Локализми у говору далматинских Срба

[Promona]

Јесте, јесте и нијанци, знаш шта, тата ми је одавно преминуо и не сетим се свега одмах. Можда се и ја сетим још понечега, од мојих..."Ај к врагу", мислим, не ти, него сам се сетила шта ми је мама говорила, мање више сваки дан. Знаш ли за "кеко", " кеко моја" ? То је тепање за "Срећо моја". Маћи и маћа за мало дете, или кад је нешто мало. "Крув" , "Мало крува" за крух/хлеб. Моја мама је још говорила и "Васи Боже" за " Хвала ти Боже", али не знам да ли је то нека њена лична језичка конструкицја или се и то тамо говорило. Додуше, они су у селу имали брата и сестру који су били мало наглуви и нису знали исправно да говоре, тј. они су имали неки потпуно свој говор, скроз скраћен и састављен од дечјег тепања, али их је моја мама све разумела и она, и још пар њих су другима преводили шта они говоре. А ја заправо не знам да ово није неки њихов израз који је моја мама, из милоште према њима, усвојила.

 

[Promona]

"Ош воче?" - ово је мој тата мени говорио кад је хтео да ме пита да ли бих да попијем мало воде. И овде се води тепа, па је она "воча", опет, искрено, не знам да ли је то његово лично или су тако говорили тамо.

 

[Promona]

И још нешто, овде ћерке очеви зову "сине", а и мене и сестру су и мама и тата звали "Мајко моја." и то је за њих горе специфично. Вероватно би нас тако звали и да смо биле синови.ж
"Ајме теби за памети (ово се чита као једна реч, запамети)" - кад извалим неку глупост!
" Сријећу ти враг не одњо" - кад је изнервирам, а не би да ме куне. - ("одњо" и "доњо" за однео и донео .

 

[Krishna]

Јесте, јесте и нијанци, знаш шта, тата ми је одавно преминуо и не сетим се свега одмах. Можда се и ја сетим још понечега, од мојих..."Ај к врагу", мислим, не ти, него сам се сетила шта ми је мама говорила, мање више сваки дан. Знаш ли за "кеко", " кеко моја" ? То је тепање за "Срећо моја". Маћи и маћа за мало дете, или кад је нешто мало. "Крув" , "Мало крува" за крух/хлеб. Моја мама је још говорила и "Васи Боже" за " Хвала ти Боже", али не знам да ли је то нека њена лична језичка конструкицја или се и то тамо говорило. Додуше, они су у селу имали брата и сестру који су били мало наглуви и нису знали исправно да говоре, тј. они су имали неки потпуно свој говор, скроз скраћен и састављен од дечјег тепања, али их је моја мама све разумела и она, и још пар њих су другима преводили шта они говоре. А ја заправо не знам да ово није неки њихов израз који је моја мама, из милоште према њима, усвојила.

Крув и Маћи ада како друкчије. У мојој породици и данаске се говори Крув.
"Aј к врагу" ми је познато и блиско.
"Васи Боже" ми није познато. То "кеко" муре бити да је тепање од "секо."

Ел ти ово познато?
"Немеш му надолити" - каже се за некога ко је велики потрошач
"Стаде киша падати" - значи да је киша управо почела, а не да је престала
"Не би недиља" - не можеш га дозвати памети
"Не држи никаквог крста" - говорило се за неког коме ништа није свето, ко не поштује своје ближње
"Оде све у лагум" - оде све у пропаст
Не абадира - не обраћа пажњу, не реагује, није га брига
Двизац - ован од 2 године / Двизица - овца од 2 године
Палигора - гусеница
Обика - навика
Издушити - испразнити, потрошити
Масирача - бундева
Бескаран - миран, тих, повучен
Накекерено - накривљено
Прицвркнуло - загорило приликом пржења

 

[Promona]

Апсолутно ништа од свега овога нисам чула, сем за двизац и двизица и још је моја мама говорила шиљеже за јагње и тим називима је, опет, и мене звала - "Шиљеже моје.", " Јање моје." и она је, уопште имала пуно назива како је она све мене звала, ја сам досадна, али ја сам стварно имала најдивнију мајку на свету или су све мајке оданде такве, ја не знам.

