Локализми у говору далматинских Срба

[Krishna]

Квречати - урлати
"Смрди малицом" - има га мало
Тудум - глуп
Капац - способан
Порудило - поруменило
"Нија казало" - не мора бити
"Немеш му надолити" - каже се за неког ко је велики потрошач
Тувити - памтити
"Тендиш ли се" - "разумеш ли се"

 

[Krishna]

Ух... басу никад нисам волио. Пробао једном... и одустао. Трипице још горе, ту сам одустао и прије пробања, мирис ми је био сасвим довољан за широко избјегавање... Занимљиво, шкембићи по Србији не смрде толико, али ипак им не прилазим ни на метар.

Него, код тебе је „слатко ка мела”, а по Буковици (уз уобичајено „слатко ки цукар”) често „слатко ки ћуктер”. Ћуктер је нека врста желеа од добро укуваног грожђаног сока, понекад са мало кукурузе (брашна) и обавезно са бајамима (орасе дода ко их има). Та густа смјеса се разлије, охлади (тако се стврдне отприлике на густину на сунцу мало омекшане гуме ) Чувао се за зимске дане, кад нема ничег воћног при руци. Иначе, има и глагол ћуктити (такође и цуктити) у значењу – сисати. Ћуктер се углавном и јео сисањем, ваљда је тако и добио назив.

По Буковици се често јело крува и нечег што се нађе нпр. крува и капулице или крува и бајама (е то вооолим ). Постоји и изрека, кад дјеца траже ста има за јести а у кући нема ништа сем крува, обично им се говорило – има крува и језика.

Цуктити / ћуктити је италијанизам.

На италијанском сисати се каже succhiare.

Код нас се говорило цуктити, чак и ја користим овај израз. Није се говорило ћуктити.


Ћукати је код нас звиждати, а други израз за звиждање је швикање. Јесу ли се у Буковици користили ови изрази?

 

[Krishna]

Не абадира - ни обраћа пажњу, не реагује, није га брига
Њози - њој
Силов - бахат
Напрешит - убрзан
Подапети - саплести
Уреверити се - довести се у ред
Крепалина - млитав
"Бриге врага" - није битно
Вратар - фратар (католички поп)
"Виле те не однеси" - "не било ти нешто лоше"

 

[Пилипенда]

Цуктити / ћуктити је италијанизам.

На италијанском сисати се каже succhiare.

Код нас се говорило цуктити, чак и ја користим овај израз. Није се говорило ћуктити.


Ћукати је код нас звиждати, а други израз за звиждање је швикање. Јесу ли се у Буковици користили ови изрази?

И по Буковици је углавном цуктити (и шећер је цукар), али се може чути и ћуктити. Ћукање и швикање је сасвим уобичајено.

 

[Krishna]

И по Буковици је углавном цуктити (и шећер је цукар), али се може чути и ћуктити. Ћукање и швикање је сасвим уобичајено.

Кад рекох да је цуктити италијанизам паде ми нам (на ум) нешто што ме одавно копка. Како је могуће да је код нас било толико пуно италијанизама, а Млечани су владали нашим крајевима мало више од 100 година, Книнском Крајином 109 (1688-1797), а Буковицом пар година дуже. То није толико дуг период и занимљиво је како се код нас запатило толико италијанизама. Још кад се узме у обзир да Талијани/Млечани нису живили у тим крајевима, а представници њихове власти су били малобројни да би утицали на говор локалног становништва а они нису живили по селима него у Книну, Задру, Шибенику и још пар градова у Далмацији.

