Moj odnos sa roditeljima je krajnje korektan; iako sam dete razvedenih roditelja vidjam oba roditelja, zivimo u istom gradu sve je OK. I meni su umrle obe dede i jedna baba pa eto ne dolazim na forum i ne kukam kako mi nedostaju. Vrhunac patetike je kada isprica za ono u onom marketu, znaci povracam od takvih prica. Neki ljudi treba da odrastu,
-
- Popularno:
- Šta je najbitnije da roditelji nauče...
- Комплекс ниже vs комплекс више вредности
- Zasto nema Djura Macuta na zajednickoj...
- Vucic otvorio nemacku kopirnicu...a...
- Ana Brnabić raspisala izbore u Sečnju...
- Zene koje tuku muskarce
- Još jedna velika laž Vučića
- Cujte Srbi, cuvajte se Srba!
- Zločinci se veličaju, heroji...
- Firmi sa dva zaposlena prihodi od...
MOJ OTAC
- Začetnik teme Jennifer Jennin
- Datum pokretanja
Moj odnos sa roditeljima je krajnje korektan; iako sam dete razvedenih roditelja vidjam oba roditelja, zivimo u istom gradu sve je OK. I meni su umrle obe dede i jedna baba pa eto ne dolazim na forum i ne kukam kako mi nedostaju. Vrhunac patetike je kada isprica za ono u onom marketu, znaci povracam od takvih prica. Neki ljudi treba da odrastu,
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
Ja sam mnogo više vezan za majku...Otac nas je napustio kada sam imao samo 13 godina a sestra 11 usred onog haosa 1993.-će...Nije želeo da nas viđa bar 3 naredne godine...Kada bi nas video na ulici ponašao bi se kao da nas nep oznaje i prelazio na drugu stranu...To mi je ostavilo ožiljke i ne mogu da ga volim...Imam potrebu za njim koja je p ovremeno jaka ali ljubav...Dobro je što nisam totalno postao santa leda kao on u nekim trenucima i pored svega, ili krenu stranputicom...Nadam se da ću biti bolji roditelj i da neću zaboraviti na taj zavet koji sam dao sebi.Majka je i za vrem braka brinula o svemu ćale nije imao pojma ni za naše bolesti niti potrebe, nije nas štitio, gledao je samo sebe...Zato mi je teško da razumem neke postove ovde ali poštujem svako ima svoje iskustvo.
Fali ti neka srcaparajuca prica sa komsijom u maxiju,
gost 246390
Buduća legenda
- Poruka
- 38.508
meni je ćale poklonio moju prvu utoku i tako me pravilno usmerio na pravi put u životu
i hvala mu zbog toga
- Poruka
- 85.749
- Poruka
- 63.764
Мом оцу би, да је жив, јуче био рођендан.
Али, и након 14 година од његове смрти још увек немам снаге да пишем о њему, а да се не расплачем.
Пошто је данас као неки празник, не желим никоме да га кварим, зато о мом оцу неки други пут.
Али, и након 14 година од његове смрти још увек немам снаге да пишем о њему, а да се не расплачем.
Пошто је данас као неки празник, не желим никоме да га кварим, зато о мом оцу неки други пут.
- Poruka
- 65.712
Pa razume se, pištolj kao ultimativni falusni simbol... čak i od Milojke utoka pravi Milorada....
gost 246390
Buduća legenda
- Poruka
- 38.508
ne ne, mač je ultimativni falusni simbol
mada sam od nekih ženskih slušo jako zanimljive teorije da mi je to motor, pošto mi je jelte smešten baš međ nogama i jako je bučan šaren drečav brz i jak a takođe služi da se namame površne sovice koje na tu vrstu epp-a padaju
i sve to od onih 'obespravljenih' feministkinja koje ti sizife zdušno bodriš kad god se povede priča o tome
a ako pričamo o pištolju... alatka
najobičnija alatka za poso
mada sam od nekih ženskih slušo jako zanimljive teorije da mi je to motor, pošto mi je jelte smešten baš međ nogama i jako je bučan šaren drečav brz i jak a takođe služi da se namame površne sovice koje na tu vrstu epp-a padaju
i sve to od onih 'obespravljenih' feministkinja koje ti sizife zdušno bodriš kad god se povede priča o tome
a ako pričamo o pištolju... alatka
najobičnija alatka za poso
- Poruka
- 65.712
Pa dobro, i mač je nekad bio ultimativni falusni simbol, mada sam više nego siguran da bi i Ser Lanselot radije nosio utoku samo da mu je Artur nabavio.... 
