Miroslav Krleža

[SUPERKULER]

Nemrem zamjerit nikom,pa ni KrležI kaj ne ljubi svoje serbsko podrjetlo...Kaj su njegovi pretci bili pounijaćeni pa mu zlo to mislit
te se pretvara da je Švab! Koji je on kerac Švab da govori švapski I glumi sluganstvo nekakvim otpravnicima vlakova...
Ybm mu uha kaj se tak zjebal!
A kaj su se tek zjebali Zerbi po Belgradu! ! !
V Francuskoj zibn,su popizdili I na samu reč Hrvat I hrvatski!
A to već ni serbski manir-to je ,kak se I pokazalo po y kromozomima otomanski manir!
Ratna trumpeta iz belega grada sam kaj ni zatrumpetala!
No, razmem ja kaj su tak popizdili svi!
Već vise od deset gidina nismo ratovali!
Drugi ratuju,a mi nič!
A morti bi bilo ljepo upriličit dvoboj kalašnjikovima Vučića I Milanovića?
Pa oni su najglasovitiji!
Znate kad se bu daval taj film?
Ni tad!

 

[AristotelSRB]

Malo je ostalo ovakvih ribara !
Svaka čast gosn Dragoljub.

 

[Sanovnik]

Уз све горе поменуто, требало би видети да ли је Црњански део лектире у Хрватској.

 

[cole1]

znači ako hrvati izbaciju kvalitetne knjige po nacionalističkoj osnovi onda moramo i mi

 

[Sanovnik]

znači ako hrvati izbaciju kvalitetne knjige po nacionalističkoj osnovi onda moramo i mi

Не јуначе. Његов однос према нама је виђен у оном цитату који сам већ објавио. А ми прво треба да вратимо у оптицај многе наше ауторе, који су избачени 45 године. Пре свега, Станисалва Кракова. Па затим Крлежиног Кума, Драгишу Васића. И још сијасет књижевника и песника који су избачени из наше лектире. Па тек онда да почнемо да размишљамо о Крлежи. Мада не пре Харлода Питера на пример, или Гинтера Граса,, а можда ио Флобера, Пруста, и нјош много других, који нису сад у лектири. Па тек после д видимо за Крлежу. Што се тиче реципроцитета, ипак се треба држати пре свега економије. А ово друго... хе би га. Ал једно ипак од Крлеже наша деца треба да уче у Школама. То је цитат који сам већ качио овде.

 

[AristotelSRB]

Sartrov Rokantan je štivo jako slično Krležinom Latinoviću ili evo da udovoljimo novozboru Latinovizcu


Pa opet, taj roman (mučnina) je daleko poznatiji od Krležinog. Razlog je vrlo logičan, ovaj je Francuz bio legenda Pariza i vjerovatno bi ostao da nisu došli Lagerfeld & co. a Krleža je radnju smjestio u Kostanjevcu što opet nije glavni razlog što nije čitan kao Sartr, ali jeste značajan. Što bi proisteklo iz onog što je UH rekao da je Krleža lokalac i to ga je donekle sputavalo...

Ali upoređujući ta dva romana Krleža je (po meni) za cijelu jednu klasu ,,jači'' od Sartra u svim segmentima; ali ni to nije dovoljno ovim ,,balkanskim ciganima'' kao što reče kolege sokovnik, a ja mislim na cigane koji se nalaze u svim republikama pa izvlače iz konteksta neke citate kao da imaju neku materijalnu korist od toga i kao da im je ta država koju zastupaju donijela nešto osim krvavih ratova...

 

[SUPERKULER]

Zaboravil sam reč Hrobotasu da je Krleža popižđeni ljevičar,a lamentarac jevropski!
Kak je popizdil na svoje prostačko I neugledno podrijetlo!

Eto,to je osnovica sveg njegovog svađalaštva po sopstvenoj literature! Svaki njegov esej je
svađa sa sopstvenim podrijetlom!
Kad ste ludi,pounijaćeni Srbi! Kaj vam ja morem!

