Miroslav Krleža

[Urvan Hroboatos]

Krležu se nerijetko pokušava staviti u sklop kakanijskih pisaca kao Kraus, Roth, Musil,...što je površno gledanje.
Sam je Krleža u dijelu novelistike i drama posezao za temama iz toga kulturnoga kruga, no kad je našao svoj glas oko 1925- 1935, on je svoj i ta mu se skupina čini neinteresantnom.

Priznavao je, nerado, neke utjecaje na svoj rad-poglavito skandinavskih dramatika, Krausa, Prousta i Nietzschea, no temperamentalno on s njima dijeli
samo manji dio afiniteta. Kao raspisan autor nije bio vezan za pojedince, a književnost je od 1930-ih uglavnom shvaćao funkcionalno- kao sredstvo slobodnoga izražavanja.
Nekoga traženja forme ili stila od kasnih 1920-ih više nema. To je raspisani esejizam koji se pretače u sve oblike, od romana do drama.

Krleži se često spočitava praznoslovlje. No, iako bih se djelomice složio s tim, valja upozoriti da veliki pisci tako često promaše pa napišu cijela
praznoslovna djela (zadnji Conradovi romani, Faulknerova "A Fable", dosta pasaža u Prousta koji su piščeva osobne eskapade u nepotrebno duge, a i
promašene opise slika i opera, ...). Krleži se ipak nije dogodilo.

U poeziji na hrvatskom standardnom jeziku on je dobar, ali ne i velik pjesnik: dosta je staviti i najbolji Krležin izbor uz "Žedan kamen na studencu", i odmah se vidi razlika u stupnju.
Četiri najbolja romana mogu izdržati i najjače usporedbe proze u 20. st., s tim da "Banket u Blitvi" i "Zastave" nisu prevođeni, uspješno, na svjetske jezike,
nego dio uz neka skraćenja i sl. Najbritkiji ostaju "Davni dani", kao i nemali dio Dnevnika i Zapisa s Tržiča.
Čak su i marginalije uz enciklopediju pravo zadovoljstvo za čitanje, a svađe iz predratnih vremena sjajne su.

Gleda li se obuhvatno, najslabiji su mu rani dramski radovi koji sad djeluju bizarno, te eseji o filozofiji koji samo pokazuju da
o teškim pitanjima filozofije i religije Krleža nije imao pojma. Bio je načitan, no većinu tih tema nije razumio.

U svjetonazoru i temperamentu ostaje polarizirana svijest, istodobno i vitalist Rabelasovskoga tipa i egzistencijalist. Cijeloga je života živio u oprekama, što se pokazalo kao plodonosno: dijalektičke sinteze i smirenja ne djeluju poticajno na kreativnu svijest.

 

[moonja..]

Krleža - novele, carske Ostalo manje-više, ništa važno, mislim da je nepravedno forsirano ono što za Krležu nije toliko reprezentativno i tako suštinski izbegnuta prava kvalifikacija pisca...

Mlada misa Alojza Tičeka, remek-delo, kako je razbio, raskrinkrao, narugao se rvackoj malograđanštini. Imam to prve izdanje novela iz 1921.

Krleža je, ko ne zna, bio kum Dragiše Vasića Zahvaljujući njemu i Meši, tako su se Crvene magle učile kao lektira u Brozovoj Jugoslaviji... <naravno, bez biografije pisca.

- - - - - - - - - -

Mlada misa Alojza Tičeka i sve novele obavezna literatura.

 

[Urvan Hroboatos]

Krleža - novele, carske Ostalo manje-više, ništa važno, mislim da je nepravedno forsirano ono što za Krležu nije toliko reprezentativno i tako suštinski izbegnuta prava kvalifikacija pisca...

Mlada misa Alojza Tičeka, remek-delo, kako je razbio, raskrinkrao, narugao se rvackoj malograđanštini. Imam to prve izdanje novela iz 1921.

Krleža je, ko ne zna, bio kum Dragiše Vasića Zahvaljujući njemu i Meši, tako su se Crvene magle učile kao lektira u Brozovoj Jugoslaviji... <naravno, bez biografije pisca.

- - - - - - - - - -

Mlada misa Alojza Tičeka i sve novele obavezna literatura.

Krleža je bio daleko više. Sjećam se kad sam, usporedbe radi, čitao simultano "Zastave", Mannova "Doktora Faustusa" i Musilova "Čovjeka bez osobina".
Svatko je imao svoje vrijednosti- uzeh ih za usporedbu jer su voluminozni.

No Krležin je imao intenzitet i ritam mu se nije gubio. I kao starac imao je spisateljske energije da ovima daje transfuziju, ako treba.

 

[Rayela]

Krležu se nerijetko pokušava staviti u sklop kakanijskih pisaca kao Roth
.