A za motor se isto slažem, postoji ta sorta žena koja pada na motore... (a da ne pričam o nama muškarcima koji smo pali na motore i padali sa motora)
Na utoke sam se palio kao klinac, a onda sam shvatio da je u pitanju običan instrument za ubistvo, dakle malo toga pametnog može sa njim da se uradi, pa sam malo izašao iz priče. Doduše, opet mi srce malo zaigra kad vidim srebrni 1911.
Mada, ode tema u off, ovo bolje na svaštari da nastavimo....
A za motor se isto slažem, postoji ta sorta žena koja pada na motore... (a da ne pričam o nama muškarcima koji smo pali na motore i padali sa motora)
Na utoke sam se palio kao klinac, a onda sam shvatio da je u pitanju običan instrument za ubistvo, dakle malo toga pametnog može sa njim da se uradi, pa sam malo izašao iz priče. Doduše, opet mi srce malo zaigra kad vidim srebrni 1911.
Mada, ode tema u off, ovo bolje na svaštari da nastavimo....
Tsuymish
Buduća legenda
- Poruka
- 31.362
da,baba i deda su isto sto i mama i tata
i ponavljam, nemoj da citas
neki treba da odrastu,a neki da gledaju svoja posla
Tsuymish
Buduća legenda
- Poruka
- 31.362
tvoje ponasanje je bas onako...zrelo
o svasta
sad si ti neki kul sarkasticni lik...koliko imas godina? 16?
aj molim te mani se corava posla
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.731
Dušo...mogu da prosto kažem: sjaši...kao već neko...ali ipak neću. To kakva sam ja i d ali patetišem, nisi vrijedan da ti objašnjavam, a nisi vrijedan jer vidim koliko si osjećajan...
Na kraju krajeva: JA SAM OTVORILA TEMU i dok je ne zatvore, MOJA JE...zato, pa-pa...
Tebi hvala na podršci, ali ne treba, zaista...mene takvi klinački fazoni, neosjetljivost, kenjanje po osjećanjima...ne dotiču...ja to s ramena jednom rukom otresem
Ponosna sam na svog tatu, fali mi, bio je nešto posebno...i možeš onda misliti kolko me nešto ovakvog gore tipa dotiče...0 %
Tsuymish
Buduća legenda
- Poruka
- 31.362
ma nervira me kad se neko ponasa tako
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.731
čekaj, zaboravila sam još nešto da mu kažem...Slušaj, dečko,
da vas ima 1 milion i 8 , mada cijenim svačije pravo na mišljenje i komentar, mene to ne interesuje...Ružno je da pljuješ po mojim osjećanjima
Prvo, nekulturan si
Drug, imaš brdo tema, znači...obiđeš...
Treće, ne znam, al nije ni bitno
Evo ti još: BIO JE LJUDINA...FALI MI....ŽAO MI JE ŠTO NISI IMAO OCA KAO JA...
- - - - - - - - - -
i ispod časti mi je da dalje o tome trućam na ovoj temi...dakle, od sad, ne vidim te
najgore je što nisam zlopamtilo i do večeras neću znati ni tvoj nick...pa ću ti još dati nekad i repku na neku pametnu misao (nadam se da ih imaš)
dobar ,prirodno glup covek
Moj tata je preminuo pre nedelju i po dana.
Ovaj tekst, 100% istinit, koji sam još u maju 2011. napisala u blogu, kopiraću sada ovde.
MIslim da sasvim realno pokazuje kakav je moj ćalac bio...
Dakle:
Ima od tada... pa šta znam... ja sad imam koliko imam, a to je 33 cele... znači - ima jedno 18-tak godina.
