Quantcast

Mozak i svest

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.698
Ono sto zoves svest je skup procesa koji se odvijaju u mozgu. Nije cak ni jedan koherentan proces, vec niz procesa koji se desavaju istovremeno i stvaraju osecaj kontinuiteta.

Cuo sam, neke sam i citao, ali kao da jure sopstveni rep.
Бергсонов цитат:
Jako bi se začudio svaki onaj čovek kome su strane filozofske spekulacije kada bi mu se reklo da predmet koji on ima pred sobom, koji vidi i pipa postoji samo u njegovoj svesti i za njegovu svest.
On bi uvek tvrdio da predmet postoji nezavisno od svesti u kojoj se ogleda.
Ali bismo ga takođe, iznenadili i kada bismo mu rekli da je objekt sasvim različit od onoga kako ga mi vidimo, da on nema u sebi boju koju mu daje oko , niti otpornost koju ruka nalazi na njemu. Ova boja i ova otpornost su po njemu u samom objektu; to ne bi bilo stanje naše svesti , po njegovom shvatanju, već konstitutivni elementi jedne egzistencije nezavisne od naše. Za običnu svest dakle objekt postoji sam po sebi a sa druge strane on je sam po sebi živopisan kako ga vidimo.

Бергсон
Да ли је ово што је написао Бергсон опис твог погледа на живот и свет?

Ако јесте, задржи тај свој наивни сирови реализам за себе, а тему препусти онима који имају нека филозофска знања и тему могу да разумеју,
 

pustos

Poznat
Poruka
8.037
Бергсонов цитат:


Да ли је ово што је написао Бергсон опис твог погледа на живот и свет?

Ако јесте, задржи тај свој наивни сирови реализам за себе, а тему препусти онима који имају нека филозофска знања и тему могу да разумеју,
Jedino sigurno kod filozofskog znanja je da se nista ne moze dokazati, niti postoji krajnje znanje.
Meni ne smeta, ako zelis da juris svoj rep. Mozak ima iznenadjujucu moc samoobmane, dovoljno jaku za ceo ljudski vek. :)
 

nekivelikidrmr

Početnik
Poruka
18
Mozak jeste slika u svesti ali je istovremeno i sastavni deo mehanizma preko koga volja deluje.
Pretpostavimo da je moguće izvršiti transplataciju mozga. Recimo... mozak Ozimana nije vise u funkciji, na njegovo telo je presadjen mozak Jelene Karleuse. U samom startu taj mehanizam preko koga volja deluje će imati odredjene poteškoće.
 
Poslednja izmena:

rabindrant123

Zainteresovan član
Poruka
132
Mozak jeste slika u svesti ali je istovremeno i sastavni deo mehanizma preko koga volja deluje.
Pretpostavimo da je moguće izvršiti transplataciju mozga. Recimo... mozak Ozimana nije vise u funkciji, na njegovo telo je presadjen mozak Jelene Karleuse. U samom startu taj mehanizam preko koga volja deluje će imati odredjene poteškoće.
Već imamo primere "ćelijskog pamćena" u slučaju transplantacije.

Kada jedan čovek dobije, recimo bubreg drugog čoveka i odjednom počne da slika kao pravi talentovani slikar. Nikad u životu pre toga nije slikao.

Ipsostavi se da je donor bio slikar.

Takođe, dešavalo se da sin i otac nastradaju u saobraćajnoj nesreći, otac pretrpi moždanu smrt i od njega uzmu srce i presade sinu kome je potrebno. Sina posle oporavka počne prvi put u životu seksualno da privlači majka!

A kada bismo presadili mozak presadili bismo 90 posto karaktera.

Međutim, to je odnos organa i karaktera. Karakter je tečno agregatno stanje volje. Telo je čvrsto agregatno stanje volje. Međutim, telesnim manipulacijama utičemo na karakter u potpunosti jer je karakter u potpunosti projekcija strukture i fiziologije mozga i drugih organa.

--

Na ovoj temi reč je o svesti i mozgu.