Citajuci Rotha i meni je padao Krleza na pamet, ali je Krleza u poredjenu sa Rothom prosto genije.
Ne, nema tu poredjenja.
Nego izgleda osim tebe i mene niko i nije citao Rotha.
Ja sam na Rotha slucajno "nabasala", pomislila sam da je on autor nekakvog romana Pukovnik Redl, a samo sam film poznavala,
negde i citala stvarnu biografiju ovog pukovnika , onda mi je Kindle sve njegove knjige dao za badava i autor me je odusevio.
( Pukovnika je pisao neki Englez, nema veze sa Rothom). Meni su te Rothove knjige jako drage, ali ponavljam, Roth je bio light varijanta
Krleze. Krtleza je bio surov, nema kod njega kompromisa u prikazivanjiu krvi, znoja i suza.
Kasnije sam citala Selina, ali Selin je beskrajno duhovit i mastovit, Krleza to nije tako da nema nigde nikakvog poredjenja.

 

[Urvan Hroboatos]

Citajuci Rotha i meni je padao Krleza na pamet, ali je Krleza u poredjenu sa Rothom prosto genije.
Ne, nema tu poredjenja.
Nego izgleda osim tebe i mene niko i nije citao Rotha.
Ja sam na Rotha slucajno "nabasala", pomislila sam da je on autor nekakvog romana Pukovnik Redl, a samo sam film poznavala,
negde i citala stvarnu biografiju ovog pukovnika , onda mi je Kindle sve njegove knjige dao za badava i autor me je odusevio.
( Pukovnika je pisao neki Englez, nema veze sa Rothom). Meni su te Rothove knjige jako drage, ali ponavljam, Roth je bio light varijanta
Krleze. Krtleza je bio surov, nema kod njega kompromisa u prikazivanjiu krvi, znoja i suza.
Kasnije sam citala Selina, ali Selin je beskrajno duhovit i mastovit, Krleza to nije tako da nema nigde nikakvog poredjenja.

Roth je veći pisac od američkoga Rotha, iako je poluzaboravljen.

Što se Krleže tiče, on je stalno naguravan u taj krug, vjerojatno zato što dio opisa birokracije i toga tipa eksploatacije postoji u njegovim djelima,
a kriticima je uvijek lakše strpati ljude u koš.

No, po svojim je afinitetima on bio upravo-anti-kakanijski pisac: nije nimalo hajao za Schnitzlera, Kafku, Freuda, a Muslila je škrto pohvalio, a da mu glavni roman nije dočitao.
Za njega je Europa ostala Pariz, a srednja Europa turobna žabokrečina. Simpatije su mu bile samo na strani autora koji su bili rušilački nastrojeni, a najbolji je primjer
Kraus, koji je držao da je Krležin esej o njemu nešto najbolje napisano.

Uz te ljubavi-mržnje moglo bi se reći:

*MK je volio i divio se skandinavskim dramaticima

* među germanofonima je cijenio literarne filozofe poput Schopenhauera i Nietzschea, a i Feuerbacha, onda debelo zastarjeloga u
zdravorazumskom ateizmu. Među germanofonima našao je jedva koju srodnu dušu među imaginativnim književnicima- Rilke i još neki

* najjači utjecaj na stil izvršili su Šenoa i Matoš, što je stalno nijekao

* za Ruse nije imao dobrih riječi, svi su mu bili prenapuhani. Od Dostojevskoga je uzeo manijakalne dijaloge, no ovoga nije mario kao pravoslavnoga ruskog nacionalista; Tolstoj, Puškin, Gogolj...to su mu svi bili nezreli duhovi i nedograđeni pisci, Tolstoj pogotovo

* cijenio je Engleze i Amerikance, no osom Shakespearea nisam našao da je za ikoga pokazivao jači interes.
To je ostalo na razini iskaza

* ako je kog volio i cijenio- to su bili Francuzi. To se vidi od veličanja Villona, Rabelaisa, Flauberta, Baudelairea pa do Prousta

Zaključno, literarni uzori, uz hrvatske, bili su mu francuski i skandinavski, dok su njemački bili misaoni prozni osloboditelji duha.
Kakaniju je doživljavao kao uteg, no važan uteg.

Iz današnje perspektive- neobično je što, uz rijetke primjedbe, nije hajao za britansku i američku književnost.
O Francuzima i ostalima ima mnoštvo tekstova, o nekom engleskom autoru nema praktički ni jednoga.

 

[Rayela]

Roth je veći pisac od američkoga Rotha, iako je poluzaboravljen.

.