Otišli tatko na mafiju i ja na pecanje. Galovica, tada je tu još moglo šta da se upeca. Prilaz do našeg mesta na kanalu je zemljanim putem. Sa strane, tada bar bilo, njive, uglavnom kukuruz. Išao ćale par dana da hrani i računali smo da će biti ribe. Dan pre spremimo pribor, dva-tri plovka i dva-tri dubinca, kupimo crvene i crne gliste ( ćale procenio da neće na crvića ). U rano jutro skuvamo kafu, pa u termos, napravimo sendviče... i za svo to vreme molimo Boga da mama ne ustane. Kad nas ona isprati - bolje i da ne idemo, nikada ništa upecali nismo
Stigosmo. Parkirao tatko auto malo nakoso, sve vreme sam se tripovala da će da se prevrne i sleti u kanal, ali jugić je stoički izdržao. Počelo da se razdanjuje, idelano vreme da se zabaci. Kaže ćalac - hoćeš da ti namestim mamac, da se ne ubodeš opet ( eee, i dan-danas imam ožiljke po jagodicama prstiju od udice
kako to boli, ljudi moji, lako ona udje u meso, ali kad je čupaš ona sve iskida )? Rekoh - begaj, bre, Mile, sad ću ja tebe da naučim kako se peca A on će - deder, nauči me, samo pazi da te ljuska od jajeta ne izgrebe po glavi dok se izvlačiš, pile jedno ratoborno 
Takav je moj ćalac, zezator i optimista, a ume i neku pametnu da sroči. 
Zabacio Mile prvi, jednom, dva puta, plovak miruje. Treći put ( ne valja, zapetljalo se u granje ribolovačke fore, jel
) i kako je zabacilo, ma ni 3 sekunde prošle nisu, jooooj, kad krete da voza onaj plovak, kad krete da vučeeee 
Ono je bila štuka, ma garant ( osim ako nije bio cverglan Tada ih je još bilo, sada ih nema - i ne treba, al to je druga priča - a ratoborni, a borci, ma milina da se peca ). Dovukao skoro do obale, ma skoro da sam je videla kako se praćaka... i coing - stade sve. Puk'o predvez 
Puko i ćale, ma jedva se obuzdao da ne baci i štap u kanal. Uuuu, majku joj, uuuu, ala se otkači, uuuu, ovo je bio kapitalac... ma idi bre, bila ajkula ( znate onaj vic o ribolovačkim lažima, kada rukama pokazuju kol'ka je riba? E, jednog takvog vezali, tj. ruke mu vezali da ne mož' da pokaže i pitali ga kolku je ribu upecao. A on šakama pokazao krug, koliki je mogao, onako sputan i vezan, i kaže - ma ogromnaaaaa, breeee, ovoliko joj oko bilo )
Uglavnom, stiže letnji dan do podne... dobro, ne baš podne, al nekih 10 i kusur. Ništa upecali nismo, izuzev jednu kornjaču ( moja malenkost je bila tako talična ), koju smo, naravno, pažljivo otkačili i pustili. Ćale, 'oćemo kući? 'ajde, kaže on, ionako ništa nema. Seli, pojeli sendviče, popili kafu i pakovanje. Nije mi dao da sednem u auto dok ga nije izvukao sa one kosine. A i strah bi me bilo i da je dao. Seli u kola i lagano krenuli. Jedna njiva, druga, treća, osma.... ima ih ihaha do glavnog puta. Stade ćale kod jedne njive, izadje iz kola i poče da viče - gde si, seljak, kako ide? A glas odande odgovara - eeeee, de si ribo-govanac, i danas tu, aaa? Razmeniše oni tako po koju i ćale sede nazad u auto, al nikako da krene. Pitam ga ko je taj čovek. Kaže - ma nemam pojma, ovo je njegova njiva, preključe sam mu pomogao, kad sam bio da hranim ribu, stao mu traktor, nešto se bio pokvario, pa sam mu pomogao. Eto, takav je moj matori, svima, uvek, u svakoj prilici, šta mari što mu ime ne zna.