Италијанизми код нас нису само изрази за предмете као германизми у Војводини и Славонији, него и глаголи, изрази за стања и осећања и поштапалице.
На пример:
Рундати (превртати, преметати), је од италијанског Rovesciare (преврнути)
Гушт (задовољство), је од италијанског Gusto (укус)
Каприц (инат), је од италијанског Capriccio (хир)
Дишпет (инат), је од италијанског Despetto (инат)
Дота (мираз), је од италијанског Dote (мираз)
Шпорко (прљаво), је од италијанског Sporco (прљаво)
Дрито (равно), је од италијанског Dritto (равно)
Маћа (болест), је од италијанског Маllatia (болест)
Фешта (прослава), је од италијанског Festa (прослава)
Сворцати (навалити), је од италијанског Forza (снага)
Мизерија (беда), је од италијанског Miseria (беда)
Миракуле (ђаконије), је од италијанског Miracolo (чудо)
Арија (чист зрак/ваздух), је од италијанског Aria (зрак/ваздух)
Бакетање (туча), од италијанског Bacchetta (шиба, мотка)
Ћић (стриц), од италијанског Zio (стриц)


Аустијска власт је у нашим крајевима била 112 година (1797-1805 и 1814-1918) што је једнак период као и Млечани, па германизама има тек око 10-ак по мојој евиденцији и то већином за предмете, а италијанизама толико пуно...

 

[Krishna]

кала (усла улица)

Направио сам грешку приликом писања.

Кала је уска улица.

 

[Krishna]

Вучија - предмет од дрвета који се носио на леђима и у којем се углавном носила вода
Наћве - предмет у којем се сијало брашно
Каблић - дрвена посуда у којој се киселило млијеко, и држао сир или база/баса (крем сир)
Дозлогрдити - досадити
Палигора - гусеница
Главнат - глават
"Не би недиља" - "не можеш га дозвати памети"
Драчити - трошити
Запатило се - почело, догодило се
Огредак - стена
Туња - устајали смрад, воњ
"Даје/Дава" - смрди
"Удара" - смрди
Греди - камење

 

[Krishna]

Моја баба машкаре спомиње као мачкаре, она је врв. побркала једно слово. Није их није запамтила, него је чула из прича.

@ Пилипенда

Богами чини ми се да баба није погријешила једно слово кад спомињала мачкаре.

Случајно налетих на ово mandino-selo.com/wp/duvanjski-pojmovnik-mackari/

 

[Krishna]

Бутом - заједно
Бугарење - нарицање
Дешперање - секирање
Прековише - превише
Ружено - ружно
Напушћам - напуштам
Апаш - бунтовник
Копрц - бунтовник
Копрчити - саплести се
Стражак - нешто што остане задње
Метнути - ставити
Скопа се - омршавио, пропао
Оран - расположен
"Не држи никаквог крста" - се говорило за неког коме ништа му није свето, ко не поштује своје ближње
"Немере трага растављати" - "болестан је", "лоше изгледа"
"Нема главе на себи" - такође "болестан је" или "лоше изгледа"

Чешће се говорило метнути него ставити.
Дешперање и сикирање се говорило паралелно.

 

[Krishna]

Бирићетно - родно
Новитаде - новости
Помаштидале - ђаконије
Буме (боме) - узречица ("буме/боме добро")
Бокун - комад
Бајта - барака
Баканџа - гломазна обућа
Шћари - директно у очи ("гледа га шћари" - "гледа га директно у очи")
Шћето - чисто, без неких примеса (нпр. "шћета кава" - чиста црна кава)
Уњига - улизица
Масирача - бундева
Побранати - награбусити
Ругло - срамота
Соглав - манглуп
Шћулити се - скупити се
Штраца - прња
Аш - кец у картама
Букнуло - отекло
"Шећем се" - "шетам се"
Зарана - рано
"Нијанко макац" - ни корак, не помиче се
Мустрапина - крупан, млитав, лењ мушкарац
Издушити - испразнити, потрошити

 

[Krishna]

Бескаран - миран, тих, повучен
Смандрљати - урадити нешто на брзину и површно
Заметнути - почети
Подраживати - провицирати, изазивати
Дешперадун - насекиран човек
Уфитиљио - ослабио, омршавио, скврчио се
Шкуро - тамно
Одреча - одједном
Накекерено - накривљено
Ајме - узвик за узражавање бола, жалости и чуђења
Дура - узвик којим се умирује коњ или магарац кад се почне ритати
Бацељ - лист црног лука (капуле) на коме се налази семење
Бељити се - задиркивати некога показујући језик
Забавити се - задржати се