Што се "кеко" тиче није то тепање за сестру, сестру (обично старију) су звали "дада", а тепали "даја". Кеко је баш тепање за "срећу", јер су они то прво скратили на "ћећа" , па на "кека". Ето и тако су ме моји звали - " Ћећо моја ". Или се за слатко дете, док је још баш мало и да га не урекну, онда кажу: " А ћећу му враг не одњо!" И у опште, тамо одакле су моји моја мама и тата су баш пуно тепали и једни другима много што шта говорили из милоште.

Ево како је још мене све моја мајка звала:

" Крпуша/крпушица/кипуша мајкина." - "Крпељчић мајкин (кад је спопаднем да је грлим)". И ето видиш, код њих одмах постоји тенденција да сваку реч сведу на тепање.

" Шушица/шука мајкина" - везе немам шта је шушица, да није нека кокица? Мислим да није она шуша из контекста " Свака шуша.."

" Рано мајкина." - " Храно мајкина"
" Смиље мајкино и ковиље." - кад лепо миришем ( значи баш изрази пре Христа ).
" Миљуш мајкин." - Мило мајкино.Ј

Сетила сам се још многих речи и израза:

" Мало компијера/кумпира/кумпаја" - кропмир
" Има сву да те искрпушим!" - Има сву да те пребијем!
" А шта ме боља/бољало (то и то)." - Што ме болело...
" Ево туте." - Ево ту/овде.
" Пиргав - Пегав
" А виде ове чушље." - Види ову чупаву.
" Од свашта љешве!" - Лепше од свега
" Много си ми ти шестан/шесна!" - "Много си ми ти па неко! ( мада "шестан" значи "леп", али више у неком ироничном контексту)
" Сињи" - Плав
" Кука као сиња кукавица" - кад некога баш снађе нека несрећа или заиста кука и запомаже.
" Липсати." - Црћи.
" Кад крепам радите шта хоћете." - Кад цркнем радите шта хоћете.
" Еси ли?" - Јеси ли?
" Есом." - Јесам.
" Ест!", " Ест вала!" - Јесте (вала).
" Њесом!" - Нисам!
" Подај зера њојзи/њујзи." - Дај мало њој.
" Шта с то дуњела?" - Шта си то донела?
" Фришко - Хладно
" Е?" - Ма ајде?
" А!?" - Уплаши ме!
" Ее,ее!" - Да, да, тако је/јесте.
" Е-е!" - Шта ћеш ( такав је живот).
" Аа-а!?" - Много хоћеш (закочи мало).
" Ели?" - Јели?
" Нашијех, вашијех, њезиних/њујзиних, њиово/њино." - наших, ваших, њених, њихово
" Твујо." - Твоје
" Мујо/мојо." - Моје
" Трећо" - Треће
" Твојијех/твоиех" - Твојих
" Иј!" - Једи!
" Ну! ( Ну крува!) - Узми! На!
" Маја" - Мајка
" Оо Мајоо!" - Мамааа!
" Нијећу/Њећу!" - Нећу!
" Миши - мишеви
" Вјеђе - обрве
" Плећа - рамена
" Покриј се по плећами. - Покриј се по раменима.
" Ладно ми по ногами. - Хладно ми је по ногама.
" Шта бајеш?" - Шта смераш/шта мрмљаш себи у браду?
" Ноне - ногице
" Шта се бељиш!? - Шта правиш фаце!?
" Чија си ти мала?" - Ко су ти родитељи?
" Од Книна - Из Книна
" Вељу он - Вели он.
" Бићило/бићко - бело дете, плав човек ( као Албино).
" Ова твоја риђовка." - Ово твоје риђокосо дете.
" А којишни је!" - Колицно/колицко је.
" Мајкераша, матерусина - нечија лоша мајка
" Ј***м ли ти лебарник!" - Кад сам прешла све границе безобразлука и кад се спрема да ме искрпуши или боље рећи издевета ко вола у купусу.
" Не лај!" - Не свађај се самном!
" Глаша - глава/главица
" Немој да ти дам по лабрњи!" - Немој да добијеш по устима ( кад псујем ).