Americki Roth ne moze vodu da nosi ovom austrijskom, ali je zaista tako da kada neko pomene knjizevnika sa imenom Roth svako pomisli
na Amerikanca, za Josefa niko nije ni cuo, a i Jozef je bio Jevrejin, ali je iz nekih razloga to svoje poreklo skrivao kao zmija noge ili mozda nije
mislio da sa pisanjem o Jevrejima i njihovom patnjom moze da postane slavan ili ga to sve nije ni zanimalo.

 

[Urvan Hroboatos]

Americki Roth ne moze vodu da nosi ovom austrijskom, ali je zaista tako da kada neko pomene knjizevnika sa imenom Roth svako pomisli
na Amerikanca, za Josefa niko nije ni cuo, a i Jozef je bio Jevrejin, ali je iz nekih razloga to svoje poreklo skrivao kao zmija noge ili mozda nije
mislio da sa pisanjem o Jevrejima i njihovom patnjom moze da postane slavan ili ga to sve nije ni zanimalo.

Ovo je istina (za oba Rotha). No, mislim da su stvari složenije za Josepha.
Naime:

* povjesničari su odavno ustvrdili da postoji, ili je postojao, neki duhovni, kulturni afinitet između Nijemaca i Židova

* dio Židova u njemačkim i austrijskim zemljama je imao glavni njemački identitet, pa su se ili pokrstili, a ako nisu, onda su modernizirali svoju religiju (orgulje u sinagogama i sl.).
Dakle, njemački Židovi su bili prije svega Nijemci ili Austrijanci, a tek potom "mojsijevci". Haskala, pokret prosvjetiteljstva među Židovima, zbio se u Njemačkoj- stariji Mendelsohn, dok ga nije bilo u Ruskom carstvu, Francuskoj ili Italiji.

* u SAD su došli Židovi iz Ruskoga carstva koji su imali i kulturni židovski identitet, i kod toga su ostali. Uza svu asimilaciju. Tamo imaju mnogo dobrotvornih društava i sl.
Postali su Amerikanci, ali su, velik dio, zadržali i vjersko-nacionalni židovski identitet, dok njemački Židovi su prije bili Nijemci židovskoga porijekla, uz neke izuzetke.

I tu onda vidimo razliku u kreativnosti, da samo uzmemo umjetnost. Ljudi nekakvog židovskog porijekla, a možda i identiteta, u njemačkim zemljama, u literaturi su:

* Heine, Boerne, Schnitzler, Broch, Kafka, Doeblin, Lasker Schuler, Nelly Sachs, Seghers, Roth, Hofmannstahl, dva Zweiga, Wedekind, Feuchtwanger, Werfel, Kraus, Freud (realno, pisac a ne medicinar), Celan, ..pa i dobri poligrafi kao Egon Friedel, dok kod Amerikanaca imamo Rotha (postoje dva, Henry i Philip), Belowa, Mailera, Malamuda i još neke manje autore.

Još je to vidljivije u ozbiljnoj muzici- na jednoj strani Mendelsohn, Mahler i Schoenberg, a na drugoj Gershwin i Aaron Copeland, s nekakvom kaubojskom operom, što je zapravo smiješno....

 

[AristotelSRB]

,,Putovanje u Vučjak'' (seriju imate na jutjubu)
Genijalna ekranizacija Krleže u interpretaciji Štivičića, ruši predrasudu o tome da romani i drame gube na kvalitetu kada se ekranizuju, topla preporuka...

 

[Rayela]

,,Putovanje u Vučjak'' (seriju imate na jutjubu)
Genijalna ekranizacija Krleže u interpretaciji Štivičića, ruši predrasudu o tome da romani i drame gube na kvalitetu kada se ekranizuju, topla preporuka...

Da nisam drame Tenesi Vilijamsa gledala ekranizovane ja ih ne bih ni citala, a i ne nameravam da ih citam.
Ljudi poznaju i Nusica , a narocito Kovacevica samo po pozorisnim ( pa i flmskim) ostvarenjima.
Ima sigurno jos sijaset njih, ali meni ovi padose na pamet.

A za preporuku veliko tnks

 

[SUPERKULER]

,,Putovanje u Vučjak'' (seriju imate na jutjubu)
Genijalna ekranizacija Krleže u interpretaciji Štivičića, ruši predrasudu o tome da romani i drame gube na kvalitetu kada se ekranizuju, topla preporuka...

Da nije Radetove maestralne glume,ovo bi bilo još jedno cinično glumatanje o besmislu ratovanja I ubijanja...
Kako reče Hrobotas,Krleža I nije bio neki naročiti filozof...Tako da ni u "Putovanju u Vučjak" nema neke
naročite filozofije.Obični pacifizam I antifašizam...Moderna...

 

[Rayela]

Da nije Radetove maestralne glume,ovo bi bilo još jedno cinično glumatanje o besmislu ratovanja I ubijanja...
Kako reče Hrobotas,Krleža I nije bio neki naročiti filozof...Tako da ni u "Putovanju u Vučjak" nema neke
naročite filozofije.Obični pacifizam I antifašizam...Moderna...