Samo,meni nije lako ni s ovim poluturskim Srbima-tek ti kaj su popižđeni! Ali za parama!
Nitko ne voli pare ko Geđo! Pare,pare,pare...
No nađe se neki normalniji luđak kao Kusta,kao Cane,kao Marko,kao Kesić kao Andrić,
kao Crnjanski ili moj četvrt zemo (pola s pola su četvrtina)Kiš,a o čika Aci I Mikama (Antiću I Alasu)
da ne govorim...
Kaj je Krleža za njih? Stara svađalica? Kiklop zagrebački ni manje ni vise ybg...

 

[SUPERKULER]

Не јуначе. Његов однос према нама је виђен у оном цитату који сам већ објавио. А ми прво треба да вратимо у оптицај многе наше ауторе, који су избачени 45 године. Пре свега, Станисалва Кракова. Па затим Крлежиног Кума, Драгишу Васића. И још сијасет књижевника и песника који су избачени из наше лектире. Па тек онда да почнемо да размишљамо о Крлежи. Мада не пре Харлода Питера на пример, или Гинтера Граса,, а можда ио Флобера, Пруста, и нјош много других, који нису сад у лектири. Па тек после д видимо за Крлежу. Што се тиче реципроцитета, ипак се треба држати пре свега економије. А ово друго... хе би га. Ал једно ипак од Крлеже наша деца треба да уче у Школама. То је цитат који сам већ качио овде.

Nisi u pravu:Miroslav Krleža nije voleo nikog,ni svoje Rvate,a tek Srbe da voli...Pizdio je na svoje poreklo I ni da je bio Švaba ,takav ne bi bio zadovoljan!
Rođen je nezadovoljan!
Kao ružna devojka koja pizdi što je ružna I niko je ne voli...A zove se Miro...
Ja bih preporučio I Hrvatima da se manu tog mračnog literate-imaju oni svetlije književnike baš kao I mi...

 

[vinodol]

znači ako hrvati izbaciju kvalitetne knjige po nacionalističkoj osnovi onda moramo i mi

Da šteta što ne možemo gledati male Nišlije kako recituju Balade Petrice Kerempuha, ili male Krajišnike kako se dive Hrvatskom bogu Marsu. Ubeđen sam da kvalitetna književnost nema granica i da će svi oni jedva dočekati da prigrle tu tako divnu i blisku horvatsku riječ, kao što si je ti prigrlio i progutao.

- - - - - - - - - -

Sartrov Rokantan je štivo jako slično Krležinom Latinoviću ili evo da udovoljimo novozboru Latinovizcu


Pa opet, taj roman (mučnina) je daleko poznatiji od Krležinog. Razlog je vrlo logičan, ovaj je Francuz bio legenda Pariza i vjerovatno bi ostao da nisu došli Lagerfeld & co. a Krleža je radnju smjestio u Kostanjevcu što opet nije glavni razlog što nije čitan kao Sartr, ali jeste značajan. Što bi proisteklo iz onog što je UH rekao da je Krleža lokalac i to ga je donekle sputavalo...

Ali upoređujući ta dva romana Krleža je (po meni) za cijelu jednu klasu ,,jači'' od Sartra u svim segmentima; ali ni to nije dovoljno ovim ,,balkanskim ciganima'' kao što reče kolege sokovnik, a ja mislim na cigane koji se nalaze u svim republikama pa izvlače iz konteksta neke citate kao da imaju neku materijalnu korist od toga i kao da im je ta država koju zastupaju donijela nešto osim krvavih ratova...

To nije novozbor. To je orginalan naslov romana. Ništa lepše od kvalifikovanih krležologa koji imaju posla sa Ciganima.

 

[Urvan Hroboatos]

Kakve bizarnosti.
Pokušava s eKrležu prikazati kao srbožderra-Serbenfresser, i to iz ironijskoga teksta u kom ismijava sve i sva. I to je, kao, dokaz.
Aferim.

U pogledu podrijetla, besmisleno je pisati: Krleža je iz obitelji građanstva i nižega plemstva (preko bake), a Krleže se spominju već
u 12. st. kao oni koji karležaju, tj. pjevaju misne odlomke. Ne znam odkud je nastala mitologija o cincarskom ili sl. Krležinom podrijetlu. Uostalom, on za pop-genetiku nije mario, nikada.