Можда се сетим још понечег.

 

[Krishna]

Апсолутно ништа од свега овога нисам чула, сем за двизац и двизица и још је моја мама говорила шиљеже за јагње и тим називима је, опет, и мене звала - "Шиљеже моје.", " Јање моје." и она је, уопште имала пуно назива како је она све мене звала, ја сам досадна, али ја сам стварно имала најдивнију мајку на свету или су све мајке оданде такве, ја не знам.

Што се "кеко" тиче није то тепање за сестру, сестру (обично старију) су звали "дада", а тепали "даја". Кеко је баш тепање за "срећу", јер су они то прво скратили на "ћећа" , па на "кека". Ето и тако су ме моји звали - " Ћећо моја ". Или се за слатко дете, док је још баш мало и да га не урекну, онда кажу: " А ћећу му враг не одњо!" И у опште, тамо одакле су моји моја мама и тата су баш пуно тепали и једни другима много што шта говорили из милоште.

Ево како је још мене све моја мајка звала:

" Крпуша/крпушица/кипуша мајкина." - "Крпељчић мајкин (кад је спопаднем да је грлим)". И ето видиш, код њих одмах постоји тенденција да сваку реч сведу на тепање.

" Шушица/шука мајкина" - везе немам шта је шушица, да није нека кокица? Мислим да није она шуша из контекста " Свака шуша.."

" Рано мајкина." - " Храно мајкина"
" Смиље мајкино и ковиље." - кад лепо миришем ( значи баш изрази пре Христа ).
" Миљуш мајкин." - Мило мајкино.Ј

Сетила сам се још многих речи и израза:

" Мало компијера/кумпира/кумпаја" - кропмир
" Има сву да те искрпушим!" - Има сву да те пребијем!
" А шта ме боља/бољало (то и то)." - Што ме болело...
" Ево туте." - Ево ту/овде.
" Пиргав - Пегав
" А виде ове чушље." - Види ову чупаву.
" Од свашта љешве!" - Лепше од свега
" Много си ми ти шестан/шесна!" - "Много си ми ти па неко! ( мада "шестан" значи "леп", али више у неком ироничном контексту)
" Сињи" - Плав
" Кука као сиња кукавица" - кад некога баш снађе нека несрећа или заиста кука и запомаже.
" Липсати." - Црћи.
" Кад крепам радите шта хоћете." - Кад цркнем радите шта хоћете.
" Еси ли?" - Јеси ли?
" Есом." - Јесам.
" Ест!", " Ест вала!" - Јесте (вала).
" Њесом!" - Нисам!
" Подај зера њојзи/њујзи." - Дај мало њој.
" Шта с то дуњела?" - Шта си то донела?
" Фришко - Хладно
" Е?" - Ма ајде?
" А!?" - Уплаши ме!
" Ее,ее!" - Да, да, тако је/јесте.
" Е-е!" - Шта ћеш ( такав је живот).
" Аа-а!?" - Много хоћеш (закочи мало).
" Ели?" - Јели?
" Нашијех, вашијех, њезиних/њујзиних, њиово/њино." - наших, ваших, њених, њихово
" Твујо." - Твоје
" Мујо/мојо." - Моје
" Трећо" - Треће
" Твојијех/твоиех" - Твојих
" Иј!" - Једи!
" Ну! ( Ну крува!) - Узми! На!
" Маја" - Мајка
" Оо Мајоо!" - Мамааа!
" Нијећу/Њећу!" - Нећу!
" Миши - мишеви
" Вјеђе - обрве
" Плећа - рамена
" Покриј се по плећами. - Покриј се по раменима.
" Ладно ми по ногами. - Хладно ми је по ногама.
" Шта бајеш?" - Шта смераш/шта мрмљаш себи у браду?
" Ноне - ногице
" Шта се бељиш!? - Шта правиш фаце!?
" Чија си ти мала?" - Ко су ти родитељи?
" Од Книна - Из Книна
" Вељу он - Вели он.
" Бићило/бићко - бело дете, плав човек ( као Албино).
" Ова твоја риђовка." - Ово твоје риђокосо дете.
" А којишни је!" - Колицно/колицко је.
" Мајкераша, матерусина - нечија лоша мајка
" Ј***м ли ти лебарник!" - Кад сам прешла све границе безобразлука и кад се спрема да ме искрпуши или боље рећи издевета ко вола у купусу.
" Не лај!" - Не свађај се самном!
" Глаша - глава/главица
" Немој да ти дам по лабрњи!" - Немој да добијеш по устима ( кад псујем ).