Rade ga kazes "ogdlumijo"?
Da nije njega mozda ne bismo ni znali ko je Krleza.
Taj Sherbedzija jedna je neopevana zamlata, uglavnom ima prodju kod jugonostagilcara, ali imajuci u vidu da takvih budala ima samo po Srbiji,
a Sherbedzija Srbiju prezire vise od recimo neke nuklearne katastrodfe, a to javno i svuda oi govori, ja se stvarno divim da tu zamlatu jos uvek obozavate.
On nije nikakav glumac, ama bas nikakav, lepo izgleda, krshno, izgledno i to mu je i jedini kvalitet koji ima.
On mrzi svoje poreklo, on bi zeleo da bude Hrvat otuda i njegovo besmisleno udvaranje bracnom paru Krleza, on je od Krleze dobio sesir na poklon,
valjda ga je molio i preklinjao pa i dan danas nosi taj sesir.
Kao gluma, ali i covek Sherbedzija nije niko i nista, nagrade koje je dobio, zasluzio je samo na osnovu toga sto je bio kao izbeglica
pa su mu ih davali iz neke empatije, sazaljenja. On u bivsoj YU nikada nije dobio nagradu za razliku od recimo silnih njegovih vrsnjaka kojih
se rado secamo svejedno da li su Srbi ili Hrvati. Njega tu nema.

- - - - - - - - - -

Inace su barem u dvadesetom veku sve knjige sa tematikom smisla ili besmisla ratovanja, pa i ljubavi, umiranja za cast i cest,,
a i ima i slinih nihilistickih romana o demokratijama recimo. O diktaturama jos vise, ali to vec nije nihilizam.

 

[Urvan Hroboatos]

Rade ga kazes "ogdlumijo"?
Da nije njega mozda ne bismo ni znali ko je Krleza.
Taj Sherbedzija jedna je neopevana zamlata, uglavnom ima prodju kod jugonostagilcara, ali imajuci u vidu da takvih budala ima samo po Srbiji,
a Sherbedzija Srbiju prezire vise od recimo neke nuklearne katastrodfe, a to javno i svuda oi govori, ja se stvarno divim da tu zamlatu jos uvek obozavate.
On nije nikakav glumac, ama bas nikakav, lepo izgleda, krshno, izgledno i to mu je i jedini kvalitet koji ima.
On mrzi svoje poreklo, on bi zeleo da bude Hrvat otuda i njegovo besmisleno udvaranje bracnom paru Krleza, on je od Krleze dobio sesir na poklon,
valjda ga je molio i preklinjao pa i dan danas nosi taj sesir.
Kao gluma, ali i covek Sherbedzija nije niko i nista, nagrade koje je dobio, zasluzio je samo na osnovu toga sto je bio kao izbeglica
pa su mu ih davali iz neke empatije, sazaljenja. On u bivsoj YU nikada nije dobio nagradu za razliku od recimo silnih njegovih vrsnjaka kojih
se rado secamo svejedno da li su Srbi ili Hrvati. Njega tu nema.

- - - - - - - - - -

Inace su barem u dvadesetom veku sve knjige sa tematikom smisla ili besmisla ratovanja, pa i ljubavi, umiranja za cast i cest,,
a i ima i slinih nihilistickih romana o demokratijama recimo. O diktaturama jos vise, ali to vec nije nihilizam.

"Vučjak" je sjajna drama, o tom nema spora. To su i sve Krležine, osim ranih ekspresionističko-eksperimentalnih, kao one "Legende", koje
djeluju pomalo apsurdno iz sadašnje perspektive.

No, to dovodi do- za mene- interesantnoga pitanja: što s dramom u 20. st. ?

Mislim da nisam u krivu kad kažem da roman, poezija i esej nadmašuju dramu. Ako krenemo od početka, veliki moderniji dramatičari
su Ibsen i Strindberg, pa na sasvm drugačiji način Čehov, pa onda Hauptmann, te Brecht, O'Neill, Tennessee Williams, ...Pirandello
te Pinter, Dario Fo i sl.

Osobno, nabolji od ranijih mi je Čehov, a od modernih (ili modernističkih) Luigi Pirandello.
Brecht je jako hvaljen, no on mi nije legao ni za čitanje, ni za gledanje. O'Neill i ostali Amerikanci su više konvencionalni, no možda baš zato gledljivi;
a za pokuse tipa od sredine 1970-ih nadalje nemam strpljenja. Kad čovjek to pogleda, ostaje mu dojam .... siromaštva i forsiranosti.

Ipak su stari, od Grka preko renesanse do početka 20. st., najgledljiviji...