Svest nije u mozgu. Mozak jeste u svesti.

Sama svest je postmatrač koji ne može ni od koga biti opažen. I suštinski se razlikuje od svega šta je predmet svesti, organa, karaktera, volje itd.
 

pustos

Poznat
Poruka
8.037
Mozak jeste slika u svesti ali je istovremeno i sastavni deo mehanizma preko koga volja deluje.
Pretpostavimo da je moguće izvršiti transplataciju mozga. Recimo... mozak Ozimana nije vise u funkciji, na njegovo telo je presadjen mozak Jelene Karleuse. U samom startu taj mehanizam preko koga volja deluje će imati odredjene poteškoće.
Zasto je mozak "slika" u svesti?
Zasto nije "miris" ili "zvuk" u svesti?

U samom izrazavanju robujemo gradji i funkciji mozga.

I kada ovako diskutujute, da li uzimate u obzir ceo nervni sistem ili samo frontalni korteks?

Zanimljiva je dubina uticaja bakterija u stomaku na ponasanje ljudi. :)
 

nekivelikidrmr

Početnik
Poruka
18
Funkcionalnost mozga i nervnog sistema direktno utiče na korelaciju subjekta i objekta.
Kako se objekti nalaze u svesti slepim osobama? Dodirom? Oduzmimo dodir itd. Kada bi oduzeli sve te funkcije onda u svesti nema nikakvih slika, telesnih senzacija...
 

rabindrant123

Zainteresovan član
Poruka
132
Funkcionalnost mozga i nervnog sistema direktno utiče na korelaciju subjekta i objekta.
Kako se objekti nalaze u svesti slepim osobama? Dodirom? Oduzmimo dodir itd. Kada bi oduzeli sve te funkcije onda u svesti nema nikakvih slika, telesnih senzacija...
Ne utiče na samu korelaciju već samo na sadržinu svesti.

Od stanja mozga zavise oblik i sadržina objekata u svesti.

Da, mozak je objekt čija promena stanja utiče na sve druge objekte koje nalazimo u svesti.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.698
Човек се држи за своју индивидуалност као за светињу над светињама. "Нестаће моја индивидуалност! Како је то ужасно".

Као да је нечији живот, са његовим сећањима, толико нешто вредно и дивотно, да треба дрхтати пред самом помисли да таква дивота нестане.

Па шта ако нестану бедна сећања и ово што зовемо "живот". Тако нешто и треба да нестане. Тако нешто није требало ни да настане.

Само се животиње и недотупава гомила бесвесно држи за своју дивну индивидуалност.

Епа свиђало се неком или не, ваша драга индивидуалност може нестати следећег минута, дана, месеца, године, а за пар деценија сигурно! Па уживајте у тој помисли.

А они који имају способност непосредног увида и објективног погледа на живот, прво увиђају његову суштинску мизерију и беду, ма како га шминкали и улепшавали, а такође у себи наслућују егзистенцију која је нешто сасвим другачије од овога света, живота и индивидуалности уопште.
Smrt je velika prilika da se više ne bude ja. Blago onom ko zna da je iskoristi.

Šopenhauer
 
Poslednja izmena:

nekivelikidrmr

Početnik
Poruka
18
Човек се држи за своју индивидуалност као за светињу над светињама. "Нестаће моја индивидуалност! Како је то ужасно".

Као да је нечији живот, са његовим сећањима, толико нешто вредно и дивотно, да треба дрхтати пред самом помисли да таква дивота нестане.

Па шта ако нестану бедна сећања и ово што зовемо "живот". Тако нешто и треба да нестане. Тако нешто није требало ни да настане.

Само се животиње и недотупава гомила бесвесно држи за своју дивну индивидуалност.

Епа свиђало се неком или не, ваша драга индивидуалност може нестати следећег минута, дана, месеца, године, а за пар деценија сигурно! Па уживајте у тој помисли.

