Локализми у говору далматинских Срба

[milance19]

Код нас се за опушак каже ћика. Али ћикара је искључиво шоља, никако пепељара.

Da
Verovatno su tamo zbog toga koristili taj izraz
Hvala

 

[*pustinjakinja]

Брина је такође и узвишење.

Један од плавањских врхова висок 970 м се зове Висока брина.

Pogledajte prilog 1144391


@Пилипенда @Берекин @*pustinjakinja @Mrkalj @ИгарЈ

Gle drage Bobije ... pominjah je pre neki dan. Ima i Srbija svoju Bobiju...

Brina, zaboravila sam na ovu riječ. Pokušavam se kroz maglu prisjetiti, ako se ne varam upotrebljavala se za djelove puta kraj kojih su bile gomile zemlje ?

 

[Krishna]

Gle drage Bobije ... pominjah je pre neki dan. Ima i Srbija svoju Bobiju...

Ест, и Србија има своју Бобију која се налази у Азбуковици поред Дрине https://sr.wikipedia.org/wiki/Бобија_(планина)
Трећа Бобија се налази код Дрвара https://www.dinarskogorje.com/bobija-zapadna-bosna.html

Географске одлике Плавна http://www.plavno.rs/geografske_odlike_plavna.php
Куњску главу (како изворно кажу Плавањци , не коњску) памтим чак из доба предшколског узраста. Личи на главу од коња тј. куња, па зато и носи тај назив.

Brina, zaboravila sam na ovu riječ. Pokušavam se kroz maglu prisjetiti, ako se ne varam upotrebljavala se za djelove puta kraj kojih su bile gomile zemlje ?

Ево шта браћа Бенковчани кажу за брину https://i.ibb.co/CwgWGGs/IMG-20220502-001804.jpg
То су нека од значања. Израз брина користим од малих ногу. Нпр. кад сам има 10-11 година брат и ја смо се играли на узвишењу од земље близу наше куће које смо звали брина. Матер нас је често критиковала што идемо на ту брину и прљамо се, јербо смо често били на њој и кад је било блата (прављење куглица од блата и бацање еластичном мотком нам је био посебан ужитак , то од одлети пуно даље него кад се баци руком). Та брина односно земљано брдашце је била нагомилана земља на плацу едног нашег комшије након копања темеља за кућу.
Јопе с друге стране (ки што се види у моме посту који си цитирила) у Плавну је Висока брина прави планински врх, који припада припада Бобији.

 

[Slavan]

Годинама записујем старе речи, изразе и фразе које сам чуо од прабабе, бабе, па и родитеља.
Ради се о селу Плавну код Книна у северној Далмацији https://sr.wikipedia.org/wiki/Плавно
Међу старим речима које сам записао има доста италијанизама, има доста старих српских речи, има нешто турцизама, понеки германизам, чак и пар француских речи, а за неке речи нисам сигуран којег су порекла.

камара (соба), катрига (столица), ура (сат), капула (црни лук), спиза (храна), помидора (парадајз), шуверини (шибице), мела (јабука), домижана (посуда за пиће), кариола (колица), шпорко (прљаво), шкуре (капци на прозорима), шкатула (кутија), шолде (паре), маћа (болест), мањистра (тестенина), арија (чист ваздух), зрак (ваздух), шушта (душек), бошча (бела марама који су носиле удате жене), дота (мираз), дотарица (миражџика), шкале (мердевине),боршча (торба), пијет (тањир), пињур (виљушка), праска (виноградска бресква), лумбрела (кишобран), кушин (јастук), шугаман (пешкир), зера (мало), зерица (малчице), граделе (роштиљ), кала (усла улица), мартелина (чекић), маца (већи чекић), бакетати (тући, ударати), пунат (поен у картама), бутига (продавница), шувит (таван), шпигло (огледало), вригање (пржење), вритула (уштипак), боца (флаша), боцун (већа флаша), пржун (затвор), мурва (дуд), вунцут (преварант), деворни (туђи), рундати (превртати), јакета (јакна), ђир (криг), каприц (инат), дишпет (инат), тука (ћурка), ћика (опушак), ћакара (шоља), врешко (свеже), шесан (леп), ћапити (отети), травежа (кецеља), кужина (кухиња), цукар (шећер), маренда (ужина), шифуњер (ормар), преша (журба), кукумар (краставац), кицивола (већа кашика), манит (луд), шпијати (вирити), мула полу магарац полу коњ), мулац (копиле), шкриња (мртвачки сандук), капса (мртвачки сандук), ланцун (чаршаф), шпиода (зихернадла), пршут (шунка), либар (књига), брина (гомила земље), ћић (стриц), ћакула (оговарање), клапа (група), клапац (момак), тинта (мастило), кунтен (вољан), чава (ковани ексер), броква ексер), шкакљати (голицати), вареника (млеко), мијур (плих), навака (добробит, благидет), мадрац (душек), рубац (марама), кава (већа рупа), пуце (дугме), ижиња (памет, идеја), гњити (трулити), гра (пасуљ), свирала (фрула), дурати (трпети), зарука (веридба), кар (свађа), нева (јетрва)

Доста ових речи (неке у мало другачијем облику) се корсти (користило се) на југу Црне Горе, на приморју, највише у Боки Которској.