Glede školskoga programa, ako u srednjim školama nema Flauberta ili Prousta, to svakako mijenjati. Iako nisam čitao po programu, mi smo
krajem raspada SFRJ imali u srednjim školama Flauberta, Tolstoja, Joycea, Prousta, Kafku, Camusa, Faulknera, Manna, ....

Čini mi se da su od velikana bili uglavnom ispušteni Anglo-Amerikanci (Wordsworth, Blake, Melville, Hardy, Conrad,...), dok su dobro bili zastupljeni
Rusi i Francuzi. Od srpskih pisaca kod nas bili su skoro svi, osim nekih manje poznatih koje sam kasnije tu i tamo prečitavao: Svetolik Ranković, Janko Veselinović, ..
Bilo je cijelo 19. st., pa u 20. i Selimović i Davičo i Ćosić (Dobrica) i još neki.

 

[AristotelSRB]

Ima Flober naravno; Džojsa i Prusta nema...

 

[Urvan Hroboatos]

Ima Flober naravno; Džojsa i Prusta nema...

Od Joycea bi se svakako moglo dati 50 stranica, da učenici vide što je taj tip romana; od Prousta "Jedna Swannova ljubav", koji stoji za sebe.
Kafka- "Preobražaj" ili "Proces", a Faulkner, teško je reći, možda nekoliko pripovijesti. Borges bi prošao u pripovijestima, a za Becketta ili Nabokova doista ne znam, budući
da ih baš nje šljivim. Mann je za "Smrt u Veneciji", dok anglo-američka književnost može još Hemingwaya i sl, no ne vjerujem da bi mogli ući Conrad, Lawrence, Lowry,
James, Bellow, ... a od germanofonih Broch, Doeblin i Musil- od Hessea jedino kraća i lakša djela.

Pisac vrlo značajan, no podcjenjivan zbog klasične pripovjedačke tehnie je Solženjicin, no dva njegova romana
su preopsežna za lektiru i ne vjerujem da će ući. Većina Rusa 20. st. nije stekla kanonski status (osim poezije), a eksperimentatori
kao Bjeli su bizarni.Doduše, Bulgakov ima visoki status s "majstorom i Margaritom", no tu sam subjektivan- ne leži mi.

Od Hispanika vjerojatno bi trebalo ući nešto od garcie Marqueza, osim Borgesa, ....
Naravno, tu su sjajna djela pisaca "manjih ili manje pristupačnih jezika" (poljski, japanski, norveški, hindski,...), no ...

 

[AristotelSRB]

Od Joycea bi se svakako moglo dati 50 stranica, da učenici vide što je taj tip romana; od Prousta "Jedna Swannova ljubav", koji stoji za sebe.
Kafka- "Preobražaj" ili "Proces", a Faulkner, teško je reći, možda nekoliko pripovijesti. Borges bi prošao u pripovijestima, a za Becketta ili Nabokova doista ne znam, budući
da ih baš nje šljivim. Mann je za "Smrt u Veneciji", dok anglo-američka književnost može još Hemingwaya i sl, no ne vjerujem da bi mogli ući Conrad, Lawrence, Lowry,
James, Bellow, ... a od germanofonih Broch, Doeblin i Musil- od Hessea jedino kraća i lakša djela.

Pisac vrlo značajan, no podcjenjivan zbog klasične pripovjedačke tehnie je Solženjicin, no dva njegova romana
su preopsežna za lektiru i ne vjerujem da će ući. Većina Rusa 20. st. nije stekla kanonski status (osim poezije), a eksperimentatori
kao Bjeli su bizarni.Doduše, Bulgakov ima visoki status s "majstorom i Margaritom", no tu sam subjektivan- ne leži mi.

Od Hispanika vjerojatno bi trebalo ući nešto od garcie Marqueza, osim Borgesa, ....
Naravno, tu su sjajna djela pisaca "manjih ili manje pristupačnih jezika" (poljski, japanski, norveški, hindski,...), no ...