 

[Krishna]

Присвирити - ошамарити
Бота - комад
Изнебушити - изненадити
Кусасто - кратко
"Ако ти дам/даћу ти двије уз уши" - то се најчешће говорила деци кад су несташна да би се смирила
Ујало се - смучило се
Запашћати - почињати пост
Ора је - погодно за нешто (најчешће се односи на временске прилике везано за пољопривреду)
Дуље - дуже
Бир - сорта (углавном се односи на грожђе)
Сорити - срушити
Призбити - збити

 

[Krishna]

Ушићарити - овајдити се
Заваћати - захватати
Драпити се - чешати се
Тачке - колица
Брте - брате
Увријезан - погодан (најчешће се односило на алат)
"Не гине ти" - "сигурно ће ти се десити"
Канда - као да
Слака - кајмак
Успунтати се - узнемирити се
Посвадити се - посвађати се
Призбити - збити
Пригладнио - огладнео
Причесто - често
Примало - мало
Прилега - легао
Присио - сео

Префикс при се дадавао испред неких речи у говору мога села. Говорило се и припети се а не попети се, то сам раније написао. Искључиво се говорило припети се за попети се, док ово остало што сам поменуо није било искључиво. Него се паралелно говорило призбити и збити, пригладнио и огладнио, причесто и често, примало и мало, прилега и лега, присио и сио.

У ћаћином ми засеоку се за кајмак говорило слака, а у материном ми скоруп. Скоруп се говори у Херцеговини, Црној Гори, Босни, у неким крајевима у Србији, дакле на широком простору. Али израз слака сам чуо само у ћаћином ми засеоку. Ако неко зна да овај израз постоји или да је постојао у још неким крајевима нека напише.

Код нас се говорило ћаћа ми (мој отац), матер ми (моја мајка), баба ми (моја баба), у селу ми (у мом селу), снаа ми (моја снаја), дакле мој, моја, моје се некад замењивало са ми. Није то било искључиво, говорило се и муј (мој), муја (моја) и мује (моје), овде се ради о "укању" тј. изговарању У уместо О, већ сам писао о томе. Као нпр. "муји нувци" (моје паре).

 

[Krishna]

Код нас се говорило ћаћа ми (мој отац), матер ми (моја мајка), баба ми (моја баба), у селу ми (у мом селу), снаа ми (моја снаја), дакле мој, моја, моје се некад замењивало са ми. Није то било искључиво, говорило се и муј (мој), муја (моја) и мује (моје), овде се ради о "укању" тј. изговарању У уместо О, већ сам писао о томе. Као нпр. "муји нувци" (моје паре).

Осим овог што се мој, моје и моја мењало са ми, у нашем изворном говору се и твој, твоје и твоја мењало са ти, а наш, наше и наша са нам.

Баба ти - твоја баба / матер ти - твоја матер / кућа ти - твоја кућа / тетка ти - твоја тетка изд.

Баба нам - наша баба / матер нам - наша матер / кућа нам - наша кућа / тетка нам - наша тетка итд.

 

[Krishna]

Доли, Долим - осим, него
Долибаша - особа која је задужена да сипа пиће гостима на прославама
Стaати - стајати
Стаало - стајало
Утрти - трасирати
Утрачити - трасирати
Натокласио се - досађује, узнемирава
Приказивате - приказујете
Обастати - опстати
Приупитати - питати, упитати
Ћеварика - особа која пуно прича и притом лаже
Тремењати - слабо напредовати

 

[Krishna]

Субитати се - имати храбрости, усудити се
Инглеска - Енглеска
Бека - нож на склапање
Пувати - дувати
Пот - зној
Опотити се - ознојити се
Биж - грашак
Ошинути - ударити
Ошинут - блесав
Редити - одвајати жито од прљавштине
Миритати - пажљиво посматрати, процењивати
Бештија - негативна особа, битанга
Њушити - миришати
Поњушити - помиришати
Бегенати - процењивати квалитет нечега, потврђивати да је нешто добро, одобравати
Грибља - издвојени простор (често на неком узвишењу) на којем је нешто засађено
Гринтати - приговарати, гунђати
Забурити - потопити, уронити, спустити нешто у воду
Смалим пуно - скоро пуно
Малне пуно - скоро пуно