 

[Jako Bitan]

Obrni-okreni Miroslava Krlezu ne vole oni sto ga ne citaju. Meni je smesno kada se nadju neke fore o tome sta je Krleza pisao o Srbima, to se istrgne sa nekih nacionalistickih foruma i na osnovu toga se njegovo delo ocenjuje. Uzgred, oni sto vole Milosa Crnjanskog, opet zbog Crnjanskovogo "srbovanja" u nekoj fazi svog zivota, mogli bi da se prevare, pa da procitaju reportaze iz "Vremena" koje je radio iz Banata (i iz rumunskog i iz naseg dela Banata) pa ce ga sigurno proglasiti "nacionalnim izdajnikom".

 

[Design_of_nature]

Obrni-okreni Miroslava Krlezu ne vole oni sto ga ne citaju. Meni je smesno kada se nadju neke fore o tome sta je Krleza pisao o Srbima, to se istrgne sa nekih nacionalistickih foruma i na osnovu toga se njegovo delo ocenjuje. Uzgred, oni sto vole Milosa Crnjanskog, opet zbog Crnjanskovogo "srbovanja" u nekoj fazi svog zivota, mogli bi da se prevare, pa da procitaju reportaze iz "Vremena" koje je radio iz Banata (i iz rumunskog i iz naseg dela Banata) pa ce ga sigurno proglasiti "nacionalnim izdajnikom".

Ma da, kao npr. kad se iz Mein kampf-a istrgnu neke "fore" pa ga ocenjujemo po stilu pisanja a ne poentu...jel tako? Meni je eto smešno kada neko ima toliko smelosti da procenjuje tudje fore a sam nije u stanju da uvaži istorijske činjenice i kritičke studije savremenika i obrazovanijih ljudi od nas, uzgred budi rečeno i bez političkih konotacija kao kriterijuma, mislim da mu se po mom skromnom mišljenju pripisuje isuviše važnosti nego što zaslužuje. Eto, čitao sam ga iz radoznalosti i osećaj zbog kojeg svi, čitamo, očekujemo "nešto" i volimo taj "sport" je izostao.Šta reći...?

 

[Пилипенда]

Мада су, наравно, дјело и аутор и те како повезани, у процјени књижевних вриједности би то ваљало разлучити. Крлежа је, несумњиво, најблаже речено био тежак човјек. Чангризав, заједљив, пакостан, намћораст... Запљувавао је он све и свашта. То га не чини великим човјеком, али га написано ипак чини великим писцем. Хрватска књижевност бољег писца нема, а и у књижевности српског језика Крлежа заузима значајно мјесто.

 

[Rayela]

Мада су, наравно, дјело и аутор и те како повезани, у процјени књижевних вриједности би то ваљало разлучити. Крлежа је, несумњиво, најблаже речено био тежак човјек. Чангризав, заједљив, пакостан, намћораст... Запљувавао је он све и свашта. То га не чини великим човјеком, али га написано ипак чини великим писцем. Хрватска књижевност бољег писца нема, а и у књижевности српског језика Крлежа заузима значајно мјесто.

Tako je, povikashe seljaci Matije Gupca

- - - - - - - - - -

Мада су, наравно, дјело и аутор и те како повезани, у процјени књижевних вриједности би то ваљало разлучити. Крлежа је, несумњиво, најблаже речено био тежак човјек. Чангризав, заједљив, пакостан, намћораст... Запљувавао је он све и свашта. То га не чини великим човјеком, али га написано ипак чини великим писцем. Хрватска књижевност бољег писца нема, а и у књижевности српског језика Крлежа заузима значајно мјесто.

Ne, nisam s tobom bas d’accord. Mozda pisac jede leba i pasulj, ali ima neke uzvisene misli, mozda jede ostrige i yebe najlepse zene, ai ima
neke svoje bubice koje sa pricom oko jedenja i yebanja nemaju nikakvu vezu.

 

[AristotelSRB]

Мада су, наравно, дјело и аутор и те како повезани, у процјени књижевних вриједности би то ваљало разлучити. Крлежа је, несумњиво, најблаже речено био тежак човјек. Чангризав, заједљив, пакостан, намћораст... Запљувавао је он све и свашта. То га не чини великим човјеком, али га написано ипак чини великим писцем. Хрватска књижевност бољег писца нема, а и у књижевности српског језика Крлежа заузима значајно мјесто.

Upravo obrnuto, Krleža je takav u svojim djelima a kao ličnost je bio jako učtiv i ljubazan, uostalnom brojne anegdote i ljudi svjedoče o tome.
One koji su imali čast da upoznaju Monstre sacréa naše književnosti obično bi pitali da li su ga se plašili; što i ne čudi...zna se kakve je knjige pisao,
i kakva je to erudicija bila !
Stoga, gosn Pilipenda, Vaša primjedba da su autor i djelo povezani, ne stoji ovdje, a bogami ni negdje drugdje.
Srdačan pozdrav.