Književnost je na totalnoj margini u gimnazijama (može se onda lako dati sud kako je u drugim školama) da je ona otprilike odmah posle Fizičkog... Primjerice, u mom razredu bi svaki peti pročitao,, na Drini ćuprija'' iako živimo u BiH, a tu je valjda Andrić svetinja...tako da nema zbora o tome da se uvode (poljski, japanskiitd...)književnici....kome?

,,Proces'' jeste u lektiri kao i ,,buka i bes'' od Borhesa samo jedna jedina pripovjetka; a od Beketa, zna se ,,Godo''...
Tu su od Hemingveja i ,,Starac i more'' a od Manna ,,Tonio K.'' Iako bi po meni tu više odgovarao ,,čarobni breg''...

No nije spisak lektira problem, nego idiotski način na koji profesori predočavaju učenicima književnost....ja apsolutno nikada nisam uzeo da čitam neku knjigu dok smo radili lektiru, i sve što čitam, čitam na svoju ruku.... a zamislite sad nekoga ko nikada ništa nije čitao i dolazi mu profesor na čas i na tabli ispisuje imena u romanu i nešto povezuje strelicama, radi lakšeg shvatanja romana !? To je sve već postalo tragikomično i bogu je plakati ! Sa takvim načinom mi matematički sigurno sebe uništavamo i društvo srlja u propast... Tako sam na školskom holu imao vidjeti među citatima filozofa i citat Koelja !? Ja sam protestvovao profesorici i rekao da takvom jednom smeću tu nije mjesto, a ona je rekla da je to samo moje mišljenje i ne mora nužno biti tako !?

P.S. Što se tiče ,,Majstora i Margarite'' mi smo gledali film ! A na taj film nije prenesena nijedna emocija iz knjige, i to je glupost da joj se sam kraj ne nazire i sve to postaje odveć bljutavo da bi najbolje bilo samo išetati iz te ustanove koja je sve samo nije ,,obrazovna''.

 

[AristotelSRB]

male Krajišnike kako se dive Hrvatskom bogu Marsu. Ubeđen sam da kvalitetna književnost nema granica i da će svi oni jedva dočekati da prigrle tu tako divnu i blisku horvatsku riječ, kao što si je ti prigrlio i progutao.

.

Hrvatski bog Mars jeste prikaz ljudske gluposti u ratu, to samo govori u prilog tome da ti kao i svi nacionalisti uopšte ne čitate, nego vam je Sv. Petar sa neba poslao pamet u glavu putem plamenih jezika, te uopšte ništa nije potrebno listati nego je samo dovoljno vidjeti naslov i znati sve....

I još samo ovo: Otkud bi pobogu, MLADI KRAJIŠNICI ČITALI KRLEŽU ????

 

[vinodol]

Hrvatski bog Mars jeste prikaz ljudske gluposti u ratu, to samo govori u prilog tome da ti kao i svi nacionalisti uopšte ne čitate, nego vam je Sv. Petar sa neba poslao pamet u glavu putem plamenih jezika, te uopšte ništa nije potrebno listati nego je samo dovoljno vidjeti naslov i znati sve....

I još samo ovo: Otkud bi pobogu, MLADI KRAJIŠNICI ČITALI KRLEŽU ????

Em čitali, em ratovali s njim.
Čak dobili i peticu za školski rad sa tematikom oca u Krležinim delima (i to kod Zelje u sisačkoj gimnaziji. Pitaj Hrobija ko je to)

 

[Rayela]

Hrvatski bog Mars jeste prikaz ljudske gluposti u ratu, to samo govori u prilog tome da ti kao i svi nacionalisti uopšte ne čitate, nego vam je Sv. Petar sa neba poslao pamet u glavu putem plamenih jezika, te uopšte ništa nije potrebno listati nego je samo dovoljno vidjeti naslov i znati sve....

I još samo ovo: Otkud bi pobogu, MLADI KRAJIŠNICI ČITALI KRLEŽU ????

Oni ne citaju ni Andrica, pa ni Branka Copica, ali nisu tu samo mladi Krajishnici nego omladinci i pioniri diljem planete.