 

[Krishna]

Наповиђено - нешто званично објављено (улавном се односило на објаве у цркви, поп "наповиди" тј. објави нешто народу)
Бердокати - гласно причати
Обуздачити - лажно оптужити
Звицнут - није нормалан
Старосан - забринут
Зловријезан - лоше воље
Упачило се - убуђало се
Вирлање - мокрење (има негативну конотацију)
Пићуринић - низак, мален
Арлаукати - викати, дерати се
Војме - исто што и Ајме (узвик за изражавање бола, жалости и чуђења)
Струња - свињска длака
Трипице - шкембићи
Дропчићи - шкембићи
Штивати - слагати на гомилу
Шкабелин - врста ормара
Тремунтање - мантање
Запађа - заладица
Тандркати - неартикулисано се кретати или радити
Посање - сисање
Раскантати - прекинути, раставити
Ћућурати - тихо причати
Пенези - новци, паре

 

[Promona]

Ја сам копала по тим књигама и морам рећи да ништа посебно нисам пронашла, највише због тога што ми је било тешко да дешифрујем нечији рукопис, па још на црквено-словенском. Али да вас питам, како заправо тражите своје порекло ако имате у виду да је презиме које носите тренутно сама једна грана породичног стабла, а да је презимена све више што се више иде у прошлост, поготово ако гледате и очеве и мајчине претке. Ја до сада знам три различита презимена, изузимајући моје тренутно презиме. Такође, колико ме занимају конкретна презимена, занимају ме и трасе: полазне тачке, пролазне тачке, одредишта и времена задржавања. Сви ми пореклом из Далматинске Загоре, поготово из Косова Поља знамо понешто на основу предања, да су наши преци са Косова кренули на пут и основали Далматинско Косово. Али мало ко зна било шта прецизније из периода пре, рецимо 1650-те године. Знате шта ме још интересује, када гледате имена у тим књигама, врло је мало типичних српских имена, посебно имена карактеристичним за Шумадију рецимо. Код нас у Далмацији и мушкој и женској деци више су била давана библијска ( или страгрчка и хебрејска) имена: Марија, Марта, Ксенија, Стеванија/Стефанија, Лазар, Петар, Никола, Сава, тек понека Милица, Милош, итд. Како се то уклапа у слику српског идентитета код Срба из Далмације, ако узмемо да је тачна крилатица "Nomen est omen"?

 

[Krishna]

Ја сам копала по тим књигама и морам рећи да ништа посебно нисам пронашла, највише због тога што ми је било тешко да дешифрујем нечији рукопис, па још на црквено-словенском. Али да вас питам, како заправо тражите своје порекло ако имате у виду да је презиме које носите тренутно сама једна грана породичног стабла, а да је презимена све више што се више иде у прошлост, поготово ако гледате и очеве и мајчине претке. Ја до сада знам три различита презимена, изузимајући моје тренутно презиме. Такође, колико ме занимају конкретна презимена, занимају ме и трасе: полазне тачке, пролазне тачке, одредишта и времена задржавања. Сви ми пореклом из Далматинске Загоре, поготово из Косова Поља знамо понешто на основу предања, да су наши преци са Косова кренули на пут и основали Далматинско Косово. Али мало ко зна било шта прецизније из периода пре, рецимо 1650-те године. Знате шта ме још интересује, када гледате имена у тим књигама, врло је мало типичних српских имена, посебно имена карактеристичним за Шумадију рецимо. Код нас у Далмацији и мушкој и женској деци више су била давана библијска ( или страгрчка и хебрејска) имена: Марија, Марта, Ксенија, Стеванија/Стефанија, Лазар, Петар, Никола, Сава, тек понека Милица, Милош, итд. Како се то уклапа у слику српског идентитета код Срба из Далмације, ако узмемо да је тачна крилатица "Nomen est omen"?