Okrete se ćale, odjednom, sa onim njegovim osmehom. Hoćeš da beremo kukuruz? Kakav bre kukuruz, ćale, jesi ti poludeo, majke ti? Uparkira se on opet, izadje iz kola i viče - ajde, diži komandu pozadine ( deda bio oficir, pa i ćale i ja malo usvojismo terminologiju, čisto iz zezancije ), i na radnu akciju. Još ja ni izašla nisam, a on već viče - domaćiiineee, jel treba pomoć? Onaj odande viče- ajde, blagoslovene mnoge ručice, a proklete mnoge guzice Oooo, ćero, izvini, nisam te vid'o . A "ćera", tj. moja malenkost, nadrk, mrgud, šta bre ovaj Mile opet filozofira, ebo ga kukuruz, jel on misli da ću ja to da berem...? Sa tim mislima sam ušla u njivu. Do 5 popodne smo sve obrali, napunili prikolicu onog traktora. Ja posle 10 minuta više nisam bila nadrk, bilo mi interesantno. Jesu me malo ruke bolele posle, ali ... nema veze. Mala njiva, što jes', jes', al pos'o golem.
Završili nas troje branje. Kaže gazda - e, ribogovanac, svaka ti čast, i tebi i ćeri. Čovek si, jedanput ( uh, ala me taj izraz i dan-danas nervira, pa to je čudo ). U'zi, napuni gepek, koliko god može da stane, pa vozi kući, zaslužio si. Ćale se nećka - ma nisam ja to zato, nego iz pedagoških razloga, da ovo moje pile ne uči pevca poretku u kokošinjcu ( e, ćale, ćele... )...
Uglavnom, stigosmo mi kući. Pita mama šta smo upecali, a mi u glas - pun gepek ku'ruza ( tako ga gazda zvao ), a ona Pa kad poče tiradu - jesi li ti normalan, da vodiš dete da krade kukuruz, da vas neko ubije... Jedva je ućutkasmo da joj objasnimo Počela da se smeje - jao, s kim ja živim, šta ja trpim, ja se pojedoh gde ste ( jes' ko da smo prvi put išli na pecanje, pa ne zna da umemo da zaginemo i do mraka ), a vi berete kukuruz... al ode da sprema veliku šerpu, da kuva isti
I tako... beše, jednom davno... eeeeh...
Ovaj tekst, 100% istinit, koji sam još u maju 2011. napisala u blogu, kopiraću sada ovde.
MIslim da sasvim realno pokazuje kakav je moj ćalac bio...
Dakle:
Ima od tada... pa šta znam... ja sad imam koliko imam, a to je 33 cele... znači - ima jedno 18-tak godina.
Otišli tatko na mafiju i ja na pecanje. Galovica, tada je tu još moglo šta da se upeca. Prilaz do našeg mesta na kanalu je zemljanim putem. Sa strane, tada bar bilo, njive, uglavnom kukuruz. Išao ćale par dana da hrani i računali smo da će biti ribe. Dan pre spremimo pribor, dva-tri plovka i dva-tri dubinca, kupimo crvene i crne gliste ( ćale procenio da neće na crvića ). U rano jutro skuvamo kafu, pa u termos, napravimo sendviče... i za svo to vreme molimo Boga da mama ne ustane. Kad nas ona isprati - bolje i da ne idemo, nikada ništa upecali nismo
Stigosmo. Parkirao tatko auto malo nakoso, sve vreme sam se tripovala da će da se prevrne i sleti u kanal, ali jugić je stoički izdržao. Počelo da se razdanjuje, idelano vreme da se zabaci. Kaže ćalac - hoćeš da ti namestim mamac, da se ne ubodeš opet ( eee, i dan-danas imam ožiljke po jagodicama prstiju od udice
kako to boli, ljudi moji, lako ona udje u meso, ali kad je čupaš ona sve iskida )? Rekoh - begaj, bre, Mile, sad ću ja tebe da naučim kako se peca A on će - deder, nauči me, samo pazi da te ljuska od jajeta ne izgrebe po glavi dok se izvlačiš, pile jedno ratoborno Takav je moj ćalac, zezator i optimista, a ume i neku pametnu da sroči. Zabacio Mile prvi, jednom, dva puta, plovak miruje. Treći put ( ne valja, zapetljalo se u granje ribolovačke fore, jel