- - - - - - - - - -

Em čitali, em ratovali s njim.
Čak dobili i peticu za školski rad sa tematikom oca u Krležinim delima (i to kod Zelje u sisačkoj gimnaziji. Pitaj Hrobija ko je to)

S njim zajedno, na istoj strani?

 

[vinodol]

S njim zajedno, na istoj strani?

Shvatam što želiš reći, no mislio sam da je preciziranje nepotrebno
Što bi neko rekao, mi znamo ko smo i šta smo, oni znaju ko su i šta su i to je dovoljno.
Iskreno, nisam očekivao da ću Tuđman tako skrajnuti Krležu. Sa svojim kulturnim radom on je dobio pola bitke za Hrvatsku. verovatno je Tuđmanovska taština odigrala svoje.

 

[vinodol]

Shvatam što želiš reći, no mislio sam da je preciziranje nepotrebno
Što bi neko rekao, mi znamo ko smo i šta smo, oni znaju ko su i šta su i to je dovoljno.
Iskreno, nisam očekivao da ću Tuđman tako skrajnuti Krležu. Sa svojim kulturnim radom on je dobio pola bitke za Hrvatsku. verovatno je Tuđmanovska taština odigrala svoje.

Tja, mislio sam da ćeš komentarisati. mora da me voliš

 

[Rayela]

Shvatam što želiš reći, no mislio sam da je preciziranje nepotrebno
Što bi neko rekao, mi znamo ko smo i šta smo, oni znaju ko su i šta su i to je dovoljno.
Iskreno, nisam očekivao da ću Tuđman tako skrajnuti Krležu. Sa svojim kulturnim radom on je dobio pola bitke za Hrvatsku. verovatno je Tuđmanovska taština odigrala svoje.

shvatam i ja sta si ti zeleo ( zelio ) reci, ali uvek postoji ono cuveno "ali" sto devojci srecu kvari.

 

[vinodol]

shvatam i ja sta si ti zeleo ( zelio ) reci, ali uvek postoji ono cuveno "ali" sto devojci srecu kvari.

Na ono što devojci sreću kvari muškarci se često ni ne osvrnu

 

[Rayela]

Na ono što devojci sreću kvari muškarci se često ni ne osvrnu

Mislim da je Crnjanski u svom remek delu ( Seobe) stvari i pojave video ( on ih je genijalno i opisavo sa sve
Crnogorkom sa dugim, sivim trepavicama) mnogo bolje od tebe ili mene.
A ja njemu verujem , i ne samo njemu, istorija i cinjenice su surove.
Kao recimo i biografija ovog cuvenog feldmarshala: ( on nije iz Zajecara)

Svetozar Borojević von Bojna[2] (Umetić, kod Kostajnice, 13. prosinca 1856. – Klagenfurt, 23. svibnja 1920.) feldmaršal Oružanih snaga Austro-Ugarske.

Svetozar Borojević von Bojna se za vrijeme Prvoga svjetskog rata istaknuo nizom uspjeha u obrambenom ratovanju. Zbog toga je dobio čin feldmaršala, čime je postao prvi i jedini nositelj tog čina u Austro-Ugarskoj koji nije bio njemačkog podrijetla.

 

[Urvan Hroboatos]

Književnost je na totalnoj margini u gimnazijama (može se onda lako dati sud kako je u drugim školama) da je ona otprilike odmah posle Fizičkog... Primjerice, u mom razredu bi svaki peti pročitao,, na Drini ćuprija'' iako živimo u BiH, a tu je valjda Andrić svetinja...tako da nema zbora o tome da se uvode (poljski, japanskiitd...)književnici....kome?

,,Proces'' jeste u lektiri kao i ,,buka i bes'' od Borhesa samo jedna jedina pripovjetka; a od Beketa, zna se ,,Godo''...
Tu su od Hemingveja i ,,Starac i more'' a od Manna ,,Tonio K.'' Iako bi po meni tu više odgovarao ,,čarobni breg''...