A ta relacija djelo-autor je priča ispričana milion puta, i to je kao da neko u 21. vijeku govori o Zemlji kao ravnoj ploči !
Absurd !

 

[Rayela]

"Vučjak" je sjajna drama, o tom nema spora. To su i sve Krležine, osim ranih ekspresionističko-eksperimentalnih, kao one "Legende", koje
djeluju pomalo apsurdno iz sadašnje perspektive.

No, to dovodi do- za mene- interesantnoga pitanja: što s dramom u 20. st. ?

Mislim da nisam u krivu kad kažem da roman, poezija i esej nadmašuju dramu. Ako krenemo od početka, veliki moderniji dramatičari
su Ibsen i Strindberg, pa na sasvm drugačiji način Čehov, pa onda Hauptmann, te Brecht, O'Neill, Tennessee Williams, ...Pirandello
te Pinter, Dario Fo i sl.

Osobno, nabolji od ranijih mi je Čehov, a od modernih (ili modernističkih) Luigi Pirandello.
Brecht je jako hvaljen, no on mi nije legao ni za čitanje, ni za gledanje. O'Neill i ostali Amerikanci su više konvencionalni, no možda baš zato gledljivi;
a za pokuse tipa od sredine 1970-ih nadalje nemam strpljenja. Kad čovjek to pogleda, ostaje mu dojam .... siromaštva i forsiranosti.

Ipak su stari, od Grka preko renesanse do početka 20. st., najgledljiviji...

Drama, ali i pozoriste ( nazalost) odsviralo je svoju labudovu pesmu.
Danas pozorista prezivaljavaju od gradskih subvencja, da toga nema ne bi mladi ljudi ni znali sta je uopste pozoriste.

U Beogradu se izvodi Klajst, njega si stvarno prevideo, a on je vecit.

 

[Urvan Hroboatos]

Ma da, kao npr. kad se iz Mein kampf-a istrgnu neke "fore" pa ga ocenjujemo po stilu pisanja a ne poentu...jel tako? Meni je eto smešno kada neko ima toliko smelosti da procenjuje tudje fore a sam nije u stanju da uvaži istorijske činjenice i kritičke studije savremenika i obrazovanijih ljudi od nas, uzgred budi rečeno i bez političkih konotacija kao kriterijuma, mislim da mu se po mom skromnom mišljenju pripisuje isuviše važnosti nego što zaslužuje. Eto, čitao sam ga iz radoznalosti i osećaj zbog kojeg svi, čitamo, očekujemo "nešto" i volimo taj "sport" je izostao.Šta reći...?

Iako se s gornjim mišljenjem ne slažem, itekako sam na strani autora komentara u pogledu stanovišta da neki, široko cijenjeni autori, na čitatelja ne moraju ostaviti
bogznakakav, ili slab dojam.

Kod mene je to slučaj s Nabokovim, Borgesom, Dickensom i jo nekima. No, razlog zašto je tomu tako druga je pak stvar. Jedno je reći- to je bez veze, i ne sviđa mi se; drugo je
obrazložiti zbog čega je to tako.

- - - - - - - - - -

Drama, ali i pozoriste ( nazalost) odsviralo je svoju labudovu pesmu.
Danas pozorista prezivaljavaju od gradskih subvencja, da toga nema ne bi mladi ljudi ni znali sta je uopste pozoriste.

U Beogradu se izvodi Klajst, njega si stvarno prevideo, a on je vecit.

Kleist je stara dramaturgija, pisao sam o modernoj drami i 20. st....

 

[Urvan Hroboatos]

Мада су, наравно, дјело и аутор и те како повезани, у процјени књижевних вриједности би то ваљало разлучити. Крлежа је, несумњиво, најблаже речено био тежак човјек. Чангризав, заједљив, пакостан, намћораст... Запљувавао је он све и свашта. То га не чини великим човјеком, али га написано ипак чини великим писцем. Хрватска књижевност бољег писца нема, а и у књижевности српског језика Крлежа заузима значајно мјесто.