) i kako je zabacilo, ma ni 3 sekunde prošle nisu, jooooj, kad krete da voza onaj plovak, kad krete da vučeeee Ono je bila štuka, ma garant ( osim ako nije bio cverglan Tada ih je još bilo, sada ih nema - i ne treba, al to je druga priča - a ratoborni, a borci, ma milina da se peca ). Dovukao skoro do obale, ma skoro da sam je videla kako se praćaka... i coing - stade sve. Puk'o predvez Puko i ćale, ma jedva se obuzdao da ne baci i štap u kanal. Uuuu, majku joj, uuuu, ala se otkači, uuuu, ovo je bio kapitalac... ma idi bre, bila ajkula ( znate onaj vic o ribolovačkim lažima, kada rukama pokazuju kol'ka je riba? E, jednog takvog vezali, tj. ruke mu vezali da ne mož' da pokaže i pitali ga kolku je ribu upecao. A on šakama pokazao krug, koliki je mogao, onako sputan i vezan, i kaže - ma ogromnaaaaa, breeee, ovoliko joj oko bilo )Uglavnom, stiže letnji dan do podne... dobro, ne baš podne, al nekih 10 i kusur. Ništa upecali nismo, izuzev jednu kornjaču ( moja malenkost je bila tako talična ), koju smo, naravno, pažljivo otkačili i pustili. Ćale, 'oćemo kući? 'ajde, kaže on, ionako ništa nema. Seli, pojeli sendviče, popili kafu i pakovanje. Nije mi dao da sednem u auto dok ga nije izvukao sa one kosine. A i strah bi me bilo i da je dao. Seli u kola i lagano krenuli. Jedna njiva, druga, treća, osma.... ima ih ihaha do glavnog puta. Stade ćale kod jedne njive, izadje iz kola i poče da viče - gde si, seljak, kako ide? A glas odande odgovara - eeeee, de si ribo-govanac, i danas tu, aaa? Razmeniše oni tako po koju i ćale sede nazad u auto, al nikako da krene. Pitam ga ko je taj čovek. Kaže - ma nemam pojma, ovo je njegova njiva, preključe sam mu pomogao, kad sam bio da hranim ribu, stao mu traktor, nešto se bio pokvario, pa sam mu pomogao. Eto, takav je moj matori, svima, uvek, u svakoj prilici, šta mari što mu ime ne zna.
Okrete se ćale, odjednom, sa onim njegovim osmehom. Hoćeš da beremo kukuruz? Kakav bre kukuruz, ćale, jesi ti poludeo, majke ti? Uparkira se on opet, izadje iz kola i viče - ajde, diži komandu pozadine ( deda bio oficir, pa i ćale i ja malo usvojismo terminologiju, čisto iz zezancije ), i na radnu akciju. Još ja ni izašla nisam, a on već viče - domaćiiineee, jel treba pomoć? Onaj odande viče- ajde, blagoslovene mnoge ručice, a proklete mnoge guzice
Oooo, ćero, izvini, nisam te vid'o . A "ćera", tj. moja malenkost, nadrk, mrgud, šta bre ovaj Mile opet filozofira, ebo ga kukuruz, jel on misli da ću ja to da berem...? Sa tim mislima sam ušla u njivu. Do 5 popodne smo sve obrali, napunili prikolicu onog traktora. Ja posle 10 minuta više nisam bila nadrk, bilo mi interesantno. Jesu me malo ruke bolele posle, ali ... nema veze. Mala njiva, što jes', jes', al pos'o golem. Završili nas troje branje. Kaže gazda - e, ribogovanac, svaka ti čast, i tebi i ćeri. Čovek si, jedanput ( uh, ala me taj izraz i dan-danas nervira, pa to je čudo ). U'zi, napuni gepek, koliko god može da stane, pa vozi kući, zaslužio si. Ćale se nećka - ma nisam ja to zato, nego iz pedagoških razloga, da ovo moje pile ne uči pevca poretku u kokošinjcu ( e, ćale, ćele... )...