No nije spisak lektira problem, nego idiotski način na koji profesori predočavaju učenicima književnost....ja apsolutno nikada nisam uzeo da čitam neku knjigu dok smo radili lektiru, i sve što čitam, čitam na svoju ruku.... a zamislite sad nekoga ko nikada ništa nije čitao i dolazi mu profesor na čas i na tabli ispisuje imena u romanu i nešto povezuje strelicama, radi lakšeg shvatanja romana !? To je sve već postalo tragikomično i bogu je plakati ! Sa takvim načinom mi matematički sigurno sebe uništavamo i društvo srlja u propast... Tako sam na školskom holu imao vidjeti među citatima filozofa i citat Koelja !? Ja sam protestvovao profesorici i rekao da takvom jednom smeću tu nije mjesto, a ona je rekla da je to samo moje mišljenje i ne mora nužno biti tako !?

P.S. Što se tiče ,,Majstora i Margarite'' mi smo gledali film ! A na taj film nije prenesena nijedna emocija iz knjige, i to je glupost da joj se sam kraj ne nazire i sve to postaje odveć bljutavo da bi najbolje bilo samo išetati iz te ustanove koja je sve samo nije ,,obrazovna''.

E, ovo je genijalno. Inače- da, ljudi koji vole čitati sami će naći put....

 

[Urvan Hroboatos]

Shvatam što želiš reći, no mislio sam da je preciziranje nepotrebno
Što bi neko rekao, mi znamo ko smo i šta smo, oni znaju ko su i šta su i to je dovoljno.
Iskreno, nisam očekivao da ću Tuđman tako skrajnuti Krležu. Sa svojim kulturnim radom on je dobio pola bitke za Hrvatsku. verovatno je Tuđmanovska taština odigrala svoje.

Tuđman je zaštitio njegovu ostavštinu. U doba njegove vlasti, LZMK, tako i preimenovan, objavio je trosvezačnu enciklopediju o MK, a Lasić u 5 knjiga Krležologiju.
Tuđman je spriječio razbijanje LZ-a, što su neki htjeli, a MK je ostao i u lektiri i dobio je niz ozbiljnih kritičkih osvrta kojih nije bilo prije ili su marginalizirani.

Iz sarajevskoga izdanja sabranih djela ostalo je sve, a 1988. je to još izlazilo. Novu ediciju sabranih djela je dočekala 2000.

Ne znam što ljudi hoće, valjda da Tuđman svaki čas vodi brigu o Krležinu djelu, imao je prečih poslova....

 

[SUPERKULER]

Tuđman je zaštitio njegovu ostavštinu. U doba njegove vlasti, LZMK, tako i preimenovan, objavio je trosvezačnu enciklopediju o MK, a Lasić u 5 knjiga Krležologiju.
Tuđman je spriječio razbijanje LZ-a, što su neki htjeli, a MK je ostao i u lektiri i dobio je niz ozbiljnih kritičkih osvrta kojih nije bilo prije ili su marginalizirani.

Iz sarajevskoga izdanja sabranih djela ostalo je sve, a 1988. je to još izlazilo. Novu ediciju sabranih djela je dočekala 2000.

Ne znam što ljudi hoće, valjda da Tuđman svaki čas vodi brigu o Krležinu djelu, imao je prečih poslova....

Hajde Hrobotas,budi pametan:koji državnik ljubi kulturu!
Tvoj Franjo je bio đeneral,a to su nekulturne vojničine,kojima su krajnji domet kulturni kakvi memoari suludih ratnika! I to što
je bio istoričar,za mene je vrlo upitno,jer nigde ništa nisam pročitao da je pisao ili istraživao...Uostalom,istorija ratova samo
se uči po akademijama,a nadam se da je neku završio sem partizanske...
Inače je vrli Franjo bil tenisač-vremena kolko bi štel...

 

[AristotelSRB]

„Za Hrvate sam od početka bio Srbin i unitarista. Za Srbe frankovac i ustaša, a za ustaše opasan marsist i komunist, za neke marksiste salonski komunist, za klerikalce i vjernike Antikrist koga treba pribiti na sramni stup. Za malograđane poslije rata sam kriv da je do svega ovoga došlo, za partijce što nisam došao u partizane, za vojnike zato što sam antimilitarist, a za antimilitariste što sam boljševik“
Miroslav Krleža, 1973.