Kada je reč o odnosu masonerije i satanizma pitanje je da li o tome odnosu treba govoriti kao o odnosu dva zasebna enititeta, ili kao o entitetima koji su samo pravno – formalno zasebni. Činjenice govore u prilog ovog drugog. Ljudskim jezikom kazano Satana je porodio masoneriju, a ova opet rađa satanističke sekte.
Radi se o tome da je masonerija intelektualni deo, a satanističke sekte delatni, praktični, trgovački deo jedinstvenog organizma. Oni su u organskom i akcionom jedinstvu. Masonerija je glava, a satanističke sekte trup, noge i ruke istog tela. Masonerija stvara, oblikuje i u raznovrsnim i raznobojnim formama i uniformama (prevrati, revolucije, ratovi: lokalni, religiozni, građanski, međunacionlani, svetksi, verski...) na ljudsko tržište plasira satanističke ideologije, a sekte svojom delatnošću omekšavaju teren i obezbeđuju plasman robe. Delatnost masonerije i satanista bila je sinhronizovana kroz sve epohe, a kako i ne bi kad im je sve zajedničko: mržnja prema Bogočoveku Hristu i svemu što je hrišćansko, ciljevi, metode i sredstva realizacije ciljeva, kultovi, ikonografija, rituali, amblemi, kreatori, vođe i izvršioci...Istorija masonerije i satanizma neporecivo svedoči o njihovom zajedništvu. Evo nekih primera tog zajedništva. U Francuskoj je u 18. veku osnovan masonski red “Izabranog sveštenstva”. Njegovi članovi bave se prizivanjem duhova, belom magijom, teurgijom. Njihov rad može se pratiti u Francuskoj i do danas.
U Nemačkoj u 19. veku Adam Vajshaupt (1748 – 1830), jezuita, profesor kanonskog prava na Univerzitetu u Inglstatu osniva 1776. satansko – masonski red “Društvo bavarskih iluminata” čije je drugo ime “Veliki templarski majstori”. Za njega istoričari i znalci masonerije i satanizma kažu da se “čudovišni Adam Vajshaupt može smatrati za jednog od najvećih zločinaca s najpaklenijim umom za koji zna istorija ljudske rase... anarhista”... čovek koji kao i svi masoni najvećeg stepena koristi satanizam u političke svrhe. Na kongresu ovog satanskog reda u Frankfurtu 1776. određeni su karakter i ciljevi rada, a oni su: “baciti narode u bedu, tiraniju, haos i svet dovesti do paraklizma anarhije, posredstvom monstruozne organizacije crne internacionale satanista”.
Vajshauptov portparol i mag reda Đuzepe Balsamo, zvani grof Kaliostro je “svakako najveći čarobnjak epohe prosvetiteljstva, mag u drevnom smislu te reči, i moglo bi se reći poslednji čarobnjak”, bavio se nekromantijom, a đavoli su mu se prikazivali u likovima umrlih. Na večerima koje su, u njegovu čast, u svojim dvorovima organizovali evropski vladari i plemići, pa i kardinal Roan, demoni su mu se javljali u likovima ideologa i vođa francuske buržoaske revolucije: Voltera, Didroa, Monteskjea, Robespjera i Dantona.
Ovaj vodeći mason 18. veka bio je i vodeći satanista toga stoleća. Vajshauptovi i Kaliostrovi ideološki drugovi bili su knez Meternih, Mirabo, Mesmer, pesnik Gete, vajmarski vojvoda Karl – Avgust i drugi. Shvativši da je cilj iluminata gospodarenje svetskim bogatstvima, uspostavljanje svetske vlade i sveopšte crkve, njima se odmah posle osnivačkog kongresa u Vilhemsbadu pridružila elita tadašnjeg evropskog i svetskog bankarstva i masonerije: Majer Amsel Rotsild, Štern, Stajer, Vertmajer i Šuster. U 20. veku ovom redu pristupiće kolosi američkog bankarsko – industrijskog kompleksa: Rokfeler, Meknamara bivši ministar odbrane SAD, Tomas Vatson predsednik multinacionalne kompanije IBM, Čester Boulus savetnik predsednika SAD, Eleonora Ruzvelt iz Teosofskog društva, Džems A. Linen predsednik “Tajm”-a, Roj Velinski premijer Rodezije, Miguel Fuentes predsednik Gvatemale, Fread Džordan predsednik spiritualističke internacionale, ... kao i drugi do Keri Granta. Oni su finansirali izgradnju svetske crkve u Vašingtonu.