Uglavnom, stigosmo mi kući. Pita mama šta smo upecali, a mi u glas - pun gepek ku'ruza ( tako ga gazda zvao ), a ona
Pa kad poče tiradu - jesi li ti normalan, da vodiš dete da krade kukuruz, da vas neko ubije... Jedva je ućutkasmo da joj objasnimo Počela da se smeje - jao, s kim ja živim, šta ja trpim, ja se pojedoh gde ste ( jes' ko da smo prvi put išli na pecanje, pa ne zna da umemo da zaginemo i do mraka ), a vi berete kukuruz... al ode da sprema veliku šerpu, da kuva isti I tako... beše, jednom davno... eeeeh...
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.731
Primi moje saučešće...
Nema riječi kojima mogu ublažiti tvoju bol.
Ali, vidim da imaš divne uspomene!
sve više ćeš osjećati koliko si BOGATA
Nema riječi kojima mogu ublažiti tvoju bol.
Ali, vidim da imaš divne uspomene!
sve više ćeš osjećati koliko si BOGATA
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.731
Moraš sam da porasteš bez obzira koliki ti je otac visok.
( Irska poslovica )
( Irska poslovica )
-Night -
Elita
- Poruka
- 18.831
Na očevom grobu
Oče, evo opet mene.
Tvoja cura traži tebe;
Sad je bolna, naglo vene;
Ne poznaje danas sebe.
Otkad nisam bila ovde!
Svelo cvece vec mraz dene!
Ja sam jedva dosla dovde.
Tvoja cura naglo vene.
Htela sam ti reći samo…
Ah, al’ suza guši, davi!
Kako ti je, oče, tamo?
Tvoju curu što ostavi?
A ona te tako voli;
Ali mnogo, mnogo strada.
Ni Bogu se sad ne moli.
Nema čemu da se nada.
Ah, vecno bih bila s tobom!
Je l’ da I sad trazis mene?
Sreca mi je s tvojim grobom;
Tvoja cura naglo vene.
V.P. Dis
Oče, evo opet mene.
Tvoja cura traži tebe;
Sad je bolna, naglo vene;
Ne poznaje danas sebe.
Otkad nisam bila ovde!
Svelo cvece vec mraz dene!
Ja sam jedva dosla dovde.
Tvoja cura naglo vene.
Htela sam ti reći samo…
Ah, al’ suza guši, davi!
Kako ti je, oče, tamo?
Tvoju curu što ostavi?
A ona te tako voli;
Ali mnogo, mnogo strada.
Ni Bogu se sad ne moli.
Nema čemu da se nada.
Ah, vecno bih bila s tobom!
Je l’ da I sad trazis mene?
Sreca mi je s tvojim grobom;
Tvoja cura naglo vene.
V.P. Dis
Slušam tvoje pesme
Poslednja izmena:
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
Šta je to sa Srbima i oružjem...Ko da smo Ameri mada više ličimo na neko afričko pleme...
aja63
Ističe se
- Poruka
- 2.290
Svim sam srcem uz tebe i njega!
aja63
Ističe se
- Poruka
- 2.290
Izvinjavam se, Night, nisam naglasila da je poruka za tebe(a i za mog tatu)
-Night -
Elita
- Poruka
- 18.831
Vexy
Buduća legenda
- Poruka
- 34.731
Moj otac je dobar čovek.
Kao dete, mislila sam da je mnogo strog, ali sad kao odrasla osoba, koja je i sama raditelj,mislim da je imao dobre i taktične metode.
Sad je bolestan imnogo mi je žao zbog toga.
Kao dete, mislila sam da je mnogo strog, ali sad kao odrasla osoba, koja je i sama raditelj,mislim da je imao dobre i taktične metode.
Sad je bolestan imnogo mi je žao zbog toga.
електрика
Zaslužan član
- Poruka
- 123.189
Мој отац је у суштини позитиван човек али има једну велику ману - мисли да је увек у праву и никада не признаје своје грешке. Зато смо у крајње затегнутим односима.
