nije_lako
Elita
- Poruka
- 21.493
Па то је зато што су се наши тамо доселили после 2. светског рата. Као дошли дивљи и отерали питоме, а не што су се борили и животе дали на Сремском фронту, мој тетак, од друге мамине сестре муж, је био један од тих. И што им онда не би дали тамо и да живе ако су их већ као децу доводили тамо да буду топовско месо. Тако да преко њих имала сам родбину и тамо, мада су се сви до једног и они иселили које куда, остала је била само моја тетка до своје смрти и њена снаја која је једина данас жива,са својих 70 и кусур и још живи тамо, а од потомства од троје деце нема више никог.
Ево ја сам се сетила још неких речи и израза:
Петеро, шестеро, седмеро - петоро, шесторо, седморо
Метери - метара
Жванце - жуманце
Штогодице, когодице - ваљда тепање за "шта год" и " ко год."
" Шта ревеш!?" - кад плачем на сав глас што није по мом. И онда се још више увредим што су ме упредили са кравом па почмем да ревем још гласније!
"Шта арлаучеш!? - исто као ово горе.
" Да почмем" - Да почнем.
" Пушти ме!" - Пусти ме.
Ћускија - Отприлике: " Глуп, глупљи, ћускија", а шта је ћускија не знам, замишљам да је нека глупа птица у питању.
Акреп - врста паука ( или шкорпије?, нисам сигурна) , али у пренесеном значењу " Ружна жена."
" Нуси, нуси, нуси! Нууусиии!" - "Склањај то са мојих очију! "
Зјакати - цуњати, луњати, ићи свукуда и видети све. Ово је вероватно од онога " Хватати зјале." Још само кад бих знала шта су те "зјале".
Погрешила сам што уз ту реченицу нисам цитирала и пост ИгарЈ:
и жао ми је што си стекла утисак да сам имала намеру да прозовем било кога.Не знам много о том облику, претпостављам само да је у вези с честицом -ка. Облике данаске и наске чуо сам од Херцеговаца у Војводини, а чуо сам и облик њике у значењу 'њих'. Ако се добро сећам, колега из Јагодине ми је рекао да се деикса -ке налази и у говорима његове околине. То ме уједно подсети на стих "Синоћке те видо', Зоне"; нажалост немам јаких непосредних додира с јужним србијанским говорима.
Из Скоковога Етимологијскога рјечника:
Постојале су и неке друге баке ( бабе, нане, мајке, мајкице) и дедови чији су преци стигли у данашњу Војводину пре 250-320 година ( могуће је да их је било и много раније, пошто су наши владари имали поседе на много ширем подручју). Шта мислиш, којим језиком су говорили тад? Ко су били граничари са те стране? Ко су били шајкаши по којој је Шајкашка добила име? Да ли знаш да је било историје и пре 1941., да је колонизације Војводине било и након Великог рата? Овом приликом ти нећу набрајати поименце ко ми је све од рода био рањен на Батини (то је посебно трагична прича), ко се борио у Босни, ко је све био пребијен до смрти, ко је био интрениран, ко на присилном раду, ко у Чилагу, коме су на живо тестерили ноге и руке... Много их је, драга моја... Називали су нас разним именима: Срби из Србије Пречанима, на територији Босне и Херцеговине Швабама, Мађари Рацима, Хрвати Власима, на северу Мађарске Грцима, данас нас неки називају Мађарима... Ми смо увек поносно истицали да смо Срби.
Да се наши преци нису сви сложно борили за језик, веру, писмо, предање, ослобађање наших земаља и сународника, одавно бисмо били претопљени у неке друге народе - као и жеља да не крваримо убијајући се међусобно за интересе великих сила.
Кришнина тема је сјајна и уживам читајући његове постове, јер више од 60 % речи које је набројао су архаизми које сам давно чула од старијих људи у Војводини. Разлике су занемарљиве.
Крава муче, магарац (сивоња) рева/реве и њаче, а носи самар... Ако је за неку утеху, ја сам мојима често њакала... 
Зијати или зинути - држати отворена уста, зија ка - зјака, гледа куд але лете - хвата зјале... Чешће се односило на ситуације када дете отворених уста слуша о чему старији разговарају.