Можда се сетим још понечег.

Скоро све ми је познато (и блиско ).
Лебарник се није код наске говорило.
За Бићило/Бићко нисам чуо, питаћу матер мурда уна знаде. Код наске се за плавушана говорило Бикан.
Иј - једи, Ијо - јео, Поијо - појео, баба ми и данаске тако говори. Моја прабаба је често говорила: "Ко сам поијо ђаво га поијо."

"Еда те" ("где си", "што те нема"), "Није казало" (не мора бити), "Тендиш ли се" ("разумеш ли се), "Ада коме" ("него коме"), "Смрди малицом" ("има га мало"), Ћић (стриц), Подапети (саплести), Припети се (попети се), Уџа бити (зна бити, дешава се), Силов (бахат), Самуток (моча), Јере (зашто), "Јере не би" ("зашто не би"), Зор (зашто), Лупеж (лопов), Шкорак (шкорпија), Ушкопити (кастрирати), Ањгир (неушкопљен коњ), Посве (пуно), Бикар (месар), Гудин (прасе), Ижиња (намера), Дижва (канта), Ћикара (шоља), Нева (јетрва), Буњиште (сметлиште), Натрашке (уназад), Ванка (напоље), Надво (напоље), Бременита (трудна жена).

 

[Promona]

А ја, опет, за већину ових израза нисам чула, твоји су дефинитивно много богатија ризница свих тих израза, од мојих. Али моји су ипак рано напустили свој крај и шта су чули до 17-те године то им је остало. Добро су то све и сачували, ако ништа, драго ми је што се нису на силу трудили да буду новопечени Београђани, него су остали оно што су и све што су и изменили у свом говору то је дошло спонтано и несвесно, јер они су више од три четвртине свог живота провели у Београду. Ја тога постанем свесна тек кад чујем своју родбину која је до 90-тих остала тамо, а до сад се и њима изменио говор, а мислим да се и они труде, нажалост.

Ја сам малопре видела да постоји посебна тема, коју си ти отворио, у вези свог овог језичког блага из наших крајева, сад баш читам шта си све објавио. Не знам да ли тамо да наставим, али ајде бар за овај пост још да додам да ми је интересантно како се неке речи измене и питам се како су од лепше/љепше стигли до љешве?!

Верујем и да су оно двоје, брат и сестра, доста утицали на говор својих саплеменика ( моје презиме је заправо племе и читав засеок се зове по мом презимену, иако тамо има и других презимена, али то је племе) и да су због њих сви тепали, па можда зато у другим местима нема израза као из места одакле су моји.

 

[Krishna]

А ја, опет, за већину ових израза нисам чула, твоји су дефинитивно много богатија ризница свих тих израза, од мојих. Али моји су ипак рано напустили свој крај и шта су чули до 17-те године то им је остало. Добро су то све и сачували, ако ништа, драго ми је што се нису на силу трудили да буду новопечени Београђани, него су остали оно што су и све што су и изменили у свом говору то је дошло спонтано и несвесно, јер они су више од три четвртине свог живота провели у Београду. Ја тога постанем свесна тек кад чујем своју родбину која је до 90-тих остала тамо, а до сад се и њима изменио говор, а мислим да се и они труде, нажалост.