У 19-ом и 20-ом в. међу далматинским Србима су доминирала библијска имена. Од којих неких није било у Србији.

Раније је међу далматинским Србима било више народних имена, млетачки попис мога села 1735/36 (доминирају народна имена) https://forum.krstarica.com/threads/sjeverna-dalmacija.788717/page-3#post-37919267

 

[Promona]

Хвала пуно на одговору! Да, ја сам управо мислила на таква имена, попут Радован, Радмила, и сва она српска имена која почињу на Мили-, Радо- или са завршавају на -љуб, -драг, - сав, итд. Било би интересантно да се неко позабави етимологијом библијских имена и видети колико у њима и неких прото-словенских корена. Мени је интересантан начин на који се тамо изговара има Сава, код њих су оба слова А брза и кратка, док се овде Сава изговара са дугачким А у првом слогу.

 

[Krishna]

Хвала пуно на одговору! Да, ја сам управо мислила на таква имена, попут Радован, Радмила, и сва она српска имена која почињу на Мили-, Радо- или са завршавају на -љуб, -драг, - сав, итд. Било би интересантно да се неко позабави етимологијом библијских имена и видети колико у њима и неких прото-словенских корена. Мени је интересантан начин на који се тамо изговара има Сава, код њих су оба слова А брза и кратка, док се овде Сава изговара са дугачким А у првом слогу.

Од свих Срба само ми у Далмацији смо имали и мушко и женско име Сава. Мушко изговорено брзо са кратким А, а женско мало растегнуто са дугим А.
У другим крајевима је углавном Саво, а за женску верзију не знам да ли је уопште било ван Далмације.

 

[Promona]

Да, било је и женско име Сава, ја данас знам само једну жену која се зове Сава, али нисам сигурна да је она из Далмације. Мислим да и код Јевреја има име Сава, али нисам сигурна да ли наша верзија корене има у Хебрејској верзији имена или у називу реке Сава. Тако ми се звао деда, зато ме интересује . Хвала у сваком случају.

 

[Krishna]

Да, било је и женско име Сава, ја данас знам само једну жену која се зове Сава, али нисам сигурна да је она из Далмације. Мислим да и код Јевреја има име Сава, али нисам сигурна да ли наша верзија корене има у Хебрејској верзији имена или у називу реке Сава. Тако ми се звао деда, зато ме интересује . Хвала у сваком случају.

У моме селу и околним селима је било доста и мушкараца и жена са именом Сава. Кума од ћаће ми се звала Сава.
Код наске се женска верзија имена Сава изговарала ки у Србији мушка верзија. А мушка верзија се код наске изговарала ки што Амфилохије Радовић изговара име Светог Саве. Ово пишем због форумаша и пратилаца форума који нису из Далмације, ти свакако то знаш.

Име Сава код Срба је по Светом Сави, то је јасно.

 

[Promona]

Ја сам пореклом оданде, али ја сам рођена и одрасла овде, у Бгд-у, а тај говор, којим и ти говориш, односно пишеш, су говорили моји мама и тата, поготово мама, она се баш држала и свог дијалекта и нагласка, до последњег дана, иако је са 17 год. стигла у Београд, као и тата. И преко њих знам, знам и одлично да га имитирам, као да сам оданде. Дуго времена сам се питала шта заправо значи "Ајме", пошто је то мојима било свака друга реч, све док једног дана моја мама није изговорила ;" А војмеее....!" )), и заправо ни тад ми није кликнуло него тек пре неки дан да је то вероватно потекло из молитве "Оче наш" - Во имја (твоје), па су га они скратили на Војме и Ајме . И уопште ми се свиђа то њихово скраћивање речи, рецимо њево (њихово). А тек кад читам дописивање моје маме и њеног брата из Аустралије, ту је толико архаизама, неке речи ми звуче руски. Жао ми је што тамо не могу да одем, што сам старија више ме и занима и вуче и сам крај и порекло, али...шта је ту је. Остају усмена прдања и понека књига.

 

[Promona]

А тек речи УНЂЕ ), и ВОЂЕ ! Ко зна шта то значи ? Обожавам нас!