I dok sanjaš ti razmišljaš i tvoj um je i dalje aktivan. Dokle god misliš postojiš.
Odakle ti ideja da dok spavam, razmisljam? Aktivnost mozga ne znaci da 'razmisljam' niti da sam svestan. Da jesam svestan, nikada se telo i cula ne bi mogli odmoriti.
Svestan deo, onaj koji registruje misli, zahteva budnost, svesnost, a ne nesvesnost. NE kaze se dzabe da kad nekoga nokautiras da je u besvesnom stanju.
Zamisli da smo i dalje svesni na operacionom stolu, kada dobijemo anesteziju.
Razmisljanje je ono sto svesno cinis a ne ono nesvesno.
Ne znam, mozda da definisemo termine o kojima govorimo da bi ovo bilo razumljivije?
Jbg ja ne znam sta ti podrazumevas pod 'misliti', ali ako nisam svestan svojih misli, na osnovu cega mogu zakljuciti da se misleni proces odigrava?
Dobar ti je primer bebe. Ili osobe koja nema ni jedno čulo. Ti ne možeš znati kakav je njen objektivan svet. Drugim rečima objektivan svet ne postoji. Postoji samo svet tvoga uma, kakav god da je.
A kakav je? Kako tvrdis da neko ima misleni proces aktivan, ako nema predstavu ni o cemu o cemu bi mogao razmisljati, ako nema jezik na kome bi mogao razmisljati? Jel mozes ti da razmisljas bez jezika i bez spoznaje o spoljasnjosti?
To je kao da verujes da ako ostavis motor u praznoj sobi bez goriva i pogleda, postoji verovatnoca da ce on poceti da radi sam od sebe.
Sta je za tebe uopste 'misliti'? Izgleda da je to neki JAKO sirok pojam, koji ukljucuje stvari koje nisu misleni procesi...
Ajde da pogledamo u recniku (na ove balkanske, ne racunam).
thinking
1. the process of considering or reasoning about something.
"the selectors have some thinking to do before the match"
reasoning, idea(s), theory, thoughts, line of thought, philosophy, beliefs; More
archaic
thoughts; meditations.
plural noun: thinkings
"I am wrap'd in dismal thinkings"
1. using thought or rational judgement; intelligent.
Eto...nema nista slicno od epiteta koje ti dodajes, poput misli u snu...
Jedina svest o kojoj možeš govoriti je tvoja svest.
Vidi, kada bi se to prenelo na Dekarta, to znaci da je covek pricao o sebi, a ne o nama...
To što ti doživljavaš u budnom stanju suštinski nema neke razlike od onoga što doživljavaš u snu.
Sustinski ima i te kakve, posto ne sanjam...barem ne svih 8 sati koliko spavam. Dobar deo spavanja, niko nije svestan da postoji. Zamisli kada bih razmisljao, i kada bih se secao sta sam mislio, koja bi svrha spavanja bila?
I jedno i drugo je tvoj doživljaj. I u snu ti imaš iluziju da te čula obaveštavaju o svetu van tebe koji u snu doživljavaš.
A ko kaze da moram sanjati?
A da li je taj svet van tebe i može li biti.
Ne samo da li moze biti vec je postojanje objektivnog sveta uslov da bi svest uopste i postojala. Tvoja svest ne postoji bez postojanja sveta izvan svesti. Kao sto ne postoji JA a da ne postoji ni jedna druga osoba u egzistenciji.
Vidi, glupost koju je Dekart rekao, pre nego sto je izjavio jos goru glupost, je da odbacuje sva znanja i verovanja koja je stekao. Da li ti shvatas koliko je to retardirana izjava?
"I rejected as false all the reasonings that I had previously taken for demonstrations"
To je kao da pokusavas recima da ispraznis bure vode. Dakle, njegova prva pretpostavka je pogresna, a to je da veruje da moze da uradi nemoguce.
Ljudski mozak nije bure vode koje se prazni jednom tvrdnjom da je to bure ispraznjeno na zahtev.
Sta dalje reci kada covek veruje da je tako nesto moguce? I kada bi odbacio sva verovanja i sva stecena znanja, sa cime bi rezonovao?
Dakle, da presecemo ovo odmah u korenu, izjavljujuci "Mislim dakle postojim" samo na osnovu toga sto on razmislja, ne moze da stoji, jer ako on zaista pocinje na nuli, on ne zna sta je razmisljanje.