Ја сам малопре видела да постоји посебна тема, коју си ти отворио, у вези свог овог језичког блага из наших крајева, сад баш читам шта си све објавио. Не знам да ли тамо да наставим, али ајде бар за овај пост још да додам да ми је интересантно како се неке речи измене и питам се како су од лепше/љепше стигли до љешве?!

Верујем и да су оно двоје, брат и сестра, доста утицали на говор својих саплеменика ( моје презиме је заправо племе и читав засеок се зове по мом презимену, иако тамо има и других презимена, али то је племе) и да су због њих свих тепали, па можда зато у другим местима нема израза као из места одакле су моји.

Осим Љешве има и Љемачка (ум. Њемачка), као и Црљен (ум. црвен).

Мурда је боље да наставимо на теми о нашем говору с обзиром да смо скроз ошли у језикословље па да се не наљуте модератори https://forum.krstarica.com/threads/lokalizmi-u-govoru-dalmatinskih-srba.822950/

 

[Promona]

Њесом чула за Љемачку )!

Мене ја стра увијех увде мудератора, да идемо на ту другу тему да не буде пошље " Одњо враг шалу."

 

[Promona]

Кришна, ја ћу овде да напишем било шта, тек да убудуће добијем нотификацију када неко нешто објави на овој теми.

 

[Promona]

Опет ја, ееј Кришнааа!! Хоћу да те питам за две ствари.

Сетила сам се да су мама и тетка посебно ( њен говор је био свежији јер је она до Олује живела тамо), у разговору убацивале речи "Онђе каре" и "ође каре". Шта им је то "каре"? Знаш ли?

Исто тако, да ли је "тинтара" неки наш специфични локализам, јер мојима и то свака друга реч била (" Немој да добијеш по тинтари!, "Имаш ли ишта у тој тинтари?" ) . Јел тинтара изведеница од "тиква" или етимологија нека друга у питању.

Исто су ми интересантни њихови прилози за место:

Одовуд - одавде, од ове тачке
Довле - довде
Отале - одатле
Одавле - још један израз за "одавде"

 

[Krishna]

Опет ја, ееј Кришнааа!! Хоћу да те питам за две ствари.

Сетила сам се да су мама и тетка посебно ( њен говор је био свежији јер је она до Олује живела тамо), у разговору убацивале речи "Онђе каре" и "ође каре". Шта им је то "каре"? Знаш ли?

Исто тако, да ли је "тинтара" неки наш специфични локализам, јер мојима и то свака друга реч била (" Немој да добијеш по тинтари!, "Имаш ли ишта у тој тинтари?" ) . Јел тинтара изведеница од "тиква" или етимологија нека друга у питању.

Исто су ми интересантни њихови прилози за место:

Одовуд - одавде, од ове тачке
Довле - довде
Отале - одатле
Одавле - још један израз за "одавде"

Тинтара је глава, али само у одређеном смислу.
Кад се каже "Тинтара" то је има негативну конотацију. Нпр. "немаш ништа у тинтари", "даћу ти по тинтари", "да имаш ишта у тој тинтари" итд.
Тинтара је отприлике "главуџа", "главурда", "шупља глава."
Море лако бити да је "Тинтара" изведеница од тиква, с обзиром на сличност и значење.

Не знам шта значи тај додатак "каре."
Међу далматинским Србима се употребљавало "Онђекаре", "Унђекаре" али и "Овдекар/Овдекаре", у зависности од краја https://www.kontekst.io/hrvatski/ovdekar
У неким крајевима се говорило "Тутекарце" и "Туте."
"Туте" значи Ту, а али има и верзија кад се дода "карце" па испадне "Тутекарце." Срби из Бенковца и околине су говорили "Тутекарце."

 

[ИгарЈ]

Не знам шта значи тај додатак "каре."
Међу далматинским Србима се употребљавало "Онђекаре", "Унђекаре" али и "Овдекар/Овдекаре", у зависности од краја

То су деиктичке честице. Деикса -ка је у вези с предлогом к(а), -р(е) је добијено ротацизмом од старијега -ж(е) и налазимо га у речима попут јер (< јере), такођер (< такођере).