Ovo je zabavno. Iako nije tema, dodje mi da stavim tuk-na-utuk s hrvatskoga forum hr i dam prikaz borbene zatucanosti....
Ponavljam, nema veze s piscem i temom..
Hrvatski jezik je normiran jos u 17. stoljecu, dok je srpski to isto tek sa Vukom u 19. stoljecu, koji je naravno pokrao iz hrvatskog sve sto je mogao i to sto je dobio bezobrazno nazvao srpskim jezikom.
Izgleda da su u pravu oni koji tvrde da je to isti jezik, ali ga krivo nazivaju, to je hrvatski jezik, koji Srbi koriste uz dodatak svojih vlastitih srbizama.
Naziv hrvatski jezik je jedini ispravan, dok je naziv hrvatsko-srpski netocan, dijelom moze biti tocan samo ako govorimo o sluzbenom jeziku u Srbiji, jer je taj uistinu mjesavina pokradenog hrvatskog uz obilje lokalno ukorijenjenih turcizama i drugih tuđica.
http://www.matica.hr/vijenac/433/Hrvatski jezik normiran je u 17. stoljeću /

Hrvatski jezik i prisvajanje istoga

Andrija Kačić Miošić, 18. stoljeće, Hrvat

Suleman se razbolio biše
u bijelu gradu Carigradu.
Pitaju ga paše i veziri:
„Što je tebi, care gospodare?

Koja ti je bolovat nevolja?
Ali ti je starost dodijala
ali junak Zrinović Nikola
devet godin' s tobom bojak bijuć?“

Odgovara care Sulemane:
„Prođ'te me se, paše i veziri!
Nije meni starost dodijala,
već nevirni Zrinović Nikola,

koji razbi Ali-pašu moga
pod Segetom - on se ne bilio! -
ter isiče svu vojsku njegovu
i porobi Bosnu do Fojnice.

Dositej Obradović, 18. stoljeće, Srbin

Ovi me dobri sveštenici jedva dočekaju, i pri cerkvi Svetoga Georgija, baš pred gradom Kninjem, u domu cerkovnom stanem učiti decu.
Grečeske cerkve narod u venecijanskoj Dalmaciji, ne imajući episkopa, oni od mirski' sveštenika, koji su poznati za svoje česno vladanje, za dobrodjetelj i za prirodni zdravi razum, tu su ne samo u svojim parohijam no i u celoj provinciji kako god patrijarsi i episkopi. Takovi su bili u vreme mojega onde prebivanja: Joan Novakovič knino-poljski, Avram Simić kosovski i Krička derniški. Njima soveršeno priličestvuje ono slovo apostola Pavla, da kogod dobro upravlja domom i familijom svojom, taj će i s cerkoviju, to jest s cerkovnim opštestvom, blagorazumno upravljati. Bez nauke, jer je nisu imali gdi polučiti, ali (to što je važno i veliko u životu) ne samo bez nikakove zlobe no i sa svakim naravnim česnim svojstvom ukrašeni. A ovo je prekrasna mudrost! Prirodni razum s čistom ljuboviju k pravdi i k čestnosti sojedinjen! Oni su mene nazivali svojim mladim učiteljem, zato što sam ja nji'ovu dečicu obučavao čitati, pisati, i nekima sam predavao i tolkovao katihisis, kako sam mogao; boljeg od mene tu nije bilo, zato sam ja morao najbolji biti. Ali sam ja, i ne misleći tada o tom, od nji' isti' a navlastito od Novakoviča, s kojim sam u komšiluku živio i sve praznične dne u njegovom društvu bio i provodio, najnužnije i najlepše u životu lekcije primao, to jest lekcije nepritvornosti, čistoserdečnosti, ljubeznosti u blagonaravija
.................

Svaki slavenski jezik je manje-više razumljiv svim Slavenima. Ja nikada nisam učio slovenski pa skoro svaki dan pročitam neki članak na delu.si. Razumjeti jezik ne znači da je isti moj jezik i slovenski. Tim više kad se zna da su svi Slaveni govorili istim jezikom prije 1400 godina što je u takvim mjerilima prekjučer. Samo Srbi mogu pomisliti da sličnosti koje su nastale na takav način znače da je to sve znak da je svima jezik nastao od srpskog. Osim toga, Obradović je pisao jezikom koji slijedi vašu narodnu i književnu tradiciju a ovo što sada imate slijedi hrvatsku tradiciju jer je Karadžić smatrao da je vaša crkvenoslavenska pismenost gomila govana. On je ustvari najveći uništavatelj srpske kulture ikada a to što ste sad dovedeni u šizofreno stanje da vam je jezik skroz blizak hrvatskoj čakavici iz 16. stoljeća ne znači da je to "naš" jezik. To je hrvatski. Riješite se Karadžićeve ostavštine pa ne će biti takvih nedoumica

.

Nema do farse nacionalnoga prepucavanja ....

 

[Наутилус]

Је ли, а како гледаш на наше заједничко писмо, латиницу (није битно да ли је Гајева или Вукова)?

