnja apsolutna realnost iščezava prepuštajući mesto jednom sasvim drugačijem poretku sveta, poretku koji leži u osnovi tog fenomena, drugim recima: koji se odnosi prema njemu kao stvar po sebi prema pukoj pojavi. Ili drugacije receno „Svet je moja predstava"
Artur Sopenhauer
Ова открића филозофије постављају човека на сасвим другачију основу са које посматра живот и свет и самим тим отварају му се сасвим дrугачији закључци који се тичу смрти.
А онима којима се ништа од тога не пробија у главу остаје да гледају и да из тог гледања изведу "ингениозан" закључак да је овај штап у води преломљен.
Међутим, они који уз то укључе и мишљење схватиће да ствари нису тако једноставне као што их видимо и да је истина нешто сасвим друго.