 

[Krishna]

То су деиктичке честице. Деикса -ка је у вези с предлогом к(а), -р(е) је добијено ротацизмом од старијега -ж(е) и налазимо га у речима попут јер (< јере), такођер (< такођере).

У мом крају су се користили облици Јутроске (јутрос), Ноћаске (ноћас), Данаске (данас), Наске (нас).

Знаш ли нешто више о томе?
Изгледа ми као архаизам и нисам то запазио у штокавским говорима ван Далмације.

 

[Promona]

Хвала, обојици. За ово гига-мега-ултра стручно објашњење сам баш морала да напрегнем мУзгић, мада ме ово Ж још увек збуњује, како у вези речи за које сам питала ( не могу да наслутим како је изгледала иста реч пре ротацизма Ж(Е) у Р(Е) , сем "онђекаже", тако и у речима ЈЕРЕ И ТАКОЂЕР ( јеже?, такођеж(е)?)Јел то нешто слично као код Чеха који често Р читају као Ж и да ли је то архаичније?

Шта значи реч деистичко? Покушала сам да нађем, али не нађох.

 

[ИгарЈ]

мада ме ово Ж још увек збуњује, како у вези речи за које сам питала ( не могу да наслутим како је изгледала иста реч пре ротацизма Ж(Е) у Р(Е) , сем "онђекаже", тако и у речима ЈЕРЕ И ТАКОЂЕР ( јеже?, такођеж(е)?)Јел то нешто слично као код Чеха који често Р читају као Ж и да ли је то архаичније?

Чешко /ř /, које се изговара отприлике као /рж/ истовремено, потиче од некадашњега мекога /р/, и нема везе с нашом честицом /-р/. Честица же се чува у изворном облику у западним и источним словенским језицима. У јужнословенском дијалекту на основу кога је настао старословенски језик такође се чувала, али већ у мало познијим Брижинским споменицима, писаним на дијалекту који је претеча словеначкога језика, јавља се ротацизам -же > -ре. То је јужнословенска особина која се, изгледа, ширила са северозапада. Отуда је аналогијом дошло и до промене у презенту може > море. У старосрпским споменицима -ре налазимо свуда, а касније и скраћени облик -р. Но, у неком периоду код православаца долази до свеснога уклањања деиксе -р(е), те су хиперкорекцијом уклонили и /р/ у речима вечер и јучер, а код католика тога није било. Не знам тачно када и како је до тога дошло, морам наћи рад о том и поставити га овде.

Шта значи реч деистичко? Покушала сам да нађем, али не нађох.

https://en.wikipedia.org/wiki/Deixis

 

[Promona]

Хвала пуно на објашњењу!

 

[ИгарЈ]

У мом крају су се користили облици Јутроске (јутрос), Ноћаске (ноћас), Данаске (данас), Наске (нас).
Знаш ли нешто више о томе?
Изгледа ми као архаизам и нисам то запазио у штокавским говорима ван Далмације.

Не знам много о том облику, претпостављам само да је у вези с честицом -ка. Облике данаске и наске чуо сам од Херцеговаца у Војводини, а чуо сам и облик њике у значењу 'њих'. Ако се добро сећам, колега из Јагодине ми је рекао да се деикса -ке налази и у говорима његове околине. То ме уједно подсети на стих "Синоћке те видо', Зоне"; нажалост немам јаких непосредних додира с јужним србијанским говорима.

Из Скоковога Етимологијскога рјечника:

 

[ИгарЈ]

Хвала пуно на објашњењу!

Увек. Погледај тему Записи српскога народнога језика, наћи ћеш много примера с честицом -р(е).

 

[nije_lako]

У мом крају су се користили облици Јутроске (јутрос), Ноћаске (ноћас), Данаске (данас), Наске (нас).

Знаш ли нешто више о томе?
Изгледа ми као архаизам и нисам то запазио у штокавским говорима ван Далмације.