 

[Jako Bitan]

Ma da, kao npr. kad se iz Mein kampf-a istrgnu neke "fore" pa ga ocenjujemo po stilu pisanja a ne poentu...jel tako? Meni je eto smešno kada neko ima toliko smelosti da procenjuje tudje fore a sam nije u stanju da uvaži istorijske činjenice i kritičke studije savremenika i obrazovanijih ljudi od nas, uzgred budi rečeno i bez političkih konotacija kao kriterijuma, mislim da mu se po mom skromnom mišljenju pripisuje isuviše važnosti nego što zaslužuje. Eto, čitao sam ga iz radoznalosti i osećaj zbog kojeg svi, čitamo, očekujemo "nešto" i volimo taj "sport" je izostao.Šta reći...?

Ono sto je napisano, tj. post na koji sam reagovao nije imao nikakve veze sa knjizevnoscu. O tome se radi. Ni o cemu drugom. Mislim da nema veze sta misle neki kriticari o Krlezi, neki ga divinizuju, neki ga satanizuju. Njihovo pravo. Ali, kada vidim ovaj citat, vec polako postajem alergican jer vidim da dolazi od ljudi koji nemaju ama bas nikakve veze ni sa Krlezom ni sa njegovim delom. To je obicna politicka floskula nekog nacionaliste koji ne cita nista, a ovo mu dodje kao pogodna postapalica zasto ne cita Krlezu.
Slazem se sa misljenjem gore izrecenim da je on najveci hrvatski i jedan od najvecih jugoslovenskih pisaca. Kao covek, hm, bio je sujetan, nije slucajno izmedju njega i Andrica bila toliko hladna atmosfera. Svako od njih je mislio da je veci i znacajniji za jugoslovensku kulturu od ovog drugog. U svakom slucaju, Krleza nije jedan od onih sa kojim bih popio pice. Ali, je veliki pisac.
Njegov stav o Srbima je tema za sebe. U jednom trenutku zeleo je da se prijavi kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci u balkanskim ratovima. Zatim je bio razocaran u jugoslovensko ujedinjenje. I tako dalje. Kompleksno pitanje. Zasto uproscavati i svoditi na ono "on nas mrzi, znaci los je knjizevnik"? Franc List ne samo da je jedva natucao madjarski jezik nego je otvoreno mrzeo Madjare, pa, svejedno, danas ga i Madjari i oni koji to nisu smatraju najvecim madjarskim kompozitorom.
A dokle cemo mi stici pljujuci po ljudima kao sto je Klreza i velicajuci neke slepce koji, da im nije politike i medijske paznje, ni medju seoskim narikacama ne bi bili prvi?

 

[AristotelSRB]

Šta se hoće kazat sa ovom poslednjom porukom UH!?

- - - - - - - - - -

Sam je Krleža govorio da su ta dva jezika ista - samo ga Hrvati nazivaju hrvackim a Srbi dakako, srbskim...

 

[AristotelSRB]

Bilo kako bilo, sa Srpskohrvatskim je stojala stvar tako da je bio: Andrić, Kiš, Crnjanski, Pekić, Krleža, Selimović, Ćopić itd...
Poezija je možda još bogatija... Sada nemamo nikog i to će tako i ostati sem ako se provuče neko talentovan, ali i njega neće niko čitati; no to nije ni bitni - bitno je da nije znatiželjan nego je radoznao i obratno....Imao je Krleža definitivno pravo po pitanju blatnjavog Balkana !

 

[Jako Bitan]

Da li je ovo rasprava o Krlezinom delu ili o jezickom nacionalizmu?
Srbi, Hrvati, Bosnjaci i Crnogorci govore jednim jezikom. Slicnije govore Beogradjanin i Karlovcanin nego Uzicanin i Pirocanac ili Dubrovcanin i Varazdinac.
Da je Kraljevini SHS pruzena sansa, kao sto je pruzena Nemackoj, mi bismo imali jedan narod. E, ali su zato kralja Aleksandra I ubili 1934. godine u Marseju, a knezu Bizmarku su dozvolili da ujedini Nemacku "ognjem i macem". Vera? Nikakav problem. Imali bismo narod tri vere, kao sto Nemaca ima katolika i luterana. Odbacili bismo par katolickih i par pravoslavnih militanata u vrhu crkve, poput Nikodima Milasa, i mirna Backa. Ovo govorim iz perspektive od pre 80 godina, na primer, kada je jugoslovenska ideja imala sanse. Danas je sve to nekako passe.
Sto se danasnjeg trenutka tice, situacija je malo paradoksalna. Pre cetvrt veka ginulo se za neke "nacionalne snove" da bi danasnje velike "patriJote" "ponosno" masovno bezale na "truli zapad" puneci autobuse u stilu "bez'te noge, ja se vise ovde ne vracam". Onda ide onaj fenomen prepodne sa Hrvatom zajedno cistim svapski klozet u Frankfurtu, a popodne kuci obojica sednemo za komp i "srbujemo" i "hrvatujemo".
A Krleza? Pa, njega nismo u stanju da razumemo i zato ga pljujemo.