Da li je smrt samo prelazak svesti u drugu dimenziju

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
393.000
„Svest nije nusprodukt mozga, već je temelj stvarnosti“, tvrdi dr Robert Lanca, američki naučnik koji je razvio teoriju biocentrizma.
Prema njegovom viđenju, smrt možda nije kraj, već prelazak u novi oblik postojanja, u dimenziju u kojoj svest nastavlja da egzistira mimo fizičkog tela.

Ova ideja izazvala je veliku pažnju u naučnim i filozofskim krugovima. Biocentrizam polazi od premise da univerzum ne postoji nezavisno od života i posmatrača,
već da se sve što nazivamo „realnošću” formira kroz svest. Drugim rečima, prostor i vreme nisu čvrsti i apsolutni, već zavise od percepcije neke osobe.

Iz ugla biocentrizma, ispada da vreme nije strogo linearno i da „prošlost“ možda nije zaključana i fiksirana, već zavisi od toga kako je opažamo.
To znači da realnost nije unapred data, nego je dinamična i delimično oblikovana svesnim činom posmatranja.
 
688z387_smrt.jpg
 
Ideja da smrt nije kraj, već prelazak u drugi oblik postojanja, nije nova. Ona se provlači kroz brojne filozofske i religijske tradicije.

Platon, u svom delu „Fedon”, opisuje smrt kao oslobađanje duše iz „tamnice tela“. Duša, prema njegovom učenju, ne prestaje da postoji kada telo umre, već nastavlja svoje putovanje u svet ideja, u kome vladaju večne i nepromenljive istine. Ovakav pogled veoma podseća na biocentrizam, jer i u jednoj i u drugoj perspektivi svest/duša ima primarnu ulogu, dok je telo samo privremeno „vozilo“.

Slično tome, budizam uči da smrt predstavlja prelaz u novo postojanje kroz proces reinkarnacije. Svest ili „tok uma“ ne uništava se smrću, već nastavlja da se menja i oblikuje u skladu sa karmom — uzrocima i posledicama prethodnih života.
U tibetanskoj „Knjizi mrtvih” opisuje se prolazak kroz različite nivoe svesti posle smrti, što se može čitati kao svojevrsno „putovanje kroz dimenzije“.

Čak i u hrišćanskoj tradiciji, iako u drugačijem obliku, postoji ideja da smrt nije kraj. Uskrsnuće i večni život naglašavaju verovanje da identitet i svest pojedinca ne nestaju, već nastavljaju u drugačijem, vanvremenskom poretku.

Sve ove vizije ukazuju na zajedničku nit: čovekova intuicija o tome da smrt nije definitivni prekid, već transformacija. U tom kontekstu, biocentrizam se može posmatrati kao moderna naučno-filozofska verzija drevnih učenja, oslonjena na kvantnu fiziku i teoriju svesti, jer, poput Platona ili budističkih učitelja, sugeriše da je ono što nazivamo „krajem“ zapravo samo prelazak u novi oblik postojanja, deo večnog i beskonačnog toka.

Ako svest oblikuje univerzum, kako biocentrizam sugeriše, onda bi i smrt mogla da bude samo prelazak na „drugu frekvenciju postojanja“.

„Kada umremo, naš život postaje cvet večnosti“, izjavio je Lanca u intervjuu za HuffPost, naglašavajući da energija i informacija koje čine naš identitet ne mogu da nestanu, već se transformišu.Za mnoge je ovakva vizija utešna: umesto konačnog gašenja, smrt se posmatra kao prelaz svesti u drugačiju stvarnost, deo beskonačnog i bezvremenog kontinuiteta.
 
„Svest nije nusprodukt mozga, već je temelj stvarnosti“, tvrdi dr Robert Lanca, američki naučnik koji je razvio teoriju biocentrizma.
Prema njegovom viđenju, smrt možda nije kraj, već prelazak u novi oblik postojanja, u dimenziju u kojoj svest nastavlja da egzistira mimo fizičkog tela.
Ova ideja izazvala je veliku pažnju u naučnim i filozofskim krugovima.
Да. Изазвало је велику пажњу филозофа некакво теоретисање, некаквог научника, о питањима о којима филозофи размишљају две хиљаде година.
Али њихова открића и знање бацићемо кроз прозор, и питаћемо др. Роберта Ланца.
 

Back
Top