Постојало је све то и код Срба у Војводини, али је с временом искорењено. Наске, тебека, менека... а бо'ме било је и њојзи ш њиме код њевих...

 

[Promona]

а бо'ме било је и њојзи ш њиме код њевих...

Па то је зато што су се наши тамо доселили после 2. светског рата. Као дошли дивљи и отерали питоме, а не што су се борили и животе дали на Сремском фронту, мој тетак, од друге мамине сестре муж, је био један од тих. И што им онда не би дали тамо и да живе ако су их већ као децу доводили тамо да буду топовско месо. Тако да преко њих имала сам родбину и тамо, мада су се сви до једног и они иселили које куда, остала је била само моја тетка до своје смрти и њена снаја која је једина данас жива,са својих 70 и кусур и још живи тамо, а од потомства од троје деце нема више никог.

Ево ја сам се сетила још неких речи и израза:

Петеро, шестеро, седмеро - петоро, шесторо, седморо
Метери - метара
Жванце - жуманце
Штогодице, когодице - ваљда тепање за "шта год" и " ко год."
" Шта ревеш!?" - кад плачем на сав глас што није по мом. И онда се још више увредим што су ме упредили са кравом па почмем да ревем још гласније!
"Шта арлаучеш!? - исто као ово горе.
" Да почмем" - Да почнем.
" Пушти ме!" - Пусти ме.
Ћускија - Отприлике: " Глуп, глупљи, ћускија", а шта је ћускија не знам, замишљам да је нека глупа птица у питању.
Акреп - врста паука ( или шкорпије?, нисам сигурна) , али у пренесеном значењу " Ружна жена."
" Нуси, нуси, нуси! Нууусиии!" - "Склањај то са мојих очију! "
Зјакати - цуњати, луњати, ићи свукуда и видети све. Ово је вероватно од онога " Хватати зјале." Још само кад бих знала шта су те "зјале".

 

[Krishna]

Бунован - мамуран
"Какош" - како ћеш
Маћија - маћеха
Кантун - ћошак, угао
"Ставити криж" - законски се одрећи имовине у нечију корист
Муњен - будаласт, шашав
Нишчим - ни са чим
Људеван - дружељубив
Тећа - шерпа
Налчи - личи
Лани - прошле године
Преклани - претпрошле године
Мрждавци - ноздрве
Сирота - сироче
Букнуло - отекло, набубрило
"Закида се" - бесни, виче, галами
Дајде - дај
Додајде - додај
Припниде се - попни се
Изиђде - изађи
Ћуде - ћути
Мучде - ћути (изведено од "мучи")
Пужде - пусти
Држде - држи
Метниде - стави
Станде - стани
Узмиде - узми
Видиде - види
Видере - види

Ови облици са додатком "де" су се користили паралелно уз облике: дај, додај, припни се, изиђи, ћути, мучи, пушти, држи, метни, стани, узми, види.

 

[nije_lako]

Па то је зато што су се наши тамо доселили после 2. светског рата. Као дошли дивљи и отерали питоме, а не што су се борили и животе дали на Сремском фронту, мој тетак, од друге мамине сестре муж, је био један од тих. И што им онда не би дали тамо и да живе ако су их већ као децу доводили тамо да буду топовско месо. Тако да преко њих имала сам родбину и тамо, мада су се сви до једног и они иселили које куда, остала је била само моја тетка до своје смрти и њена снаја која је једина данас жива,са својих 70 и кусур и још живи тамо, а од потомства од троје деце нема више никог.

Ево ја сам се сетила још неких речи и израза:

Петеро, шестеро, седмеро - петоро, шесторо, седморо
Метери - метара
Жванце - жуманце
Штогодице, когодице - ваљда тепање за "шта год" и " ко год."
" Шта ревеш!?" - кад плачем на сав глас што није по мом. И онда се још више увредим што су ме упредили са кравом па почмем да ревем још гласније!
"Шта арлаучеш!? - исто као ово горе.
" Да почмем" - Да почнем.
" Пушти ме!" - Пусти ме.
Ћускија - Отприлике: " Глуп, глупљи, ћускија", а шта је ћускија не знам, замишљам да је нека глупа птица у питању.
Акреп - врста паука ( или шкорпије?, нисам сигурна) , али у пренесеном значењу " Ружна жена."
" Нуси, нуси, нуси! Нууусиии!" - "Склањај то са мојих очију! "
Зјакати - цуњати, луњати, ићи свукуда и видети све. Ово је вероватно од онога " Хватати зјале." Још само кад бих знала шта су те "зјале".