А они који имају способност непосредног увида и објективног погледа на живот, прво увиђају његову суштинску мизерију и беду, ма како га шминкали и улепшавали, а такође у себи наслућују егзистенцију која је нешто сасвим другачије од овога света, живота и индивидуалности уопште.
Dakle, imaš sposobnost objektivnog pogleda na život, a uvidjaš njegovu mizeriju i bedu kao suštinu?
Život niti je bedan i mizeran, a niti je bajan i sjajan. Oba pogleda su krajnosti. To subjekat pripisuje životu. Suština života nam je nepoznata.
Svakim zalogajem hrane, svakim gutljajem vode ti prihvataš tu mizeriju.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.698
Dakle, imaš sposobnost objektivnog pogleda na život, a uvidjaš njegovu mizeriju i bedu kao suštinu?
Život niti je bedan i mizeran, a niti je bajan i sjajan. Oba pogleda su krajnosti. To subjekat pripisuje životu. Suština života nam je nepoznata.
Svakim zalogajem hrane, svakim gutljajem vode ti prihvataš tu mizeriju.
Ма дивна творевина. Не може бити бољи.

А јел негде ту и бог?
 

snouden

Poznat
Poruka
7.547
Уобичајено мишљње многих јесте да је свест везана за мозак и да тим телесним органом могу објашавати исту.
То није тачно зато што није свест у мозгу, већ мозак у свести. А то ћу на овом теми појаснити :
da se složim. ali to nešto šire čemu pripada um nazovimo Bogom.

kada bi ljudska svest bila sva u mozgu onda bi je bilo moguće reprodukovati. da reprodukovati ljudsku svest nije moguće sledi iz toga što bi morali reprodukovati istoriju svu i prostor sav.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.698
Ових неколико Бергсонових реченица могу бити просветљујуће када је ова тема у питању.

Уместо да пођемо од афекције, о којој се не може ништа рећи јер нема никаквог разлога да буде оно што је пре него ма шта друго, ми полазимо од акције то јест од способности којом располажемо да извршимо промене у стварима, способност која је потврђена нашом свести и којој изгледа да теже све снаге организованог тела. Ми се, дакле, одједном стављамо посред скупа просторних слика, и у овом материјалном универзуму запажамо управо центре индетерминације који карактеришу живот. Да би акције зрачиле из ових центара, потребно је да покрети или утицаји других слика буду са једне стране прикупљени а са друге стране искоришћени. Жива материја, у свом најпростијем облику и у хомогеном стању врши већ ову функцију, у исто време када се храни или се обнавља. Развитак ове материје састоји се у томе да раздели овај двострук рад између две категорије органа од којих први, који се називају органи исхране, имају за циљ да одрже друге: ови други имају за циљ да делају; они имају узев прост тип један ланац нервних елемената који је затегнут између двају екстремитета од којих један прима спољне утиске и други извршује покрете. Тако ће, да се вратимо примеру визуелне перцепције, улога чепића и штапића бити просто та да приме треперења која ће се израђивати затим у извршене покрете или: покрете који ничу. Никаква перцепција не може да поникне из тога и нигде, у нервном систему, нема свесних центара; али перцепција ниче из истог узрока који је створио ланац нервних елемената са органима који га подржавају и са животом уопште: она изражава и мери моћ делања живог бића, индетерминацију покрета или акције која ће доћи после примљеног потреса.

цитат из Материје и меморије
Не треба тражити седиште своје свести у нервним елементима и мозгу већ у животној сили која је стоврила нервне елементе и мозак. Та сила је метафизичка и она представља наше ЈА. Она креира мозак ради својих потреба, и када остане без њега, та сила и даље бива оно што јесте.

Бергсон је на другом месту, на једном предавању, дотакао то питање овим речима.

