Promona
Obećava
- Poruka
- 82
Јесте, јесте и нијанци, знаш шта, тата ми је одавно преминуо и не сетим се свега одмах. Можда се и ја сетим још понечега, од мојих..."Ај к врагу", мислим, не ти, него сам се сетила шта ми је мама говорила, мање више сваки дан. Знаш ли за "кеко", " кеко моја" ? То је тепање за "Срећо моја". Маћи и маћа за мало дете, или кад је нешто мало. "Крув" , "Мало крува" за крух/хлеб. Моја мама је још говорила и "Васи Боже" за " Хвала ти Боже", али не знам да ли је то нека њена лична језичка конструкицја или се и то тамо говорило. Додуше, они су у селу имали брата и сестру који су били мало наглуви и нису знали исправно да говоре, тј. они су имали неки потпуно свој говор, скроз скраћен и састављен од дечјег тепања, али их је моја мама све разумела и она, и још пар њих су другима преводили шта они говоре. А ја заправо не знам да ово није неки њихов израз који је моја мама, из милоште према њима, усвојила.
.