Погрешила сам што уз ту реченицу нисам цитирала пост ИгарЈ:

Постојале су и неке друге баке ( бабе, нане, мајке, мајкице) које су пре 250-
Зјакати значи

 

[Promona]

Погрешила сам што уз ту реченицу нисам цитирала пост ИгарЈ:

Постојале су и неке друге баке ( бабе, нане, мајке, мајкице) које су пре 250-
Зјакати значи

Cini mi se da niste zavrsili recenicu, ali ako sam shvatila, hteli ste da kazete da su pre i 250 godina necije druge bake i deke upotrebljavale iste lokalizme o kojima je ovde rec, iako su ziveli u Vojvodini ili bilo kom drugom delu bivse YU.

Ja prvo nisam imala nikakve lose namere u svom prethodnom postu. Nije da mislim ili tvrdim da Srbi iz Dalmacije polazu pravo na sve ove, uglavnom arhaicne izraze, ali isto tako, taj govor jeste karakteristican za njih i narod koji je ziveo u Hercegovini, jednom delu Bosne, itd. Ako je neko i pre 250 godina koristio iste izraze u Vojvodi, moje LICNO misljenje i pretpostavka je da se i tada radilo o ljudima koji su se u nekom momementu doselili iz Dalmacije ili okolnih predela.

A opet, ako i drugim delovima bivse YU ima ljudi koji koriste iste izraze, bez ikakvog uticaja ili dodira sa Srbima iz ovih krsevitih krajeva, bilo bi lepo da saznamo kako, od kada, i uopste, nesto vise o tome, a utoliko mi je i draze ako i oni govore tako, jer na kraju, recimo Pirocanci i Vranjanci u odnosu na Kninjane nije da su Japanci, nego su isto Srbi, pa ne bi trebalo da nas cudi da su i oni, mozda drugacijim nacinima i putevima stigli do istih izraza.

 

[Promona]

Узмиде - узми
Видиде - види
Видере - види

Jeсте, јесте, јесте, све је тако и моји су тако говорили, хвала ти што си ме подсетио.

Ово "видиде" и "видере" предпостављам да је исто, а ево како је, мислим, дошло до израза "видере". Прво мислим да су за ово " Видиде", у почетку говорили " де види", у смислу " хајде види/дај види", па је можда услед понављања " де види, де види." дошло до инверзије "видиде", а то је онда опет некако прешло у "видере" јер је некако лакше за изговарање.

Ја бих волела да мислим да то може да има везе и са https://en.wiktionary.org/wiki/vedere, али ја ипак нисам лингвиста, само могу себи допуштам да дајем претпоставке.

Исто мислим да је из истих разлога и у другим речима додавано то "де".

Ја сад не знам да ли ја трипујем или ми се чини да сам чула своје како изговарају и "станидер", "узмидер", итд.

Углавном, док су ми родитељи били живи ја сам то како они говоре узимала здраво за готово или сам их, у најгорем случају, исправљала: " Јао Мама, па како смУква?!?!!?".

А сад ми се дешава да пуно размишљам о томе и питам се КАКО , зашто су баш тако изговарали речи. Наравно, то ми се јавило онда када сам, у покушајима да сама растумачим неке записе са етрурских, рецимо, таблица, тражила, пољске, чешке, словеначке или чак руске речи. Па сам схватила да је мамин и татин говор на пола пута између данашњег стандарда за српски језик и рецимо старосрпског/старословенског или/и било која од ова 4 језика. И онда сам кренула мало да промишљам и о тим, нашим речима, тј. речима људи одакле су ми родитељи.