Али за посматрање је наша упорност у томе да доказујемо како је само наша истина она права и да смо само ми у праву. Човек може да има само једну истину и око ње гради свој идентитет. Када се појави друга истина, она аутоматски буде схваћена као напад на идентитет, У нама се ствара отпор и ми свим силама бранимо тај свој идентитет више него саму истину на којој он почива. Само човек који је у стању да се не идентификује са својим знањем, имањем, и осталим што је присвојио градећи идентитет може да прихвати другачију истину, у противном она остаје парадокс за њега. Парадокс је неприхватљиво мишљење, истина која је за нас неприхватљива.
....istina o događaju , makar on bio kao i znanstveno saznanje , s' vremenom se menja ---- lagano , dopunjuje i preobličava......ona nije sagledana iz sadašnjosti , ista kao ona u prošlosti.......nastale izmene u njoj prilagođene su karakternim promenama koje su izvršene vremenom u nama - bolje rečeno , upodobljena je našem identitetu.......treba videti da naš identitet teče , pokretan je......
.....hoću da kžem , da ni sve istine iz prošlosti preobličavamo i prilagođavamo našim promenama u našoj ličnosti......konačno , čovek prvo sebe pa sav ostali svet ( ta ljubav je u nama , večna a mnogima sakrita ), pa tako i nema razloga da se unutar sebe sukobljava u vezi istina.....da se izbegnu ti unutrašnji sukobi u nama mi imamo sećenje i prisećanje , koje nikad nije fotografsko pamćenje - takozvano zaustavljeno vreme ( ni za fotografsko pamćenje ne možemo reći da je identično događaju , čak nije ni blizu - ali je mnogo bliže istini , nego sećanje , a još bliže od prisećanja ).....sećanje je kao pismo iz prošlosti koje sami sebi pišemo.....i interesantno jeda s' vremenom , ta pisma se razlikuju i gotovo uvek u njima podržavaju našu ličnost , imaju opravdanja za nju i razumevanja ---- rekao bih nisu objektivna , naročito kad je reč o krivici za učinjeno ili ne učinjeno....
.....sve u svemu , kako je ovde rečeno , da smo skloni da branimo svoj identitet svim silama pred , rekao bih tuđim istinama ( jer naše su uvek u tesnoj odbrani nas samih ) , mi zapravo branimo sopstveno postojanje , svoj život , jer ga volimo.....bez njega , života , nema ni nas ni te ljubavi prema sebi !.......sve je to povezano , smotano u životno klupče.......a zbog života kažu nije greh s'lagati ni boga se odreći !?....tako bar kažu drevni persijski mudraci.......samo u tome ne treba preterivati , pa i zloupotrebljavati i biti izopačeno stvorenje u ljudskoj koži - mislim , treba imati manje više čovečnosti , dostojanstva , časti i čovekoljubivosti......svaka istina , oću reći gotovo sve istine nisu životno opake i pogubne !