Dalje, na Dekartove tvrdnje da je um odvojen od tela; Dekart tvrdi: da bi postojao, Jedan nema potrebe za bilo koje mesto, niti zavisi od bilo koje materijalne stvari. I ja kazem: vazi, dokazi. Nadji mi nekoga ko nema telo i postoji.
Dalje tvrdi da se dusa (duh) ne radja niti umire zajedno sa telom, a ja opet kazem, vazi, ispricaj mi sta si radio pre svog rodjenja? Jel se necija dusa pojavila, i pokazala da je besmrtna? I odakle ta rec 'dusa' ako je prethodno odbacio sva verovanja?
Na osnovu cega ovakvi nebulozni zakljucci? Veruje se verniku, kome je jedini cilj dokazivanje postojanja duse, boga i ostalih satromange vudu madjija. Dakle, covek ima prvo ispred sebe pojmove koje zeli da dokaze, ne zakljucuje posmatranjem. Isto to radi religija. Prvo tvrdi da bog postoji a onda gleda kako ce naci dokaze koji bi se uklopili u tu teoriju.
Ono sto covek dozivljava kao 'dusu' ili 'duh' je iskustvo prikupljeno tokom zivota, Ono ustolicava nas licni identitet. Moj skup licnih iskustava, nije identican tvom, i mozemo o istoj stvari zakljucivati na dva razlicita nacina.
Ne postoji veci bedak slusati filozofa vernika, kako pokusava da dokaze svoju dogmu. Naravno, niko ovog sarlatana ne izbacuje iz filozofije, posto je vecina stanovnika ove planete versko, i imponuje im da u svojim redovima imaju ovakvog 'mudraca' koji sam sebi zaviruje u dupe, i nekom kvazilogikom trudi se da dokaze ispravnost religijskih nebuloza.
Zbog cega uopste filozofija o svesti, kada ne razumemo jos uvek kako univerzum oko nas radi? Kada ne razumemo kauzalnost, stotine milijardi neurona u nasim glavama povezanih sa stotinama triliona neuronskih veza.
Ovde pricamo o kompleksnosti koju ljudski mozak ne moze da pojmi.
Pricamo o zatvorenom krugu operacija, mislima koje startuju iz jednog mesta, zavrte krug i gledaju u sopstveno 'dupe', i trude se da kroz 'dupe' stignu do glave, ne bi li spoznale same sebe u kruznom toku, koji je zatvoren u samog sebe. Apsolutno nemoguce i pogresno.
Kada bi mogao trcati brzinom bliskom brzinom svetlosti, kao sto misli sibaju kroz mozak, sudario bi se sa samim sobom (da ne kazem, sam sebi bi se zalepio u ledja), pogotovo kada je misao upravo usmerena da objasni samu sebe i sopstvenu egzistenciju.
Upravo iz tog razloga se i dolazi do ovakve zatvorene percepcije sopstva, nemogucnosti razumevanja. Reka ne moze da se vrati na svoj izvor, tako ni misao ne moze da se vrati i vidi odakle je postala, na taj nacin. Postoje drugi nacini. Ali je apsurdno trubiti da zato sto je nemoguce objasniti na ovaj nacin, nijedan drugi ne moze biti tacan, ili je nemoguce objasniti uopste.
Ti si ono sto su tvoje neuronske konekcije.
One ti daju privid unutrasnjeg sopstva. Manje konekcija, manja svesnost sopstva, vise konekcija, veca svesnost.
Jace baterije, jaci snop svetlosti, slabije baterije, slabija svetlost. Kauzalnost, hteo ne hteo. Konstantan neprekidan tok, iz kog nema ni levo ni desno, ni napred ni nazad. Vec onako kako atomi u svemiru kazu. Nema tu ja, mi, vi, oni.
U objektivnom, sirem smislu, mi smo deo svemira, nismo ni po cemu izdvojeni niti za nas vaze neki drugi zakoni po kom mi mozemo da se krecemo u zeljenom nam pravcu.
Kao sto ne vidis ni jednu zvezdu na nebu da se krece van predvidjene prirodnim zakonima putanje, tako se ni covek ne moze kretati van te putanje.
Pokoreni smo svim zakonima koji vaze u svemiru i nema mesta ni sopstvu ni slobodnoj volji.
Ni zracku. Ma ni mrvi.
Postoji samo iluzija koja izvire iz kompleksnosti promena u svakom razlicitom trajanju.
I sad, ako cemo na iluzijama da tvrdimo da iluzija nije iluzija, to je kao da sizofrenika slusamo da su njegove fantazije prave.
Znaci, jedino skeptik, dogma je boles...
Ne mislim na nas forumaše. 