 

[Krishna]

Доста ових речи (неке у мало другачијем облику) се корсти (користило се) на југу Црне Горе, на приморју, највише у Боки Которској.

Далмација и Бока Которска су неколико стотина година биле у истим државама. Млечани су били и у Боки и у Далмацији, па зато у оба краја има доста италијанизама/венецијанизама. У оба поменута краја велика већина романизама су венецијанизми, али има их и нешто који потичу из далмато-романског језика.

 

[Krishna]

Škurija - bič

 

[ZabranjeniLegenda]

Далмација и Бока Которска су неколико стотина година биле у истим државама. Млечани су били и у Боки и у Далмацији, па зато у оба краја има доста италијанизама/венецијанизама. У оба поменута краја велика већина романизама су венецијанизми, али има их и нешто који потичу из далмато-романског језика.

Mi Crnogorci imamo jos vise romanskih rijeci, jer to su ostaci naseg prajezika nasijeh predaka

 

[Krishna]

Mi Crnogorci imamo jos vise romanskih rijeci, jer to su ostaci naseg prajezika nasijeh predaka

Ne znam za vas, ali kod nas se velika većina romanizama more povezati sa venecijanskim/italijanskim jezikom što je očito posljedica mletačke vladavine. Imamo i poneki romanizam koji potiče iz dalmatskog jezika, to je bio govor autohtonog romanskog stanovništva istočne jadranske obale.

Evo ispod nekih izraza koje smo koristili, a za koje sam jasno pokazao vezu sa italijanskim. Ima toga još ohoho.

Пошто од речи страног порекла међу локализмима у говору Далматинских Срба има највише италијанизама, навешћу само неке од којих италијанских речи су изведене (требало би ми доста времена да наведем све за које сам сигуран да су италијанизми).

Камара (соба) - од. италијанског Camera (соба)
Катрига (столица) - од италијанског Cattedra (столица)
Ура (сат) - од италијанског Ora (сат)
Шпорко (прљаво) - од италијанског Sporco (прљав)
Шугаман (пешкир) - од италијанског Asciugamano (пешкир)
Граделе (роштиљ) - од италијанског Grigliata (роштиљ)
Вритула (уштипак) - од италијанског Frittura (пршење)
Кушин (јастук) - од италијанског Cuscino (јастук)
Шкале (мердевине) и шкалини (степенице) - од италијанског Scala (мердевине, степенице)
Кужина (кухиња) - од италијанског Cucina (кухиња/кулинарство)
Либар (књига) - од италијанског Libro (књига)
Капула (црни лук) - од италијанског Cipolla (лук)
Шетемана (седмица) - од италијанског Settimana (седмица)
Пијет (тањир) - од италијанског Piatto (тањир)
Мела (израз за нешто слатко/укусно, "слатко ки мела") - од италијанског Mela (јабука)
Помидора (парадајз) - од италијанског Pomodoro (парадајз)
Лумбрела (кишобран) - од италијанског Ombrello (кишобран)
Шкатула (кутија) - од италијанског Scatola (кутија)
Праска (виноградска бресква) - од италијанског Pesca (бресква)
Каприц (инат) - од италијанског Capriccio (хир)
Дота (мираз) - од италијанског Dote (мираз)
Дрито (равно) - од италијанског Dritto (равно)
Миракуле (ђаконије) - од италијанског Miracolo (чудо)
Пашта (тестенина) - од италијанског Pasta (тестенина)
Мартелина (чекић) - од италијанског Martello (чекић)
Шиматорија (гробље) - од италијанског Cimetero (гробље)
Гушт (задовољство) - од италијанског Gusto (укус)
Пржун (затвор) - од италијанског Prigione (затвор)
Боршча (торба) - од италијанског Borsa (торба)
Шњура (пертла) - од италијанског Stringa (пертла)
Шолде (новац) - од италијанског Soldi (новац)

 

[ZabranjeniLegenda]

Ne znam za vas, ali kod nas se velika većina romanizama more povezati sa venecijanskim/italijanskim jezikom što je očito posljedica mletačke vladavine. Imamo i poneki romanizam koji potiče iz dalmatskog jezika, to je bio govor autohtonog romanskog stanovništva istočne jadranske obale.

Evo ispod nekih izraza koje smo koristili, a za koje sam jasno pokazao vezu sa italijanskim. Ima toga još ohoho.

Pa to je nas izvorni jezik, jezik nasijeh predaka prije no sto su se poslovencili