Ali to takođe znači da život duha ne može biti neki efekat telesnog života jer se, naprotiv, sve dešava kao da duh samo upotrebljava telo, te da prema tome mi nemamo nikakvog razloga da predpostavimo da su telo i duša nerazdvojno vezani jedno sa drugim. Vi svakako ne mislite da ću ja na brzu ruku, za ovo pola minuta koje mi još stoji na raspoloženju, rešiti jedan od najtežih problema koje je mogao sebi da postavi ljudski rod. Ali meni bi bilo krivo da ga zaobiđem. Odakle dolazimo? Šta radimo mi ovde na Zemlji? Kuda idemo posle smrti? Kad filozofija ne bi imala nikakav odgovor na ova pitanja od najvećeg značaja, kad bi filozofija bila nesposobna da ove probleme postepeno rasvetljava, kao što to biva sa problemima biologije ili istorije, i kad ona iz nekog iskustva koje se sve više dopunjuje ne bi mogla da izvuče koristi za njih, kad bi morala da se ograniči samo na beskrajnu svađu između onih koji tvrde besmrtnost duše i onih koji to poriču, i to na osnovu dokaza izvedenih iz hipotetične bitnosti duše ili tela, onda bi gotovo bilo istinito reći, preokrenuvši smisao one Paskalove misli, da cela filozofija ne vredi ni jednog časa truda. Zaista, sama besmrtnost duše ne može se dokazati eksperimentalno: svako iskustvo odnosi se na jedno ograničeno trajanje; i religija, kad govori o besmrtnosti, poziva se na otkrovenje. Ali, ipak, značilo bi nešto, značilo bi mnogo, kad bi se na osnovu iskustva utvrdilo da je moguće, pa čak i verovatno, da duša nadživljava telo za neko vreme; pitanje, da li je to vreme konačno ili beskonačno, ostalo bi izvan oblasti filozofije. Dakle, kad se filozofski problem o sudbini duše svede na ove skromnije proporcije, onda mi on ne izgleda sasvim nerešiv. Ovde je jedan mozak koji radi. Onde jedna svest koja oseća, misli i hoće. Kad bi rad mozga odgovarao totalitetu svesti, kad bi između cerebralnog i mentalnog postojala ekvivalencija, svest bi mogla biti iste sudbine kao i mozak, i smrt bi bila kraj svega: iskustvo bar ne bi tome protivurečilo, i filozof koji uči da duša nadživljava telo, morao bi svoju tezu da podupre nekom metafizičkom konstrukcijom, što je inače vrlo nesigurna stvar. Ali ako je, kao što smo mi pokušali da dokažemo, život svesti obilniji od cerebralnog života, ako mozak izražava pokretima samo jedan mali deo onoga što biva u svesti, onda je vantelesni život duše tako verovatan, da se dužnost dokazivanja nameće pre onome koji ga poriče, nego onome koji tvrdi da postoji. Jer jedini razlog na osnovu kojeg bi mogli verovati da se svest smrću gasi jeste taj, što mi vidimo da se telo dezorganizuje posle smrti, a ovaj razlog otpada ako je bar delimična nezavisnost svesti od tela, činjenica iskustva.

цитат Бергсон, Mind - Energy
 

nekivelikidrmr

Početnik
Poruka
18
Ових неколико Бергсонових реченица могу бити просветљујуће када је ова тема у питању.



Не треба тражити седиште своје свести у нервним елементима и мозгу већ у животној сили која је стоврила нервне елементе и мозак. Та сила је метафизичка и она представља наше ЈА. Она креира мозак ради својих потреба, и када остане без њега, та сила и даље бива оно што јесте.

Бергсон је на другом месту, на једном предавању, дотакао то питање овим речима.
"Jer jedini razlog na osnovu kojeg bi mogli verovati da se svest smrću gasi jeste taj, što mi vidimo da se telo dezorganizuje posle smrti, a ovaj razlog otpada ako je bar delimična nezavisnost svesti od tela, činjenica iskustva."
Bergson

Te cinjenice iskustva nema, jer da ima, onda bih imao svest o telu, materiji i prije rodjenja. A tako nesto bi moglo samo neko metafizicko biće... kao npr. hriscanski bog. Očigledno da je u tom slučaju projekcija.
 
Top